U Srbiji milion ljudi ispod egzistencijalnog minimuma
�ivot na ivici gladi
Uz minimalan pad standarda ili nova poskupljenja, �ak dva miliona stanovnika Srbije na�lo bi se ispod crte �ivotnog minimuma. Dnevno 70.000 osoba uzme besplatan obrok na �alterima narodnih kuhinja. Prose�an penzioner, kad plati re�ijske tro�kove, dnevno mo�e da potro�i 1,6 nema�kih maraka!
pi�e: Nenad M. Stevanovi�
Skoro dva miliona gra�ana
Srbije �ivi ispod egzistencijalnog minimuma, a jo� milion je vrlo blizu te
granice, koja prakti�no vodi u glad. To je jedan od alarmantnih zaklju�aka
obimne studije koju je uradio CES Mekon (Centar za ekonomske studije) u saradnji
sa Svetskim programom za hranu (World Food Programme).
"Minimalnim
pogor�anjem uslova �ivota u na�oj zemlji, ili poskupljenjem nekih od osnovnih
�ivotnih namirnica, i tih milion ljudi �e zakora�iti u totalno siroma�tvo",
obja�njava ekonomista Marko Hini�, saradnik CES Mekona. "Prilikom izrade ove
studije koristili smo vrlo precizne podatke Jugoslovenskog zavoda za statistiku
i druge relevantne izvore, a sve �injenice do kojih smo do�li ukr�tanjem ovih
podataka potvr�ene su i u praksi, ispitivanjem izabranog uzorka.
Ovom
analizom obuhva�eno je osam miliona stanovnika Srbije, ali nisu uklju�ene
izbeglice, kao ni ve�i deo �itelja Kosmeta. Situacija bi, sa njima,
pretpostavlja se, bila jo� dramati�nija.
Brojke su neumoljive
U ovom trenutku 12 odsto ljudi u
Srbiji nema dovoljno sredstava ni za "goli �ivot", neumoljivo govore brojke. Za
krajnje redukovanu potro�a�ku korpu, koja sadr�i samo minimalne koli�ine 26
osnovnih proizvoda, potrebno je 190 dolara mese�no, uklju�uju�i i odre�ene
izdatke za stanarinu, struju i ostale komunalije. Skoro milion ljudi u ovom
trenutku nema na raspolaganju tolike prihode!
Slika propadanja gra�ana Srbije
ima i svoju drugu, tamniju stranu, ako se posmatra u odnosu na svetske i
regionalne pokazatelje.
"Siroma�tvo u Srbiji samo po sebi je vrlo izra�eno,
ali u odnosu na me�unarodne kriterijume ono dobija daleko �ire razmere",
nagla�ava Hini�. "Ako kao liniju razgrani�enja postavimo ove, vi�e standarde,
ispod nje �e se na�i �ak tri miliona stanovnika na�e republike, �to zna�i da se
40 procenata populacije mo�e okarakterisati kao siroma�no."
Ilustracije radi,
�etvoro�lana porodica u Srbiji treba da ima na raspolaganju 192 dolara mese�no,
�to, o�igledno, ne ispunjava znatan deo stanovni�tva.
"Struktura siroma�nih u
Jugoslaviji posebno je zabrinjavaju�a, jer polovinu najugro�enijih �ine
zaposlena lica", nagla�ava Marko Hini�. "Paradoks je da �ovek koji radi i
ostvaruje prihod, ne mo�e ni da prehrani porodicu. Ispod egzistencijalnog
minimuma �ive uglavnom rudari i industrijski radnici, koji imaju brojne
porodice, ili samohrane majke. U drugoj zna�ajnoj, ali ipak ne�to manjoj grupi
siroma�nih nalaze se penzioneri (28 odsto), kao i nezaposleni."
Kriza je,
o�igledno, najvi�e pogodila porodice sa maloletnom decom, i to u urbanim
sredinama. U gradu �ivi 80 odsto siroma�nih, a samo 20 procenata u
selu.
Tokom poslednje decenije broj materijalno ugro�enih lica u Srbiji je
udesetostru�en prema doma�im, ne�to ni�im kriterijumima, odnosno 40 puta uve�an
ako gledamo standarde me�unarodne zajednice! Siroma�tvo je drasti�no poraslo,
ali je, barem prema podacima CES Mekonovih istra�ivanja, ravnomerno
raspore�eno.
"Suprotno na�im pretpostavkama, ispostavilo se da kriza nije
produbila dru�tveno raslojavanje", nagla�ava Hini�. "Standard je opadao
srazmerno u gotovo svim kategorijama stanovni�tva, a procenat ekstremno bogatih
je zanemarljivo mali, tako da ne uti�e na globalnu sliku dru�tva."
Narodne kuhinje
Kada je 1993. Jugoslovenski crveni krst
uz podr�ku Me�unarodnog komiteta Crvenog krsta uveo program narodnih kuhinja, to
je bio svojevrsni presedan za ovu humanitarnu organizaciju.
