Predo�avaju�i navedene podatke, dr Mla�en Kova�evi�, profesor
beogradskog Ekonomskog fakulteta, ukazuje na mogu�e brojne neprijatne
posledice dvogodi�njeg nepovoljnog bilansa na�e spoljne trgovine.
Podse�anje na Argentinu
- Zate�eno breme spoljnog duga od 12,2 milijarde dolara, prema izjavi
zvani�nika, pro�le godine sveli smo na oko 9,7 milijardi, ali jaz izme�u
na�ih deviznih obaveza i potreba i simboli�nog deviznog priliva jo� je
veliki - ka�e dr Kova�evi�. - Ako se spoljnotrgovinski deficit i dalje
bude uve�avao, kao pro�le i ove godine taj jaz preti da izazove te�ku
du�ni�ku krizu sa izuzetno neprijatnim posledicama. Zbog toga nije naodmet
da se setimo Argentine, kako ne bismo do�iveli njeno neprijatno iskustvo.
Na� dvogodi�nji spoljnotrgovinski deficit i izuzetno nepovoljna
struktura izvoza i uvoza zahtevaju hitnu intervenciju dr�ave, nagla�ava
na� sagovornik.
- Posle desetogodi�njeg sveop�teg propadanja i dalje se pona�amo kao
pijani bogata�i - upozorava dr Kova�evi�. - Ono �to nam se doga�a u
trgovanju sa inostranstvom nedopustivo je u iole ozbiljnoj dr�avi.
Zaprepa��uje �injenica da su posle ukinutih sankcija rezultati u ovoj
oblasti lo�iji nego u vreme kada smo bili u blokadi. Pokrivenost uvoza i
izvozom u toku devet meseci manja je nego lane, a ako se do kraja godine
zadr�i na dostignutih 36,8 odsto, ovogodi�nji uvoz bi�e za oko 71 odsto
ve�i od izvoza.
U vi�e nego skromnom devetomese�nom izvozu vrednom 1,6 milijardi
dolara, sa 996 miliona (oko 58 procenata) u�estvuju sirovine i
repromaterijali, dok je izvezena oprema vredna svega 123 miliona dolara,
�inila simboli�nih 7,6 odsto na�eg eksporta. Na drugoj strani, u proteklih
devet meseci uvoznici su nas preplavili stranom robom �iroke potro�nje.
Uvezena ode�a, obu�a, hrana, pi�e, bela tehnika, automobili i sli�na roba,
vredela je 1,94 milijarde dolara, �to je za 32,9 odsto vi�e nego pro�le
godine.
- Masovna ponuda inostrane robe �iroke potro�nje govori da se
jugoslovenska privreda svrstala me�u najotvorenije na svetu - tvrdi dr
Kova�evi�. - Struktura uvoza i sve ve�i deficit potvr�uju da se preteralo
sa liberalizacijom spoljne trgovine. Posle desetogodi�nje blokade na�a
privreda je neodmereno izlo�ena �estokoj inostranoj konkurenciji.
Uvoznicima izuzetno ide naruku vi�e od dve godine zamrznuti valutni kurs,
�to dodatno onemogu�ava na�a preduze�a da izvoze, jer su njihovi tro�kovi
enormno porasli. Kad ih na izvoz primora niska doma�a tra�nja, zara�ene
devize potro�e na uvoz repromaterijala koji bi mogli da kupe i kod ku�e,
ili kupuju robu �iroke potro�nje. Zbog toga se u�e��e doma�e supstance u
na�em izvozu smanjuje, pa se sve vi�e svodi samo na prodaju jeftine radne
snage.
Nema podsticaja
Pored toga �to je ostala bez za�tite, uobi�ajene i u najrazvijenijim
zemljama Evropske unije i SAD, kao �to je zabrana uvoza po dampin�kim
cenama, jer SRJ jo� nema antidampin�ku komisiju, doma�i potro�a�i se ne
�tite ni od uvoza nekvalitetne robe.
- Jugoslavija jo� nema sistem vancarinske za�tite kakav primenjuju
najmo�nije �lanice Svetske trgovinske organizacije - ka�e dr Kova�evi�. -
Takve mere za�tite trebalo je uvesti istovremeno sa usvojenim prose�nim
carinskim stopama koje su svedene na 9,2 odsto. Pored toga, privreda
Srbije dodatno je izlo�ena i pritisku inostrane robe koja nelegalno sti�e
iz Crne Gore i preko Kosmeta.
Kasni se i sa merama u podsticanju izvoza, dodaje na� sagovornik.
Agencija za kreditiranje i osiguranje izvoza jo� nije proradila. Zemlje u
kojima va�i parola "izvoziti ili umreti", �to va�i i za nas, imaju stalne
izlo�be svojih izvoznih proizvoda. Italija ima mo�an Institut za spoljnu
trgovinu, dok se na� ugasio.
I posle dve godine od demokratskih promena, na�a diplomatija nije u
slu�bi izvoza doma�ih preduze�a. Prema saznanju dr Kova�evi�a, od 54
jugoslovenska ambasadora - samo je jedan ekonomista.
Istini za volju, po�eljan pomak na strani na�eg uvoza predstavlja
devetomese�no pove�anje vrednosti uvezene opreme od 64 odsto. Uprkos
navedenom visokom rastu, njena vrednost je dostigla 536 miliona dolara, pa
u ukupnom devetomese�nom uvozu u�estvuje samo sa 12,3 odsto.
Aleksandar Mikavica
Foto Dragan Jevremovi�
