-----BEGIN PGP SIGNED MESSAGE----- Hash: SHA1
====================================================================== Dragi prijatelji, molimo vas da se ukljucite u diskusiju koja se vodi na nasem sajtu (http://www.b92.net/phpBB/index.php). - --- Zbog slucaja falsifikovanja, vesti Radija B92 su digitalno potpisane koriscenjem PGP sistema. Na ovaj nacin mozete proveriti autenticnost primljenih informacija. Kljuc kojim je potpisana ova poruka se nalazi na adresi: http://www.b92.net/pgp/freeb92.asc Softver kojim se utvrdjuje autenticnost moze se naci na adresi: http://www.pgp.com (US) ili http://www.pgpi.org (international) ====================================================================== JUGOSLAVIJA NEĆE BITI PRIMLJENA U SE 7. NOVEMBRA Brisel -- Jugoslavija neće biti primljena u Savet Evrope na sastanku Saveta ministara 7. novembra, potvrđeno je Radiju B92 u Strazburu. Kako je za B92 rekao administrator Saveta ministara za politička pitanja Deni Iber, Jugoslavija nije ispunila preduslov za prijem, definisan na Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope u septembru, a to je usvajanje Ustavne povelje. Tek kada Srbija i Crna Gora budu postigle dogovor o Povelji, kaže Iber, Savet ministara će biti u prilici da formalno pozove Jugoslaviju u članstvo. Tu priliku, međutim, ministri ne moraju odmah da iskoriste, jer su u međuvremenu u SE postavljena brojna pitanja o obavezama koje je Jugoslavija preuzela kao preduslove za prijem, upozorava Iber. "To bi moglo da se desi veoma brzo, ali bi moglo i da potraje, jer su postavljeni neki novi aspekti, a jedan od njih je saradnja s Haškim tribunalom. Predsedavajući Saveta ministara, ministar spoljnih poslova Luksemburga Lidi Polfer, razmenila je o tome pisma s predsednikom SRJ Vojislavom Koštunicom. Postoji čitava serija obaveza koje su preuzele jugoslovenske vlasti i te obaveze moraju biti ispunjene da bi Jugoslavija bila primljena. Među njima se nalazi i saradnja s Haškim tribunalom. Od Jugoslavije će biti zatraženo da pre prijema jasno potrvdi sve te preuzete obaveze", rekao je Iber. On je dodao da saradnja s Hagom za sada nije uvršćena među formalne preduslove za prijem SRJ u SE, već da je to samo usvajanje Ustavne povelje. To, međutim, ne znači da se Hag vremenom neće naći na listi preduslova, upozorio je on. Iber je rekao da je u pripremi pismo za predsednika Jugoslavije Vojislava Koštunicu u kom će biti navedene sve sporne tačke u ispunjavanju preuzetih obaveza, ali nije želeo da precizira o kojim je obavezama, osim saradnje s Hagom, reč. ISHOD RAZGOVORA MIĆUNOVIĆ-KOŠTUNICA-ĐINĐIĆ U UTORAK Beograd -- Jedan od lidera DOS Dragoljub Mićunović u ponedeljak uveče bi, kako saznaje B92, trebalo da nastavi odvojene razgovore s predsednikom Demokratske stranke Srbije Vojislavom Koštunicom i predsednikom Demokratske stranke Zoranom Đinđićem o uspostavljanju novih odnosa Predsedništva DOS i DSS. Rezultati tih razgovora, koji su vođeni i u ponedeljak tokom dana i čiji će ishod, po svemu sudeći, tek u utorak biti poznat javnosti, odrediće i tok sednice Parlamenta koja je zakazana za utorak. U ponedeljak niko od učesnika razgovora nije želeo da otkrije da li je na pomolu dogovor. Radiju B92 je rečeno da nikakavih izjava tim povodom u ponedeljak neće biti. Međutim, ranije u ponedeljak, Mićunović je izrazio optimizam po pitanju pregovora koje vodi na relaciji Koštunica-Đinđić, rekavši da stvari teku vrlo dobro. "Ko god govori da je DSS odbio ponudu, on vas