|
Bogdan Tirnani�, �lan biblioteke, u seriji tekstova za
Patriot
Spoljni poslovi: Srpska mafija, nova epizoda
Goli i mrtvi
Period "posle 5. oktobra" po broju "politi�kih ubistava" ve�
se izjedna�io sa decenijom diktature. Nijedan od tih zlo�ina nije
razre�en. Ali, ako se nekada bar naslu�ivalo odakle dolazi nalog za
likvidaciju, danas je to velika tajna, skrivena iza sedam neprozirnih
velova
Poslednji don ameri�ke mafije D�on Goti napustio je ovaj svet pre
nekoliko meseci. Za razliku od tolikih svojih prethodnika, on nije stradao
u uli�noj pucnjavi, kao �rtva znamenite gangsterske "sa�eku�e". Umro je od
raka grla. Jedino �to se to dogodilo u zatvorskoj bolnici. Smrt je Gotija
zadesila na izdr�avanju stogodi�nje robije. Da se nije kobno razboleo,
jednom bi opet bio slobodan. Pa bi od starosti umro u sopstvenom krevetu,
okru�en sinovima i unucama.
I �ta ho�e da ka�e ova pri�a? Njena poruka
je jednostavna: mafija nije vi�e ono �to je bila, ona je danas sve vi�e
deo civilizovanog sveta. Njenoj transformaciji najvi�e je doprineo
specijalni javni tu�ilac �ulijani, kasnije gradona�elnik Njujorka, danas u
penziji. O tome je napisana �itava knjiga. Ali se sve to dogodilo u
Americi.
Bez obzira na na�e odnose sa tom zemljom, koji su - znamo -
podlo�ni munjevitim promenama, mi danas do�ivljavamo Ameriku kao zemlju iz
doba "pr! vobitne akumulacije gangsteraja". Izgleda kao da je, ustav�i iz
mrtvih, zombi Al Kapone naprasno postao Srbin.
Kolektivna �itulja
Ova asocijacija je, donekle
nasilno, proistekla iz spiska koji je, pre nekoliko dana, objavljen u
nekim ovda�njim novinama. To je bila neka vrsta kolektivne �itulje. Jer je
sadr�ala pedesetak imena onih koji su, posle 5. oktobra, ostali da zauvek
le�e na uli�nom plo�niku, mrtvi. Sve ih je sredila "sa�eku�a". Me�u
stradalima je dosta tzv. "samuraja asfalta", osoba odranije poznatih
policiji, ali ima i mrtvih policajaca, pukovnika i generala. Onih koji su,
mo�e biti, uobrazili da su Eliot Nes. Nisu do�ekali penziju. Ubijen je i
jedan sudija. Ili, mo�da, posredno, �ak dvojica - najbolji prijatelj
ubijenog ubrzo je umro, tvrdi se od bolesti.
S druge strane, istini na
volju, onaj spisak sadr�i i neka imena koja su ovom novinaru savr�eno
nepoznata. Verovatno je re� o obi�nim gra�anima koji su se u pogre�no
vreme za! tekli na pogre�nom mestu. Ranije - pre 5. oktobra - nije bilo
takvih "kolateralnih �rtava". Ovo nas neminovno vodi zaklju�ku da su
pretpostavka demokratije i obe�ane dru�tvene reforme dovele do maligne
transformacije srpskog podzemlja, koje se na�lo u panici, s onu stranu
svog nekada�njeg "profesionalnog morala". Taj moral zabranjivao je
stradanje nevinih. Vi�e se o tome, kako vidimo, ne vodi ra�una. Uskoro se
mo�e o�ekivati rafalna paljba nasred Terazija. Pa, ko pre�ivi, neka pi�e
izve�taj.
Postoje bar dva razloga takvoj izmeni pona�anja. Nova srpska
vlast je, ako ni�ta drugo, suzila delatno polje kriminala. Nema vi�e
�verca naftom, sa �vercom cigaretama je sve te�e. Opet, s druge strane,
ne�to je i ostavila sve gladnijim krokodilima u maloj bari na�e sudbine.
Mafija i vlast imaju neku vrstu dogovora. Ili bar javnost �ivi u uverenju
da takav dogovor postoji.
Ovo je, na neki na�in, posledica
indolentnosti policije. Njen ministar efikasnost "slu�be u pla! vom"
dokazuje statistikom, po kojoj je srpska policija odmah iza �e�ke po broju
re�enih slu�ajeva ubistava. Lepa mera pore�enja, manje-vi�e "jedna
metafora". Fali samo dobri vojnik �vejk. Ili Havel? Zato �to je statistika
na koju se poziva ministar u osnovi la�na. Ona se, grubo re�eno, zasniva
na slu�ajevima kada je neki na�efleisani psihopata ubio babu za deset
maraka, a policija ga zatekla na mestu zlo�ina sa okrvavljenom sekirom u
rukama.
