-----BEGIN PGP SIGNED MESSAGE----- Hash: SHA1
====================================================================== Dragi prijatelji, molimo vas da se ukljucite u diskusiju koja se vodi na nasem sajtu (http://www.b92.net/phpBB/index.php). - --- Zbog slucaja falsifikovanja, vesti Radija B92 su digitalno potpisane koriscenjem PGP sistema. Na ovaj nacin mozete proveriti autenticnost primljenih informacija. Kljuc kojim je potpisana ova poruka se nalazi na adresi: http://www.b92.net/pgp/freeb92.asc Softver kojim se utvrdjuje autenticnost moze se naci na adresi: http://www.pgp.com (US) ili http://www.pgpi.org (international) ====================================================================== I DALJE OTVORENO PITANJE IZBORA POSLANIKA Beograd -- Republički premijer Zoran Đinđić i crnogorski predsednik Milo Đukanović složili su se u petak da u narednih 10 dana mora biti usvojena Ustavna povelja buduće državne zajednice Srbije i Crne Gore. Nakon sastanka održanog u Vladi Srbije, Đinđić je rekao da i dalje ostaje otvoreno pitanje načina izbora poslanika saveznog parlamenta, ali kako je rekao, to je samo tehnički problem. Prema oceni premijera Srbije, prvo je neophodno usvojiti povelju, a tek onda postići dogovor da li poslanici treba da budu birani posredno ili neposredno: "Moj utisak je da nije realno da sada to u paketu rešavamo, da je mnogo realnije biti pragmatičan i onaj prvi, najveći postignuti rezultat verifikovati, jer još uvek nije sigurno da li će ono što smo se dogovorili na kraju opstati tako u parlamentima. I međunarodna zajednica sa određenom skepsom to gleda i za njih je najvažnije da način funkcionisanja države bude verifikovan u parlamentima. Da li će to biti ovakav ili onakav način izbora, to pitanje će morati da bude rešeno vrlo brzo nakon što verifikujemo zadatke te savezne administracije. Teško je zamisliti odgovorne političare kakvi smo mi koji bi izglasali povelju, a ne bi uspeli da izaberu ljude koji treba da sprovedu tu povelju u saveznom parlamentu. To bi bio lični poraz i za g. Đukanovića i za mene i za sve ljude koji su stavili svoj politički autoritet iza tog koncepta. Na nama je mogo veća odgovornost kada izglasamo povelju da je sprovedemo u delo nego sada kada se ne zna čija je odgovornost". Predsednik Crne Gore Milo Đukanović smatra da je u ovom trenutku nacionalni interes i Srbije i Crne Gore stvaranje pretpostavki za brzu evropsku integraciju buduće državne zajednice. Đukanović je istakao da je bezrazložno odlagana verifikacija Ustavne povelje u parlamentima i da su marginalne političke strukture u obe republike učinile da se ne završi posao stvaranja nove države. "Mislim da iamo manje-više sve pretpostavke da se taj posao završi. Najvažnija pitanja su usaglašena. Ja, kao i g. Đinđić, vjerujem da je pitanje izbora poslanika više tehničko, nego političko pitanje. Ja mislim da je najvažnije da državna zajednica profunkcioniše, da joj pružimo šansu, da ona krene da Srbiju i Crnu Goru vodi putem evropske integracije i da nam otvori onaj prostor koji treba da iskoristimo unutrašnjim politikama da svoj politički i ekonomski sistem harmonizujemo sa evropskim sistemom i da, što je moguće brže, Srbiju i Crnu Goru učinimo sastavnim dijelom savremene evropske civilizacije", rekao je Đukanović. U SUBOTU SASTANAK KOMISIJE ZA USTAVNU POVELJU Beograd -- Kopredsedavajući Komisije za izradu teksta Ustavne povelje državne zajednice Srbije i Crne Gore zakazao je za subotu u 13 časova sedmu sednicu Komisije, saopšteno iz Savezne skupštine. Na sednici će biti razmotreni izveštaji sa sednica kopredsedavajući Ustavne komisije i sastanaka sa predstavnicima Evropske unije i Venecijanske komisije. Biće doneta i odluka o daljem radu na Ustavnoj povelji, navodi se u saopštenju. USTAVNI SUD SRBIJE ZATRAŽIO RAZJAŠNJENJA OD SKUPŠTINE Beograd -- Pitanje mandata poslanika Demokratske stranke Srbije u republičkom parlamentu još uvek je sporno, jer ni nakon više sednica Ustavnog suda Srbije nije zaključeno da li je Administrativni odbor Skupštine Srbije imao ovlašćenje da odlučuje o oduzimanju mandata narodnim poslanicima. Nakon dve inicijative podnete za ocenu ustavnosti ovlašćenja Administrativnog odbora, Ustavni sud Srbije odlučio je u petak da postavi niz ustavno-pravnih pitanja Skupštini Srbije. Tim pitanjima trebalo bi da budu razjašnjeni nadležnost Administrativnog odbora, procedura kada se odlučuje o poslaničkim mandatima, kao i to da li je izveštaj tog odbora neposredan osnov za prestanak mandata poslanicima DSS-a. Sednica Zakonodavnog odbora Skupštine Srbije, koji je nadležan da na postavljena pitanja odgovori, biće održana u subotu, izjavio je predsednik tog odbora Bojan Pajtić za Radio B92. "Ustavni sud Republike Srbije definisao je dva termina u kojima Zakonodavni odbor mora da se opredeli, jedan je 15 dana u odnosu na ocenu ustavnosti člana 69. Poslovnika Skupštine Republike Srbije, i drugi, 30 dana u pogledu ocene ustavnosti člana 88. Zakona o izboru narodnih poslanika. S obzirom na to da skupština mora da ispuni međunarodne obaveze koje stoje pred nama, ja sam zakazao sednicu Zakonodavnog odbora za subotu u 14 sati". Skraćeni rok od 15 dana postavljen Skupštini da na postavljena pitanja odgovori, predsednik suda Slobodan Vučetić objašnjava efikasnošću rada Ustavnog suda Srbije. "Ustavni sud postupa strogo u granicama propisane procedure. Meni je žao što se u nekim izjavama koje su se čule, pretpostavljam od strane onih koji nemaju elementarna znanja o samom postupku i zakonu, dovodi u pitanje autoritet ovoga suda. Mi bismo to mogli shvatiti i kao pritisak na ovaj sud, ali ja želim da ostanem na pretpostavci da je reč o elementarnom neznanju jedne činjenice koja je zapisana u članu 64. stav 1", rekao je Vučetić. Kako su već najavili čelnici Skupštine Srbije, sednica parlamenta biće zakazana odmah pošto Ustavni sud Srbije razmotri inicijative za ocenu ustavnih ovlašćenja Administrativnog odbora da odlučuje o mandatima narodnih poslanika. KOŠTUNICA: IZBOR POSLANIKA SAMO KROZ USTAVNU POVELJU Beograd -- Jugoslovenski predsednik Vojislav Koštunica odbacio je mogućnost usvajanja Ustavne povelje bez rešenog pitanja načina izbora poslanika u zajedničku skupštinu Srbije i Crne Gore. On je naveo da je prilikom rada na Beogradskom sporazumu učinio ustupak crnogorskoj strani, koja se nalazila pred lokalnim izborima, da se to pitanje ostavi po strani, ali da je uslov bio da ono bude rešeno Ustavnom poveljom: "Zaista i politički i ljudski i možda sam pogrešio što i tada na tom pitanju nisam insistirao što to pitanje nije do kraja bilo rešeno. Ja sam bio svestan da ono mora da se reši kada se otvori pitanje Ustavne povelje, ako ga nismo rešili u Sporazumu, moramo ga rešiti u Ustavnoj povelji. Više se to pitanje ne može odlagati. Misilm da je to pitanje oko kojeg se mora pronaći jedno prihvatljivo rešenje. Po evropskim, po demokratskim standardima znači neposredni izbori i teško da je tu moguće pronaći nešto drugo", kazao je Koštunica. Koštunica je u petak i sam razgovarao sa Milom Đukanovićem. Prema njegovim rečima, Đukanović je predložio da dve republike donesu zakone o izboru poslanika i na osnovu njih sprovedu izbore za savezni parlament, ili da prvi izbori budu sprovedeni posrednim, a neki budući neposrednim putem. Koštunica je oba predloga nazvao neprihvatljivim. Koštunica je još dodao da, ukoliko rešenje do 7. novembra ne bude pronađeno, zemlja može da uđe u Savet Evrope i pod sadašnjim imenom, kao što je ušla u OEBS i UN. Osvrćući se na aferu sa poslovanjem preduzeća Jugoimport sa Irakom, Koštunica je ponovio da ona ne može drastično da naškodi ugledu SRJ. On je rekao da je reč o amaterskom i neodgovornom poslovnom potezu koji se svodi na remont zastarelih aviona, što se, kako je rekao, ne može poistovećivati sa političkim opredeljenjem zemlje. Upitan da li je prve informacije o aferi dobio od generala Ace Tomića, Koštunica je odgovorio negativno, a na pitanje kako je moguće da kontraobaveštajna služba vojske Jugoslavije nije znala o poslovanju sa Irakom, predsednik SRJ je rekao: "Imate na čelu Jugoimporta čoveka koji nije u aktivnoj vojnoj službi, imate jedno javno preduzeće čiji upravni odbor postavlja vlada, direktora bira vlada. Bilo kakvo dalje uplitanje Vojske Jugoslavije u to postavilo bi onda pitanje a zašto se vojska u to meša, gde je civilna, gde je parlamentarna kontrola i tako dalje, državno preduzeće, javno preduzeće. Vlada se brine o njemu, mislim ima dva ministra u sastavu upravnog odbora da vode računa o tome, ništa dalje nije bilo potrebno. Očigledno da nisu postojale neke indicije, ili da se do nečega došlo, na to bi se skrenula pažnja, ali vidite da je cela stvar došla jednim drugim putem do nas, ne iz zemlje, nego izvan zemlje". Vojislav Koštunica je najavio da će o aferi "Jugoimport" u ponedeljak razgovarati sa saveznim premijerom Dragišom Pešićem, potpredsednikom Savezne vlade Miroljubom Labusom, šefom diplomatije Goranom Svilanovićem i saveznim ministrom policije Zoranom Živkovićem. Predsednik SRJ Vojislav Koštunica izjavio je u petak da predsednik Srbije mora biti biran na neposrednim izborima. "To je potrebno zbog ravnoteže i podele vlasti u Srbiji, i zbog toga što se radi o funkciji koja Srbiji daje stabilnost na putu kroz tranziciju", izjavio je Koštunica na konferenciji za novinare u Palati federacije. Koštunica je istakao neophodnost usvajanja Predloga izmena i dopuna Zakona o izboru predsednika republike i Zakona o izboru narodnih poslanika, koji je republičkom parlamentu podnela Demokratska stranka Srbije, kako bi se izbeglo da izbori za predsednika Srbije budu ponavljani unedogled. SASTANAK PREDSTAVNIKA SRJ, BIH I SAD POVODOM AFERE ORAO Zvornik -- U Zvorniku je održan sastanak predstavnika Jugoslavije i BiH povodom afere oko izvoza vojne opreme i naoružanja iz Republike Srpske i Jugoslavije u Irak. Sastanku su prisustvovali predstavnici vlasti SRJ, BiH, RS i zvaničnici američkih ambasada u Sarajevu i Beogradu. Nema relevantnih informacija o sastanku u Zvorniku osim što je dopisniku Radija B92 potvrđeno učešće predstavnika ministarstava odbrane Republike Srpske, SRJ, Stalnog vojnog komiteta BiH i američkih ambasada u Beogradu i Sarajevu. Sastanak je održan bez ikakvog prisustva medija, na lokaciji u Zvorniku koju niko od učesnika sastanaka nije želeo da potvrdi, a bio je, kako je dopisniku B92 rekao jedan od učesnika, u funkciji razmene informacija o