dezinformiše. DSS je prihvatio ponudu i razgovore, vraćaju se u Parlament poslanici DSS, dogovorićemo se o svim detaljima i tempu, o podršci reformskim zakonima, radu na Ustavu, neće odmah biti postavljano pitanje poverenja Vladi. Postoji vrlo zdrav osnov za razgovore i razvoj situacije", rekao je Mićunović. Posle 4 meseca pauze, Skupština Srbije u utorak nastavlja rad, raspravom o izmenama Zakona o izboru predsednika Republike. Ostaje neizvesno da li će u raspravi o tom zakonu svoj doprinos dati i poslanici DSS, jer još nije izvesno da li će biti postignut dogovor lidera DSS i DS. Kako saznaje B92, ukoliko 3 lidera postignu dogovor o vraćanju DSS u vladajuću koaliciju, na početku sednice neće biti reči o statusu 45 poslanika DSS kojima su oduzeti mandati i ti poslanici će moći da učestvuju u raspravi o izmenama Zakona o izboru predsednika Republike. Izvor B92 je objasnio da bi u slučaju dogovora o povratku DSS u DOS trebalo da bude održana sednica Administrativnog odbora koji bi povukao raniju odluku o oduzimanju mandata, čime bi ta odluka prestala da važi. U tom slučaju, predsednica Parlamenta ne bi imala obavezu da pre početka sednice konstatuje prethodnu odluku o oduzimanju mandata. U Skupštini Srbije u ponedeljak uveče je i održan sastanak Poslaničkog kluba "DOS, reforme Srbije", ali će konačna odluka o statusu poslanika DSS na sednici biti doneta posle sastanka Mićunovića s Koštunicom i Đinđićem. Međutim, kako je Radiju B92 rečeno u DSS, poslanici te stranke u utorak će učestvovati u radu Parlamenta. U DSS tvrde da nema prepreka da "poslanici te stranke daju svoj doprinos raspravi o izmenama Zakona o predsedniku Republike". Sednica Skupštine Srbije počinje u utorak u 10:00, a kako saznaje B92, prethodiće joj još jedan sastanak Poslaničkog kluba vladajuće koalicije, koji je zakazan za 9:00. Na tom sastanku trebalo bi da bude doneta i konačna odluka o statusu poslanika DSS. DSS ODBIO PONUĐEN SPORAZUM? Beograd -- Demokratska stranka Srbije ocenila je da ponuđen sporazum o minimumu zajedničkog delovanja DOS i DSS ukazuje na "odsustvo spremnosti DOS za poštovanje pravnih normi, podelu vlasti i demokratskih institucija". "Da nije tako, Predsedništvo DOS ne bi ponudilo trgovinu poslaničkim mandatima, prenebregavajući volju birača i kršeći nezavisnost i samostalnost sudstva", navodi se u saopštenju sa sednice Predsedništva DSS. Predsedništvo DOS je u subotu usvojilo tekst sporazuma u kom lideri vladajuće koalicije saopštavaju da neće pokretati pitanje poslaničkih mandata DSS u Skupštini Srbije u zamenu za podršku te stranke "reformskim naporima DOS i Vlade Srbije". "Žao mi je što DSS nije shvatio dobre namere koje proizlaze iz poziva, ali to je njihova volja i mora biti poštovana", izjavio je za RTS predsednik Demohrišćanske stranke Srbije Vladan Batić, komentarišući saopštenje DSS. "Posle takvog odgovora DSS, kojim se ignorišu dobra volja DOS i politička realnost, ne verujem da će biti daljeg manevarskog prostora za dogovore s DSS, utoliko pre što će i oni lideri DOS koji su uporno insistirali na takvoj ponudi, smatrajući je apsolutno korektnom i realnom, sada prestati da na tome insistiraju, jer je jednoglasan zaključak bio da ako DSS odbije takvu ponudu daljih mogućnosti za pregovore neće biti", rekao je Batić. MARŠIĆANIN: DSS DOLAZI NA SEDNICU SKUPŠTINE Beograd -- Potpredsednik Demokratske stranke Srbije Dragan Maršićanin najavio je da će poslanici te stranke u utorak učestvovati u radu Skupštine