|
Stanovi - "klju� u ruke"
|
|
Nikola D.
Dimitrijevi� |
U Beogradu boravi na� poznati arhitekta Nikola D. Dimitrijevi� koji je stigao iz Las Vegasa. Vi�e od 40 godina �ivi i radi u Americi, a 10 godina bio je glavni i ovla��eni in�enjer arhitekta za dr�avu Ilinois u SAD, koji je izgradio vi�e od 12.000 stanova sa godi�njim bud�etom od 100 miliona dolara. Iako dolazi iz zemlje nebodera pobornik je niske arhitekture, kako ka�e humanih zgrada sa prizemljem i tri sprata, u kojima se nalazi najvi�e do 24 stana.
U razgovoru on predla�e interesantan program jeftine, brze i ekolo�ki �iste izgradnje, takozvani "skeleton" sistem koji nije nov, ali je odavno zaboravljen na na�im prostorima.
Luksuz i udobnost
Re� je o izgradnji stambenih objekata sa skeleton konstrukcijom od prefabrikovanih betonskih ili �eli�nih elemenata, betonskom me�uspratnom konstrukcijom i prefabrikovanim metalnim pregradnim zidovima oblo�enim gipsanim plo�ama. Fasade ovih zgrada mogu biti od fasadne cigle, drugih novih materijala ili staklene. Ovaj tip zgrade je vrlo omiljen u Americi, ka�e on, jer su objekti elegantni, izbegnuta je kabastost, sa eta�nim grejanjem i hla�enjem i luksuznim unutra�njim ure�enjem te je u njima vrlo ugodno �iveti.
Prema re�ima na�eg sagovornika, u Beogradu i Srbiji po "skeleton" sistemu mo�e se izgraditi 10 do 20 hiljada stanova u roku od godinu dana pri �emu bi se anga�ovalo oko 100 gra�evinskih preduze�a. Pojedina�ni stanovi po narud�bini kupca gradili bi se za tri do �etiri meseca po sistemu "klju� u ruke" �to izuzetno pojevtinjuje gradnju.
Ako bi se kvadratni metar gradio po ceni od 350 do 400 evra u tom slu�aju stan od 60 kvadrata ko�tao bi oko 23.000 evra nagla�ava na� sagovornik. Dodaju�i sve ostale tro�kove za finalni produkt tr�i�na cena ovih stanova bila bi oko 550 evra po kvadratu.
Rata 120 evra
Po re�ima najpoznatijih ameri�kih ekonomista, kada gra�evinska industrija stane u Americi dolazi do recesije, ka�e Dimitrijevi�. Ukoliko bi se na�a dr�ava uklju�ila u ovaj program ekonomskog razvoja kroz brzu gradnju stanova ona bi mogla da obezbedi gra�evinska zemlji�ta za izgradnju stambenih kompleksa, brzo dobijanje gra�evinskih dozvola kao i da obezbedi investicije. Investicije bi mogle da se obezbede iz dr�avnih deviznih rezervi koje su u septembru iznosile oko tri milijarde dolara. S obzirom na to da na�e trgovinske firme upotrebljavaju ove devizne rezerve za uvoz i izvoz robe i da su njihove potrebe deviznih sredstava izme�u 100 i 950 miliona dolara godi�nje, postoji mogu�nost da dr�ava ulo�i jednu milijardu dolara u kreditiranje ove stambene izgradnje preko na�eg bankarskog sistema.
Imaju�i sve ovo u vidu zainteresovani gra�ani za kupovinu stana od 60 kvadrata, kupovali bi stanove sa 20 posto u�e��a a ostatak ugovorene cene preko kredita na 40 godina. Ako bi banke davale stambeni kredit sa interesnom stopom od pet posto, mese�na otplatna rata za ovaj kredit iznosila bi oko 120 evra.
Ovaj sistem izgradnje izme�u ostalog re�io bi i problem nezaposlenosti. Budu�i da ovakva izgradnja anga�uje vi�e desetina raznih proizvo�a�a i celu bankarsku industriju, otvorile bi se mogu�nosti za otvaranje oko 100.000 novih radnih mesta. Uz to, nije potreban uvoz novih tehnologija jer one ve� postoje u zemlji, tvrdi Dimitrijevi�.
Iskustvo arhitekte Nikole D. Dimitrijevi�a je veliko. On je priznat i poznat po svojim gra�evinama naro�ito hotelskog tipa za koje je dobio �etiri prve ameri�ke nagrade za najbolju arhitekturu na ameri�kom kontinentu. Posebnom lepotom i udobno��u odlikuju se njegovi hoteli "Fonten Blu" u Majami Bi�u, "Cezarova palata" i "Duns" hotel u Las Vegasu i "Akapulko princes" u Akapulku u Meksiku.
Svetlana Beara
<<01_29.jpg>>
<<vrati.gif>>