ilegalnim aktivnostima firmi Orao i Jugoimport, kojima je kršen embargo na izvoz opreme Iraku. Održavanje sastanka u Zvorniku potvrdio je i predsednik Republike Srpske Mirko Šarović, koji ga je ocenio važnim. "Ne verujem da će doći do sankcija RS i BiH, jer su nadležni organi iskazali odlučnost i opredeljenost da do kraja provedu istragu", rekao je Šarović. On je najavio da će u ponedelja, Vrhovni savet odbrane Republike Srpske, kako je naglasio, doneti odluke koje će celom svetu pokazati odlučnost da do kraja sankcionišu odgovorne. Šarović je potvrdio i to da je ministar odbrane RS Slobodan Bilić ponudio ostavku premijeru Mladenu Ivaniću, a da li će biti još političara ili pripadnika Vojske RS koji će biti smenjeni, biće saopšteno početkom iduće sedmice. Tokom dana objavljena je ocena američkog ambasadora u Sarajevu Kliforda Bonda, prema kojem dosadašnje smene direktora Orla Milana Price i još dvojice vojnih zvaničnika RS nisu dovoljne i da se od vlasti ovog entiteta očekuje nastavak istrage i utvrđivanje političke odgovornosti. Dodatnu konfuziju u ovu priču unelo je i prvobitno oglašavanje smenjenog direktora Price u javnosti. Prica je kategorički demantovao optužbe da je Orao kršio embargo na izvoz vojne opreme Iraku i naglasio da ta firma nema ni jedan ugovor potpisan sa Jugoimportom ili kako je rekao, bilo kojom firmom iz Iraka. VJ NIJE UMEŠANA U TRGOVINU ORUŽJEM SA IRAKOM Beograd -- Vojska Jugoslavije nije ovlašćena za trgovinu naoružanjem i vojnom opremom, niti je po bilo kom osnovu umešana u takve poslove sa Irakom, saopštio je u petak Generalštab VJ. "VJ još jednom ističe da je otvorena i spremna za potpunu realizaciju civilne kontrole Vojske od strane nadležnih državnih institucija, u skladu sa postojećim ustavnim i zakonskim rešenjima, što se odnosi i na konkretan slučaj", navodi se u saopštenju. Savezna vlada razrešila je 22. oktobra dužnosti direktora javnog preduzeća "Jugoimport SDPR" generala Jovana Čekovića i pomoćnika jugoslovenskog ministra za odbranu generala Ivana Đokića zbog posredovanja "Jugoimporta" u trgovini oružjem sa Irakom. VLADA RS SMENILA 3 FUNKCIONERA ZBOG KRŠENJA EMBARGA Banjaluka -- Vlada Republike Srpske je na vanrednoj sednici u četvrtak smenila 3 funkcionera odgovorna za kršenje rezolucija Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija o embargu na prodaju oružja Iraku. Kako izveštava dopisnik B92 iz Republike Srpske Zoran Žuža, organi RS razrešili su dužnosti direktora vojnog zavoda "Orao" Milana Pricu, načelnika Uprave Ratnog vazduhoplovstva i protivvazdušne odbrane, pukovnika Miljana Blačića i direktora Direkcije za promet vojne opreme i naoružanja Spasoja Orašanina. Iz Vlade je saopšteno da će istraga o kršenju Rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija o zabrani prodaje naoružanja Iraku biti nastavljena, a da nije isključena mogućnost daljih smena. Premijer RS Mladen Ivanić ocenio je da se situacija oko "Orla" smiruje, ali da se "moglo desiti i da SB UN uvede sankcije RS". "Iz 'Orla' nije izvezeno naoružanje, već delovi koji mogu biti upotrebljeni za vojne avione i postoji mogućnost da je bilo angažovanja radnika 'Orla' u iračkim postrojenjima", rekao je Ivanić. U "Orlu" nisu želeli da komentarušu smene u preduzeću, ali su rekli da radnici normalno dolaze na posao. Ranije je najavljeno da će o celom slučaju u ponedeljak raspravljti Vrhovni savet odbrane RS. "SAD OBAVLJAJU KONSULTACIJE O SANKCIJAMA ZA BIH" Sarajevo -- Generalni sekretar Stalnog komiteta za vojna pitanja Bosne i Hercegovine Stjepan Pocrnja izjavio je da SAD trenutno obavljaju konsultacije o mogućim sankcijama prema BiH zbog kršenja rezolucija Saveta bezbednosti UN o zabrani izvoza oružja i vojne opreme Iraku. "Ako sankcije i budu uvedene, njih SAD mogu unilateralno nametnuti BiH, ali se može dogoditi da SAD ubede SB UN da ta institucija, odnosno sve njene članice, uvedu sankcije BiH. Ako do toga dođe, pretpostavljam da bi se moglo raditi o ekonomskim sankcijama, ali je teško reći o kakvoj vrsti i u kom obimu će biti te sankcije", rekao je Pocrnja. On smatra da će odluka o sankcijama biti doneta na osnovu političkih procena koje se trenutno obavljaju. "Nadam se da će SAD i Savet bezbednosti shvatiti da bi uvođenje sankcija bilo greška, jer bi to sahranilo zamah u reformama koji je uhvatila BiH i do sada postignut napredak o kom govore i svi međunarodni faktori", rekao je Pocrnja. PAUEL: VLADA RS SE SUOČAVA SA OZBILJNIM POSLEDICAMA Vašington -- Američki državni sekretar Kolin Pauel upozorio je premijera Republike Srpske Mladena Ivanića da se njegova vlada suočava sa ozbiljnim posledicama zbog afere nelegalnog izvoza vojne opreme iz bijeljinske fabrike Orao, preko beogradskog Jugoimprota, za Irak. U pismu Ivaniću, kako FoNet u petak saznaje u izvorima bliskim Vladi RS, Pauel ocenjuje da "sada postoji neoboriv dokaz ilegalne aktivnosti Orla, njegovog partnera iz Srbije (Jugoimprt) i Iraka, uljučujući i sve pokušaje da se zataškaju ove nelegalne aktivnosti". "Mi smo Vas upozorili da ovu stvar uzmete veoma ozbiljno. Umesto toga, Vi ste izgubili nedelje u istrazi koju su vodili službenici, čije je učešće u ovoj stvari upitno", poručuje američki državni sekretar. Ukazujući da je "ova aktivnost direktno kršenje UN rezolucije Saveta bezbednosti", Pauel predočava: "Kao što smo Vam saopštili prošlog meseca, ovo Vas stavlja u poziciju pomagača iračkih oružanih snaga i njihovih pokušaja da sruše SAD i koalicione vazdušne snage, koje su autorizovane od strane UN u zoni zabranjenih letova iznad Iraka". "Ne možemo da predvidimo težinu ove situacije", upozorio je Pauel i precizirao da je "ova tema sada pridobila pažnju na najvišem nivou u Vladi SAD". "Bili ste upozoreni o ovim aktivnostima i niste učinili ništa da to sprečite", ponovio je Pauel i kao "ruglo" označio istragu koju je o ovoj aferi sprovela Vlada RS. "Vaša vlada se suočava sa ozbiljnim posledicama zbog ovih aktivnosti", upozorio je Pauel i apostrofirao mogućnosti koje, u ovom slučaju, stoje na raspolaganju SFOR i Visokom predstavniku međunarodne zajednice u BiH. "Sve veze sa Jugomiportom moraju biti prekinute odmah. Ako Vi ne delujete, to će uraditi međunarodna zajednica", napomenuo je Pauel i najavio da će, ako Vlada RS ne bude odmah preduzela akciju, SAD "prijaviti ovu stvar Savetu bezbednosti UN, radi budućih mera". "Sjedinjene Američke Države, takođe, imaju na raspolaganju brojne sankcije i diskreditirajuće kazne, koje se mogu primeniti na Vašu vladu, kao i na sve delove i pojedince koji su umešani", upozorio je Pauel. Predsednik Vlade Republike Srpske Mladen Ivanić nije primio pismo američkog državnog sekretara Kolina Pauela, kao ni pismo ambasadora SAD u Sarajevu Kliforda Bonda, u kojima ga, navodno, upozoravaju da se Vlada suočava sa ozbiljnim posledicama zbog nelegalnog izvoza vojne opreme iz Vazduhoplovnog zavoda "Orao" Iraku - potvrđeno je SRNI u Birou Vlade RS za odnose sa javnošću. "O autentičnosti tih navodnih pisama govori činjenica da je tekst navodnog Pauelovog pisma, objavljen danas u medijima, u isto vreme kada su mediji Kabinetu prosjedili navodno Bondovo pismo - identične sadržine", navodi se u demantiju Biroa Vlade RS. EŠDAUN TRAŽI HITNU ISTRAGU O PRODAJI NAORUŽANJA Vašington -- Međunarodni predstavnik u Bosni i Hercegovini Pedi Ešdaun u četvrtak je otputovao iz SAD primetno zadovoljan podrškom koju je dobio posle svog prvog referisanja Savetu bezbednosti i pratećim razgovorima koje je imao s predstavnicima administracije SAD. Ešdaun je izjavio da se BiH "ne vraća natrag", niti je realno pretpostaviti da će se to dogoditi. Na pitanje koliko je realna opasnost da SAD odbiju saradnju s budućom vlašću sastavljenom od predstavnika nacionalističkih snaga Ešdaun je rekao: "Ne očekujem da će se to dogoditi. Sve partije u BiH krenule su u reforme. Amerikanci su potpunu u pravu kad kažu da su skeptični, dosadašnji učinak nacionalističkih partija daje im na to pravo. Ali, jedno ili drugo, potvrdiće se tek na delu", rekao je on. Ešdaun kaže da je i Savet bezbednosti i Amerikance izvestio da se u BiH sveo na minimum broj potencijalno kriznih mesta, opasnih za bezbedan povratak izbeglica. "Za očekivati je postepenu promenu prirode prisustva NATO, od stabilizacionog ka tranzicionom procesu ka Evropi", objasnio je on. Govoreći o otkrivenoj prodaji oružja Ešdaun je zatražio hitnu istragu i odstranjivanje sa položaja odgovornih za prodaju oružja Iraku i sprovođenje neophodnih vojnih reformi "kako se takav slučaj nikad ne bi ponovio". "Dejtonski sporazum i Ustav BiH su oko toga vrlo su jasni, trgovina oružjem, kao svaka druga trgovina, predstavlja odgovornost na nivou države. Iz nekih neobjašnjivih razloga Savet ministara BiH je prebacio tu odgovornost na nivo entiteta, gde se to nije radilo na propisan način. Potrebno je da to bude odgovornost na nivou države i u toku je završna realizacija zakona kojim će se to biti učinjeno. Nastojaćemo da ubrzamo taj proces", rekao je Ešdaun. U istupanju pred Savetom bezbednosti i u razgovorima s predstavnicima Stejt departmenta, Pentagona i Ministarstva trgovine, Ešdaun je pominjao posebnu obavezu i odgovornost Hrvatske i SRJ u procesu međunarodnog stabilizovanja BiH. "Da sam ja stanovnik Balkana, počeo bih da bivam veoma zabrinut oko toga da li će velika evropska vrata ostati neograničeno otvorena prema istoku, kao što je to sad slučaj. Mislim da će nova runda proširenja EU početi da menja raspoloženje poreskih obveznika iz sadašnjeg sastava kad budu počeli da se bave cenom koja će biti neminovna za priključenje Poljske, Češke i ostalih. Mislim da u sledećih 5 do 10 godina ta perspektiva za ulazak u EU neće biti posebno svetla. Stoga bih savetovao mojim balkanskim prijateljima da ne ostanu na sadašnjoj poziciji molilaca za prijem, već da se udruže i oforme jednu ekonomski moćnu jedinicu, čije će uključenje predstavljati interes i korist za EU, a ne samo njihovu dobrotvornu pomoć i milostinju tom regionu", rekao je Ešdaun. POČELA IZBORNA TIŠINA PRED IZBORE NA KOSOVU Priština -- Na Kosovu je u petak u 7:00 počela izborna tišina, 24 sata pre otvaranja birališta na kojima će 1,32 miliona gradjana s biračkim pravom glasati za svoje predstavnike u opštinskim vlastima u naredne 4 godine. Za 920 mesta u 30 skupština opština na Kosovu prijavljeno je oko 5.700 kandidata iz 68 političkih entiteta, podaci su Misije OEBS na Kosovu. Liste su usklađene s "pravilom o polovima", tako