Srbije. On je rekao da oko mandata DSS u Skupštini ne može biti trgovine i pregovora, jer je Savezni ustavni sud doneo privremenu meru kojom je poslanicima omogućen rad u Parlamentu. Na dnevnom redu sednice će biti predlog izmena Zakona o izboru predsednika Republike koji je predložilo 77 poslanika Poslaničke grupe "DOS, reforme Srbije". Tim predlogom se predviđa da je za prvi krug izbora potrebno da izađe bar polovina birača, dok se za drugi krug ne traži cenzus. DSS će, kako je rekao Maršićanin, predložiti drugačija rešenja u zakonu o izboru predsednika Srbije: "Mi ćemo svakako ići s predlogom izmene dnevnog reda, imaćemo amandmane na postojeći predlog koje je uradila Poslanička grupa 'DOS, reforme Srbije' i videćemo na sednici šta će od toga biti prihvaćeno i u odnosu na to zauzećemo stav", kaže Maršićanin. On je rekao da DSS nije mogao da prihvati predlog DOS o sporazumu jer bi to značilo da DSS mora bespogovorno da podržava Vladu bez obzira na to što ona radi i njene predloge zakona, bez obzira na njihov sadržaj i kvalitet. VUKADINOVIĆ: TEŠKO DO SVEOBUHVATNOG DOGOVORA Beograd -- Politički analitičar Đorđe Vukadinović ocenio je da će DOS i Demokratska stranka Srbije teško ponovo postati partneri i da je, umesto takvih pokušaja, bolje da sklope "konkretne dogovore koji bi doprineli hlađenju" sukoba. Vukadinović je ocenio da su ponuđeni uslovi DOS za povratak DSS u Skupštinu Srbije "ucena" i da se "unapred računalo da će oni biti odbijeni" iako je pozivom "izneta fer-ponuda da budu zakopane ratne sekire". On je, takođe, ocenio da je i DSS spreman za ustupke jer je u odgovoru na ponudu DOS, navodeći sled rešavanja pitanja u zemlji, naveo privremene parlamente izbore tek na trećem mestu, iako je ranije zahtevao da vanredni izbori na svim nivoima budu održani što hitnije. MEĐUNARODNI SUD PRAVDE NENADLEZAN DA SUDI SRJ ZA RAT U BIH? Hag -- Pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu u ponedeljak je počela rasprava o nadležnosti tog suda u sporu u kom BiH tuži SRJ za agresiju i genocid, izvršene u periodu od 1992. do 1995. Jugoslovenski tim traži da odluka kojom se, pre 6 godina, sud proglasio nadležnim u sporu bivših jugoslovenskih republika, bude promenjena, jer pred sudom Ujedinjenih nacija ne može vođen spor protiv SRJ koji se odnosi na vreme kada Jugoslavija nije bila članica te međunarodne organizacije. Pravni zastupnici Jugoslavije, koje predvodi Tibor Varadi, smatraju da je prijem SRJ u članstvo UN, 11. novembra 2000, dokaz tvrdnje da do tada SRJ nije bila članica te organizacije, pa shodno tome ni Statuta Međunarodnog suda. Jugoslovenski tim ističe i to da je SRJ tek u junu 2001. potpisala Konvenciju UN o genocidu, što je osnov nadležnosti Međunarodnog suda pravde u tom sporu. Pogrešna je bila pretpostavka da SRJ nasleđuje pravni i politički subjektivitet SFRJ i na sebe preuzima sve međunarodne obaveze bivše Jugoslavije, kako je navedeno i u Deklaraciji Savezne skupštine o stvaranju zajedničke države Srbije i Crne Gore, iz aprila 1992, objašnjava Vladimir Đerić, savetnik ministra inostranih poslova SRJ i član pravnog tima SRJ. "Ono što je poenta jeste da smo mi u dobroj meri tvrdili da imamo kontinuitet sa SFRJ, da je postojalo mnoštvo znakova koji su pokazivali da postoji kontinuitet sa SFRJ. Čuli ste da smo mi čak plaćali članarinu u UN, ali da je takođe bilo signala koji su govorili da nema kontinuiteta sa SFRJ. U svakom slučaju, cela ta situacija, koja je bila puna pravnih poteškoća, razrešena je tek 2000. i onda je jasno otkriveno da nismo bili članica UN", rekao je Đerić. Komentarišući nastup jugoslovenskog tima, zastupnik BiH, holandski advokat Fon van den Bizen, kaže da tvrdnjama o diskontinuitetu sa SFRJ, jugoslovenski tim, umesto da iznese nove činjenice, menja pristup sporu. "Ne može jedna država da godinama prema drugim državama i svetu ima jednu poziciju, a da onda jednostavno promeni taj stav i kaže: 'da zanemarimo sve sto se, u pravnom smislu, događalo u proteklih 8-9 godina i da dosadašnji proces jednostavno izbrišemo iz arhiva'". U uvodnoj reči pred sudskim većem, u kom sedi i Vojin Dimitrijević, kog je za tu priliku imenovala Jugoslavija, glavni pravni zastupnik Jugoslavije Tibor Varadi rekao je da je krivica za stradanja u bivšoj Jugoslaviji individualna i da optužbama, pa i onima za genocid, treba da se, kao i do sada, bavi Haški tribunal. "U sukobu, linije razdvajanja su bile etničke, države koje su stvorene nisu stvorene na tom principu, imamo multietničke države. Očigledno je da te države nisu nasledile linije razdvajanja. Postoji individualna odgovornost koja je nesporna i gde se dosta učinilo. Možda je moglo brže, možda je moglo više. Ali, čini se i to je nesporno. Mislim da je to pravi put", rekao je Varadi. Rasprava će biti nastavljena u utorak iznošenjem argumenata bosanske strane. Sreda i cetvrtak rezervisani su za replike, a konačna odluka sudskog veća o tome može li pred Međunarodnim sudom pravde biti nastavljen spor protiv Jugoslavije po tužbi Bosne za agresiju i genocid trebalo bi da bude doneta do februara sledeće godine. "BILO KRŠENJA EMBARGA ZBOG NEJASNIH PROPISA" Beograd -- Jugoslovenski ministar policije Zoran Živković potvrdio je da su pronađeni protokoli o vojnoj saradnji sa Irakom za koje Savezna vlada nije znala. On je rekao da su svi odgovorni suspendovani i da će hitno biti promenjena zastarela zakonska regulativa kako slični incidenti ne bi mogli da se ponove. "Sa 'aferom 'Jugoimport' je završeno. Komisija Savezne vlade utvrdila je da je bilo slučajeva kršenja Rezolucije Saveta bezbednosti UN o zabrani izvoza naoružanja i vojne opreme Iraku, prvenstveno zbog nepreciznih propisa koji su dozvoljavali različita tumačenja", rekao je Živković. On je dodao da će nadležni organi, pre svega MUP Srbije, nastaviti da rade svoj posao, a onaj za koga bude utvrđeno da je kršio zakon snosiće posledice. On je takođe rekao da je SRJ "tragično malo" zaradila na tim poslovima u odnosu na rizik koji je preuzela, demantujući priče da su takvi poslovi spasavali namensku industriju. IVANIĆ O UGOVORU SA IRAKOM Banjaluka -- Premijer Republike Srpske Mladen Ivanić potvrdio je da je ugovor koji je "Jugiomport" zaključio sa Irakom o izvozu oružja zaključen 26. oktobra 2000. "Nisam video taj ugovor, ali mi je rečeno da on postoji. Mislim da nije reč o ugovoru koji je 'Orao' zaključio s jednom firmom iz Iraka, već da se radi o ugovoru koji je zaključio 'Jugoimport'", rekao je Ivanić. On je dodao da je, pošto je ustanovljeno da se Burma nalazi pod unitaleralnim sankcijama UN, delegacija Vlade RS vraćena u zemlju i da su svi pregovori koji su do tada vođeni s Burmom stavljeni van snage. "NAJMANJE 3 FIRME PRODAVALE VOJNU OPREMU IRAKU" Banjaluka -- Najmanje 3 firme iz Federacije BIH su samostalno ili u sprezi s "Jugoimportom" prodavale naoružanje i vojnu opremu Iraku i drugim zemljama koje su pod embargom Ujedinjenih nacija, piše banjalučki magazin "Patriot" u