-----BEGIN PGP SIGNED MESSAGE----- Hash: SHA1
====================================================================== Dragi prijatelji, molimo vas da se ukljucite u diskusiju koja se vodi na nasem sajtu (http://www.b92.net/phpBB/index.php). - --- Zbog slucaja falsifikovanja, vesti Radija B92 su digitalno potpisane koriscenjem PGP sistema. Na ovaj nacin mozete proveriti autenticnost primljenih informacija. Kljuc kojim je potpisana ova poruka se nalazi na adresi: http://www.b92.net/pgp/freeb92.asc Softver kojim se utvrdjuje autenticnost moze se naci na adresi: http://www.pgp.com (US) ili http://www.pgpi.org (international) ====================================================================== DSS: PONUDA DOS-A TRGUJE MANDATIMA Beograd -- Demokratska stranka Srbije ocenila je da u subotu ponuđeni sporazum o minimumu zajedničkog delovanja DOS-a i DSS-a, ukazuje na "odsustvo spremnosti DOS-a za poštovanje pravnih normi, podelu vlasti i demokratskih institucija". "Da nije tako, Predsedništvo DOS-a ne bi ponudilo trgovinu poslaničkim mandatima, prenebregavajući volju birača i kršeći nezavisnost i samostalnost sudstva", navodi se u saopštenju sa današnje sednice Predsedništva DSS. Predsedništvo DOS je u nedelju, u Moroviću, usvojilo tekst sporazuma, u kome lideri vladajuće koalicije saopštavaju da neće pokretati pitanje poslaničkih mandata DSS-a u Skupštini Srbije, u zamenu za podršku te stranke, kako se navodi, reformskim naporima DOS-a i vlade Srbije, a u skladu sa odredbama koalicionog dogovora koji je DSS potpisala 2000. godine. "Žao mi je što DSS nije shvatila dobre namere koje proizlaze iz ovog poziva, ali to je njihova volja i mora se poštovati", izjavio je večeras za RTS predsednik Demohrišćanske stranke Srbije Vladan Batić, komentarišući saopštenje DSS-a: "Nakon ovakvog odgovora DSS kojim se ignoriše i dobra volja DOS-a i politička realnost, ne verujem da će biti daljeg manevarskog prostora za dogovore sa DSS, utoliko pre što se i oni lideri DOS-a koji su uporno insistirali na ovakvoj ponudi, smatrjući je apsolutno korektnom i realnom, sada prestati da na tome insistiraju, jer je jednoglasan zaključak bio da ako DSS odbije ovakvu ponudu, daljih mogućnosti za pregovore neće biti". KOVAČEVIĆ: NEMA RAZLOGA DA SKUPŠTINA NE ZASEDA Beograd -- Jedan od lidera DOS, predsednik Lige za Šumadiju Branislav Kovačević, rekao je u nedelju da "nema nijednog razloga da Skupština Srbije ne zaseda", bez obzira na to da li će u njenom radu učestvovati poslanici Demokratske stranke Srbije. Kovačević je rekao da će sednica Parlamenta najverovatnije biti održana u sredu, 6. novembra. "Poslanička grupa 'DOS, reforme Srbije' ima većinu u Parlamentu sa ili bez DSS. Predsedništvo DOS pošlo je od stava da je odluka o oduzimanju 45 mandata DSS ispravna, ali smo zbog političkog mira i stabilnosti pružili DSS još jednu šansu da koriguje svoje stavove i podrži reforme Vlade Srbije", rekao je Kovacević. On je dodao da Predsedništvo DOS nije razgovaralo o mogućnosti da lider DSS Vojislav Koštunica bude zajednički kandidat DOS na ponovljenim predsedničkim izborima pod uslovom da se DSS vrati u DOS. "Tačno je, međutim, da su pominjana imena Velimira Ilića i Dragoljuba Mićunovića, ali o tome nije donet nikakav stav. Po svemu sudeći, Srbija će od 5. januara naredne godine izvestan period za predsednika Republike imati ženu, što nije loše", rekao je on. Sadašnjem predsedniku Srbije Milanu Milutinoviću mandat ističe 5. januara naredne godine, a ako do tada ne bude bio izabran novi predsednik, vršilac dužnosti predsednika biće predsednik Parlamenta, a to je Nataša Mićić. MIHAJLOVIĆ: NE MOGU DA KOMENTARIŠEM IZJAVE IZVORA Beograd -- Nema novih informacija o istrazi protiv organizovane grupe koja je, prema tvrdnjama policije, izvršila ubistvo generala Boška Buhe i planirala atentate na veči broj domaćih političara. Novinski tekstovi uglavnom se svode na nagađanja o novim privođenjima sumnjivih lica u Beogradu i na moguće prebivalište Željka Maksimovića Make, osumnjičenog za organizovanje ubistva Buhe. Ministar unutrašnjih poslova Srbije Dušan Mihajlović izjavio je za RTS da javnost treba da veruje samo u ono što policija zvanično objavi. "Ne mogu da komentarišem nepotvrđene izjave koje dolaze iz dobro obaveštenih izvora ili izvora bliskih vrhu policije jer to ima svrhu da podigne tiraž i vrlo često nema veze sa istinom", kaže Mihajlović. "TAJMS": SRJ ĆE BITI SUOČENA S NEPORECIVIM DOKAZIMA Beograd, Sarajevo, London -- Pred posetu ministra inostranih poslova Velike Britanije Džeka Stroua Beogradu, najavljenu za utorak, londonski "Tajms" piše da će britanski zvaničnik suočiti vlasti SRJ s neoporecivim dokazima da je Jugoslavija tajno prodavala veoma važnu vojnu tehnologiju režimu Sadama Huseina. Prema pisanju lista, Strou će od jugoslovenskog predsednika Vojislava Koštunice zatražiti da zabrani ilegalnu trgovinu sofisticiranim oružjem Jugoslavije i, ne samo Iraka, već i Liberije, Libije i, možda, Burme. Britanski izvori rekli su listu da je povezanost Jugoslavije i Iraka bila dublja nego što je to priznavano i da bi mogla uključivati pomoć na unapređivanju iračke protivvazdušne odbrane. Savetnik predsednika SRJ za spoljnu politiku Predrag Simić kaže za B92 da najave koje stižu iz Londona izazivaju zabrinutost. "Imamo razlog da se brinemo povodom otvaranja svih tih stvari u kratkom vremenskom periodu jer one nisu nove i nepoznate. Plašim se da retorika koju slušamo poslednjih dana razlog za zabrinutost", kaže Simić. Jugoslovenski ambasador u Londonu Vladeta Janković u izjavi za B92 ocenjuje da je problem oko afere sa izvozom oružja ozbiljan, ali i rešiv. "Pre svega treba imati u vidu da je to samo jedan novinski izvestaj, makar bio u pitanju i 'Tajms'. Činjenica je da britanski ministar spoljnjih poslova dolazi u Beograd u utorak, ali on ne dolazi samo zbog afere sa izvozom oružja, nego ide i u Bosnu i na Kosovo da obiđe britanske trupe. Boravak u Beogradu je bio predviđen i ranije, prema tome tu nema ničeg posebno dramatičnog. Mislim da je važno što je u četvrtak savezni ministar inostranih poslova Goran Svilanović u Londonu razgovarao s Džekom Stroum vrlo opširno o tom problemu, objasnio mu je šta je preduzeto, šta se preduzima, da je stvar pod kontrolom. Mislim da je važno što čitava ta dramatizacija zaista nije zasnovana ni na čemu realnom. Neću da kažem da problem nije ozbiljan, ali takav kakav je, on je potpuno rešiv i ja sam ubeđen da ćemo iz te krize izaći", ističe Janković. Predstavnik međunarodne zajednice u Bosni i Hercegovini Pedi Ešdaun ocenio je da lanac krijumčara oružja seže duž čitavog Balkana. Što se tiče Bosne, pored preduzeća iz Republike Srpske, izgleda da su u nedozvoljene poslove s naoružanjem bile umešane i neke firme iz Federacije BiH. Kako iz izveštava dopisnik Radija B92 Zoran Žuža, Ešdaun je izjavio da "pretpostavlja da to seže jako daleko". "Mislim da se tu ne radi o nekakvom novom kriminalu i da je u pitanju stara mreža i stare veze generala iz vremena pre raspada bivše Jugoslavije", rekao je Pedi Ešdaun sarajevskom "Dnevnom avazu". U intervjuu za taj list, Ešdaun je izrazio sumnju da se mreža trgovaca oružjem i vojnom opremom za zemlje pod embargom UN proteže i do Bugarske i Crne Gore, odnosno da "prelazi političke i etničke granice". Ešdaun je posebno naglasio da je duboko razočaran ponašanjem političara u RS koji "sada preduzimaju akcije koje su rezultat straha". "Ja bih bio oprezan u proceni da će se sve završiti dosadašnjim smenama", upozorio je Ešdaun. Da njegovo upozorenje treba shvatiti vrlo ozbiljno, svedoči i izjava direktora banjalučkog preduzeća "Čajevec holding" Milana Baroša koji je "Nezavisnim novinama" potvrdio da je sa smenjenim ministrom odbrane Slobodanom Bilićem i razrešenim načelnikom Generalštaba Vojske RS Novicom Simićem putovao u Burmu, zemlju koja je takođe pod sankcijama UN. Baroš je rekao da je na azijskom kontinentu bio radi izmirenja predratnih dugova i precizirao da je put plaćen novcem Vlade i Direkcije za promet naoružanja i vojne opreme RS. Istovremeno, sarajevska štampa prenosi i zahtev kantonalnog tužioca Mustafe Bisića, koji od nadležnih institucija u Federaciji traži sprovođenje istrage o indicijama da su i neke firme iz tog entiteta umešane u ilegalnu prodaju naoružanja zemljama pod embargom UN. Veruje se da je reč o firmama "Bratstvo" iz Novog Travnika i "Vitezit" iz Viteza koje su i pre rata sarađivale sa Irakom i firmi "Unis-promeks" iz Sarajeva, koju je federalno ministarstvo odbrane ovlastilo za trgovinu naoružanjem. "Bratstvo" je pre raspada stare Jugoslavije Iraku prodavalo višecevne bacače raketa tipa "Orkan" i sve vrste topova i haubica velikog kalibra i dometa. Rusija se zalaže za detaljnu istragu povodom tvrdnji o isporuci Iraku rezervnih delova za avione iz fabrike "Orao" u RS preko Jugoslavije uprkos embargu Saveta bezbednosti UN, saopštio je predstavnik Ministarstva inostranih poslova Aleksandar Jakovenko. On je istakao da se Moskva protivi izricanju kaznenih mera i političkim pritiscima na Jugoslaviju. Jakovenko je naveo i da je neophodno preduzeti mere da se tako nešto više ne ponovi. DODIK: AFERA ĆE DESTABILIZOVATI CELU BIH Banjaluka -- Predsednik Saveza nezavisnih socijaldemokrata i bivši premijer Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je da će afera sa izvozom oružja za Irak destabilizovati RS, ali i celu Bosnu i Hercegovinu. On je u intervjuu za novosadski "Dnevnik" rekao da "aktuelna vlast zabija glavu u pesak kako bi odgovornost svalila na nekog drugog". "Trebalo je odmah preduzeti energične mere, sprovesti efikasnu istragu i smeniti sve koji su na bilo koji način odgovorni za navodno kršenje embarga UN na isporuku oružja i vojne opreme Iraku", rekao je Dodik. MEDIJI U SAD O ILEGALNOJ TRGOVINI NAORUŽANJEM Vašington -- Pripreme za vojnu intervenciju SAD protiv Iraka u punom su jeku, a u međuvremenu sve prisutniji postaje problem sa zemljama koje se identifikuju kao vojni partneri režima Sadama Huseina. Jugoslavija je tu, uz Republiku Srpsku, trenutno u prvom planu, posle eskalacije "afera 'Orao' i 'Jugoimport'" koje su pokazale da je kršenje rezolucije Saveta bezbednosti o zabrani vojne saradnje sa Irakom nastavljeno i posle uspostavljanja demokratske vlasti u Beogradu. "Nedavna otkrića ukazuju na kontinuirane mogućnosti Sadama Huseina da izbegava restrikcije UN i da iz uvoza obezbeđuje vojni materijal i ekspertizu, čak i iz država kao što je Jugoslavija, koja je, nominalno, prijateljski nastrojena prema Vašingtonu", navodi se u reagovanju Nacionalnog radija SAD, uz ocenu da vojne veze Beograda s Bagdadom "izazivaju zabrinutost" zapadnih saveznika. "Iračka veza" SRJ i RS, prema istom izvoru, dobija posebnu dimenziju u svetlu nagoveštaja da je jugoslovenski kanal u Bagdadu korišćen i sa nekih drugih strana za opremanje i usavršavanje Sadamovih oružanih snaga. "Jugoimport", kako se navodi, ima potrebnu dozvolu SB za učešće u međunarodnom programu "hrana za naftu", ali postoje indicije da je glavna delatnost predstavništva "Jugoimporta" u Bagdadu bila vezana za aranžmane oko obezbeđivanja ilegalnog uvoza vojne tehnologije, naoružanja i municije, rezervnih delova itd, i to ne samo iz SRJ i RS, već, izgleda, i iz Rusije i još nekih država iz SSSR. Prema saznanjima "Vašington posta", nadležne zapadne službe navode da je vojna saradnja Beograda s Bagdadom išla mnogo dalje od angažovanja u obnovi "zastarelog iračkog ratnog vazduhoplovstva". "SAD sumnjaju da je tehnologija, koju je Jugoslavija prodala Libiji, bila namenjena Iraku, za projekat kojim bi stariji modeli borbenih aviona, koji služe za obuku, bili pretvoreni u vođene krstareće rakete. Takav projektil mogao bi da izbegne američke protivraketne sisteme i da ugrozi naše saveznike u Persijskom zalivu i Izraelu", piše list. "Ta vest je, potencijalno, veoma loša za nastojanja SRJ da popravi svoju ekonomiju i uspostavi tešnju saradnju sa Zapadom, došla je u vreme kad Kongres SAD razmatra mere za normalizaciju trgovinskih odnosa Jugoslavije i SAD i kad SAD promovišu Jugoslaviju za članstvo u Partnerstvu za mir", navodi list. USAGLAŠENO 12 OD 30 ČLANOVA USTAVNE POVELJE Podgorica -- Do 17 časova Komisija za izradu Ustavne povelje koja zaseda u Podgorici, prešla je devet poglavlja, odnosno 12 tačaka od ukupno trideset. Kako javlja dopisnik Radija B92 Srđan Janković, usvojeno je ime državne zajednice, princip ravnopravnosti članica, ciljevi državne zajednice, definisana su pitanja ljudskih i manjinskih prava i nadležnosti buduće državne zajednice. Ostao je teži deo posla, odnosno usaglašavanje najspornijih odredaba, a koje utiču na usaglašavanje buduće državne zajednice. Jedan od kopredsedavajućih Srđa Božović iz SNP na osnovu dosadašnjeg rada smatra da će se teško postići pun dogovor o spornim pitanjima: "U ovom momentu imajući u vidu čvrsto ukopane pozicije jedne, odnosno druge strane, teško bi bilo biti optimista u konkretnoj situaciji. Ja se bojim da će neka druga pitanja koja imaju suštinski značaj sa stanovišta donošenja jedinstvenog teksta Ustavne povelje, kao što je pitanje nadležnosti suda Srbije i Crne Gore, hijerarhije pravnih normi. Pored ovog pitanja načina izbora poslanika u skupštinu državne zajednice Srbije i Crne Gore može biti sporno na taj način da će onemogućiti usvajanje konačnog teksta Ustavne povelje koji bi bio ponuđen skupštinama Srbije i Crne Gore, odnosno SRJ na konačno usvajanje", kazao je Božović. Član crnogorske delegacije Miodrag Vuković u pauzi sednice izjavio je novinarima da najveći problem u usvajanju Ustavne povelje jesu predstavnici crnogorske opozicije i federalnog parlamenta: "Kako smo i pretpostavljali, Srbija i Crna Gora apsolutno sinhronizovano djeluju. Tu je ta struktura federalnog