da najmanje trećina kandidata na prve dve trećine liste moraju biti žene. Politički predstavnici Srba su u utorak u Kosovskoj Mitrovici saopštili da će srpska zajednica učestvovati na izborima u 5 opština u kojima su Srbi većina, a to su Leposavić, Novo Brdo, Štrpce, Zubin Potok i Zvečan. Šef Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Nebojša Čović je u četvrtak uveče u Gračanici pozvao Srbe da na izbore izađu u svim opštinama i dodao da je to preporuka i Vlade Srbije. U užoj Srbiji i Crnoj Gori u subotu će biti otvoreno 212 glasačkih mesta na kojima će raseljena lica moći da glasaju, rekao je portparol Misije OEBS na Kosovu Aleksandar Benc. Raseljenima su, da bi glasali, potrebni lična karta ili pasoš uz ulov da su evidentirani u biračkim spiskovima. SAVEZNA VLADA POZVALA GRAĐANE KOSOVA DA IZAĐU NA IZBORE Beograd -- Jugoslovenska vlada pozvala je sve gradjane Kosova i Metohije, a posebno Srbe, Crnogorce i ostalo nealbansko stanovništvo, da učestvuju na današnjim izborima za opštinske organe vlasti na Kosovu. "Izlaskom na izbore stvaraju se preduslovi za organizovanje decentralizovane lokalne samouprave na Kosovu i Metohiji, a time i osnovne pretpostavke za održiv povratak srpskog, crnogorskog i drugog nealbanskog stanovništva na Kosovo i Metohiju", navodi se u saopštenju. Šef UNMIK-a Mihael Štajner upozorio je da, ukoliko Srbi na budu glasali samo u pet kosovskih opština, neće biti sastanka o decentralizaciji najavljenog za 1. novembar u Gnjilanu. "Decentralizacija će se dogoditi ukoliko se održe sveobuhvatni lokalni izbori, a ta sveobuhvatnost znači da imamo značajno ućešće na celom Kosovu, a ne samo u pojedinim opštinama", izjavio je Štajner. Predstavnici OEBS-a saopštili su na završnoj konferenciji za novinare u Kosovskoj Mitrovici da je za lokalne izbore na Kosovu i Metohiji, koji su pripremani šest meseci, medjunarodna zajednica izdvojila 18,3 miliona evra. Izveštava Mirjana Milutinović: Na 1750 biračkih mesta koja će u toku dana biti otvorena na Kosmetu, pravo glasa ima 1.320.000 potencijalnih glasača. U centralnoj Srbiji i Crnoj Gori, na 215 birališta, pravo da glasa ima 190.000 raseljenih lica iz južne srpske pokrajine. Što se Kosovske Mitrovice tiče, biće otvorena 2 biračka centra na kojima pravo glasa ima 65.200 glasača. Podaci OEBS-a govore da se za 920 odbornika, odnosno odborničkih mesta u opštinama na Kosovu i Metohiji prijavilo 5.700 kandidata iz 68 političkih entiteta. Regionalni portparol OEBS-a Bernard Vrban istakao je da u toku predizborne kampanje koja je trajala 45 dana, nije bilo većih kršenja izbornih pravila od strane partija. Vrban je izrazio žaljenje što su srpski politički subjekti do poslednjeg dana razmatrali svoju konačnu odluku o učešću na izborima, umesto da su, kako je rekao, vodili kampanju i predstavljali svoj program. Inače, za lokalne izbore na Kosmetu postojao je program ranijeg glasanja, koji je počeo 7. oktobra i završen je u četvrtak, a kojim su obuhvaćena lica koja iz bezbednosnih razloga ne mogu da glasaju na dan izbora, zatim hendikepirana lica, pripadnici Kosovske policijske službe i osoblje OEBS-a koje će na dan izbora biti na svojim radnim mestima ŠTAJNER: TERITORIJALNA PODELA KOSOVA VODILA BI U RAT Priština -- Šef UNMIK Mihael Štajner upozorio je da ukoliko Srbi na lokalnim izborima budu glasali u samo 5 kosovskih opština neće biti sastanka o decentralizaciji 1. novembra. "Decentralizacije će biti ukoliko budu održani sveobuhvatni lokalni izbori. Sveobuhvatnost znači da imamo značajno ućešće na celom Kosovu, a ne samo u pojedinim opštinama", izjavio je Štajner za "Kohu ditore". U razgovoru za "Frankfurter algemajne cajtung" Štajner je ocenio da bi svaka teritorijalna podela Kosova vodila automatski u građanski rat. On je rekao da bi podela Kosova na severni, srpski, i južni, albanski deo, značila da je "međunarodna zajednica koja je 1999. na Kosovo došla da štiti ljudska prava i multietničko društvo, na kraju podstakla stvaranje monoetničkog društva". UHAPŠENA JOŠ DVOJICA ZBOG NAPADA NA SRBE U PEĆI Priština -- Pripadnici policije UNMIK-a uhapsili su još dvojicu mladića osumnjičenih da su prilikom nasilnih protesta više stotina Albanaca 10. oktobra u Peći, bacali molotovljeve koktele na srpske penzionere iz sela Osojane. Dvojica maloletnika, jedan 15-godišnjak i jedan 17-godišnjak, uhapšeni su u četvrtak uveče, rekao je agenciji Beta portparol UNMIK-a Andrea Anđeli. U vezi sa napadom na srpske penzionere u Peći ranije su uhapšene još tri osobe. NAPADNUT SRBIN IZ SELA PASJANE, KOD GNJILANA Kosovska Mitrovica -- Grupa Albanaca pretukla je u petak oko 15 časova Boru Serafimovića iz Pasjana, kod Gnjilana, i nanela mu teške telesne povrede. Serafimović je posle napada odmah prebačen u vranjsku bolnicu. Kako je javio gračanički "KiM" radio, Serafimović je napadnut u blizni sela dok je čuvao stoku. Prema izjavi njegove rodbine napala ga je grupa Albanaca iz susednog sela Vlaštica. "Najpre su ga oborili na zellju i udarali po glavi a potom oteli stoku koju je čuvao", javio je KIM radio. MAJKE NESTALIH OBUSTAVILE PROTEST U MKCK-U Beograd -- Petnaestak majki osoba nestalih u takozvanoj orahovačkoj grupi, na Kosovu 1998. godine, obustavilo je u petak protest u prostorijama Međunarodnog komiteta Crvenog krsta u Beogradu. Zahtevajući da se rasvetli sudbina članova njihovih porodica, majke su najavile da će u ponedeljak ponovo doći u prostorije MKCK-a, rečeno je agenciji Beta u toj organizaciji. Šef Biroa za nestala lica pri Koordinacionom centru za Kosovo Gvozden Gagić je ranije u petak predao zvanični zahtev tog tela za izveštaj o oslobađanju žena iz orahovačke grupe, kada su Albanci zadržali 24 muškarca. Gagić je u četvrtak, u razgovoru sa majkama, ponovio raniju izjavu da je na Kosovu živo oko 400 osoba koje se vode kao nestale. YUKOM I FER TRAŽE OCENU USTAVNOSTI ČLANA 39. Beograd -- Jugoslovenski komitet pravnika podneo je inicijativu Saveznom ustavnom sudu za ukidanje člana 39 Zakona o Haškom tribunalu, prema kome se saradnja sa tim sudom ograničava na optužnice podignute do stupanja zakona na snagu. Član 39 je protivustavan i protivan međunarodnim dokumentima o saradnji, koje je SRJ obavezna da poštuje, kaže za B92 predsednica Komiteta, Biljana Kovačević Vučo. "Smatramo da ne postoji nikakav pravni osnov za taj zakon. To nama, kao građanima, može samo da šteti, a pošto naša savezna vlast nije pokazala nikakvu želju da ukine taj zakon i pošto sumnjamo da će parlament da se sastaje po tom pitanju, smatramo da je dužnost Saveznog ustavnog suda da jednostavno ukine taj član i da zakon ostane ovakav kakav jeste, bez člana 39".Biljana Kovačević Vučo kaže da, zbog nekih najava da prvo treba da bude doneta Ustavna povelja, pa tek potom ostali zakoni, JUKOM nudi način da se problem, koji će se uskoro naći pred Ujedinjenim nacijama, reši lako i zakonito. "Na ovaj način smo ponudili rešenje državi da izađe iz jedne situacije koja će pre svega koštati građane ove države. Smatram da će ljudi iz Saveznog ustavnog suda da sednu, da razmisle i da vide da je ta odredba zaista potpuno besmislena i da je rezultat jednog takođe besmislenog kompromisa između raznih političkih struja stranaka iz dve republike i s obzirom da je ona sada zaista došla da dnevni red i da se celo pitanje Haškog tribunala ponovo aktuelizovalo, mi smatramo da će sudije SUS postupiti po ustavu i po zakonu", dodaje Kovačević-Vučo. KRIVIČNA PRIJAVA PROTIV NATAŠE MIĆIĆ Beograd -- Beogradski advokat Svetozar Vujačić podneo je krivičnu prijavu protiv predsednice Skupštine Srbije Nataše Mićić zbog osnovane sumnje da je zloupotrebila službeni položaj. Vujačić je rekao da je krivičnu prijavu podneo zbog činjenice da ona nije zakazala redovno jesenje zasedanje Parlamenta za 1. oktobar, kao što to nalažu skupštinski poslovnik i Ustav Srbije. "Vršeći svoju službenu dužnost Nataša Mićić je sebi i drugim poslanicima pribavila korist jer primaju platu i nadoknade, a ne obavljaju svoju dužnost. Budžetu Srbije takođe je nanela materijalnu štetu, a povredila je i prava izabranih poslanika da obavljaju svoju dužnost iz zakonodavne delatnosti", rekao je Vujačić. On je krivičnu prijavu podneo Drugom opštinskom javnom tužilaštvu, a zaprećena kazna za delo zloupotrebe položaja je do 5 godina zatvora. KONFERENCIJA O BORBI PROTIV KORUPCIJE Beograd -- Srpski premijer Zoran Đinđić ocenio je u petak da se u protekle dve godine niko u Srbiji nije obogatio zato što je bio blizak vlasti i istakao da je "sistem skoro očišćen od zloupotreba i korupcije". "Može se reći da smo jedna od retkih vlada u tranziciji koja u proteklih godinu i po dana nije imala nijednu aferu sa finansijskom pozadinom", rekao je Đinđić, otvarajući konferenciju o pronalaženju konkretnih mera za borbu protiv korupcije u Sava centru. On je dodao da je u proteklih godinu i po vlada učinila veliki napor da sopstvenim sistemom kontrole onemogući zloupotrebe. Prema njegovim rečima, dokaz nekorumpiranosti vlade je i to što je iznos od oko milijardu dolara stranih donacija raspoređen na veliki broj mesta bez ijednog prigovora stranih donatora na račun vlade. Đinđić je rekao da je u pripremi set zakona koji uključuje poreski zakon, zakon o sprečavanju sukoba privatnih i društvenih interesa, kodeks ponašanja službenika i zakon o finansiranju političkih stranaka, a koji će značajno unaprediti borbu protiv korupcije. On je predložio da se uspostave mehanizmi kontrole korupcije van samog sistema, odnosno pri nevladinim organizacijama, specijalizovanim organizacijama koje nisu državne ili putem narodnog advokata, "gde bi svako ko ima primebde našao pravo mesto za prigovor". Ministar finansija Srbije Božidar Đelić kazao je da očekuje da će novi paket zakona o porezu i suzbijanju korupcije ovih dana ući u javnu raspravu i da će biti usvojen oko Nove godine. On je naveo da je tokom rada terenskih službi u proteklom periodu 117 osoba uhapšeno zbog zloupotreba službenog položaja, a medju njima ima lekara, sudija, tužioca i drugih. Prema njegovim rečima, postignut je veliki napor u borbi protiv krijumčarenja cigareta, a uredbom o prometu nafte iskorenjen je šverc naftnih derivata. Đelić je potvrdio da se razmišlja o uvođenju agencije za borbu protiv kriminala. Šef misije OEBS-a u SRJ Mark Dejvison izrazio je uverenje da će se unapređenjem domaćeg zakonodavstva ojačati svest o potrebi borbe protiv korupcije. On je podsetio da je prema nedavnim istraživanjima, korupcija na četvrtom mestu liste najvećih problema u Srbiji i dodao da se moraju uneti promene "kako bi građani videli da korist od plaćanja poreza neće imati mali broj pojedinaca, već da će to biti u javnom interesu". Organizatori dvodnevne konferencije su OEBS i Ministarstvo finansija Srbije. VLADIMIR POPOVIĆ SE VRAĆA PRIVATNOM POSLU Beograd -- Premijer Srbije Zoran Đinđić negirao je u petak da je imao sukob sa šefom biroa za informisanje Vlade Srbije Vladimirom Popovićem, ali je potvrdio da on više neće biti na toj funkciji. "Vladimir Popović je pre mesec dana izrazio želju da se ponovo posveti svom privatnom poslu. Za sada je to u prelaznom statusu. Posle dve godine postoje ljudi koji imaju obaveze prema svojim poslovima i porodicama, ne mogu svi da izdrže maraton do kraja", rekao je Đinđić novinarima u centru "Sava" na skupu o borbi protiv korupcije. Đinđić je rekao da je "sada pitanje u kojoj formi će Popović biti dalje angažovan, ali ne u smislu osmočasovnog, odnosno 20-točasovnog radnog dana". Kao "dobru vest" Đinđić je naveo da u vladi, od pre godinu i po dana radi nekoliko stotina mladih stručnjaka, dok je "loša vest" to što je u proteklih par meseci stotinak ljudi prešlo u privatne kompanije, 20 do 30 puta veću platu. Zoran Đinđić rekao je da će Vlada Srbije insistirati da se utvrdi odgovornost i nadju krivci za aferu o trgovini oružjem sa Irakom u kojoj je posredovala beogradska firma "Jugoimport SDPR". Đinđić je novinarima na skupu posvećenom borbi protiv korupcije u centru "Sava" kazao da ima poverenja u Saveznu vladu da će ispitati ceo slučaj. On je dodao da se mora utvrditi ko je izdavao odobrenja za trgovinu koja je u suprotnosti sa odlukama Saveta bezbednosti i koji ljudi su u tome učestvovali. Đinđić je kazao da se nije bavio aferom, ali da je video određene dokumente "iz kojih proističu odredjene povezanosti". "Nisam proveravao te dokumente. Načelno je važno da naša zemlja ukloni svaku sumnju da samu sebe izopštava iz međunarodnog poretka zato što ima neku saradnju sa nekim zemljama suprotno odlukama Saveta bezbednosti", rekao je premijer Srbije. ILIĆ: SVET ŠTITI VLADU SRBIJE Čačak -- Predsednik Nove Srbije Velimir Ilić izjavio je da do donošenja novog Ustava Srbije neće biti postavljano pitanje nepoverenja Vladi Srbije zato što je to ultimativan zahtev međunarodne zajednice. "To je ultimatum Evropske unije i SAD i oni i sada vrše pritisak na nas. Ni Demokratska stranka Srbije neće pokušati da ruši Vladu ukoliko joj budu vraćeni poslanički mandati. Ako DSS, ipak, odluči da pokrene takvu inicijativu, ja ću ih podržati", rekao je Ilić. On je izjavio da je "više puta predlagao da sve političke partije koje su protiv aktuelne situacije u Parlamentu napuste Skupštinu i da je na taj način ostave bez kvoruma", ali da nijedna stranka takav predlog nije prihvatila. Ilić je ocenio da Demokratska stranka pokušava da "otme svu vlast" i da zbog "kabadahijskog" ponašanja pojedinih njenih funkcionera postoji mogućnost da ta stranka na narednim izborima ostane bez poslaničkih i odborničkih mandata. Ilić je naglasio da nikada nije imao bilo kakve poslovne veze s ljudima iz "podzemlja", dodajući da je poznavao neke od "tih momaka" jer su oni pomogli u rušenju režima Slobodana Milošvića. "Rušili su ga ti žestoki momci, koje smo nakon toga proglasili kriminalcima, a tada ih se niko nije stideo. Sada postoje kriminalaci koje niko ne dira, a koji su veoma bliski pojedinim političarima i strankama", rekao je Ilić. NASTAVLJENO PRETRAŽIVANJE BRODA "BOKA STAR" Zagreb -- U riječkoj luci u četvrtak je nastavljeno pretraživanje broda "Boka star" čiji je vlasnik crnogorski državljanin. Brod je zaustavljen u utorak jer je njemu pronađen vojni eksploziv koji je, prema nekim nezvaničnim informacijama, prevožen u Irak, a slučaj je preuzela hrvatska služba specijalizovana za suzbijanje kriminala i korupcije. Kako iz Zagreba za B92 izveštava Nada Starijaš, deo luke u kom je privezan brod je blokiran i pod nadzorom interventne i specijalne policije koja ga pretražuje. Prema službenoj informaciji MUP, na brodu su pronađene eksplozivne materije koje se koriste isključivo u vojnoj industriji, a prateća dokumentacija ne odgovara sadržaju tereta. Još se tačno ne zna kao je taj brod dospeo u riječku luku, a po jednoj verziji je posada broda tražila ulaz u luku zbog lošeg vremena. Po drugoj verziji, brod je prisilno priveden jer se sumnjalo da prevozi opasne materije. Kapetan Lučke kapetanije u Kotoru Nikola Drakulović potvrdio je da je posada na brodu "Boka star" uglavnom crnogorska. On je naveo da su mu članovi posade preneli da ne smeju da napuštaju brod, ali da se hrvatske vlasti prema njima ponašaju korektno. Drakulović je još rekao da brod "Boka star" nije upisan u registar brodova lučkih kapetanija u Kotoru i Baru. VJ NE PRUŽA ZAŠTITU NIJEDNOM HAŠKOM OPTUŽENIKU Beograd -- Vojska Jugoslavije negirala je u petak tvrdnje da nedovoljno sarađuje sa Haškim tribunalom, i istakla da ne pruža zaštitu nijednoj osobi koja je pred tim sudom optužena za ratne zločine. "U sastavu VJ se ne nalazi nijedan od optuženih pred Međunarodnim krivičnim tribunalom u hagu. VJ ne pruža zaštitu nijednom od optuženih, niti je nadležna da lišava slobode osobe koje su optužene za ratne zločine", navodi se u saopštenju Informativne službe Generalštaba VJ. Dokumenta u arhivama VJ mogu biti stavljena na uvid istražiteljima Haškog tribunala po utvrđenoj proceduri i uz poštovanje zakona koji definišu tu oblast, ali, kako se navodi u saopštenju, mora se imati u vidu da je deo arhivske građe uništen u bombardovanju NATO. "Od donošenja Zakona o saradnji sa Međunarodnim krivičnim tribunalom u Hagu pristiglo je 47 zahteva Tužilaštva tribunala. Na sve zahteve je odgovoreno. Deo zahteva nije bilo moguće u celosti ispuniti jer su bili uopšteni ili su traženi veoma kratki rokovi", saopštio je Generalštab VJ. "TUŽILAŠTVO BARATA NEPOTPUNIM PODACIMA O OTMICI" Novi Pazar -- Predsednica Sandžačkog odbora za ljudska prava Semiha Kačar pozdravila je hapšenje osumnjičenih za kidnapovanje i ubistvo 17 Bošnjaka iz Sjeverina oktobra 1992. Ona je rekla da podizanje optužnice protiv Milana Lukića, Olivera Krsmanovića, Dragutina Dragićevića i Đorđa Ševića "uliva nadu da će svi krivci stići na optuženičku klupu". "Posle tih saznanja, u meni raste ubeđenje da se stvari ipak pokreću sa mrtve tačke", rekla je Semiha Kačar. Predsednik Sandžačkog helsinškog odbora Šefko Alomerović optužio je vlast da nema nameru da na optuženičku klupu izvede sve učesnike otmice u Sjeverinu. Alomerović je rekao da Okružno tužilaštvo "barata nepotpunim podacima, jer govori o 16 otetih, a zapravo ih je bilo 17". "Milan Lukić je uoči otmice, ugovarajući 'posao' u Priboju, pri povratku oteo Sabahudina Ćatovića, kom su sutradan priključili još 15 muškaraca i jednu ženu", rekao je on. "Indikativno je da je SUP u prvi mah saopštio 28 imena otetih, a to je zapravo spisak radnika koji su prethodno pozvani na posao u Priboj", rekao je Alomerović. On je precizirao da je 28 pripadnika Višegradske brigade Vojske Republike Srpske zarobila Armija BiH 16. oktobra 1992. i da je namera optuženih bila da zbog razmene bude kidnapovano isto toliko Bošnjaka iz Sjeverina. MIROSLAVU VUČKOVIĆU 12 GODINA ZATVORA Kosovska Mitrovica -- Međunarodno sudsko veće je u petak u ponovnom postupku izreklo presudu Miroslavu Vučkoviću u trajanju od 12 godina zatvora za krivično delo ratnog zločina protiv civilnog stanovništva. Vučković je osuđen za saučesništvo u zločinima protiv albanskog stanovništva u selima Suvo Do i Gusevac kod Kosovske Mitrovice u periodu od 24. septembra 1998. do 9. maja 1999. godine. Vučkovićevi advokati su uložili žalbu na ovu presudu. PEJANOVIĆ: IĆI ĆU U HAG DA SVEDOČIM Sarajevo -- Nekadašnji član Predsedništva Bosne i Hercegovine i dugogodišnji predsednik Srpskog građanskog veća Mirko Pejanović potvrdio da je da bi mogao uskoro da se pojavi u Haškom sudu u ulozi svedoka. On je rekao da još sa sigurnošću ne može da potvrdi u kojim procesima će svedočiti i istakao da je haškim istražiocima "do sada pomagao u brojnim aspektima njihovih istraživanja". "Njihov rad poklapa se s mojim željama da haški procesi budu dovedeni do kraja i da pravdi budu privedeni najodgovorniji za zločine. U tom kontekstu je moguće da će biti i mog ušešća u svedočenju za pojedine optužbe", rekao je Pejanović. SOLANA: EU ĆE UPUTITI EVROPSKE SNAGE U MAKEDONIJU Brisel -- Šefovi država i vlada Evropske unije su se u petak u Briselu dogovorili da s NATO sklope "stalni sporazum" o korišćenju kapaciteta, koji omogućava da "evropske snage" od polovine decembra zamene NATO trupe u Makedoniji u misiji koja će biti "nešto izmenjena", izjavio je visoki predstavnik EU Havijer Solana. Solana je rekao da je on o tome razgovarao s makedonskim predsednikom Borisom Trajkovskim i premijerom Brankom Crvenkovskim i da "misli da oni žele neku vrstu međunarodnog prisustva" u Makedoniji posle okončanja NATO vojne misije "Ćilibarska lisica". Makedonski rukovodioci, po rečima Solane, smatraju da bi za potpunu stabilizaciju Makedonije bilo korisno da u tu zemlju dođu određene "međunarodne snage" po odlasku 700 vojnika Atlantskog saveza. Prema dobro obaveštenim diplomatskim izvorima u Briselu, makedonsko vođstvo je bilo više zainteresovano za ostanak NATO struktura u zemlji. Ali je stavljeno do znanja da se ne protivi ni evropskom prisustvu, ako bi to Makedoniju približilo EU, dalo joj, recimo, status posmatrača u sektoru spoljne i bezbednosne politike EU, što su dosad imale samo zemlje kandidati za članstvo. "INFORMATIVNI RAZGOVORI O PAULIN DVORU PRI KRAJU" Zagreb -- Na groblju u Trpinji u Istočnoj Slavoniji prošle sedmice je ekshumirano telo žene za koju se pretpostavlja da je jedan od ubijenih srpskih civila u Paulinu Dvoru, piše "Vjesnik". Prema izvoru lista, reč je o D.V. iz Paulin Dvora koja je sa 18 sugrađana ubijena 12. decembra 1991. U Osiječko-baranjskoj policiji je rečeno da se privode kraju informativni razgovori u Osijeku i Zagrebu i da su pozvane sve osobe koje bi mogle da daju određene informacije vezane za ratni zločin u Paulinu Dvoru. 