ponedeljak. List, pozivajući se na izvore u Banjaluci i Beogradu, navodi da su to firme "Bratstvo" iz Novog Travnika, "Unis-promeks" iz Sarajeva i "Vitezit" iz Viteza. Preduzeće "Bratstvo" je Iraku isporučivalo rezervne delove za višecevne raketne lansere kalibra 262 mm, haubice kalibra 122 mm i topove, koji su u Irak izvezeni pre rata u BIH, novodi taj list. List prenosi da direktor "Bratstva" Šaban Rizvić nije mogao da opovrgne poslovne veze s "Jugoimportom", ali ih je nazvao "sravnjavanjem predratnih međusobnih potraživanja". U tekstu se dodaje da "Bratstvo" na zabranjena tržišta, osim rezervnih delova, izvozi i gotove proizvode iz oblasti vojne industrije. "Destinacija na koju je roba bila upućivana bila je Malezija, odakle je oružje išlo na krajnje destinacije, među kojima su najvažnije Libija, Iran i Burma", stoji u tekstu. List piše da se firma "Vitezit", koja je pod kontrolom bosanskih Hrvata, bavi proizvodnjom svih vrsta raketnih goriva i baruta i eksploziva za vojne i civilne namene. "Upravo čelne ljude te firme i zagrebačkog 'RH Alana', državnog preduzeća za izvoz naoružanja, treba pitati čijih je 240 tona baruta pronađenog na bordu 'Boka star' u riječkoj luci", stoji u tekstu. List prenosi izjave svojih sagovornika koji tvrde da je cela vojna industrija u bivšoj Jugoslaviji radila za iračko i druga tržišta trećih zemalja s godišnjim prihodom koji nikada nije bio manji od 3 milijarde dolara. MIĆUNOVIĆ: VJ KOOPERATIVNA, PROBLEM BIVŠI FUNKCIONERI Beograd -- Predsednik Veća građana Skupštine SRJ Dragoljub Mićunović naglasio je važnost demokratske civilne kontrole oružanih snaga i ocenio da je jugoslovenski vojni vrh u tom pogledu "veoma kooperativan". Otvarajući dvodnevni seminar o demokratskoj kontroli oružanih snaga u Skupštini SRJ, u organizaciji OEBS i Saveznog ministarstva inostranih poslova, Mićunović je podsetio da je jugoslovenski parlament usvojio Zakon o obaveštajnim službama VJ. On je naglasio da se vojni vrh spremno uključio u izmene zakona o Vojsci, ali je ukazao da "mnogi koji su ranije imali neke funkcije u Vojsci ili policiji sada kroz privatne firme i poluilegalne organizacije predstavljaju opasnost po državu". Direktor Centra OEBS za sprečavanje konflikata Lamberto Zanije rekao je da je demokratska civilna kontrola vojske važna za mlade demokratije. On je naglasio da sigurnost jedne države ne znači samo odsustvo rata i sukoba, već i demokratsku kontrolu vojske. PREKID RADA KOMISIJE, MEĐUSOBNE OPTUŽBE Podgorica -- Komisija za pisanje Ustavne povelje Srbije i Crne Gore prekinula je u ponedeljak rad u Podgorici bez usvajanja Ustavne povelje, a neizvesno je da li će se ponovo sastajati. Sednica je prekinuta nešto posle 16:00 jer članovi Komisije nisu mogli da se saglase o pitanjima načina izbora poslanika za zajednički parlament, suda zajedničke države i hijerarhije nadležnosti. Rad Komisije završen je međusobnim optužbama za blokadu rada i to predstavnika Srbije i Crne Gore, s jedne, i jugoslovenske delegacije, s druge strane. Miodrag Vuković iz Demokratske partije socijalista i Boško Ristić iz Demokratske stranke optužili su predstavnike jugoslovenske delegacije da su blokirali rad na usvajanju Povelje, dok su predstavnici jugoslovenskog parlamenta Srđa Božović i Dragan Jokić rekli da su Ristić i Vuković hteli da "podmetnu i proguraju tekst Ustavne povelje koji su dogovrili Milo Đukanović i Zoran Đinđić". OSTAVKE U KOMISIJI ZA PISANJE USTAVNE POVELJE Podgorica -- Sednicu