�enama manje
penzije
A. JEKI� 11/3/2002, 6:54:46 PM
U VE�INI razvijenih zemalja �ene u penziju odavno idu po istim pravilima kao i mu�karci. U Norve�koj i Danskoj rade do 67. godine. Amerikanke, Japanke, �ve�anke, kao i stanovnice Irske, �panije, Portugala penzioni�u se, kao i njihove kolege, posle 65. U Nema�koj pripadnici oba pola u penziju idu posle 63, u Francuskoj, i jedni i drugi, tri godine ranije.
Tom trendu pridru�ile su se nedavno Estonija (sa 63 godine) i Ma�arska (62), a uslovi za penzionisanje bi�e, po svemu sude�i, izjedna�eni u Crnoj Gori, gde �e i �ene i mu�karci raditi do 65. godine, ali �e pomeranja starosne granice i�i postepeno, sve do 2012. godine.
DECA BEZ OLAK�ICA
Bo�ko Mijatovi� iz Centra za liberalno demoratske studije, koji zagovara da se ni u penzijskom sistemu Srbije ne pravi razlike izme�u polova, smatra da bi samo �enama koje su ra�ale trebalo, zavisno od broja dece, dati odre�ene beneficije “iz razloga pravednosti i populacione politike”.
Ovakvo zalaganje nije nai�lo na “razumevanje” radne grupe koja priprema budu�i penzijski zakon Srbije (�ije se dono�enje o�ekuje posle usvajanja Ustavne povelje). Ali, ukoliko se ni�ta ne promeni u odnosu na radnu verziju ovog zakona, preti opasnost da �ene izgube privilegiju druge vrste i da im penzije budu manje. Po sada�njim propisima �ena posle 35 godina rada ima punu penziju, 85 odsto osnova, dok mu�karac do pune penzije mora da radi pet godina du�e. Za 35 godina sta�a, njegova penzija iznosi 75 odsto osnova.
Ukoliko se ni�ta ne promeni, �ene koje budu i�le u penziju od naredne godine �e, za isti sta� i istu platu, imati i isti iznos na �eku kao i mu�karci. Dakle, u odnosu na va�e�e re�enje - manje. Najavljena nova formula za obra�un penzija koja u obzir uzima sve plate od 1970. godine ukida valorizacione koeficijente, uvodi li�ne bodove (odnos individualne plate prema prose�noj) koji se mno�e sa godinama sta�a (pritom �e ka�u, biti va�an svaki dan rada), a zatim sa takozvanim op�tim bodom koji ne pravi razliku me�u polovima.
�ENE �IVE KRA�E
Marija Todorovi�, nekada�nji sindikalni lider i ministar za rad, danas u penziji i �lan grupe koja je pripremala radnu verziju budu�eg zakona smatra da bi tu gre�ku trebalo ispraviti:
- �ene koje sada idu u penziju po�ele su da rade 1967. kada je porodiljsko odsustvo trajalo samo tri meseca, kad nije bilo ve� ma�ina, pampers pelena, zamrziva�a, pa ni telefona da se bar proveri kako je beba. Te �ene su celog �ivota imale dupli radni dan. Uz to, po pravilu, radile su na slabije pla�enim delatnostima, u prosveti, tekstilnoj industriji, uslugama... pa su im i po sada�njem, za njih povoljnijem obra�unu penzije manje od onih koje primaju mu�karci.
Posledica svega toga je da �ene penzioneri, ne ra�unaju�i porodi�ne, �ive kra�e od penzionisanih pripadnika “ja�eg” pola, iako statisti�ki, u proseku gledano, �ive du�e. Podaci Penzijskog fonda zaposlenih potvr�uju da su u 1996. godini mu�karci odlazili u penziju, u proseku, u 60. godini, sa 32 godina sta�a, a �ene u 56, posle godinu rada manje. Prose�na starost onih kojima je te godine “tajno prestalo parvo na penziju” bila je 73 godine za mu�karce, dok su �ene umirale u 71. Mu�karci su, prose�no, koristili penziju 14, a �ene 15 godina, iako je normalno da taj period traje du�e jer �ene 10 godina ranije odlaze u penziju. Uz neznatna odstupanja, isti su podaci i za naredne godine.
- Jo� je rano da se kod nas izjedna�e uslovi za penzionisanje �ena i mu�karaca, pa �ak i za one koje nisu ra�ale. To �to se neka nije udala ili postala majka, naj�e��e nije hir i stvar li�nog izbora, ve� sticaj �ivotnih okolnosti - smatra Marija Todorovi� i dodaje da, pri obra�unu penzija po novim pravilima �enama trebalo dodati ode�ene bodove kako ne bi, u odnosu na sada�nje re�enje, bile o�te�ene.
