SVET NA KLACKALICI TERORIZMA I ANTITERORIZMA
I novac u rovu
U Moskvi okon�ana
krvava drama koju su re�irali �e�enski teroristi, snajperista u SAD seje smrt i
paniku a planeti je jasno da je terorizam najve�a opasnost savremenog sveta i da
se mora iskoreniti. Istorija mo�e biti i plod finansijske kalkulacije:
pripremaju�i udar na Irak, i Va�ington i London su napravili vi�e ra�unica o
mogu�oj zaradi
Pi�e: Petar Tomi�
Nedelju iza nas su ispunila tri glavna me�unarodna doga�aja: ira�ka
kriza, okon�ana krvava drama u moskovskom pozori�tu, koju su izazvali �e�enski
teroristi i sumnji�enje Jugoslavije za prodaju oru�ja Iraku. Poslednje nabrojano
nepotrebno vra�a na�u zemlju ponovo u sredi�te vru�ih tema me�unarodne politike.
Optu�be protiv “Jugoimporta” za kr�enje me�unarodnog embarga Iraku dolaze u
trenutku kada i Ha�ki tribunal ima ozbiljne primedbe na saradnju zvani�nog
Beograda u osu�ivanju ratnih zlo�ina na tlu biv�e SFRJ.
U moskovskoj
tragediji �e�enski teroristi su pokazali da niko na svetu ne mo�e biti bezbedan.
Ima li ve�e tragedije za dana�nji svet, koji sebe predstavlja slobodarskim,
demokratskim, pravednim. . . od same pomisli da krene� do prodavnice, u
pozori�te ili u bioskop i nikada vi�e ne vidi� porodicu!
Otkud Sadamu otrovni gas?
Uporedo sa doga�ajima u Moskvi, na drugom kraju sveta, u srcu najmo�nije
sile dana�njice - SAD - snajperista seje smrt i paniku me�u gra�anima, ubijaju�i
prolaznike koji �ure svojim poslom, zaokupljeni ko zna kakvim li�nim i
porodi�nim nevoljama. Poruka je ista: terorizam je najve�a opasnost savremenog
sveta i on se mora iskoreniti na bilo koji na�in. Prema tuma�enju Bele ku�e,
krivci za to su vladari diktatori, koji kr�e me�unarodna pravila, nedozvoljeno
proizvode sredstva za masovno uni�tenje i finansiraju delatnost verskih i drugih
fanatika. Jedan od najopasnijih, koji upravo nastoji da se dokopa i atomske
bombe, jeste ira�ki predsednik Sadam Husein.
Pri�a o Sadamu Huseinu ima
istorijat o �emu se danas vrlo malo zna i govori. Podaci koje sadr�e pojedine
studije o fenomenu Sadam Husein jasno govore da je re�im u Bagdadu proizvod
ameri�ke politike i onih koji danas pritiskaju ceo svet da bi legalizovali
njegovo nasilno zbacivanje. Husein je do�ao na vlast uz pomo� zapadnih
obave�tajnih slu�bi da bi kasnije, uz pomo� Amerike, ta�nije D�ord�a Bu�a, oca
sada�njeg predsednika ratovao protiv Irana koji je ozbiljno pretio da svojom
verskom revolucijom inficira ceo muslimanski svet.
|
Bogatstvo kao prokletstvo Irak je, od samog nastanka u dana�njim granicama rezultat
svakojakih pogodbi izme�u naftnih magnata, politi�ara i trgovaca oru�jem.
Postoji, �ak, definicija da je Irak - Jugoslavija Bliskog istoka, zbog
toga �to su tvorci ove zemlje, u prvom redu Engleska, spojili nespojivo
kao i narode biv�e dve pro�lovekovne Jugoslavije. Irak je nastao posle
Prvog svetskog rata ujedinjavanjem Kurda, �iita i drevne populacije u zoni
Bagdada, neke vrste dalekih predaka Jevreja. Su�tina stvaranja takve
dr�ave koja nije u istorijskim granicama, bila je eksploatacija nafte. Na
svetskoj energetskoj karti Irak dr�i 10 odsto naftnih rezervi. |
Vrhunac ironije jeste da su upravo Bu� senior i
sada�nji sekretar za odbranu Donald Ramsfeld bili ti koji su
Iraku omogu�ili 1985. izgradnju hemijske i biolo�ke ratne industrije, koja je
danas, bar nao�igled sveta, predmet spora. O ovim i drugim stvarima iz pro�losti
ameri�ko-ira�kih odnosa pisao je “Figaro” jo� 1998. godine. Ugledna francuska
publikacija je pokazala da je u ne�iste poslove sa Irakom bila tada ume�ana i
Hilari Klinton u svojstvu direktora komiteta multinacionalne organizacije
“Lafarge”, koja je Sadamu isporu�ila otrovni gas u ratu protiv Irana. I ti
poslovi su tada dospeli u ameri�ku �tampu, prvenstveno u NJujork Tajms pod
nazivom afera “Irakgejt” a gospo�a Klinton je nazvana “Madame Lafarge”.
Diplomatska ofanziva u Ujedinjenim nacijama da se re�im Sadama Huseina
eventualno razoru�a bez rata sve �e��e sadr�i i pitanje budu�nosti Iraka. Kome
�e pripasti presudan uticaj na tako bogati region? Najmo�nija sila sveta - SAD -
�ija privreda funkcioni�e na ratni pogon nije spremna da pravi ustupke Rusiji,
Francuzima, �pancima ili Nemcima, koji ve� imaju u d�epu vi�egodi�nje ugovore o
saradnji sa Irakom. Diplomatski put bi njima omogu�io kakav-takav legalitet i
posle odlaska Sadama s vlasti. Amerika, je, me�utim, vi�e zainteresovana za
ratnu opciju, pod uslovom da taj rat ne traje previ�e.
Biznis cveta kad oru�je govori
Pripremaju�i se za udar na Irak, i Va�ington i London su metodom
simulacije napravili vi�e ra�unica o tome koliko se mo�e zaraditi od takvog
rata. Prema nekim podacima ceo rat bi ko�tao 150 milijardi dolara. Ako ne uspe
gubici bi bili jo� toliki, ako uspe, rat bi se isplatio za pet godina. Postoji
vi�e analiza o tome kako ameri�ka privreda �ivi od rata i za rat. Egzistencija
vi�e od 50 miliona Amerikanaca vezana je za ratnu industriju. U svim dosada�njim
ratovima, od Drugog svetskog rata do danas, ameri�ka privreda je profitirala.
Izuzetak je samo vijetnamski rat. Profitirala je i onda kada je humanitarno
pomagala Mar�alovim planom, jer su akciju sprovodile ameri�ke firme, ili firme
iz drugih delova sveta koje sara�uju ili se finansiraju ameri�kim kapitalom.
Na�i susedi Hrvati izra�unali su da bi u slu�aju rata u Iraku cena nafte
mogla porasti sa sada�njih 28 na 40 dolara po barelu. Ukoliko bi Sadam Husein
zapalio sva postrojenja u regionu ova bi se cena mo�da utrostru�ila. Po
mi�ljenju nekih hrvatskih analiti�ara, SAD i druge velike zemlje ne bi bile
mnogo o�te�ene, jer ve� imaju zalihe, ali bi posledice rata inflacijom i
recesijom, osetile male dr�ave.
Rat je biznis. Podaci londonskog
Me�unarodnog instituta za strate�ke studije pokazuju da je u 1999. ukupna
svetska trgovina oru�jem bila vredna 56 milijardi dolara, a pro�le godine 55, 8
milijardi. Trgovina oru�jem ne zavisi previ�e od ekonomskih prilika u svetu, ona
u prvom redu zavisi od politi�kih sukoba. Pomo�nik direktora londonskog
instituta pukovnik Terens Tejlor smatra da su 1998. godine napetosti u Koreji,
Zalivu i nemiri u centralnoj Africi uticali na to da samo Tajvan te godine kupi
oru�je u vrednosti od 6, 3 milijardi dolara.
I tabela o najve�im izvoznicima
oru�ja kazuje mnogo o dana�njem svetu. Iste zemlje koje diktiraju proizvodnju
oru�ja - predla�u i izglasavaju razna embarga a onda, plasiraju svoju tehniku za
skupe pare. Optu�uju se oni koji iska�u iz dogovora, ili rade mimo znanja
mo�nika. To, naravno, ne opravdava nedovoljnu kontrolu na�e dr�ave o tome �ta je
predstavni�tvo “Jugoimporta” u Bagdadu radilo.
U svetskoj trgovini oru�ja
SAD trenutno prednja�e - 49 procenata sa ukupnom sumom od 26, 5 milijardi dolara
godi�nje. Francuska je na drugom mestu sa tek 9, 8 milijardi dolara, Velika
Britanija inkasira manje od 9 milijardi, a Rusija ostvaruje prihod od prodaje
oru�ja od oko 2, 8 milijardi dolara godi�nje. Kina je trenutno i dalje ve�i
uvoznik nego izvoznik naoru�anja. Godi�nje zara�uje oko pola milijarde dolara. U
me�unarodnim odnosima isto je kao i u nacionalnoj dr�avi – nekome rat nekome
brat.