Komisije za pisanje Ustavne povelje u nedelju su napustila 2 člana, predstavnik albanskih nacionalnih partija u Crnoj Gori Ferhat Dinoša i Esad Džudžević, savezni poslanik DOS iz koalicije "Lista za Sandžak". Dinoša je podneo ostavku pošto je Komisija usvojila Preambulu u kojoj je definisano da u sastav Srbije ulaze autonomne pokrajine Vojvodina i Kosovo i Metohija. On je tekst Preambule ocenio nedemokratskim i nakaradnim i rekao da je to "direktan atak na rezoluciju Saveta bezbednosti 1244". "To je direktan atak na prisustvo međunarodne zajednice na Kosovu, na legitimne i legalne predstavnike Kosova, bez čijeg prisustva ne može više biti reči o statusu Kosova. Zadatak Komisije nije bio da definiše status Kosova, nego odnose Srbije i Crne Gore, a da se potom vidi kako će u nekom narednom periodu biti definisan status Kosova i odnos Srbije prema tom pitanju", rekao je Dinoša. Član Komisije Esad Džudžević obrazložio je svoju ostavku rekavši kako ne može da pristane da sandžačka regija, koja egzistira sa obe strane granice, bude podeljena na 2 dela. "Moje dalje učešće u radu Komisije, umesto na transformaciji, bilo bi jednako saučesništvu u razbijanju sadašnje države", rekao je Džudžević. Komentarišući ostavke Dinoše i Džudževića, član Komisije Mujo Muković, potpredsednik Sandžačke demokratske partije i narodni poslanik u Skupštini Srbije, za Radio B92 kaže da "ukoliko vojvođanske stranke insistiraju da bude pomenuta Vojvodina, onda mora biti pomenuto i Kosovo i Metohija". "Pogotovo što se i tu pominje da je po rezoluciji UN trenutno stanje na Kosovu i Metohiji praktično pod ingerencijom međunarodne zajednice. Džudžević je u startu dao nekoliko neprihvatljivih predloga za većinu članova Komisije. On je predlagao da budući parlament bude trodoman, da Novi Pazar bude sedište određenih državnih institucija, a da Bošnjaci budu konstitutivan narod, pri čemu ne uzima u obzir da se u preambuli ne spominju ni srpski, ni crnogorski narod kao većinski narodi. Čini mi se da je on imao za cilj da unapred napusti rad Komisije, u cilju sticanja jeftinih političkih poena", rekao je Muković. Predstavnici Srpskog nacionalnog veća severnog i centralnog Kosova zatražili su od državnih organa da Povelja ne bude usvajana bez pominjanja Kosova i Metohije kao sastavnog dela Srbije i Jugoslavije. Predsednik Veća severnog Kosova Milan Ivanović taj zahtev je za B92 obrazložio navodeći da pominjanje Kosova i Metohije znači veću sigurnost za Srbe i srpski narod na Kosovu i Metohiji u slučaju razlaza, u slučaju da Crna Gora na referendumu jednog dana proglasi nezavisnost. "U svakom slučaju, Kosovo i Metohija je deo Srbije, a to znači dosta na planu sigurnosti", istakao je Ivanović. ČOVIĆ ZADOVOLJAN USVAJANJEM PREAMBULE Beograd -- Predsednik Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Nebojša Čović izrazio je zadovoljstvo zbog toga što je Komisija za izradu Ustavne povelje Srbije i Crne Gore usaglasila da "su Kosovo i Metohija i Vojvodina u Srbiji". "To je potpuno u skladu s Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN kada je Kosovo i Metohija u pitanju, to je naša realnost i budućnost", rekao je Čović. On je naveo da "razume nervozu pojedinih političara, ali da im, u duhu integracije na ovim prostorima i multietničkog života, predlaže da budu relaksirani". "SPORAZUM O PRIDRUŽIVANJU BEZ OBZIRA NA KOSOVO" Brisel -- Jedan zvaničnik Evropske komisije izjavio je u ponedeljak da su "svi izgledi" da će sporazum o