parlamenta koja istina posle sastanka DOS-a i svega što se djesilo, više nije tako kompaktna i on i se dijele, glasaju različito". Nova državna zajednica zvaće se Srbija i Crna Gora - dogovoreno je na zasedanju Ustavne komisije u Podgorici, na kome je usaglašeno 12 od 30 članova ustavne povelje. U nastavku sednice članovi komisije trebalo bi da usaglase rešenja za organe državne zajednice i njihove nadležnosti, način izbora poslanika za buduću zajedničku skupštinu, pitanja koja se odnose na Vojsku Jugoslavije, prelazne i završne odredbe, imovinu, način promena Ustavne povelje i istupanja iz povelje. Na pitanje da li će biti rešen način izbora poslanika, kopredsedavajući komisije Srđa Božović rekao je novinarima da je, s obzirom na čvrsto ukopane pozicije obe strane, teško biti optimista. Ukoliko se ne završi večeras, rad Ustavne komisije biće nastavljen u ponedeljak. ČLAN USTAVNE KOMISIJE FERHAT DINOŠA PODNEO OSTAVKU Podgorica -- Sednica Ustavne komisije na kojoj se raspravlja o spornim detaljima oko usvajanja Ustavne povelje, koja je počela pre podne u Podgorici, još uvek traje. Jedini rezultat današnjeg zasedanja, za sada je da komisija ima jednog člana manje. Naime, Ferhat Dinoša, član komisije iz crnogorskog parlamenta, podneo je ostavku, jer se ne slaže sa tekstom Preambule Povelje. Iz Podgorice izveštava dopisnik Radija B92 Srđan Janković. Dosadašnji rad na usaglašavanju konačne verzije Ustavne povelje obeležila je ostavka na članstvo u Komisiji predstavnika albanskih nacionalnih partija u Crnoj Gori Ferhata Dinoše. Nakon što je Ustavna Komisija usvojila Preambulu u kojoj je definisano da je Srbija sastavljena od autonomnih pokrajina Vojvodine i Kosova i Metohije. Nakon usvajanja ove formulacije Dinoša je izrazio protest i nazivajući tekst Preambule nedemokratskim, politikantskim i nakaradnim i obrazlažući ostavku pred komisijom, a kasnije i pred novinarima, on je rekao: "То је direktni atak na Rezoluciju 1244 Savjeta Bezbjednosti, da je to direktni atak na prisustvo međunarodne zajednice na Kosovu, da je to direktni atak na legitimne i legalne predstavnike Kosova, bez čijeg prisustva više ne može biti riječi o statusu Kosova. Rekao sam da zadatak ove komisije nije bio da definiše status Kosova, nego da definiše odnose između Srbije i Crne Gore, a da se po tom vidi kako će se u nekom narednom periodu definisati status Kosova i odnos Srbije prema tom pitanju". Protiv ovakve formulacije Preambule Ustavne povelje, glasali su predstavnici Socijaldemokratske partije i Liberalnog saveza. Na pitanje novinara da li je na osnovu prepodnevnog zasedanja stekao utisak da bi do sutra moglo doći do kompromisa o spornim pitanjima, Dinoša je rekao: "Ne samo način izbora poslanika u parlament državne zajednice Srbije i Crne Gore, biće i drugih spornih pitanja. Ja ne mogu da dam prognozu da li će se to uspešno završiti, međutim, ako se po jutru dan poznaje, ako se po Preambuli Ustavna povelja poznaje, onda je to medveđa usluga radu Komisije, i onome što nas čeka u skoroj budućnosti". Pisci Ustavne povelje nameravaju da rade i u nedelju uveče. I ESAD DŽUDŽEVIĆ NAPUSTIO USTAVNU KOMISIJU Novi Pazar -- Član Komisije za izradu Ustavne povelje Srbije i Crne Gore Esad Džudžević napustio je u nedelju sednicu te komisije u Podgorici i najavio da više neće učestvovati u pisanju Ustavne povelje. "Nisam mogao da pristanem da sandžačka regija koja egzistira sa obe strane granice bude podeljena na dva dela", rekao je Džudžević agenciji Beta. Džudžević, koji je savezni poslanik DOS-a i funkcioner Koalicije "Lista za Sandžak - Sulejman Ugljanin", ranije je najavljivao da neće učestvovati u radu Komisije ukoliko pri izradi povelje ne budu uzeti u obzir interesi gradjana Sandžaka. On je naveo da bi njegovo dalje učešće u radu komisije "umesto na transformaciji, bilo jednako saučesništvu u razbijanju sadašnje države". ĐELIĆ POZVAO CRNOGORSKU STRANU NA NOVE DOGOVORE Beograd -- Ministar finansija u Vladi Srbije Božidar Đelić pozvao je predstavnike Crne Gore da se 7. i 8. novembra sastanu u Beogradu kako bi razgovarali o usklađivanju ekonomskih odnosa dve republike. "Vreme je da s mnogo više detalja razmotrimo nužan obim finansiranja zajedničkih funkcija, a mislim da ima još prostora za racionalizaciju troškova na zajedničkom nivou", rekao je Đelić. On je podsetio da će na osnovu ranijih dogovora Crna Gora u narednoj godini za finansiranje zajedničke države izdvojiti 50 miliona evra, a Srbija oko 780 miliona. Đelić je rekao i da će problem oko visine carina biri rešen kada Savezna uprava carina postane srpska. "Kada se to desi, svi će videti da je u interesu i Srbije i Crne Gore da imamo iste carinske stope i zajedničku službu na nivou državne zajednice koja će u svakom trenutku moći da poseti bilo koju carinsku ispostavu i proveri da li se sve radi po zakonu", rekao je Đelić. Upitan kako bi trebalo da izgledaju budući ekonomski odnosi dve republike, Đelić je odgovorio da je najvažnije da Srbija i Crna Gora "imaju čiste račune". "To znači da mora postojati unapred odredjen 'ključ' po kom će se Srbija i Crna Gora deliti rashode za funkcionisanje institucija buduće državne zajednice", rekao je Đelić i dodao da je o tome već postignuta saglasnost i da to pitanje još jedino potenciraju neki "korisnici federalnog budzeta". NASTAVAK SPORA BIH I SRJ PRED SUDOM U HAGU Hag -- Pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu u ponedeljak se nastavlja proces u kom Bosna i Hercegovina tuži Jugoslaviju za genocid pocinjen tokom rata u BiH. Kako javlja specijalni izveštač B92 Ljubica Gojgić, u novom poglavlju rasprave pravni zastupnici Jugoslavije pokušaće da ospore nadležnost suda Ujedinjenih nacija da raspravlja o događajima koji su se dogodili u periodu od 1992 do 1995. BiH je 1993. Međunarodnom sudu podnela tuzbu u kojoj Jugoslaviju tereti za agresiju i genocid. Tri godine kasnije, sud se proglasio nadleznim za vođenje tog spora, čime je odbacena argumentacija tadasnjeg jugoslovenskog tima koji je osporavao legalitet i legitimet vlasti u Sarajevu koje su podnele tužbu. Promenom režima u Jugoslaviji menja se i stav Beograda prema tom procesu, pa je posle promena u oktobru 2000. sudu upućen zahtev da odluka o nadležnosti suda bude preispitana. Ali, ovog puta suština argumentacije jugoslovenskog tima, koji predvodi profesor Tibor Varadi, je da Međunarodni sud, čija se nadležnost u ovom slučaju zasniva na Konvenciji UN o genocidu, ne moze da sudi državi koja za vreme rata u Bosni nije bila članica UN, pa ni potpisnik pomenute Konvencije. Ukoliko argumentacija jugoslovenske strane bude prihvaćena, zastupnici BiH moraće da traže nov osnov po kom bi pred Međunarodnim sudom vodili spor protiv Jugoslavije. Ukoliko sud ostane pri odluci da je nadležan, u Hagu će biti nastavljen spor u kom će SRJ morati da odgovara na optužbe da je od 1992. do 1995. izvršila