Diplomate se
plase da im Zapad ne zameri ako kontaktiraju sa Rusijom
- U Rusiji smo medju prvima u gradjevinarstvu. Izgradili smo vise od milion kvadratnih metara. Samo da je 1.000 dolara kvadratni metar, to je milijarda! Bilo je perioda kad je bilo i 3.000 i 4.000 dolara. I danas gradimo na Sukotki. Ucestvovali smo i u privatizacijama sovjetskih fabrika pocetkom 90-tih, kada ste mogli da kupite fabriku za dolar, a da je posle pola godine prodate Nemcima ili nekom drugom za mnogo vece pare. Sve su to poslovne sanse koje osete sposobni i realizuju ih uz dobru viziju. One fraze - „biznismeni bliski vlasti" sa negativnom konotacijom, cista su demagogija. Ne postoji nijedan krupan biznismen na svetu koji nije blizak nekoj vlasti, jer u suprotnom ne bi mogao da plasira svoje programe, ideje, da opstane, jer svaka drzava ima svoje nacionalne interese i planove i valja se u njih uklopiti.
- Kostunicina opcija se u domacoj javnosti, mada ja to tako ne vidim, najcesce prelama kao pronacionalna, a ova druga, takozvana reformisticka, kao proevropsko-americka. Mozda zabunu stvara i Kostunicina definicija da je on za degolovsku filozofiju Evropa od Irske do Urala. Tu, medjutim, ne bi trebalo da bude nikakve razlike. Rusija je danas cvrsce vezana za Zapad nego Srbija, kroz Partenrstvo za mir, kroz sastanke na vrhu osam najbogatijih i posebnim statusom u okviru NATO. Sto bi bezali od poslovanja sa Rusima. I uopste od bilo kog trzista na kome mozemo da plasiramo svoju robu. Naravno da treba da se prikacimo na americki voz, jer je to prva svetska sila, ali ne treba zapostavljati ni Rusiju, ni istocnu Evropu, ni Kinu i Indiju. Jedan zapadni diplomata u Beogradu mi je rekao da se nasi politicari mnogo vise udvaraju Zapadu, nego sto to bilo ko od njih ocekuje. Ti ljudi se plase da im Zapad ne zameri ako rade sa Rusijom.
- Mislim da su to predizborne price, koje malo koriste, a gospodin Labus je dobar ekonomista koji ne potcenjuje trziste i zna da se u poslovnom svetu ne moze razgovarati drugacije nego sa uvazavanjem i tudjeg interesa. Ipak je ova drzava decenijama bila oslonjena na Rusiju i ruski gas. I ako moze jedna Slovenija da odrzava vrhunske odnose sa Rusijom, ko smo mi da bacamo tu zemlju iza ledja. Nas „Rubin" se i dalje rado pamti i ceka u Rusiji, ili nas namestaj... Pitanje je samo koliko ljudi to znaju da iskoriste.
- Samo gradjevinari odavde mogu tamo da imaju prometa tri milijarde dolara godisnje, najmanje! Umesto to da koristimo, mi idemo na trzista gde ne mozemo ni ekser da ukucamo. I dalje izvozimo sirovine, pa posle kupujemo skupe gotove proizvode iz inostranstva. Umesto da pakujemo malinu, mi je izvozimo kao sirovinu. A znate li koliko se vise zaradi na prodaji vocnog jogurta!? Aparate za jogurt (kostaju oko 100.000 evra i mogu da se uzmu na kredit na pet godina) ima svaka treca kuca u Svajcarskoj ili Nemackoj. Mi smo jedina zemlja prema kojoj nije ni na pomolu ukidanje viza. Nedostaje nam i nacionalna politika, i nacionalni ciljevi i jedinstven koncept razvoja privrede. Uostalom, zar nismo svedoci sa koliko je zara nudjena najatraktivnija lokacija na Novom Beogradu firmi iz Slovenije. Nisam siguran da bi je dobio C market, na primer. Hocu da kazem: nisam nijednog trenutka protiv stranog kapitala i strane konkurencije. Naprotiv. Ali, jesam za to da imamo jasnu nacionalnu ekonomsku politiku, da cuvamo komparativne prednosti, da ne budemo sirovinski dodatak bivsim jugoslovenskim republikama i da tehnolocki ne zaostajemo za Evropom. I da, makar tamo gde mozemo, budemo dostojanstveni u trazenju reciprocnog odnosa. Ako bilo kome iz Slovenije dajemo takvo mesto u Beogradu, moramo da se izborimo i da neka nasa firma odavde dobije to isto u Ljubljani. I to je definisana nacionalna ekonomska politika! Mozda to nekom ne izgleda kao „visoka demokratija", ali svet je drugaciji nego juce, pa i ambasadori vise nisu samo radi prikazivanja smokinga, vec da otvaraju vrata svojoj ekonomiji, jer time snaze zemlju i otvaraju moguznosti da nacija postane bogatija i srecnija.
- Kad je postavljen na mesto ministra inostranih poslova, uputio sam pismo gospodinu Svilanovicu, cestitao mu i ponudio mu pomoc preko kontakata i veza koje imamo u svetu. Nikada nisam dobio odgovor, koliko se secam nije pozvao ni druge biznismene da vidi sta mislimo, kakve veze imamo. Tito je bio toliko pametan da je ostvarivao kontakte sa mnogo africkih zemlaja, a mi sad u nekima, gde nasa preduzeca imaju dobre poslovne aranzmane, ukidamo ambasade! Prosle godine sam zato uputio pismo predsedniku Jugoslavije i predlozio da mi finansiramo neke ambasade samo da se ne zatvore. A oni su to shvatili: „Vidi, Karic hoce da kupi i nas!"
<<mali.gif>>