"Prvi put se u
svojoj istoriji MKCK uklju�io u jedan ovakav projekat na podru�ju koje nije bilo
direktno zahva�eno ratom", obja�njava Sne�ana Sto�kovi�, stru�ni saradnik za
informisanje u Jugoslovenskom crvenom krstu. "Od 30. juna, me�utim, MKCK je
iza�ao iz ovog projekta, �ime je situacija znatno iskomplikovana. Ukoliko se ne
steknu uslovi da Crveni krst Nema�ke podr�i ovaj program, na�i �emo se ve� tokom
ovog meseca u vrlo neizvesnoj situaciji", zaklju�uje Sto�kovi�.
U ovom
trenutku u Srbiji se na 135 distributivnih mesta narodne kuhinje podeli 70.000
besplatnih obroka najugro�enijim sugra�anima, ali je broj potencijalnih
korisnika daleko ve�i. U Beogradu se svakog dana na ovaj na�in nahrani 11.000
siroma�nih. Pitanje je �ta �e biti sa njima ako se smanje kapaciteti narodnih
kuhinja, ili ako se one �ak zatvore. Vi�e od 60 odsto korisnika ove pomo�i u
Vojvodini tvrdi da im je taj obrok jedini u toku dana.
"Mnogim na�im
sugra�anima je neophodna hrana, koju mogu dobiti u narodnim kuhinjama, ali ne
�ele da potra�e ovu vrstu pomo�i, jer je do�ivljavaju kao poni�avaju�i i
sramotan �in", obja�njava Sne�ana Sto�kovi� iz Jugoslovenskog crvenog krsta.
"Me�u na�im korisnicima ima puno penzionisanih profesora, ali i svih drugih
obrazovnih i socijalnih struktura, koji su celog �ivota vredno radili, a sada su
prinu�eni da se hrane u narodnoj kuhinji."
Donacije se smanjuju, pa su
kriterijumi za besplatan obrok sve stro�i.
"�esto samo jedan �lan doma�instva
mo�e da preuzme obrok na na�im �alterima", ka�e Sne�ana Sto�kovi�. "On, recimo,
odnese jelo ku�i, nalije malo vode i tako uve�anu koli�inu hrane podeli sa
porodicom."
Prema propisima, jedan obrok mora da sadr�i pola litra kuvanog
jela i 300 grama hleba. Naj�e��e se sprema od jeftinijeg, konzerviranog povr�a,
sa dodatkom od 60 grama mesa.
Fond za penzijsko-invalidsko osiguranje ima
podatke o svojim korisnicima. Vi�e od 110.000 penzionera, ka�u oni, mo�e sebi da
priu�ti samo jednu veknu hleba i litar mleka na dan, nakon �to od skromne
penzije podmiri komunalne ra�une. Kada se prihodi podele na mesec dana, ispadne
da je dnevni bud�et 50 dinara, ili 1,6 nema�kih maraka! Ukoliko, �to nije redak
slu�aj, penzioner izdr�ava jo� nekog �lana porodice, jasno je da nema drugog
izbora nego da potra�i tanjir besplatnog jela na nekom od �altera narodnih
kuhinja.
U sagledavanju "bogatstva" nacije nezaobilazna pri�a su i
besku�nici. U jugoslovenskoj prestonici ih je sve vi�e, a samo jedna
specijalizovana ustanova mo�e da im pru�i privremeno skloni�te.
"Centralno
prihvatili�te za sme�taj odraslih osoba trenutno se adaptira, ali budu�i da nema
dovoljno sredstava, brzina radova zavisi�e od dare�ljivosti donatora", isti�e
Miodrag Tasi�, direktor Gerontolo�kog centra Beograda, ustanove pod �ijim je
nadzorom i Prihvatili�te. �ti�enici Prihvatili�ta, �iji je kapacitet 100 ljudi i
ina�e nedovoljan za dvomilionski grad, trenutno su raspore�eni po drugim,
neadekvatnim ustanovama.
Svetlija budu�nost?
Prema procenama, u pro�loj godini je
nedostajalo 500 miliona dolara da bi se ugro�enim porodicama dopunio bud�et do
egzistencijalnog minimuma. CES Mekon procenjuje i da se do 2003. mo�e o�ekivati
dalji, manji pad standarda, a tek posle toga pove�anje dru�tvenog proizvoda. U
2005. godini, prema najrealnijoj od tri verzije, ovaj problem �e biti umanjen za
40 procenata.
"Privredni rast od jedan odsto obezbe�uje pad siroma�tva od dva
procenta", zaklju�uje Marko Hini�. "Zbog toga je o�ivljavanje proizvodnje
osnovni faktor u borbi protiv siroma�tva."
Pokazatelji potro�nje u siroma�nim
doma�instvima postali su sli�ni pokazateljima u nerazvijenim zemljama. Zna�i,
najve�i deo novca tro�i se na hranu (preko 70 odsto ku�nog bud�eta), a kad plate
i struju, vodu i komunalije, ne ostaje im gotovo ni�ta.
Prose�na porodica u
Srbiji, prema istra�ivanju agencije "Partner", u poslednjih deset godina nije
kupila ni�ta od ku�ne tehnike, pa je prose�na starost fri�idera ili �poreta u
doma�instvu - 16 godina. Prema istom istra�ivanju, vi�e od polovine ljudi ne
izdvaja niti jedan jedini dinar na izlaske i dru�enja.