12. decembra 1991. grupa hrvatskih vojnika upala je u kuću Andrije Bukvića u Paulin Dvoru gde su, navodno iz osvete zbog pogibije saboraca, ubili 19 srpskih civila koje su tamo zatekli. Dva dana posle ubistva tela su prevezena i zakopana u dvorištu vojnog skladišta Lug, nedaleko od Čepina. Prema nezvaničnim informacijama, posmrtni ostaci su 1997. prevezeni u plastičnim bačvama u Rizvanušu, pored Gospića, gde su nedavno pronađeni. Još se ne zna zašto je telo D.V. zakopano na groblju u Trpinji, kao ni to ko je naredio da leševi budu preseljeni u blizinu Gospića. Do sada su za ubistvo 19 civila u Paulin Dvoru osumnjičeni Nikola Ivanković i Enes Viteškić koji će biti u pritvoru osiječkog Okružnog zatvora do 13. decembra, do kada bi u istrazi trebalo da bude saslušano oko 40 svedoka. "EU TREBA DA POMOGNE POMIRENJE" Beograd -- Potpredsednik Vlade Srbije Nebojša Čović izjavio je u petak da je pomirenje na Balkanu izvodljivo samo preciznim sprovođenjem plana koji teba da postane, pre svega, svojina Evropske unije. "Mi Balkanci ne smemo da plašimo Evropu nekim novim ratom, ali Evropa sve mora da učini kako bi se na Balkanu izbegao ratni požar", rekao je Čović na međunarodnoj konferenciji "Balkan u susret pomirenju", koja je, u organizaciji dve fondacije - francuske "Rober Šuman" i nemačke "Konrad Adenauer", okupila u Beogradu učesnike iz svih republika bivše SFRJ. Čović je ocenio da na Kosovu treba pomiriti srpsko istorijsko i albansko etničko pravo. "Lokalnu samoupravu u njihovoj budućoj zajednici treba tako ustrojiti da Albanci budu odgovorni za ravoj naselja gde su u većini, da Srbi budu odgovorni za razvoj svojih naselja. Srpskim srenjovekovnim manastirima na Kosovu treba dati autonomiju kakvu u Grčkoj ima monaška država Sveta Gora", izjavio je Čović. CRNA GORA IZMIRILA DUGOVE PREMA PARISKOM KLUBU POVERILACA Podgorica -- Crnogorsko ministarstvo finansija saopštilo je u petakda je Crna Gora izmirila svoje obaveze prema Pariskom klubu poverilaca i da je Narodnoj banci Jugoslavije uplaćeno oko 99.000 evra. "U pitanju je plaćanje obaveze definisane pojedinačnim sporazumom sa državama članicama Pariskog kluba, u ovom slučaju Francuskom i Rusijom", navodi se u saopštenju. Ministarstvo finansija podseća da su nakon pregovora i otpisa ukupnog iznosa obaveza prema državama članicama pariskog kluba, usledili pojedinačni pregovori i sporazumi sa članicama tog kluba, u kojima nisu učestvovali predstavnici crnogorskog ministarstva finansija. "Nerazumevanje NBJ i Centralne banke Crne Gore u komunikaciji i razmeni podataka stvara probleme Trezoru Crne Gore da, u skladu sa zakonom, izvrši plaćanje preuzetih obaveza, poštujući definisane rokove", zaključuje se u saopštenju ministarstva finasija. EPS SPREMAN ZA ZIMU Beograd -- Elektroprivreda Srbije spremna je za zimsku sezonu. Očekujemo da tokom zime ne bude nestašica, ukoliko ne dođe do velikih, neplaniranih havarija", rekao je u petak na konferenciji za novinare direktor EPS-a Ljubomir Gerić. Direktori direkcije za upravljanje i sektora za planiranje i prenos struje Vladimir Marjanović i Ljiljana Hadžibabić ističu da je naš elketroenergetski sisitem projektovan da izdrži dnevnu potrošnju od 150 miliona kilovatsati i objašnjavaju: "Ako bi, u nekoj imaginarnoj situaciji, zahtev bio veći od 150 miliona kwh i pod uslovom da imamo raspoloživu energiju, pitanje je da li ne bi došlo do samoprigušivanja sistema, odnosno da li bi izdržao distributivni nivo. To su rekordi na granicama izdrživosti i ne treba se igrati s tim i to ne treba ispitivati", rekao je Marjanović. "Ti špicevi, koji se dešavaju za Svetog Nikolu, na primer, to naš sistem ni 1987. godine, kad je bio suveren na ovom prostoru, teško je podnosio i mi smo već septembru uvzili energiju da bi sistem mogao normalno da radi", rekla je Hadžibabić. Direktor EPS-a Ljubomir Gerić najavio je i da će se dalje raditi na doradi tarifnog sisitema. Tarifni sistem treba da bude odraz sposobnosti elektroenergetskog sistema da proizvede struju i potrošača da je plate, istakao je Gerić: "Ne možemo mi da pravimo tarifni sistem koji nije prilagođen našem sistemu i našem potrošaču. Mi to sada radimo svesno. On treba da bude odraz poslovnosti elektroenergetskog sistema. Znači, tarifni sistem će se menjati i prilagođavati dok ne dođe do konačne forme primerene našem sistemu". Zamenik ministra energetike i tvorac sadašnjeg tarifnog sistema Slobodan Ružić kaže da ne očekuje veće primedbe javnosti tokom primene postojećeg, jer su, kako je objasnio, promene izvršene u skladu sa zahtevima javnosti. LEČIĆ NAJAVIO UKLANJANJE PREPREKA ZA UVOZ I IZVOZ KNJIGA Beograd -- Ministar kulture u Vladi Srbije Branislav Lečić rekao je u petak, na štandu hrvatskih izdavača na Sajmu knjiga u Beogradu, da je kulturna saradnja Srbije i Hrvatske, osim tim zemljama, "važna i drugim zemljama u regionu". "Razvoj kulturne saradnje je važan i nama i drugim zemljama u regionu. Postoje, još uvek, oni koji misle drugačije, ali mi treba da težimo onim dobrim stvarima u nama, i da napravimo bolji ambijent i nove međusobne relacije", kazao je Lečić na konferenciji za novinare. Prema njegovim rečima, više nema prepreka za nastavak kulturne saradnje dve zemlje, kao i da je Sajam knjiga "simbolično i pravo mesto" za nastavak takve saradnje. Lečić je, takođe, obećao da će njegovo ministarstvo tu saradnju podstaći nastojanjem kod ministarstva finansija da se "uklone" carinske prepreke za uvoz i izvoz knjiga. Hrvatski ministar kulture Antun Vujić je kazao da je "impresioniran zavidnom i intenzivnom delatnošću" izdavača iz SRJ, i da je sastanak sa srpskim kolegom "jedan od činova dobre volje" koji će pomoći da kulturna saradnja dve zemlje "ne ulazi više samo kroz prozor, već i na vrata". "Drago mi je da neki izdavači iz Srbije i Hrvatske već sklopili međusobne ugovore, i da ima najava da će se to događati i ubuduće", rekao je Vujić. OTMIČARI PUSTILI OSMORO DECE Moskva -- Naoružani Čečeni, koji od srede uveče trže oko 700 talaca u jednom moskovskom pozorištu, oslobodili su u petak ujutro 7 ljudi, nešto kasnije osmoro dece od 8 do 12 godina, a u toku su pregovori o oslobađanju svih stranaca. Grupa od 40 teško naoružanih Čečena upala je u sredu uveče u pozorište i otela gledaoce, ispostavljajući ruskim vlastima političke zahteve, među kojima je povlačenje ruskih trupa iz Čečenije. Oslobođenu decu su iz zgrade pozorišta izveli predstavnici Međunarodnog komiteta Crvenog krsta. Prema saopstenjima državnih funkcionera, u zgradi ima još tridesetak dece. "Poslednja vest glasi da je s teroristima postignut sporazum prema kom će krenuti da oslobađaju strance. Zauzvrat su tražili prisustvo predstavnika stranih diplomatskih misija. Pozvali smo ih telefonom i oni stižu", rekao je u petak ujutro predstavnik za štampu Federalne službe bezbednosti Sergej Ignjačenko. "Nadamo se da će teroristi u veoma bliskoj budućnosti osloboditi još talaca koji se nalaze u teškom fizičkom stanju", dodao je Ignjačenko. Ruska televizija NTV prikazala je u četvrtak uveče prve snimke naoružanih Čečena. Na snimcina se vide 3 osobe, od kojih su 2 maskirane, u kamuflažnim unformama i s puškama. Prikazana je i jedna žena, pripadnik grupe, koja preko lica nosi crni zar s natpisima na arapskom, a oko struka ima vezan eksploziv. Na snimku se moglo videti da teroristi razgovaraju među sobom, ali se nije čuo zvuk. Grupa od 40 teško naoružanih Čečena upala je u sredu uveče u pozorište i otela gledaoce, tražeći da se ruske trupe povuku iz Čečenije. Otmičari su minirali zgradu za slučaj da snage bezbednosti pokušaju da upadnu, a tvrde da su spremni da umru za ispunjenje svojih ciljeva. Naoružani Čečeni su u četvrtak uveče ubili jednu ženu koja je pokušala da pobegne iz pozorišta, a 2 žene su uspele da umaknu kroz prozor. Zamenik ministra unutrašnjih poslova Rusije Vladimir Vasiljev saopštio je u petak da teroristima koji drže oko 700 talaca u jednom moskovskom pozorištu "rukovodi lider čečenskih separatista Aslan Mashadov". "To je apsolutno jasno", rekao je Vasiljev, navodeći da su specijalne službe do takvog zaključka došle na osnovu izjava Mashadova i Movsara Barajeva. TERORISTI ZAPRETILI DA ĆE SUTRA POČETI DA UBIJAJU TAOCE Moskva -- Ruski zvaničnici izjavili su u petak da izveštaji u kojima su tvrdi da će čečenski "samoubilački odred" početi da ubija oko 700 talaca koje drži u moskovskom pozorištu nisu glasine, ali da su suviše dramatizovani. Lokalni mediji su javili da će oko 40 dobro naoružanih čečenskih pobunjenika sutra ujutru početi da ubijaju taoce, među kojima je i 75 stranaca. Zamenik portparola kremaljske uprave u Čečeniji Aleksander Mačevski izjavio je da su vlasti svesne ovih pjetnji, ali da još nisu suviše zabrinute. "Ovo nisu samo glasine. Pretnje postoje, ali su suviše dramatizovane i preuveličane" - rekao je Mačevski za Rojters. Šef ruske Federalne službe bezbednosti Nikolaj Patrušev izjavio je u petak da će čečenskim teroristima biti "garantovana bezbednost" ukoliko oslobode taoce koje od srede uveče drže zarobljene u moskovskom pozorištu. "Ako taoci budu oslobođeni, teroristima će biti garantovana bezbednost", rekao je Patrušev posle savetovanja sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u Kremlju. "Vodimo i vodićemo pregovore, i nadamo se da će doneti rezultate, odnosno da će taoci biti oslobođeni", kazao je Patrušev. Zamenik otpravnika ambasade SRJ u Moskvi, Zoran Djukić, u izjavi za Radio B92 o trenutnoj situaciji kaže: "Ja sam se upravo vratio sa lica mesta, gde borave predstavnici ambasada država čiji su građani zatočeni u ovom pozorištu. Na žalost, situacija je bez promena, bar što se tiče najvećeg dela tamo zatočenih, a i što se tiče stranih državljana. Ništa se od toga nije dogodilo što su oni vešto ubacili u medije, a onda se ceo dan to vrtelo na različitim medijima. Naprotiv, ljudi koji poznaju teroriste, kažu da će upravo stranci verovatno biti poslednji koji će biti oslobođeni, i žene i deca, da su im to sve vrlo jaki aduti u pregovorima sa ruskim vlastima". Prema Djukićevoj oceni pretnje terorista da će početi da ubijaju taoce deo su nmjihove manipulacijer medijima: "Znate, ima vesti da će to oni početi i ranije, da će početi i kasnije i oni su očito vrlo vešti u manipulisanju. Oni čas pozivaju jedne na pregovore, čas pozivaju druge na pregovore, i očito da se radi o tome da oni što više dođu do ostvarenja nekakvih svojih ciljeva. Mi, međutim, imamo uveravanja i vidimo da ruska vlada preduzima sve moguće mere da se to razreši na što bezbolniji način. Na žalost, već ima žrtava, ima ranjenih i situacija postaje sve komplikovanija i dramatičnija, jer smo već ušli u treći dan ove opasne situacije i na žalost sve manje ima vesti o tome kako se osećaju