agresiju i počinila genocid u Bosni. Bosanska strana, u čijim se medijima taj proces naziva procesom stoleća, u odnosu na koji je čak i suđenje Slobodanu Miloševiću drugorazredan događaj, zahteva, između ostalog, i da joj Jugoslavija isplati ratnu odštetu, koja je svojevremeno procenjivana na desetine milijardi dolara. Ilustracije radi Jugoslavija bi, u slučaju da izgubi spor, svakom građaninu Bosne i Hercegovine, na ime ratnih reparacija, trebalo da isplati vise od 10.000 evra. Pred Haškim tribunalom biće, kako saznaje B92, nastavljeno suđenje Miloševiću, a koje je prošlog petka prekinuto zbog pogoršanja zdravlja optuženog. Pred sudom će biti nastavljeno svedočenje Mustafe Ćandića, bivšeg obaveštajca KOG pri komandi RV I PVO u Zemunu. Ćandić je govorio o postojanju 3 plana, šifrovana kao "Proboj", kojim je JNA trebalo da naoruža Srbe u Hrvatskoj i Bosni. KONAČNI REZULTATI LOKALNIH IZBORA NA KOSOVU Priština -- Misija OEBS na Kosovu u nedelju je saopštila zvanične rezultate lokalnih izbora na Kosovu. Prema tim rezultatima, koje je potpisao i potvrdio šef UNMIK Mihael Štajner, srpske stranke i udruženja su pobedile i samostalno će formirati vlast u 5 opština, a to su Novo Brdo, Štrpce, Zvečan, Zubin Potok i Leposavić. Član Predsedništva Skupštine Kosova iz koalicije "Povratak" Oliver Ivanović kaže za B92 da je postignut očekivan rezultat. "To je u isto vreme i maksimim i minimum. Srbi na aktivan način mogu da učestvuju u političkom životu u tim opštinama. To je zasluga ili greška međunarodne zajednice koja nije uspela da stvori uslove da u sredinama gde su Srbi manjina, a koje su pogodne za eventualnu koaliciju, da bude stvorena inicijativa za stvaranje koalicija. S druge strane, postojao je pokušaj međunarodne zajednice da Srbe nagovori na koaliciju u Novom Brdu, gde će Srbi imati najmanje 9 poslanika. To smo istakli kao problem i ukazali na razliku između situacije na terenu i onoga što je izveštajima međunarodne zajednice", kaže Ivanović. Što se tiče albanskih stranaka, Demokratski savez Kosova Ibrahima Rugove osvojio je većinu u 18 opština, uključujući i veće gradove kao što su Priština, Uroševac, Gnjilane, Mitrovica i Peć. Demokratska partija Kosova Hašima Tačija je najviše odbornika osvojila u 6 opština. Mihael Štajner je izjavio da je zadovoljan tokom izbora i da su na njima sve etničke zajednice učestvovale, izuzev severne Kosovske Mitrovice, gde su na "neki način izbori bojkotovani". Štajner je ponovio da je zatražio od Saveta Evrope da pripremi program za decentralizaciju vlasti na Kosovu, a koji će biti u saglasnosti sa evropskim standardima. IVANOVIĆ RAZGOVARAO SA KUTILJEROM Kosovska Mitrovica -- Specijalni izaslanik generalnog sekretara UN za ljudska prava Žoze Kutiljero u nedelju je u Kosovskoj Mitrovici sa članom Predsedništva skupštine Kosmeta Oliverom Ivanovićem razgovarao o trenutnoj situaciji na Kosmetu, procesu decentralizacije i održanim lokalnim izborima. Kako je Ivanović izjavio novinarima, Kutiljero se interesovao i za nestala i kidnapovana lica i da li to ima uticaja na odnose sa Albancima. "Posebno ga je interesovalo šta je UNMIK uradio do sada na Kosovu, a šta nije od onoga što je trebalo", rekao je Ivanović.On je dodao da je posebno naglasio srpske prioritete: bezbednost i slobodu kretanja, zatim povratak prognanih, rešavanje statusa kidnapovanih i nestalih i ekonomski razvoj srpskih sredina na Kosovu. "Zamolio sam ga da njegov izveštaj o stanju ljudskih prava na Kosovu bude realan i zasnovan na činjenicama koje je zatekao, a ne da bude ulepšavan, kako bi se pokazao uspeh međunarodne zajednice, i da se ugleda na izveštaje koje su u više navrata dali Savjet Evrope i ombudsman na Kosovu", rekao je Ivanović. NAKON TRI GODINE STOJANOVIĆ PUŠTEN NA SLOBODU Beograd -- Božidar Stojanović iz Kosovske Vitine, koji je u zatvoru proveo 38 meseci pod optužbom da je izvršio krivično delo ubistva jednog Albanca, oslobođen je optužbe, potvrdio je u nedelju Stojanovićev advokat Živojin Jokanović. "Međunarodno sudsko veće Okružnog suda u Gnjilanu, kome je predsedavao Timoti Klejson, donelo je 29. oktobra u ponovljenom postupku, oslobađajuću presudu za Stojanovića i on se poslije više od tri godine zatvora, najpre u Bondstilu, a potom u UNMIK-ovom zatvoru u severnoj Mitrovici, nalazi na slobodi", rekao je Jokanović, prenose beogradski mediji. KOSOVSKA DELEGACIJA OTPUTOVALA NA DONATORSKU KONFERENCIJU Priština -- Predsednik kosovske vlade Barjam Redžepi otputovao je u nedelju u Brisel, gde će učestovati na donatorskoj konferenciji za Kosovo. Delegaciju Kosova predvodi šef UNMIK-a Mihael Štajner, a pored Redžepija u njoj su i ministar za privredu i finasije Ali Sadrija i zamenik šefa UNMIK-a za privredna pitanja Endi Berparpak. Skup u organizaciji Svetske banke počinje 5. novembra. Uoči odlaska u Brisel Redžepi je izjavio da je Kosovo ne može da potpiše sporazum o asocijaciji i stabilizaciji s Evropskom unijom van SR Jugoslavije, ali da će kosovski zvaničnici iskoristiti priliku da što pre dodju do tog sporazuma. "Naši prioriteti su i privredni i politički. Nastojaćemo da uspostavimo direktan kontakt sa Evropskom komisijom i da vidimo kako da pronadjemo put stabilizacije i asocijacije", rekao je Redžepi. On je još rekao da će zatražiti da Kosovo dobije svoj telekomunikacioni kod, kao i da se osnuje kosovska aviokompanija. PANDUR: VIZE ZA MAĐARSKU NE PRE 1. JULA 2003. GODINE Subotica -- Građanima Jugoslavije vize za ulazak u Mađarsku neće biti uvedene pre 1. jula 2003. godine, izjavio je ambasador Mađarske u Beogradu Jožef Pandur. On je subotičkom listu na mađarskom jeziku "Mađar So" kazao da Mađarska postepeno uvodi vizni režim sa drugim zemljama u skladu sa obavezama koje je preuzela kao buduća članica Evropske Unije, trudeći se da ih kod nekih, pre svega susednih zemalja, odloži koliko je moguće. "Vizne režime uvodimo postepeno. Na primer, sa Makedonijom i Bosnom i Hercegovinom uvedeni su još prošle godine, u slučaju Jugoslavije čekaćemo koliko to bude moguće. Do poslednjeg trenutka", naveo je Pandur. Pandur je precizirao da će Mađarska moći da izdaje samo nacionalne vize, odnosno da će jugoslovenski državljani sa tim vizama moći da putuju samo u Mađarsku. Mađarski šef diplomatije Laslo Kovač obećao je u julu ove godine, u razgovoru sa svojim jugoslovenskim kolegom Goranom Svilanovićem, da će Budimpešta učiniti sve da SRJ bude što pre skinuta sa te liste, naveo je Pandur, izrazivši nadu da će gradjani SRJ "samo kratko vreme, u jednom prelaznom periodu morati imati vize za putovanja u Mađarsku". ČLANOVI LIGE ZA ZAŠTITU PRIVATNE SVOJINE UŠLI U DVA OBJEKTA Veliko Gradište -- Članovi Lige za zaštitu privatne svojine u nedelju su u Velikom Gradištu ušli u dve napuštene fabrike, izveštava novinar Radija Bum 93 iz Požarevca, Radoslavka Despotović. Opštinski odbor za zaštitu privatne svojine i zaštitu ljudskih prava u Velikom Gradištu, u nedelju je obišao desetak objekata a u dva objekta su ušli potomci predratnih vlasnika. Braća Veličković ušli su objekat koji je pre II Svetskog rata bilo vlasništvo Atanasija Veličkovića i donedavno ga je koristilo preduzeće "Poljoprivrednik" iz Gradišta, dok je Vasa Stokić ušao u napuštenu zgradu društvenog trgovinskog preduzeća "Promet" u kojoj se pre II Svetskog rata nalazila kožno-prerađivačka fabrika njegovog dede Vase Stokića. Ovo je prvi put da Liga ulazi u neku privatnu fabriku: "Neki su ljudi čekali pedeset, neki i više godina. Verujemo da smo ovoj današnjoj vlasti dali dovojno vremena, više od dve godine da se malo pozabavi i sa nama, a nas je preko 300.000. Ćutali smo, čekali smo do sada, ali verujemo da je konačno taj trenutak došao". Do nesuglasica oko sprovođenja ove akcije, došlo je kada su potomci prethodnog vlasnika zemlje na kojoj se nalazi zgrada SUBNOR-a Ljube Stojadinovića Segedinca, na zgradu želeli da nalepe natpis: Denacionalizacija odmah! Povodom toga je negodovao jedan od boraca iz II Svetskog rata, gospodin Ivković. Predratni vlasnici tvrde da ni nacionalizacja nije sprovedena po tadašnjim zakonima, uknjižbom, dok Ivković tvrdi suprotno. Ivković kaže: "Vlasnik je Savez boraca. Neću da razgovaram više. Sopstvenim ulaganjima je sama sebe izgradila". Ivković je na zgradu SUBNOR-a nedavno stavio spomen ploču sa svojim imenom. Liga se zalaže za povraćaj imovine, a ne za materijalno obeštećenje, verujući da je u većini slučajeva to i moguće. INCIDENTI U MAKEDONIJI Skoplje, Tetovo -- Policajac Časif Jakupi teško je ranjen iz vatrenog oružja u jednom kafiću u Tetovu, na zapadu Makedonije, saopštio je u nedelju u Skoplju makedonski MUP. Na njega je pucao takodje Albanac, Muarem Hasani, i naneo mu prostrelne rane na nogama, izjavio je predstavnik za štampu makedonske policije Vojislav Zafirovski. Jakupi je bio u civilu. On je sa sobom imao pištolj, ali, kako se navodi, nije stigao da ga upotrebi. Napadač je u bekstvu a povredjeni policajac je prebačen u bolnicu i nalazi se van životne opasnosti. Policajac Sulejman Neziri teško je u nedelju povredjen kada je, patrolirajući oko manastira Matejče, u blizini Kumanova, na severu Makedonije nagazio na poteznu bombu "kašikaru", saopštila je lokalna policija. Bomba je postavljena namerno, danas ili juče, kažu u policiji, podsećajući da je područje oko manastira nakon prošlogodišnjih oružanih sukoba razminirano i da se redovno kontroliše. Neziri je prenesen u bolnicu i nalazi se van životne opasnosti. GENERAL FABIO MINI POSETIO VISOKE DEČANE Visoki Dečani -- Kako prenosi Informativna služba Eparhije raško-prizrenske i kosovsko-metohijske, novi komandant snaga KFOR-a, italijanski general Fabio Mini posetio je manastir Visoki Dečani i zadržao se u kraćem razgovoru sa protosinđelom Savom (Janjicem) koji je generala primio u odsustvu igumana manastira Teodosija (Šibalica). Otac Sava upoznao je komandanta KFOR-a sa uslovima u kojima vec tri godine živi decansko bratstvo i apelovao na njega da snage KFOR-a nastave sa obezbeđenjem manastira Dečani kao i ostalih ugroženih pravoslavnih svetinja na Kosovu i Metohiji. Poseta generala Minija usledila je nekoliko dana nakon pisma uglednog italijanskog parlamentarca Vitorija Sgarbija koji je uputio javni apel KFOR-u da se posebna pažnja posveti zaštiti i bezbednosti pravoslavnih manastira Visoki Dečani i Pećke Patrijaršije. General Mini izrazio je lično poštovanje prema "visokim umetičkim vrednostima manastira Dečani" uveravajući monahe da ce snage KFOR-a i dalje obezbeđivati ovu svetinju kao i do sada. Nakon obilaska dečanske crkve, general Mini je posetio ikonopisnu radionicu manastira Visoki Dečani.sadašnje države". OBNOVLJEN DOM ZDRAVLJA U MEDVEĐI Medveđa -- Uz ulaganje oko 500.000 dolara, obezbeđenih preko Ujedinjenih nacija, izvršena je kompletna rekonstrukcija Doma zdravlja u visenacionalnoj opštini Medveđa. Direktor ove zdravstvene ustanove dr Dragan Anđelković je u nedelju za agenciju AVP izjavio da su sada stvoreni mnogo bolji uslovi za pružanje zdravstvene zaštite žiteljima ove nerazvijene opštine na granici s Kosovom. U narednom periodu očekuje se nabavka nove zdravstvene opreme kao i obnova seoskih ambulanti na području opštine Medveđa. UHAPŠEN VISOKI FUNKCIONER PARTIJE ALBANACA U MAKEDONIJI Skoplje -- Generalni sekretar Narodne demokratske partije Albanaca u Makedoniji Dževad Ademi uhapšen je u nedelju oko 15 sati na graničnom prelazu Blato, između Makedonije i Albanije, saopštila je makedonska policija. "Ademi je uhapšen po nalogu osnovnog suda zbog nekoliko teških krivičnih dela, među kojima je i terorizam. Njegova krivična prijava ne podleže zakonu o amnestiji i zato on mora odgovarati makedonskom pravosuđu", izjavio je portparol MUP-a Vojislav Zafirovski. Iz partije Ademija je upućen protest, u kojem se naglašava da nema razloga za hapšenje generalnog sekretara NDP. POKRENUTA VELIKA VOJNA AKCIJA U ČEČENIJI Moskva -- Ruski ministar odbrane Sergej Ivanov objavio je u nedelju da su ruske snage u Čečeniji započele novu vojnu operaciju s ciljem sprečavanja separatističkih pobunjenika da izvrše "nova teroristička dela". "Od danas je dio snaga u Čečeniji započeo obimnu, žestoku i precizno usmjerenu operaciju u čečenskim regijama" - izjavio je Ivanov, a prenosi Interfaks.Ivanov je rekao da su se tokom nekoliko poslednjih dana pojavile brojne informacije o tome da se na teritoriji Čečenije i izvan nje pobunjenici pripremaju za izvršenje novih terorističkih dela. Ruski ministar odbrane je dodao da su suspendovani raniji planovi o smanjenju ruskog vojnog prisustva na severnom Kavkazu. Čečenski pobunjenici oborili su u nedelju jedan ruski vojni helikopter, pri čemu je poginulo devet članova posade, nakon što je Moskva započela intenzivnu vojnu operaciju u pokušaju da spriječi pobunjenike da izvrše nove terorističke napade.Pukovnik Boris Podoprigora, zamjenik komandanta ruskih snaga u Čečeniji, izjavio je za Interfaks da je helikopter "MI-8" oboren raketom ispaljenom iz jedne srušene zgrade u predgrađu glavnog grada Groznog. SADAM HUSEIN: SPREMNI SMO ZA RAT Bagdad -- Irački predsednik Sadam Husein izjavio je da se njegova zemlja priprema da uzvrati na napad SAD i to kao da "će do njega doći za sat vremena". "Spremni smo za rat", rekao je Sadam Husein i dodao da "Irak nikada neće biti kao Avganistan". "To ne znači da smo jači od SAD, koje imaju flotu i rakete velikog dometa. Ali, mi imamo veru u Boga, domovinu i irački narod, ali i u arapski narod. Za britanske i vojnike SAD rat neće biti samo šetnja. Arapski narod nije, kako neki misle, u dubokom snu. Protesti u arapskom svetu i na Zapadu, koji okupljaju stotine hiljada onih koji se zalažu za mir i protive se ratu protiv iračkog naroda, prkose volji cionističke desnice i ekstremista u Vašingtonu da unište Irak", dodao je Sadam