|
by 
Datum:11 oktobar 2002
Upozorenje:Ukoliko
ste ovu poruku dobili gre�kom ili vi�e ne �elite da dobijate nove informacije i
tekstove sa ARTEL GEOPOLITIKA pritisnite [EMAIL PROTECTED] i u rubrici
"subject" napi�ite "unsubscribe".
ORGANIZACIJA ZA ZABRANU HEMIJSKOG ORUZJA IZJEDNACILA MOSKVU I
BAGDAD
Viktor LITOVKIN, vojni
komentator
Moskva, 11. 10. 2002.
RIA “Novosti”
specijalno za
Artel-Geopolitiku
Sedma konferencija Organizacije za zabranu hemijskog oruzja
(OZHO), koja je okoncala svoj rad u Hagu, odbila je molbu ruske delegacije da se
pomere rokovi realizacije Konvencije o zabrani razrade, akumuliranja i primene
hemijskog oruzja.
Po recima zamenika predsednika Komiteta za odbranu Drzavne
dume, general-majora Nikolaja Bezborodova, konferencija se samo slozila da
razmotri pitanje o odgadjanju rokova za realizaciju prve i druge etape
unistavanja bojevih otrovnih materija u Rusiji. A sama odluka o rokovima
okoncanja tih etapa razmatrace se iduce godine, na Osmoj konferenciji OZHO. Kako
smatraju strucnjaci, veliku ulogu u odbijanju Haga da izadje u susret ruskoj
molbi odigrala je americka delegacija.
Uoci otvaranja konferencije u
americkom listu “Ju-Es-Ej-tudej” objavljen je clanak pod nazivom “Plan
unistavanja ruskog naoruzanja blizak krahu”. U clanku je izlozen stav americklog
kongresa, koji vec vise godina zamrzava finansijsku pomoc nasoj zemlji za
izgradnju fabrika za likvidaciju najvecih rezervi nervno-paralissucih otrovnih
materija zarina, zomana i VX-gasova, koncentrisanih u arsenalima u naselju
Ssccuccje u Kurganskoj oblasti. Tamo se nalazi oko 2 miliona mina i zrna za
orudja razlicitih kalibara, bojeve glave za takticko-operativne rakete “Luna”,
“Toccka” i “Skad”, reaktivna punjenja sistema “Grad”, i “Uragan”. Ukupno 5462
metricke tone otrovnih materija, tojest, 13 procenata ukupnih
rezervi.
Pokroviteljstvo nad izgradnjom ove fabrike na sopstvenu inicijativu
uzeo je na sebe Vasington. Ruskoj strani je ponudjeno da resi socijalne probleme
lokalnog stanovnistva i izgradi inzenjerske mreze buduceg objekta, sto mi i
cinimo. SAD su u prvo vreme potrosile oko 230 miliona dolara na razradu
projekta, njegovo tehnicko-ekonomsko situiranje, sprovodjenje razlicitih
ekoloskih ekspertiza i pripremu terena za preduzece. Medjutim, kada su pripremni
radovi vec bili u principu okoncani, kongres SAD je odjednom postavio Rusiji niz
uslova za dalje nastavljanje svog ucesca u finansiranju fabrike u navedenom
naselju. Medju tim zahtevima bilo je i onih veoma egzoticnih. Na primer, da se
Vasingtonu pruze dodatni podaci o rezervama ruskog hemijskog oruzja, koje nije
ukljuceno u OZHO i da se dopusti americkim strucnjacima da udju u sve hemijske
objekte koje oni zazele da posete. Nije tesko primetiti da su to isti zahtevi
kakve vasingtonska administracija postavlja Bagdadu.
Nasi argumenti da u
nasoj zemlji ne postoji hemijsko oruzje koje mi nismo prijavili nisu dovoljni za
americki kongres. Prema saopstenju gore navedenog lista, u SAD insistiraju na
tome da Rusija krije svoj tajni program stvaranja hemijskog oruzja nove
generacije pod nazivom “Novajlija”, u toku koga su stvoreni smrtonosniji toksini
na bazi poljoprivrednih komponenata.
S jedne strane, saopstava list,
kongresmeni su veoma zabrinuti zbog toga sto neka zrna (85 milimetara) iz
Ssccuccanskog arsenala mogu lako da se odnesu i upotrebe prilikom izvodjenja
teroristickih akata.
Majkl Mudi, ucesnik pregovora o razoruzanju u
administraciji Bussa-starijeg, rukovodilac Instituta za kontrolu hemijskog i
bioloskog oruzja u Vasingtonu otvoreno izjavljuje, da “ukoliko mi nameravamo da
odobrimo te programe pomoci, mi ih moramo uciniti maksimalno nedostupnim za
Ruse”. I mada se Buss-mladji vec vise puta obracao kongreesu sa molbom da ukine
ogranicenja za dodeljivanje pomoci Rusiji, ti pokusaji nisu urodili
plodom.
Kako smatraju ruski nezavisni eksperti, SAD na tlu hemijskog
razoruzanja igraju nedopustivu politicku igru, provocirajuci skandal u zelji da
svetska javnost optuzi Rusiju za nesposobnost ili odustvo zelje da izvrsi
preuzete na sebe obaveze o likvidaciji bojevih otrovnih materija. Sada se u tu
“igru”, izgleda, na “dodavanje” Vasingtona, ukljucio i Hag.
Pravicnosti radi
treba kazati da su za nastalu situaciju umnogome krivi ne samo americki
kongresmeni. Tokom niza godina posle potpisivanja Konvencije o unistavanju
hemijskog oruzja (1993) za te ciljeve izdvajana su mizerna sredstva, koja nisu
bila dovoljna cak ni za organizaciju pouzdane zastite otrovnih arsenala. Tek
2001. godine, kada je formirana Agencija za municiju i kada su joj predate
funkcije drzavnog narucioca tog programa, budzetska izdvajanja za hemijsko
razoruzanje su se povecala u odnosu na prethodnu godinu za sest puta i dostigla
3 milijarde rubalja. Ove godine ona iznose 5,6 milijardi rubalja, ali ta
sredstva nisu dovoljna. Bez inostrane pomoci Rusija nece biti u stanju da unisti
hemijsko oruzje o roku koji joj je postavljen. I zato je ona trazila odgodu do
2012. godine.
ARTEL GEOPOLITIKA je
privatan, nezavisan i nelukrativan web site koji se izdra�ava od volonterskog
rada nekolicine entuzijasta.
Ukoliko vam se informacije koje ARTEL
GEOPOLITIKA objavljuje dopadaju bili bismo zahvalni da nas
podr�ite bilo kojom finansijskom kontribucijom ili kroz
reklamiranje na na�em web site-u. Va�a
pomo� bi�e upotrebljena za jo� kvalitetnije selektiranje informacija,
njihovo br�e postavljanje na site i, �to smatramo mo�da i
najva�nijim, prevodjenje najkvalitetnijih tekstova i na druge
jezike.
Za dinarske uplate: �iro ra�un br.
40803-601-8-2289398
Za devizne uplate: ARTEL- Eksimbanka- Beograd, devizna partija br.
27227
|