A. JEKI� 11/3/2002, 6:54:46 PM
U VE�INI razvijenih zemalja �ene u penziju odavno idu po istim pravilima kao i mu�karci. U Norve�koj i Danskoj rade do 67. godine. Amerikanke, Japanke, �ve�anke, kao i stanovnice Irske, �panije, Portugala penzioni�u se, kao i njihove kolege, posle 65. U Nema�koj pripadnici oba pola u penziju idu posle 63, u Francuskoj, i jedni i drugi, tri godine ranije.
Tom trendu pridru�ile su se nedavno Estonija (sa 63 godine) i Ma�arska (62), a uslovi za penzionisanje bi�e, po svemu sude�i, izjedna�eni u Crnoj Gori, gde �e i �ene i mu�karci raditi do 65. godine, ali �e pomeranja starosne granice i�i postepeno, sve do 2012. godine.
DECA BEZ OLAK�ICA
Bo�ko Mijatovi� iz Centra za liberalno demoratske studije, koji zagovara da se ni u penzijskom sistemu Srbije ne pravi razlike izme�u polova, smatra da bi samo �enama koje su ra�ale trebalo, zavisno od broja dece, dati odre�ene beneficije “iz razloga pravednosti i populacione politike”.
Ovakvo zalaganje nije nai�lo na “razumevanje” radne grupe koja priprema budu�i penzijski zakon Srbije (�ije se dono�enje o�ekuje posle usvajanja Ustavne povelje). Ali, ukoliko se ni�ta ne promeni u odnosu na radnu verziju ovog zakona, preti opasnost da �ene izgube privilegiju druge vrste i da im penzije budu manje. Po sada�njim propisima �ena posle 35 godina rada ima punu penziju, 85 odsto osnova, dok mu�karac do pune penzije mora da radi pet godina du�e. Za 35 godina sta�a, njegova penzija iznosi 75 odsto osnova.
Ukoliko se ni�ta ne promeni, �ene koje budu i�le u penziju od naredne godine �e, za isti sta� i istu platu, imati i isti iznos na �eku kao i mu�karci. Dakle, u odnosu na va�e�e re�enje - manje. Najavljena nova formula za obra�un penzija koja u obzir uzima sve plate od 1970. godine ukida valorizacione koeficijente, uvodi li�ne bodove (odnos individualne plate prema prose�noj) koji se mno�e sa godinama sta�a (pritom �e ka�u, biti va�an svaki dan rada), a zatim sa takozvanim op�tim bodom koji ne pravi razliku me�u polovima.
�ENE �IVE KRA�E
Marija Todorovi�, nekada�nji sindikalni lider i ministar za rad, danas u penziji i �lan grupe koja je pripremala radnu verziju budu�eg zakona smatra da bi tu gre�ku trebalo ispraviti:
- �ene koje sada idu u penziju po�ele su da rade 1967. kada je porodiljsko odsustvo trajalo samo tri meseca, kad nije bilo ve� ma�ina, pampers pelena, zamrziva�a, pa ni telefona da se bar proveri kako je beba. Te �ene su celog �ivota imale dupli radni dan. Uz to, po pravilu, radile su na slabije pla�enim delatnostima, u prosveti, tekstilnoj industriji, uslugama... pa su im i po sada�njem, za njih povoljnijem obra�unu penzije manje od onih koje primaju mu�karci.
Posledica svega toga je da �ene penzioneri, ne ra�unaju�i porodi�ne, �ive kra�e od penzionisanih pripadnika “ja�eg” pola, iako statisti�ki, u proseku gledano, �ive du�e. Podaci Penzijskog fonda zaposlenih potvr�uju da su u 1996. godini mu�karci odlazili u penziju, u proseku, u 60. godini, sa 32 godina sta�a, a �ene u 56, posle godinu rada manje. Prose�na starost onih kojima je te godine “tajno prestalo parvo na penziju” bila je 73 godine za mu�karce, dok su �ene umirale u 71. Mu�karci su, prose�no, koristili penziju 14, a �ene 15 godina, iako je normalno da taj period traje du�e jer �ene 10 godina ranije odlaze u penziju. Uz neznatna odstupanja, isti su podaci i za naredne godine.
- Jo� je rano da se kod nas izjedna�e uslovi za penzionisanje �ena i mu�karaca, pa �ak i za one koje nisu ra�ale. To �to se neka nije udala ili postala majka, naj�e��e nije hir i stvar li�nog izbora, ve� sticaj �ivotnih okolnosti - smatra Marija Todorovi� i dodaje da, pri obra�unu penzija po novim pravilima �enama trebalo dodati ode�ene bodove kako ne bi, u odnosu na sada�nje re�enje, bile o�te�ene.