Husein. On je optužio SAD da žele da "šire hegemoniju u arapskom svetu, počevši od Iraka, i da udare na nepokorne zemlje koje odbacuju tu hegemoniju". VOJNU AKCIJU PROTIV IRAKA PODRŽAVA 68 ODSTO AMERIKANACA Njujork -- Vojnu akciju SAD protiv Iraka, koja bi okončala režim iračkog predsednika Sadama Huseina, podržava 68 odsto Amerikanaca, dok se 26 odsto protivi takvoj intervenciji, rezultati su najnovijih istraživanja. Ipak, 57 odsto Amerikanaca želi da inspektori UN za razoružanje dobiju mogućnost da se vrate u Irak, dok je 36 odsto ispitanika za neodložnu vojnu intervenciju, pokazuju rezultati zajedničke ankete "Njujork tajmsa" i CBS News. Dok 51 odsto ispitanika veruje da je predsednik SAD Džordž Buš jasno objasnio razloge za napad, 42 odsto nije zadovoljno dobijenim objašnjenjima. Ispitivanje je sprovedeno od 27. i 31. oktobra na uzorku od 1.018 ispitanika. SAUDIJSKA ARABIJA NEĆE UČESTVOVATI U NAPADU NA IRAK Džeda -- Saudijska Arabija, ključni američki saveznik u golfskom regionu, saopštila je u nedelju da Vašingtonu neće dozvoliti da koristi njene kapacitete za bilo kakav napad na susedni Irak, čak i ako takvu akciju odobre Ujedinjene nacije. "Mi ćemo poštovati svaku odluku Saveta bezbjednosti UN i sarađivaćemo sa Savjetom bezbednosti. Ali da uđemo u sukob ili dozvolimo upotrebu svojih kapaciteta, to predstavlja nešto drugo" - rekao je u intervjuu za Si-En-En saudijski ministar inostranih poslova Saud al-Fejzal. On je izjavio da Saudijska Arabija želi političko rješenje iračke krize, te da je Bagdad "voma jasno i nedvosmisleno" obećao arapskim državama da će poštovati rezolucije UN. "IRANSKE VLASTI UHAPSILE BIN LADENOVOG SINA" London -- Iranske snage bezbednosti uhapsile su jednog od sinova Osame bin Ladena koji se nalazio među više stotina osoba osumnjičenih za veze s mrežom Al-Kaida, objavio je "Fajnenšel tajms" na svom sajtu. List piše, pozivajući se na neimenovanog iranskog zvaničnika, da je Iran izručio Bin Ladenovog sina ili vlastima Saudijske Arabije, ili Pakistanu. Bin Laden ima najmanje 23 dece od nekoliko žena. Jedan od starijih sinova Saad bin Laden, koji ima oko 22 godine, jedan je od lidera Al-Kaide. On je, takođe, među 20 najtraženijih pripadnika Al-Kaide za kojima tragaju SAD. Drugi Bin Ladenovi sinovi Muhamed i Ahmed bin Laden takođe podržavaju aktivnosti svoga oca, tvrde zvaničnici SAD. Iranski zvaničnik, čiju izjavu prenosi list, nije mogao da kaže koji je Bin Ladenov sin uhapšen. On je naveo da je mladić uhapšen s grupom ljudi, osumnjičenih za veze sa Al-Kaidom, kada su pobegli iz Avganistana. Portparol "Fajnenšel tajmsa" Gregori Rot je njavio da će list objaviti članak o hapšenju Bin Ladenovog sina u ponedeljak. "UHAPŠENA JEDNA OD ŽENA OSAME BIN LADENA" London -- Najmlađa supruga Osame bin Ladena uhapšena je i nalazi se u kućnom pritvoru u Jemenu, piše britanski list "Sandej tajms". Zajedno sa Amal al-Sadah uhapšeni su i njen otac i brat, ali se ne zna pod kojom optužbom. Britanski dnevnik piše da je najomiljenija Bin Ladenova žena pobegla iz Avganistana u novembru prošle godine i da joj je Bin Laden tada rekao da duže vreme neće moći da stupi u kontakt s njom. List procenjuje da je do akcije jemenskih vlasti došlo delimično pod pritiskom Amerikanaca koji se nadaju da preko porodičnih veza mogu da dođu do novih informacija o Osami bin Ladenu. Pretpostavlja se da se druga Bin Ladenova supruga nalazi u Iranu, da je treća, kćerka bivšeg talibanskog funkcionera, još u Avganistanu, a da je četvrta u Saudijskoj Arabiji sa svoje troje dece. Pažljiva organizacija njihovog bekstva iz Avganistana pokazuje da je Osama bin Laden očekivao odmazdu SAD posle napada na Njujork i Vašington 11. septembra 2001, konstatuje list. ZATVORENE KANCELARIJE AL-DŽAZIRE U KUVAJTU Kuvajt -- Kuvajt je zatvorio kancelarije najpopularnije arapske satelitske televizije Al-DŽazire, uz ocenu da nije objektivna, izjavio je u nedelju šef kuvajtskog odeljenja te stanice. "Vlada me je obavestila da su kancelarije zatvorene zato što stanica Al-DŽazira nije objektivna", rekao je Saad al-Enezi za agenciju AP. Kako je dodao, nisu mu preciznije objašnjeni razlozi vladine odluke, niti da li se radi o trajnom ili privremenom zatvaranju. Kuvajtski zvaničnici nisu bili dostupni za komentar. Al-DŽazira ima veliku gledanost u Kuvajtu, ali mnogi Kuvajćani smatraju da njeno izveštavanje naginje politici iračkog predsednika Sadama Huseina. Kuvajt je 1999. godine zabranio stanici da izveštava iz te zemlje nakon što je jedan irački zvaničnik, u direktno emitovanoj emisiji, uvredio kuvajtskog emira Šeika DŽabera al Ahmeda al Sabaha. Zabrana je ukinuta posle mesec dana i stanica je u Kuvajtu otvorila kancelarije 2001. godine. Za razliku od državnih medija, Al-DŽazira često emituje stavove lokalnih opozicionih političara i njihove kritike na račun šefova država. UMERENI ISLAMISTI DOBIJAJU VEĆINU U PARLAMENTU Ankara -- Partija umerenih islamista Pravda i razvoj osvojila je 350 od 550 poslaničkih mesta u turskom parlamentu, javila je u nedelju državna televizija TRT, pozivajući se na prve, nezvanične rezultate prevremenih parlamentarnih izbora u Turskoj. Prema proceni televizije, AK, koja prvi put učestvuje ne izborima, dobiće 35 odsto glasova. Ta stranka je formirana na pepelu jedne zabranjene islamističke partije i njom predsedava Redžep Erdogan, bivši gradonačelnik Istanbula, koji je, prema turskom zakonu, ne može da bude kandidat ni za jednu javnu funkciju jer je bio osudjivan zbog "pozivanja na versku mržnju". Erdogan zato ne može da postane premijer i ta funkcija će pripasti nekom od poslanika njegove stranke. Prema proceni televizije, laička partija socijaldemokratskog opredeljenja Republikanci naroda osvojiće 20 odsto glasova i 190 mesta u parlamentu. Na izborima je 41,4 miliona registrovanih birača trebalo da od 10.000 kandidata izaberu 550 poslanika za jednodomni parlament. Izbori su raspisani krajem jula nakon raspada tročlane koalicije socijaldemokratskog premijera Bulenta Edževita zbog različitih stavova prema reformama koje treba da budu izvršene zbog učlanjenje u EU. MOSKVA ZADOVOLJNA STAVOM SAD Moskva, Kopenhagen -- Moskva je izrazila zadovoljstvo što su SAD izrazile spremnost da razmotre mogućnost da grupe čečenskih separatista uvrste u terorističke organizacije. Zvanični predstavnik Ministarstva inostranih poslova Rusije Aleksandar Jakovenko izjavio je da bi realizacija takve namere "potvrdila značaj partnerskih odnosa Rusije i SAD i na delu pokazala životvornost antiterorističke koalicije". Sada se na spisku nalazi 35 terorističkih organizacija iz više zemalja. Državnim i drugim organima SAD zabranjeno je da kontaktiraju s predstavnicima tih organizacija, koji ne mogu dobiti američke vize, a računi tih organizacija u bankama u SAD su zamrznuti. U Moskvi je saopšteno da će čečenski pobunjenik Ahmed Zakajev, koji se nalazi u pritvoru