i kako izgledaju i šta rade taoci. U tom okviru mi zaista nemamo ni vesti o tome šta se dešava sa našim građaninom Milošem Maksimovićem koji je tamo zatočen". U MOSKVI SASTANAK PREDSTAVNIKA SPECIJALNIH SLUŽBI 29 ZEMALJA Moskva -- U Moskvi je u petak uveče održan sastanak predstavnika specijalnih službi bezbednosti povodom upada terorista u jedno moskovsko pozorište gde dva dana kao taoce drže više stotina ljudi. Kako je rečeno ageniciji RIA "Novosti" u pres centru ruske Federalne službe bezbednosti, zamenik šefa te službe Viktor Komogorov razgovarao je sa predstavnicima specijalnih službi i organa bezbednosti više stranih zemalja. Komogorov ih je obavestio o merama kontraterorističkog karaktera, koje preduzimaju ruske specijalne službe. Na sastanku je bilo reči o usavršavanju saradnje specijalnih službi i pravozaštitnih organa u borbi protiv međunarodnog terorizma, povećanju operativnosti u radu i usklađivanju zajedničkog delovanja u cilju zaštite života talaca. "Za izlazak Rusije iz nastale situacije u Moskvi partneri su FSB Rusije ponudili svu moguću pomoć koja im stoji na raspolaganju", receno je u FSB. PUTIN: SPREMNI SMO NA SVAKI KONTAKT Moskva -- Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je u petak uveče da su vlasti "otvorene za svaki kontakt" i da je neophodna "trezvena i objektivna ocena" situacije nastale nakon što su čečenski teroristi upali u jedno moskovsko pozorište gde već dva dana drže stotine ljudi kao taoce. Kako prenosi agencija RIA "Novosti", Putin je u razgovoru sa liderima parlamentarnih stranaka ukazao da je aspolutno osnovano tražiti od svi uključenih u pregovore sa teroristima da poštuju pravila, dodajući da nije važno da li je reč o poslaniku, novinaru ili običnom građaninu. "U interesu svih jeste da se radi zajednički i da se ne reaguje emotivno. U ovim trenucima važno je odmeriti cenu svake izgovorene reči i svakog učinjenog koraka", istakao je Putin. "Mi smo otvoreni za svaki kontakt i svi moji raniji predlozi ostaju na snazi", kazao je on. Podsetivši da teroristi pozivaju na obustavljanje rata u Čečeniji, Putin je ocenio da se oni, u stvari, "plaše daljeg sređivanja i stabilizacije u Čečeniji". NAREDNE GODINE SISTEM ZA REAGOVANJE KOD EKOLOŠKIH NESREĆA Beograd -- Uspostavljanje sistema za reagovanje kod ekoloških nesreća biće završeno sledeće godine a tri grada u Srbiji dobiće mobilne laboratorije za intervencije u ekološkim nesrećama, rekla je republički ministar za zaštitu životne sredine Anđelka Mihajlov. "Naša zemlja ima visok potencijal ekoloških udesa zbog dotrajalosti tehnologija u fabrikama i problema u transportu i zato je potrebno što pre ustanoviti ovaj sistem, rekla je Mihajlov na konferenciji za novinare, dodajući da su sa Evropskom agencijom za rekonstrukciju dogovoreni projekti da sledeće godine u Beogradu, Novom Sadu i Nišu budu osposobljene tri mobilne laboratorije za reagovanje u slučajevima ekoloških nesreća. Upitana da li će ikada u Srbiji neko odgovarati zbog zagađivanja životne sredine, Mihajlov je odgovorila: "Da bi se ustanovio krivac recimo za onaj slučaj na Dorćolu, moralo je da se u svakom trenutku zna ko je odgovoran za taj teret, dakle, mora da ga prati onaj koji ga je primio, kad je primio, šta u njemu stoji, i tih papira nema. U onih nekoliko udesa koji su imali pažnju javnosti, vrlo je teško utvrditi odgovornog ili se odgovoran može utvrditi najviše na nivou radnika-manipulanta što nije suština. I on je odgovoran, ali to nije suština sistemskog rešavanja problema. I kad biste sve ustanovili, važeći zakon o životnoj sredini uopšte ne daje mogućnost krivičnog gonjenja". Anđelka Mihajlov ističe da su ovi problemi razlog zašto je potrebna promena Zakona o zaštiti životne sredine čime će biti otvorena mogućnost kažnjavanja odgovornih za ekološke nesreće. OTVOREN SEMINAR ZABRANA RASNE I ETNIČKE DISKRIMINACIJE Beograd -- Posle demokratskih promena u SRJ najviše je urađeno na zaštiti prava manjina, ali su Romi i dalje najugroženija nacionalna zajednica u državi i neophodno je raditi na rešavanju njihovih problema, ocenili su učesnici seminara "Zabrana rasne i etničke diskriminacije" koji je u petak otvoren u Beogradu. Izvršna direktorka Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić rekla je na otvaranju seminara da su u SRJ, posle 5. oktobra 2000. godine, ostvarene konkretne i pozitivne promene u oblasti manjinskih prava, ali da još postoje posledice "ekstremne diskriminacije" manjina koja je postojala u vreme bivšeg jugoslovenskog režima. Ona je ocenila da je potrebno doneti zakon o borbi protiv rasne diskriminacije, čiji je nacrt urađen pre nekoliko meseci. Nataša Kandić je naglasila da je diskriminacija manjina manje zastupljena u Crnoj Gori nego u Srbiji. Pomoćnica saveznog ministra za nacionalne manjine Agneš Kartag-Odri rekla je država, u saradnji sa nevladinim organizacijama, spremna da radi na rešavanju "najurgentnijeg problema najugroženije romske zajednice". Pored usvojenog saveznog zakona i kampanje čiji je cilj promena stava javnog mnjenja prema manjinskim zajednicama, po rečima Kartagove, u SRJ je najteže rešiti konkretne probleme sa kojima su manjine suočene. Ona je ocenila da su "otežavajuće okolnosti za integraciju Roma" u SRJ njihov nepovoljan socijalno-ekonomski status, visoka stopa nezaposlenosti, nataliteta, ali i mortaliteta, kao i nizak obrazovni nivo. Kartagova je rekla da 78 odsto Roma u SRJ nema završenu osnovnu školu, dok samo 0,4 njih ima više obrazovanje. U NOVOM SADU OTVOREN CENTAR ZA TRAUMU Novi Sad -- Ustanova za pružanje besplatne stručne psihološke i pravne pomoći ratom traumatizovanim ljudima, pod nazivom "Centar za traumu", otvorena je u petak u Novom Sadu. Besplatna stručna pomoć namenjena je traumatizovanim ratnim veteranima, izbeglicama i domaćem stanovništvu koje je traumatizovano NATO bombardovanjem 1999. godine. "Tim ljudima želimo da pokažemo da nisu zaboravljeni od svih, iako od mnogih jesu. Takođe, želimo da pokrenemo razgovor na ovu temu, da otkrijemo taj pokrivač pod koji se čiste problemi, da otvorimo oči, da pomognemo ljudima da vide ono što neće da vide, a to je da se rat dogodio, da smo pretrpeli mnoge zločine, ali i da smo počinili mnoge zločine", naveo je koordinator projekta psiholog Vladan Beara. On je ocenio da je jedna od osnovnih pretpostavki za izgradnju "zdravijeg društva u Srbiji da se konačno počne govoriti o tabu temama". Slično psihološko savetovalište, prema njegovim rečima, početkom novembra počinje sa radom u Vranju, a potom i u Leskovcu, Bujanovcu, Medveđi i Preševu. Ključnu finansijsku pomoć, za realizaciju projekta dalo je Ministarstvo spoljnih poslova Nemačke. PRIHOD BANAKA 43 ODSTO VEĆI OD PRIHODA PRIVREDE Beograd -- Za devet meseci 535 banaka i drugih finansijskih organizacija u Srbiji ostvarilo je prihod od 2.211 milijardi dinara, što je za 43 odsto više nego što je zaradila cela privreda. Kako se navodi u podacima Zavoda za obračun i plaćanja, ukupna primanja 60.764 privrednih firmi za tri kvartala vredela su 1.548 milijardi dinara. Privreda je za to vreme ostvarila dobit od dve milijarde dinara, dok je bankarstvo potrošilo 156 milijardi dinara više nego što su mu iznosili prihodi i za toliko uletelo u poslovni minus. PLATA U DIMITROVGRADU MANJA OD 50 EVRA Beograd -- Prosečna septembarska plata u Srbiji iznosi 9.674 dinara i 2,7 odsto niža je od avgustovske, a najniže plate su u opštini Dimitrovgrad. Najniže plate u septembru, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, ostvarene su u opštinama: Dimitrovgrad 2.289 dinara (u avgustu 2.690), Lebane 2.798 (u avgustu 2.909), Svrljig 3.658 (u avgustu 3.732), Bela Palanka 3.780 (u avgustu 3.926), zatim Ivanjica 3.854, Bujanovac 4.404, Vlasotince 4.552, Knjaževac 4.683, Loznica 4.828 i Trgovište 4.943 dinara. Najveće plate zabeležene u opštinama: Beočin 15.307 dinara (u avgustu 17.383), Lazarevac 14.976, Kanjiža 14.707 (u avgustu bila prva sa 17.394), Sremski Karlovci 13.691, Novi Kneževac 13.248, Zemun 13.235, Lajkovac 12.918, Vršac 12.805, Stari grad 12.494 i Novi Beograd 12.261. Pad plata izazvao je haos na listama deset najvećih i najmanjih plata, na kojima su se mesecima vrteli nazivi uglavnom istih opština, tako da su bogatije skliznule daleko ispod desetog mesta. Tako je, na primer, Vrbas u avgustu držao treće mesto po visini plata sa 14.324 dinara, dok u septembru, sa zaradom od 12.029 dinara, nije bio na listi prvih deset. Drastičan pad zarada zabeležen je u Ljuboviji koja je sa 13.569 dinara u avgustu bila na petom mestu, a u septembru je prosečna plata 7.658 dinara, što je niže od republičkog proseka. Sa liste najnižih zarada u septembru je ispalo Blace, koje se u avgustu nalazilo na trećem mestu sa 3.085 dinara, dok je opštinski prosek u septembru iznosio 5.837 dinara. ISPLATA STARE DEVIZNE ŠTEDNJE OD NOVEMBRA Podgorica -- Crnogorska vlada najavila je u petak da će od 1. novembra početi sa isplatom stare devizne štednje. Vlada je saopštila da su poslovne banke obezbedile uslove za isplatu stare devizne šetednje i da će štediše sa ulozima iznad 5.000 evra moći da podižu iznose od po 500 evra. U saopštenju se dodaje da će penzioneri stariji od 65 godina moći da podignu iznose od po 300 evra. SASTANAK ZBOG GRAFITA Leskovac -- Članovi privremenog organa u petak su sa predstavnicima romske zajednice razgovarali o grafitu "Cigani, marš iz Leskovca" koji više od dve nedelje stoji na zidu zgrade u kojoj je smeštena leskovačka filijala Fonda penzijskog i invalidskog osiguranja i udruženja penzionera. Kako FoNet saznaje, sastanak na ovu temu je dogovoren za ponedeljak, a po rečima koordinatora Romskog centra za južnu Srbiju Aleksandra Bakića članovi privremenog organa "oštro su osudili ovakve poruke". Predsednik Odbora za ljudska prava Dobrosav Nešić izjavio je za FoNet da je ovaj grafit zlokoban znak. "Umesto da predsednik privremenog organa Dragoljub Zzivković i potpredsednik Dražen Ružić uzmu kofu i četku i premažu taj grafit oni se prepucavaju danima oko toga ko je to uradio, a to govori da o Romima kao nacionalnoj manjini niko ne vodi računa", kaže Nešić. 