|
�ainovi� i Ojdani� ostaju u pritvoruNedovoljne garancije Beograda: preina�ena odluka pretresnog ve�a u skladu sa zahtevima tu�ila�tvaNikola �ainovi� i general Dragoljub Ojdani� ipak ostaju u pritvorskoj jedinici u �eveningenu, gde �e do�ekati i po�etak su�enja �iji datum jo� nije odre�en. �albeno ve�e ha�kog tribunala, kako je ju�e saop�teno novinarima, preina�ilo je jednoglasnu odluku prvostepenog ve�a koje je 26. juna odobrilo zahtev ove dvojice nekada�njih visokih funkcionera da se do po�etka su�enja puste na privremenu i ograni�enu slobodu. Nekada�nji potpredsednik savezne vlade �ainovi� i nekada�nji na�elnik General�taba vojske Jugoslavije optu�eni su za zlo�ine protiv �ove�nosti na Kosovu 1999. godine, a prvobitno su se, zajedno sa preminulim Vlajkom Stojiljkovi�em i sa aktuelnim predsednikom Srbije Milanom Milutinovi�em, nalazili na istoj optu�nici po kojoj se sudi nekada�njem predsedniku SRJ Slobodanu Milo�evi�u. U me�uvremenu, proces protiv Slobodana Milo�evi�a je objedinjen kroz tri optu�nice, i po�eo je jo� 12. februara, Stojiljkovi� je preminuo od posledica poku�aja samoubistva, dok se na Milana Milutinovi�a jo� �eka da otputuje u Hag. Na optu�nici za Kosovo ostali su zajedno �ainovi�, Ojdani� i Milutinovi�, i proces protiv njih najverovatnije �e se voditi objedinjeno pred istim sudskim ve�em koje sada sudi Milo�evi�u. U odluci nadre�enog ve�a koje je preina�ilo odluku sudija Meja, Robinsona i Kvona ukazuje se na visoke polo�aje na kojima su �ainovi� i Ojdani� bili, i uva�ava se argument tu�ila�tva da se ova dvojica nisu dobrovoljno predali tribunalu, jer su za optu�nicu znali tri godine. Odlu�ili su da se predaju tek kada je posle usvajanja Saveznog zakona o saradnji sa ha�kim tribunalom postalo jasno da ne mogu vi�e da ra�unaju na uto�i�te u SR Jugoslaviji. �albeno ve�e kojem je predsedavao sudija Mohamed �ahabudin ovu odluku je donelo sa �etiri glasa "za", dok je sudija Dejvid Hant iz Australije bio protiv. U svetlu novih zao�travanja odnosa Beograda sa ha�kim tribunalom, na ovu odluku se gleda kao na jo� jedan dokaz da je pismom predsednika ha�kog suda Savetu bezbednosti, �itava institucija u Hagu uva�ila stav tu�ila�tva i glavne tu�iteljke Karle del Ponte. Garancije koje je Jugoslavija pru�ila uz zahtev dvojice ha�kih pritvorenika za pu�tanje na privremenu slobodu o�igledno nisu dovoljne. One, kako proizilazi iz svega �to je o saradnji Beograda sa tribunalom re�eno na sednici Saveta bezbednosti, nemaju vi�e naro�itu te�inu. Kako tvrdi Karla del Ponte, �to je prihvatio i predsednik suda Klod �orda, saradnja je selektivna, spora i nepredvidiva. Svakako da se pri tome ima u vidu pre svega �injenica da je jedan od optu�enih po istoj optu�nici Milan Milutinovi� na poznatoj adresi i funkciji u Beogradu. S druge strane, glavni tu�ilac Karla del Ponte uputila je iz Njujorka neformalne pozive Evropskoj uniji i NATO-u da poja�aju pritisak na Beograd, kako bi optu�eni bili izru�eni sudu. Ona smatra da bi priklju�ivanje Jugoslavije Evropskoj uniji i "Partnerstvu za mir" trebalo usloviti saradnjom sa Hagom. Del Ponteova je u razgovoru sa novinarima, reakciju Saveta bezbednosti na njen izve�taj ocenila kao "veoma pozitivnu". Z. �uvakovi� |
Title: Message