u Kopenhagenu, od danskih vlasti zatražiti politički azil. Zakajev je kao izaslanik bivšeg čečenskog predsednika Aslana Mashadova boravio na jednom čečenskom skupu u Kopenhagenu, a danske vlasti su ga pritvorile zbog sumnje da je bio povezan s čečenskim teroristima. Moskva je zatražila njegovo izručenje, ali su danske vlasti to odbile uz obrazloženje da taj zahtev ne sadrži dovoljno argumenata za izručenje. HJUMAN RAJTS VOČ OPTUŽUJE I ARAFATA ZA ATENTATE SAMOUBICA London -- "Zločini protiv čovečnosti" etiketa je koju su samoubilačkim napadima palestinskih kamikaza dali autori izveštaja međunarodne organizacije Hjuman Rajts Voč koji je proteklog vikenda ugledao svetlo dana. Ovom do sada najtemeljitijom analizom samoubilačkih napada na tlu Izraela. U izveštaju se ocenjuje da su počinitelji ovih, kako se kaže zločina protiv čovečnosti, kao i oni koji ih organiziraju - ratni zločinci. "Obim i sistematska priroda tih napada stavlja ih u kategoriju van drugih kategorija kršenja ljudskih prava u uslovima sukoba", izjavio je Kenet Rot, izvršni direktor organizacije Hjuman Rajts Voč. Oni koji narede izvršenje takvih zločina, ne spreče ih i ne kazne počinitelje, jednako su krivi, kaže se u izveštaju, koji ukazuje na idejne vođe spomenutih palestinskih organizacija, ne izdvajajući ni predsednika Jasera Arafata.Premda na temelju dostupnih dokumenata HRW nije našao dokaze umešanosti Arafata i palestinskih vlasti u planiranje i izvršenje samoubilačkih napada, njima se najviše zamera nespremnost da primene sistem krivičnog prava kao preventivnu meru da se ove operacije ne ponavljaju, naročito u 2001. godini, kada je to bilo lakše nego sada. PREVREMENI PARLAMENTARNI IZBORI U TURSKOJ Ankara -- U Turskoj se u nedelju održavaju prevremeni parlamentarni izbori na kojima će 41,4 miliona birača birati 550 poslanika za jednodomni Parlament. Analitičari izbore ocenjuju kao najneizvesnije u novijoj istoriji zemlje, što je "odraz stanja birača koji su dezorijentisani i bez velikih očekivanja". Prema istraživanjima javnog mnjenja, najviše glasova, oko 30 odsto, mogao bi da dobije lider islamističke Stranke pravde i razvoja, bivši gradonačelnik Istanbula Redžep Erdogan, dok bi odmah iza njega bila Narodna republikanska partija. Najveće iznenađenje mogla bi biti eventualna ubedljiva pobeda Erdoganove stranke, koja bi se tako našla sama u Parlamentu, ocenjuje institut za istraživanje javnog mnjenja "Stratedži-Mori", što bi toj partiji omogućilo da izvrši promene u ustavu zemlje. Analitičari ocenjuju da će predstojeći izbori biti, pre svega, "glasanje kao vid protesta" i da će se takvi birači odlučiti za manje partije ili za "kažnjavanje bivših političara". Turski parlament je raspisao izbore krajem jula, nakon raspada tročlane koalicije socijaldemokratskog premijera Bulenta Edževita zbog različitih stavova prema reformama koje treba da budu izvršene zbog učlanjenje u EU. Turski zvaničnici se nadaju da bi Evropska unija na decembarskom samitu u Kopenhagenu mogla odlučivati o prijemu Turske, kada u njenom parlamentu budu usvojeni zakoni o ukidanju smrtne kazne i o etničkim zajednicama, kojim bi kurdska manjina dobila veća prava. Demokratska partija naroda jedina je prokurdska stranka koja će moći da učestvuje na izborima. 10 TALACA U BOLNICI U KAMBODŽI Pnom Pen -- Zvaničnici su saopštili da je jedna osoba umrla, a jedna ranjena u nedelju tokom otmice najmanje 10 ljudi u jednoj bolnici na severu Kambodže. Snage bezbednosti su razmenile vatru s 4 naoružana otmičara koji su u subotu uveče ušla u bolnicu pretvarajući se da su pacijenti i sada traže novac i vozila. Zamenik guvernera provincije Bonti Menči, na oko 200 kilometara severozapadno od Pnom Pena, izjavio je da je jedan od otetih pacijenata posle 15-časovne drame preminuo usled problema sa srcem. 2 OSOBE POGINULE, NA DESETINE POVREĐENO Džakarta -- U jakom zemljotres nedaleko od indonežanskog ostrva Sumatra u subotu su poginule najmanje 2 osobe, a povređeno ih je na desetine. Na desetine kuća i zgrada sravnjeno je sa zemljom na ostrvu Simeulue, koje je deo pokrajine Aceh na zapadu Indije. Na ostrvu sa oko 60.000 stanovnika postoji samo jedna bolnica i nekoliko manjih ambulanti. Američki i australijski naučnici izjavili su da je zemljotres bio jačine 7,7 stepeni Rihterove skale, a iz Indonežanskog metereološkog i geofizičkog centra je saopšteno da je jačina zemljotresa bila 5,5 stepeni iste skale. "POLJACI ČINILI ZLOČINE PROTIV JEVREJA" Varšava -- Poljaci su počinili ratne zločine protiv svojih jevrejskih suseda u najmanje 24 mesta, rezultati su istrage koju je sprovela Vlada Poljske. Taj podatak objavljen je pre izdavanja publikacije o studiji koju je pokrenulo otkriće da su Poljaci izveli nekoliko masakra za koje su okrivljeni nacisti. Izveštaj na oko 1.500 stranica, koji će se u knjižarama pojaviti u ponedeljak, iznosi detalje o incidentima koji su uzdrmali mišljenje mnogih Poljaka da su u Drugom svetskom ratu bili samo žrtve. "Na svetlost dana iznose se podaci koji su do sada bili po arhivama, a činjenice se stavljaju u širu perspektivu, odražavajući svu kompleksnost događaja", rekao je Pavel Mačcevic, izdavač knjige. Dok su preživeli imenovali na desetine žrtava i počinilaca, Mačcevic je rekao da je bilo teško odrediti broj Jevreja koje su ubili Poljaci zbog protivrečnih svedočenja i nedostatka drugih dokaza. Jedan Vladin institut je pre 2 godine poveo istragu o ubistvima Jevreja koja su počinili Poljaci na severoistoku Poljske. Poljski istoričar u emigraciji Tomaš Gros objavio je knjigu u kojoj je tvrdio da su Poljaci ubili 1.600 svojih jevrejskih suseda u selu Jedvabne. Ranije je Poljska za taj masakr krivila nemačke snage, a otkriće je dovelo do bolnog samopreispitivanja Poljaka, od kojih mnogi nisu mogli da veruju da su u te zločine bili umešani njihovi sunarodnici. OKO 100.000 LJUDI OBELEŽILO GODIŠNJICU UBISTVA RABINA Tel Aviv -- Oko 100.000 ljudi učestvovalo je u Tel Avivu u subotu u komemoraciji povodom 7. godišnjice ubistva izraelskog premijera Jicaka Rabina, saopštila je policija. Na tribini podignutoj na Trgu Rabin smenjivali su se izraelski pevači, a govornici su podsećali okupljene ne ličnost ubijenog političara. Okupljeni su dugim aplauzom pozdravili snimljenu poruku jordanskog kralja Abdalaha II, prenetu putem ogromnog video-bima. Prisutnima su se istim putem obratili i bivši predsednik SAD Bil Klinton i egipatski predsednik Hosni Mubarak. Klinton je podsetio da je Rabin insistirao na značaju pomirenja Izraelaca i Palestinaca i na povezanosti mira i stabilnosti, a jordanski kralj je rekao da bi Rabin danas bio šokiran nasiljem koje i dalje potresa bliskoistočni region. Laburistički premijer Jicak Rabin ubijen je 4. novembra 1995. u Tel Avivu, za vreme jednog mirovnog mitinga. Ubio ga je jevrejski ekstremista Jigal Amir, koji je podržavao desnicu i protivio se