1.200 SRPSKIH ĐAKA IZ SELA OKO OBILIĆA NE IDE U ŠKOLU Obilić -- Oko 1.200 srpskih učenika iz Babinog Mosta, Graca, Prolužja, Crkvene Vodice i drugih sela, koji nastavu pohađaju u Obiliću, od četvrtka ne idu u školu, pošto je Kfor prestao da im pruža zaštitu i pratnju. Direktor lokalne UNMIK kancelarije u Babinom Mostu Slaviša Ađančić, potvrdio je Beti da je Kfor uskratio pratnju srpskim učenicima koji nastavu pohađaju u Obiliću, dodajući da pregovori sa UNMIK-om i Kforom o obnavljanju pratnje srpskim učenicima nisu uspeli. Ađančić je ukazao na nestrpljenje roditelja koji su počeli da prebacuju svoju decu na školovanje u sredine u centralnoj Srbiji. Pre desetak dana grupa Albanaca je porazbijala gotovo sve prozore na školi u Obiliću, u kojoj Srbi pohađaju nastavu, uz pretnje da je to škola sagrađena za Albance, a ne za srpske đake. STUDENTI FILOZOFSKOG U NIŠU BOJKOTUJU NASTAVU Niš -- Nakon ispunjenja jednog dela zahteva studenata Beogradskog univerziteta, činilo se da je sa studentskim protestima za ovu školsku godinu završeno. Međutim, ovih dana pokrenuti su novi protesti - na Pravnom fakultetu u Beogradu i Filozofskom u Nišu. Studenti Pravnog fakulteta u poslednja dva dana blokiraju saobraćaj na uglu Bulevara kralja Aleksandra i Beogradske ulice. Njihovi zahtevi slični su prethodnim. Oni traže smanjenje uslova za upis naredne školske godine i smanjenje iznosa školarina. Osim toga studenti traže da se prva obnova školske godine ne plaća, a da se uvedu različiti iznosi za obnovu godine za studente koji se finansiraju iz budžeta i samofinansirajuće studente. Jedan od članova protesnog odbora Pravnog fakulteta Mirko Šuman u izjavi za Radio B92 ističe da je protest organizovan zbog nepoštovanja odluke Rektorata Beogradskog univerziteta. "Rektorat je na sednici doneo odluku da cena obnove godine treba da iznosi 30 odsto od cene školarine, što na našem fakultetu još uvek nije slučaj. Naši zahtevi kod njih ne važe, jer oni žele da im se obraćaju registrovane grupe studenata. Pošto je ova organizacija potpisana samo kao studenti Pravnog fakulteta, oni žele da vide ko su ti studenti. Njihov cilj je da odugovlače sa našim uslovima kako bi doneli odluke", kaže ", objašnjava Šuman. Za razliku od budućih pravnika, studenti u Nišu, ne zaustavljaju saobraćaj, već bojkotuju nastavu. Studenti Filozofskog fakulteta već nekoliko dana bojkotuju nastavu i zahtevaju uvođenje još jednog ispitnog roka. Član Saveta fakulteta Branimir Stanković u izjavi za naš Radio kaže da je glavni cilj ove akcije dobijanje ravnopravnih uslova studiranja na svim Univerzitetima u Srbiji. "Mi samo tražimo iste uslove studiranja, kao na fakultetima u Beogradu i Novom Sadu", istakao je Stanković. U međuvremenu, dekan Filozofskog fakulteta u Nišu profesor Dragan Žunić obavestio je sve nastavnike i saradnike ovog fakulteta da su dužni da redovno drže nastavu. U obaveštenju dostavljenom našoj redakciji stoji da su oni obavezni da organizuju nastavu bez obzira na broj studenata koji joj prisustvuju, kao i da redovno vode evidenciju o broju prisutnih studenata. STRANKE MORAJU DA UKLONE PLAKATE SA PODGORIČKIH ULICA Podgorica -- Komunalne službe u Podgorici pozvale su političke partije i stranačke koalicije da uklone svoje plakate i drugi propagandni materijal koji su koristile u predizbornoj kampanji za parlamentarne i lokalne izbore, održane 20. oktobra. Partijama je naloženo da u roku od tri dana uklone plakate, grafite i druge predizborne poruke sa fasada, autobuskih stajališta, saobraćajnih znakova i drugih mesta. Ako to stranke same ne učine, kako je saopšteno, umesto njih će taj posao obaviti inspekcijska služba Sekretarijata za komunalno-stambenu delatnost, ali o trošku samih partija. POVEĆANA CENA DALJINSKOG GREJANJA U BEOGRADU Beograd -- Izvršni odbor Skupštine grada odobrio je u petak povećanje cene daljinskog grejanja u Beogradu na 20 dinara po metru kvadratnom za domaćinstva. Grejanje su "Beogradske elektrane" do sada naplaćivale 15 dinara po metru kvadratnom. Cena grejanja veća je i za privredu, tako da će umesto 34, grejanje koštati 36 dinara po metru kvadratnom. Nove cene, u proseku veće za 24,1 odsto, biće u primenjeni od 1. novembra. SKUPŠTINA CRNE GORE BEZ TELEFONA Podgorica -- "Telekom Crna Gora" isključio je telefone Skupštini Crne Gore zbog neplaćanja računa. Telefoni u kabinetima predsednika i potpredsednika Skupštine i u poslaničkim klubovima ne rade od četvrtka. Kako je rečeno u Skupštini, od telefonskih linija rade samo lokali. PROVAJDERI TUŽILI TELEKOM ZBOG POVEĆANJA CENA Beograd -- Udruženje internet provajdera Jugoslavije saopštilo je u petak da je Okružnom javnom tužilaštvu u Beogradu podnelo prijavu protiv Telekom Srbije jer je selektivnim povećanjem cena internet servisa "pojedine" provajdere doveo u neravnopravan položaj. Novim cenovnikom Telekom je utvrdio različite cene za istu vrstu usluga koje na jednak način i pod istim uslovima obezbeđuje pravnim korisnicima, predviđajući za korisnike koji obavljaju neke usluge i 10 puta veće cene, rekao je portparol tog udruženja Bogoljub Pješčić na konferenciji za novinare. Pješčić je saopštio da je Udruženje pozvalo sve svoje korisnike da šalju protestne i-mejlove zbog poskupljenja internet servisa šalju predsedniku Vlade Srbije Zoranu Đinđiću, republičkim ministrima, direktoru Zavoda za informatiku i internet Branislavu Anđeliću i predsedniku Upravnog odbora Telekoma Dragoru Hiberu. On je istakao da Telekom i dalje odbija da poštuje zakon i priključi grupu provajdera kojima je jednostrano uskratio određene usluge. Telekom je toj grupi dodao i "Bel mobil" koji je "isključen bez obrazloženja", dodao je portparol Udruženja provajdera Jugoslavije. IRAK PROTERAO NOVINARE CNN-A Dubai -- Irak je odlučio da protera veći broj novinara američke televizije Si-En-En (CNN) među kojima je šef biroa CNN Džejn Araf, javila je u petak ta televizija. Arafova, kao i dopisnici Nik Robertson i Rim Brahimi i dva druga zaposlena obavešteni su u ponedeljak da moraju napustiti Irak. CNN je 12 godina imao dopisništvo u Bagdadu. Upitani o razlozima za proterivanje stranih novinara iz zemlje, irački zvaničnici su kazali agenciji Frans pres da su vize tih novinara istekle i da oni zato moraju da napuste zemlju. Bagdad je, prema istom izvoru, odlučio da skrati na 10 dana trajanje viza izdatih stranim novinarima, pošto irački pres centar može da istovremeno primi ograničen broj novinara. Cilj takve mere je da se "pruži šansa svim novinarima koji žele da dođu u Irak", objasnio je isti izvor. SPREČENO ORUŽJE ZA UGANDU Banjaluka -- Načelnik terenske kancelarije Državne granične službe BiH Fadil Jaganjac izjavio je u petak FoNetu da su pripadnici DGS na aerodromu Banjaluka presekli švercerski kanal oružja za Ugandu. Zbog toga je podignuta krivična prijava protiv V.Z. i V.D iz Banjaluke, vlasnika jedne privatne firme. Pripadnici DGS su 21. septembra na aerodromu Banjaluka, kada je roba prošla sve kontrole, zajedno sa vojnim torbicama i municijom, čiji trasport je bio prijavljen, pronašli i automatsku pušku R 70 A sa okvirom. "Vlasnici firme koja je stajala iza pošiljke, u istrazi koju smo proveli zajedno sa IPTF i SFOR, potvrdili su da su pušku htjeli da pošalju u Ugandu da njihov poslovni partner vidi tip i kaže cijenu, poslije čega bi uslijedila veća isporuka oružja", kazao je Jaganjac. On je rekao da je puška o kojoj je reč zaostala iz rata i da su ove dve osobe vlastitim priznanjem potvrdile da imaju veću količinu oružja. "Nakon svega ovog, DGS je na osnovu člana 387 stav 1 Krivičnog zakona RS podnio krivičnu prijavu protiv V.Z. i V.D i ovaj predmet predat je tužilaštvu. O svemu je obaviješten Centar javne bezbjednosti Banjaluka, koji sada provjerava naše pretpostavke ko stoji iza ovog oružja", rekao je Jaganjac. LIDERI EU OSUDILI OTMICU CIVILA U MOSKVI Brisel -- Lideri Evropske unije najoštrije osuđuju akciju terorista u Moskvi i uzimanje talaca, zato što ništa ne može opravdati otmicu 500 ljudi, saopštio je u četvrtak šef danske diplomatije Per Stig Meler, dajući prvi izveštaj o susretu na vrhu EU. On je dodao da će lideri EU u petak izdati deklaraciju u kojoj, takođe, izražavaju najveću podršku ruskoj vladi i traže oslobađanje otetih. Meler je rekao da su šefovi država i vlada i ministri inostranih poslova evropske "petnaestorice" temeljno i celovito raspravljali o terorizmu i ocenili da je naročito izražen i opasan islamski fundamentalistički terorizam u Aziji, ali i da je to opšti problem u svetu. Na samitu EU je dogovoreno da jedan izvestilac EU u novembru napravi analizu terorizma i ekstremizma i podnese ga Savetu ministara EU. Meler je želeo da podvuče da je to pretnja savremenoj civilizaciji, ali i da to ne znači sukob civilizacija i da zato EU treba da pomogne "slabim vladama" u zemljama gde teška unutrašnja situacija i nemogućnost nadzora granica pogoduje delovanju i širenju islamskog i "drugih ekstremizama i terorizama". DOGOVOR O PRIJEMU DESET NOVIH ČLANICA UNIJE Brisel -- Vođe Evropske unije su u petak u Briselu postigli dogovor o finansiranju ulaska deset novih članica u Uniju od januara 2004. i time "učinili suštinski korak ka istorijskom proširenju" evropske petnaestorice. Na završetku samita EU, predsedavajući, danski premijer Anders Fog Rasmusen rekao je da su dansko predsedništvo EU i Evropska komisija dobili "potpuni mandat" za okončanje pregovora o ulasku novih članica do samita EU, u Kopenhagenu, u decembru ove godine. Šefovi država i vlada EU su podržali predlog Evropske komisije da se za ukupne troškove finansiranja proširenja EU, u prve tri godine, od 2004. do 2006. obezbedi 40 milijardi evra. Budućim članicama je na samitu zajamčeno da će njihovim poljoprivrednicima postepeno biti zagarantovane i subvencije za proizvodnju. Dogovoru evropskih lidera je znatno doprineo prethodni sporazum Francuske i Nemačke da se ubuduće ne dozvoli bilo kakav porast izdataka iz budžeta EU za potrebe zajedničke poljoprivredne politike, na šta je 2001. izdvojeno 43,6 milijardi evra. Evropska unija će u svoje redove 2004. primiti Poljsku, Mađarsku, Češku, Sloveniju, Slovačku, Kipar, Maltu, Estoniju, Letoniju i Litvaniju i svoje stanovništvo, sa sadašnjih 380 miliona žitelja, povećati na 455 miliona ljudi. Trinaesti kandidat - Turska, koja po oceni Evropske komisije, nije ispunila ni političke, demokratske, ni ekonomske uslove da bi mogla da se približi dverima Unije, se "približila ulasku u članstvo, jer je ostvaril napredak" na političkom i ekonomskom planu. Samit EU zato ohrabruje Tursku da nastavi na tom putu. IZRAELSKE TRUPE UŠLE U DŽENIN Dženin -- Izraelske trupe ušle su u petak ujutro u grad Dženin na Zapadnoj obali, kao odgovor na samoubilački napad u ponedeljak u blizini Hadera na severu