Mada tobo�e raspola�e relevantnim "operativnim saznanjima",
policija jo� nije razre�ila nijedno "uli�no ubistvo". "Sa�eku�a" ostaje za
nju velika tajna. Uz jedan (prividni) izuzetak: veoma brzo su otkrivene
ubice �eljka Ra�natovi�a Arkana. Ali je, prema najnovijoj vesti, vi�i sud
ukinuo presudu kojom su ka�njeni za svoj zlo�in. Mo�e se ispostaviti da ga
nisu ni po�inili.
Honorarne ubice
Po�to su neki od optu�enih
policajci, ili biv�i policajci, sasvim svejedno, ovo otvara novu stranicu
enigme policijske nesposobnosti. Budu�i da su za svoj posao bedno pla�eni,
mnogi "�uvari reda i zakona" honorari�u u radnjama podzemlja. Ko zna dokle
(i koliko duboko) se�e ta kolaboracija. Re�iti jedan "politi�ki zlo�in"
moglo bi da zna�i potpunu kompromitaciju policije. Izgleda da njen
ministar misli da nam to u ovom rovitom trenutku nije ba� najpotrebnije.
Taj ministar nije bez iskustva u policijskim poslovima (po�eo je kao
"udba�" u Valjevu), ali je on ve� godinama, prakti�no cele dve decenije,
politi�ar. O�ito da mesto �efa policije nije za �oveka takvog (mentalnog)
profila. Sve �to on na sada�njem polo�aju mo�e da uradi jeste da upropasti
sopstvenu karijeru. U toj stvari ne stoji nimalo dobro.
Opet! �u se,
ilustracije radi, pozvati na primer �ulijanija. On je postao politi�ar -
gradona�elnik Njujorka u par navrata tek nakon �to je, kao nezavisni javni
tu�ilac, potkresao krila mafiji. Osim profesionalnog razloga, imao je
sna�an li�ni motiv: nije podnosio �to gangsteri sramote italijansko ime.
Otuda kao gradona�elnik sve do 11. septembra 2001. godine nije imao
ozbiljnijih problema sa zlo�inom. Mo�e se dogoditi da neki od tamo�njih
aerodroma nazivaju njegovim imenom. Tako �e, paradoksalno, �ak dva
aerodroma nositi italijanska imena u gradu gde se, pre sto godina, za�ela
italijanska mafija. Tre�i aerodrom zove se po jednom katoliku, �to je
tako�e presedan u toj protestantskoj zemlji.
Evo nas, najzad, pred
pitanjem koje je uslovilo ove redove: za�to mi, suo�eni sa divljanjem
prazilu�ke srpske mafije, jo� nemamo specijalnog javnog tu�ioca, �oveka
koji ne�e biti �inovnik pod uticajem izvr�ne vlasti! ? Ba� zato. Izvr�na
vlast se najvi�e pla�i da �e izgubiti kontrolu nad pravnim institucijama -
policijom, tu�ila�tvom, sudstvom. Radi se o �istoj uzurpaciji. Da bi se
neminovna samostalnost svih instituta pravde �to du�e odlo�ila, svedoci
smo raznih (neuspelih) policijskih reformi. Jednog dana se, recimo, oformi
specijalni odred za borbu protiv organizovanog kriminala, koji �e prvo
pucati pa tek onda postavljati pitanja, ali, ve� sutradan, on biva ukinut
na osnovu iste pretpostavke. Jer se njegova ovla��enja protive zakonu.
Zakon je tako, silom prilika, na strani kriminala.
Odred Eliota Nesa je
tako�e bio "van zakona". Polupao je na stotine cisterni sa �vercovanim
viskijem, zatvorio mnoge ilegalne to�ionice, ostavio je iza sebe i ne�to
le�eva, ali, sve u svemu, nije postigao ni�ta posebno zna�ajno, osim �to
je usporio rast mafija�kog biznisa. I �to je ra��istio teren za pojavu
�oveka od zakona sa posebnim ovla��enjima - �ulijanija. On nikog nije
ubio. Samo je poslao D�ona Gotija da umre u zatvoru. To mu je vra�eno sa
kamatom 11. septembra. Ali, jedno je sigurno: u�asni zlo�in toga dana nije
po�inila mafija. Mo�da je neki pripravnik za gangstera u toj nesre�i
smrtno stradao. Nikad se ne�e otkriti. |