izraelsko-palestinskom sporazumu. NEPALSKA VOJSKA UBILA 15 MAOISTA Katmandu -- Najmanje 15 pobunjenika maoista ubijeno je u više odvojenih sukoba sa nepalskom vojskom tokom poslednjih 48 sati, saopštilo je u nedelju Ministarstvo odbrane. U saopštenju se navodi da su četvorica pobunjenika ubijeni tokom sukoba u okruzima Bajtadi i Daračula, na oko 500 kilometara zapadno od glavnog grada Katmanduda, dok je 10 maoista ubijeno dan ranije u susednom okrugu Bardija. "Snage bezbednosti su na mestima gdje su vođeni sukobi otkrile oružje, municiju i eksploziv" - stoji u saopštenju nepalskog ministarstva.Oko 7 100 ljudi, uglavnom pobunjenika, nastradalo je tokom agresivne šestogodišnje kampanje maoista za ukidanje ustavne monarhije i proglašenje jednopartijske komunističke republike. DEVETOGODIŠNJE PUTOVANJE OKO SVETA - NA BICIKLI Tbilisi -- Gruzijac Džumber Ležava u nedelju se vratio u Tbilisi, okončavši devetogodišnji put oko sveta biciklom. Ležava (63) krenuo je na put 13. avgusta 1993. godine i proputovao je 164.000 milja na devet bicikala. "Mnogo ste mi nedostajali, Gruzijci", rekao je. "Teško mi je da poverujem da je moj put gotov i da sam uspio da ga ostvarim". On je rekao da je izbegao da ide u Avganistan, Irak i Severnu Koreju, kao i da se klonio nekoliko afričkih zemalja u kojima su se vodile borbe. "Moj put bio bi još uspešniji da nije bilo ratova", rekao je gomili prijatelja i rođaka okupljenih na dočeku ispred Gruzijskog Politehničkog univerziteta. Ležava se odlučio na ovo putovanje nakon smrti svoje žene. "Nisam mogao da sedim kod kuće, pa sam tako krenuo na put", rekao je.Kasnije bi trebalo da se sastane sa gruzijskim predsjednikom Eduardom Ševardnadzeom, a izjavio se da se nada da će njegovo ime ostati zabeleženo u Ginisovoj knjizi rekorda. Već se nalazi tamo zahvaljujući 3.000 urađenih sklekova. JERG HAJDER PONOVO U BAGDADU Beč -- Lider austrijske desnice Jerg Hajder razgovarao je u nedelju u Bagdadu sa iračkim ministrom inostranih poslova Nadžijem Sabrijem o razvoju bilateralnih odnosa između Austrije i Iraka, javlja iračka agencija INA. Hajder bi u okviru boravka u Iraku trebao da poseti i međunarodni sajam u Bagdadu. Ovo je njegova treća poseta Iraku. Njegov prvi i drugi dolazak u Bagdad, u februaru i maju ove godine, naišao je na velike kritike, kako u Austriji tako i u inostranstvu, iako je on tvrdio da su posete bile isključivo humanitarnog karaktera. PREGLED ŠTAMPE U Pregledu štampe možete pročitati o "dovršavanju istorije" iz lista "Danas", o mafiji u Srbiji i donatorstvu organa iz "Večernjih novosti" i intervju sa slikarem Pericom Donkovim iz "Blica". DOGODILO SE NA DANAŠNJI DAN, 3. NOVEMBAR 1534. Engleski parlament usvojio povelju kojom je kralj Henri VIII postao poglavar crkve, čime je papi oduzeta vlast nad crkvom u Engleskoj. Tome prethodio sukob s papom Leonom X koji nije hteo da poništi kraljev brak s Katarinom Aragonskom i ozakoni njegovu vezu sa Anom Bolen. 1768. Rođen Đorđe Petrović Karađorđe, vođa Prvog srpskog ustanka protiv Turaka 1804. Nakon sloma ustanka 1813. pobegao u Austriju, zatim u Rusiju. Ubijen po nalogu kneza Miloša Obrenovića 1817. kada se vratio u Srbiju. 1801. Rođen italijanski operski kompozitor Vinčenco Belini. 1839. Britanske fregate kod Kantona potopile nekoliko kineskih džunki. Time počeo Prvi opijumski rat protiv Kine, koji je završen potpisivanjem mirovnog sporazuma 1842. u Nankingu, pod veoma nepovoljnim uslovima za Kinu. 1852. Rođen japanski princ Mucuhito, od 1867. car Meiđi. Tokom vladavine, do 1912, potpuno lišio vlasti šogunate, uspostavio centralnu carsku vlast, a feudalni Japan pretvorio u modernu kapitalističku državu. Premestio prestonicu iz Kjota u Edo, koji je preimenovan u Tokio. 1883. Ugušena Timočka buna koja je počela u Zaječarskom okrugu mesec dana ranije zbog odluke vlasti o oduzimanju oružja, dotad poverenog svim vojnim obveznicima. Među vođama, koje su uhapšene i streljane, bilo istaknutih članova Radikalne stranke. Neki od njih, kao Nikola Pašić, uspeli da pobegnu van zemlje, a stranka pretrpela tešku krizu. 1901. Rođen francuski pisac i političar Andre Malro, učesnik Kineske revolucije, Španskog građanskog rata, jedan od lidera Pokreta otpora u Drugom svetskom ratu, član Francuske akademije, De Golov ministar kulture od 1959. do 1969. 1903. Panama uz podršku SAD koje su poslale u panamske vode krstaricu "Nešvil" proglasila nezavisnost od Kolumbije. 1912. Rođen paragvajski diktator Alfredo Stresner, na vlast došao vojnim pučem 1954. i sprovodeći teror protiv političkih protivnika vladao do 1989. kada je zbačen drzavnim udarom. 1918. Nedelju dana uoči kapitulacije Nemačke u Prvom svetskom ratu na ratnim brodovima u Kilu izbila pobuna mornara koja se proširila na više gradova, gde su formirane privremene revolucionarne vlade. Nakon obračuna vlasti s pobunjenicima, nemački parlament 6. februara 1919. ukinuo njihovu vlast. 1918. Predstavnici austrougarske vojske potpisali u Padovi kapitulaciju u Prvom svetskom ratu, što je bio poslednji državni akt 700-godišnje Habsburške monarhije. 1946. Japanski car Hirohito odrekao se, izjavom preko radija, božanskih atributa, a carska vlast prešla na izborni parlament. 1954. Umro francuski slikar i vajar Anri Matis, najčuveniji predstavnik fovističkog pravca i jedan od najznačajnijih francuskih i evropskih slikara 20. veka. 1956. Velika Britanija i Francuska prihvatile prekid vatre na Bliskom istoku uz uslov da u područje Sueckog kanala budu poslate mirovne snage UN. 1957. SSSR lansirao prvi satelit sa živim bićem "Sputnjik 2" u kom je bio pas Lajka. 1961. U Tant izabran za generalnog sekretara UN nakon pogibije Daga Hamaršelda. 1970. Kandidat Fronta narodnog jedinstva Salvador Aljende postao predsednik Čilea kao prvi marksista u zapadnoj hemisferi izabran na slobodnim izborima. Ubijen 1973. u državnom udaru generala Augusta Pinočea. 1991. Hrvatske paravojne formacije proterale stanovništvo i razorile 18 srpskih sela na području Zapadne Slavonije. 1992. Kandidat Demokratske stranke Bil Klinton na izborima za predsednika SAD pobedio republikanca Džordža Buša, dotadašnjeg šefa države. 1996. Umro bivši samoproglašen car Centralne Afričke Republike Žan Bedel Bokasa. Na vlast došao vojnim udarom 1966, proglasio se 1972. doživotnim predsednikom, a 1976. carem. Oborio ga 1979. bivši predsednik Dako i vratio zemlji status republike. -----BEGIN PGP SIGNATURE----- Version: PGP 6.5.1i iQA/AwUBPcWlxEMYhVuIcyHKEQIAowCfW36gREh+Ay9cM1eWLzs0yjxDPUgAoO9C k6UhK1lYMZ7ZkZijZCQcwkcc =Z3mT -----END PGP SIGNATURE----- ==================================================================== b92-s je otvorena mailing lista koja sluzi za distribuciju vesti Radija B92. Vesti se salju u blokovima svakog dana u 23:55 CET. Vise informacija o RTV B92 mozete dobiti na: http://www.b92.net/ Srpska Informativna Mreza [EMAIL PROTECTED] http://www.antic.org/