Izraela, saopštila je izraelska vojska. Više stotina izraelskih vojnika, uz podršku 16 oklopnih vozila, ušlo je u palestinski grad Dženin, izjavili su svedoci. Pucajući u vazduh iz automatskog oružja, vojnici su vršili pretres od kuće do kuće, tražeći one za koje sumnjaju da su militantni Palestinci. UBIJEN 21 ČLAN JEDNE PORODICE Alžir -- Dvadesetjedan član jedne porodice, uključujući i tromesečnu bebu, ubijeni su u Alžiru, javila je u petak alžirska državna novinska agencija APS. Napadači su izboli i ubili žrtve u oblasti Uled Abdala u regionu Klef, javila je agencija APS. Pet osoba nalazi se u kritičnom stanju u bolnici Sobhla pošto im je pucano u glavu. APS je napadače nazvao "terorističkom grupom", kako se u Alžiru nazivaju islamistički ekspremisti. U regionu Klef deluje radikalna Naoružana islamistička grupa poznata po masakrima civila. Ovo je četvrto masovno ubistvo ovog meseca u Alžiru, gde se vlada bori protiv dugogodišnje pobune islamista. U poslednjem napadu, 20. oktobra, alžirski pobunjenici ubili su najmanje sedam osoba. Ekstremisti pokušavaju da smene vladu Alžira i uspostave islamsku državu. MERILEND TRAŽI SMRTNU KAZNU ZA OSUMNJIČENE SNAJPERISTE Montgomeri -- Vlasti Alabame saopštile su u petak da će tražiti smrtnu kaznu za odgovorne za snajperske napade u Vašingtonu u kojima je ovog meseca ubijeno 10 osoba. Osumnjičeni Džon Alen Muhamad (41), koji je uhapšen zajedno sa Džonom Lijem Malvom (17), pojavio se u petak na sudu i nije mu dozvoljeno puštanje na slobodu uz kauciju. Saslušanje Malva nije bilo otvoreno za javnost jer je reč o maloletniku. Malvo će biti iskorišćen kao materijalni svedok protiv Muhamada. Muhamad i Malvo uhapšeni su u četvrtak u Merilendu na jednom parkingu dok su spavali u kolima. Šef policije Montgomerija Džon Vilson izjavio je da postoji dovoljno dokaza da se zatraži smrtna kazna za Muhamada i Malva. "Ubeđeni smo da imamo jak slučaj. Nameravamo da agresivno tražimo smrtnu kaznu u našem slučaju", rekao je Vilson novinarima i dodao da je optužene prepoznalo nekoliko svedoka. "AL-KAIDA PLANIRA NOVE NAPADE" Vašington -- Federalni istražni biro je u četvrtak upozorio snage bezbednosti u SAD da postoje indicije da Al-Kaida planira još jedan teroristički napad u SAD i to po svoj prilici na železnici, saopštio je FBI. FBI je širom zemlje prosledio upozorenje sa informacijama dobijenim tokom nedavnih ispitivanja zarobljenih članova Al-Kaide. U upozorenjima se navodi da Al-Kaida razmatra direktan napad na putničke vozove u SAD. "Obaveštajne službe procenjuju da Al-Kaida planira napade ne mete za koje veruje da će odmah biti prepoznate kao predstavnici ekonomskih interesa SAD", navodi se u saopštenju FBI. "Dodatne infomacije pokazuju bi operativci mogli da pokušaju niz drugih strategija napada, poput uništavanja ključnih mostova i delova šina kojima bi se izazvalo iskliznuće vozova, ili uništavanje kontejnera sa opasnim supstancama", dodaje se u saopštenju. UHAPŠEN "BIN LADENOV AMBASADOR ZA EVROPU" London -- Ovdašnja policija uspela je na prepad da uhvati "najtraženijeg čoveka u Britaniji", islamskog radikala Abu Katada, za kojim traga policija osam zemalja pod sumnjom da je bio glavna veza između Bin Ladena, i terorističkih akcija pokrenutih sa evropskog tla. U združenoj operaciji u sredu uveče, pripadnici anti-terorističkog odreda Skotland jarda i agenti britanske tajne službe MI5 uspeli su Katadu da iznenade u njegovom stanu, i da ga privedu u zatvor Belmarš u jugoistočnoj londonskoj četvrti Bermondzi. U JAPANU UBIJEN OPOZICIONI POLITIČAR Tokio -- Poslanik japanskog parlamenta iz redova opozicije Koki Išii ubijen je petak ujutro ispred svoje kuće u Tokiju, javili su japanski mediji. Išiija je u trenutku kada je ulazio u službeni automobil napao za sada nepoznat napadač obučen u čuvarsku uniformu i izbo ga nožem. Napadač je uspeo da pobegne, a policija je na mestu zločina pronašla kuhinjski nož. Kako je saopštila policija, motiv zločina za sada nije poznat. Išii je bio poslanik Donjeg doma japanskog parlamenta iz redova najveće opozicione partije, Demokratske partije Japana. NEMAČKE FONDACIJE OPTUŽENE ZA ŠPIJUNAŽU PROTIV TURSKE Berlin -- Protiv predstavnika velikih nemačkih partijskih fondacija "Konrad Adenauer", "Fridrih Ebert", "Hajnrih Bel", "Fridrih Nauman" i Instituta "Orijent" u Turskoj je podignuta optužnica u kojoj su oni optuženi za "osnivanje kriminalnog udruženja" i "tajne dogovore protiv bezbednosti turske države". Za dela koja se predstavnicima nemačkih fondacija stavljaju na teret, prema turskim zakonima, zaprećena je kazna do 15 godina zatvora. Optužnica još nije uručena optuženima, ali su neki turski listovi objavili njene delove. Glasine da će predstavnici nemačkih fondacija biti optuženi za teška dela protiv bezbednosti turske države već mesecima kolaju po istanbulskim političkim kuloarima. Nastojanja nemačke vlade da, na raznim niovima, dobije objašnjenje o motivima tih pretnji ostala su bez uspeha jer je najčešći odgovor turskih vlasti glasio da je tursko pravosuđe nezavisno, "baš kao što to Evropa zahteva". S druge strane, Berlin ne želi da širokom i javnom akcijom protiv planiranog procesa ojača antievropske snage u Turskoj uoči izbora 3. novembra. Jedan od optuženih Vulf Šenbom, predstavnik Fondacije "Konrad Adenauer", u izjavi za list "Frankfurter Rundšau" ističe da je kampanja protiv nemačkih fondacija deo "otpora turskih konzervativnih krugova približavanju Turske Evropskoj uniji". Prema Šenbomovoj pretpostavci, otvaranje procesa trebalo bi da osujeti i onemogući dogovor u EU, na decembarskom samitu EU u Kopenhagenu, o terminu pristupanja Turske EU. PREGLED ŠTAMPE Beograd -- U Pregledu štampe možete pročitati Komentar iz lista "Danas", intervju sa analitičarem Vladimirov Gligorovim i tekst o švercovanju naoružanja iz "Blica", intervju s Jovanom Čekovićem, smenjenim direktorom "Jugoimporta", iz lista "Blic News" i rubriku "Ko je ovaj čovek?" o Jovanu Čekoviću iz "Glasa javnosti". Strana štampa - ' Predsednički izbori koji su nedavno održani u Srbiji još jednom su vratili politiku na muzičku scenu ove nacije. Muzika pesme Govedina srpske rep grupe Beogradski sindikat neverovatno podseća na hit California Love koju su 1996. napravili Tupac Shakur i Dr . Dre, ali tekst oslikava Srbiju na istoriskoj prekretnici,' piše Richard Byrne, a objavljuje američki Time. TEMA: KO JE JOVAN ČEKOVIĆ? Beograd -- Kontroverzni general za sebe kaže da je "najviše smenjivani general i najviše smenjivani direktor". I da je poslednjih desetak godina svakih sedam dana bio u nemilosti i pod sumnjama. Nasuprot takvim tvrdnjama prisutne su i one - da je mimo zakona dobio generalski čin i da je večni direktor javne ustanove o kojoj se vrlo malo zna. Detaljnije u Temi. DOGODILO SE NA DANAŠNJI DAN, 25. OKTOBAR 732. Franački vladar Šarl teško porazio Saracene u bici kod Poatjea i time definitivno zaustavio njihov dalji prodor u zapadnu Evropu, što mu je donelo nadimak Čekić. 1400. Umro engleski pisac Džefri Čoser, začetnik moderne engleske književnosti. Njegove "Kenterberijske priče" smatraju se najznačajnijim delom engleske srednjovekovne književnosti. 1415. Englezi u Stogodišnjem ratu, pod komandom kralja Henrija V, naneli težak poraz Francuzima u bici kod Azenkura na severu Francuske. 1495. U Portugaliji na presto stupio kralj Manuel I Veliki ili Srećni. Finansirao istraživačke poduhvate moreplovaca Vaska da Game, Pedra Alvareša Kabrala i drugih, čija su otkrića potom postala portugalske kolonije, a Portugalija svetska pomorska i kolonijalna sila. 1616. Holandski moreplovac Dirk Hartog na putu prema Javi otkrio zapadne obale Australije. 1647. Umro italijanski matematičar i fizičar Evangelista Toričeli, savremenik i nastavljač Galilejevog dela, pronalazač živinog barometra. 1806. Rođen nemački filozof Kaspar Šmit, poznat kao Maks Štirner, ideolog anarhizma, čije je delo "Jedini i njegova svojina" izazvalo burnu reakciju građanske inteligencije, pa je jedno vreme bilo zabranjeno. 1815. Srpski knez Miloš Obrenović postigao sporazum s vezirom Beogradskog pašaluka Marašli Ali-pašom o mešovitoj srpsko-turskoj upravi, čime je završen oružan deo Drugog srpskog ustanka. 1825. Rođen austrijski kompozitor, violinista i dirigent Johan Štraus Mlađi, proslavljeni "kralj valcera" i jedan od glavnih predstavnika klasične bečke operete. 1838. Rođen francuski kompozitor Žorž Bize, autor opere "Karmen", jednog od remek-dela francuske i svetske operske scene, čije je prvo izvođenje 1875. godine naišlo na loš prijem publike i kritike. 1881. Rođen španski slikar i vajar Pablo Pikaso, jedan od najvećih i najuticajnijih umetnika 20. veka, koji je sa Žoržom Brakom napravio prekretnicu u evropskom slikarstvu, stvarajući novu koncepciju oblika i prostora. 1918. Kod mesta Vitorio Veneto počela jedna od poslednjih bitaka u Prvom svetskom ratu, koja je završena 3. novembra pobedom Italijana nad već dezorganizovanom austrougarskom vojskom. 1936. Vlade Nemačke i Italije potpisale tajni protokol o uzajamnoj pomoći, kojim je formirana osovina Rim-Berlin. 1938. Libija postala sastavni deo Italije. 1949. Sprovodeći blokadu Jugoslavije nakon Rezolucije Informbiroa, SSSR otkazao gostoprimstvo jugoslovenskom ambasadoru u Moskvi, što su potom učinile i ostale zemlje komunističkog bloka. Blokada Jugoslavije trajala do 1955. 1956. Egipat, Jordan i Sirija osnovali jedinstvenu vojnu komandu radi koordinacije odbrane od Izraelskog napada. 1971. Generalna skupština UN odlučila da primi Kinu u svetsku organizaciju i da isključi Tajvan. 1983. Trupe SAD okupirale karipsku ostrvsku državu Grenadu, pošto su levičarske snage izvele državni udar. 1995. Na osnovu sporazuma Izraela i PLO o palestinskoj samoupravi, izraelske trupe počele povlačenje iz grada Dženin, na okupiranoj Zapadnoj obali. 2001. Na Donatorskoj konferenciji Pakta za stabilnost Jugoistočne Evrope u Bukureštu Jugoslavija dobila pomoć od 430 miliona evra. -----BEGIN PGP SIGNATURE----- Version: PGP 6.5.1i iQA/AwUBPbm6M0MYhVuIcyHKEQIISACfRD5e58mZX7ktAMdtVI2QxgzjDfIAn2LV Olmhblb6bCRnw5GIbhY/0lYB =sWuT -----END PGP SIGNATURE----- ==================================================================== b92-s je otvorena mailing lista koja sluzi za distribuciju vesti Radija B92. Vesti se salju u blokovima svakog dana u 23:55 CET. Vise informacija o RTV B92 mozete dobiti na: http://www.b92.net/ Srpska Informativna Mreza [EMAIL PROTECTED] http://www.antic.org/