stabilizaciji i pridruživanju Jugoslavije Evropskoj uniji biti potpisan iduće godine, nezavisno od statusa Kosova. On je rekao da Kosovo neće biti obuhvaćeno tim sporazumom zato što je pod privremenom upravom UNMIK. Ali, kako je objasnio, "mora biti nađena posebna formula i za evropsku integraciju Kosova", budući da Pokrajina, jer nema status države, ne može sama sklapati takve vrste sporazuma, a za to nije ovlašćena ni privremana uprava UN. Isti izvor je rekao da "SRJ ne može biti kažnjena i niko ne želi da ometa uključivanje Srbije i Crne Gore u EU zato što se čeka na rešenje konačnog položaja Kosova". Kosovo, istovremeno, ne može biti obuhvaćeno sporazumom SRJ-EU, zato što je to, po rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN, oblast privremeno pod upravom UN i izvan nadležnosti Beograda. "A to ni u Beogradu niko ne dovodi u pitanje", primetio je taj evropski zvaničnik. "ZAJEDNIČKO BALKANSKO TRŽIŠTE USLOV ZA VELIKA ULAGANJA" Beograd -- Premijer Srbije Zoran Đinđić izjavio je u ponedeljak da je pravi trenutak za ulaganje u Srbiji jer će "naša zemlja uskoro postati centar regiona koji će obuhvatati oblast s 50 do 60 miliona stanovnika". Đinđić je privrednicima iz SAD na konferenciji pod nazivom "Kako uspeti u Srbiji", rekao da će u ovom regionu u narednih desetak godina stepen privrednog rasta biti najveći u Evropi. "Naš cilj je da napravimo zajedničko tržište bez barijera", rekao je on. Đinđić je istakao da je ubrzan razvoj zemalja balkanskog regiona moguć jer "te države startuju sa niskih pozicija". "Tih 7-8 država u kojima živi pedesetak miliona stanovnika manje proizvode i manje troše godišnje nego balkanska država Grčka, s 9 miliona stanovnika. To je loša, ali istovremeno i dobra vest. Loša vest jeste što to ne može dugo da ostane tako i što se ja mogu kladiti da će za 10 godina ta pozicija da bude uravnotežena. Neće to biti uravnoteženo tako što će Grčka da se spusti na niži nivo, već će biti uravnoteženo tako što će tih 7-8 država da se podigne na viši nivo. To je jedna velika šansa, jer ovde skoro nijedna velika kompanija nije pustila korene u čitavom regionu", kaže Đinđić. Jugoslovenski predsednik Vojislav Koštunica ocenio je da direktne investicije u privredu treba da postanu glavni izvor finansijskih sredstava iz inostranstva u Jugoslaviji. Prema Koštuničinim rečima, donacije i krediti pomogli su u početnoj fazi tranzicije, ali na takav način ne može trajno biti podržavana privreda. "Ne smemo ni pomišljati da ekonomsku i svaku drugu politiku gradimo na svagdašnjem očekivanju raznih donacija. To bi bilo krajnje nepodsticajno za privredni razvoj, zapravo i pogubno za izgradnju politički i ekonomski zrelog društva. Direktne investicije u privredne poduhvate s profitom kao osnovnim motivom treba da postanu pretežni, ako ne i jedini izvor finansijskih sredstava iz inostranstva", rekao je Koštunica. Organizator skupa, ambasador SAD u SRJ Vilijam Montgomeri, pozvao je predstavnike kompanija iz SAD da ulažu u Srbiju jer "premijer Đinđić uz sebe ima prvoklasan tim". "Tim ekpsperata i ekonomista koji se nalaze na najznačajnijim pozicijama na saveznom i republičkom nivou i u Narodnoj banci Jugoslavije pokazali su da su spremni da se suoče s teškim odlukama i da napreduju. To se naročito može videti kada je privatizacija u pitanju, koja se u mnogim zemljama u regionu nije odvijala onako kako bi trebalo. Ako biste hteli da čujete koji je razlog zašto treba da investirate u Jugoslaviju, to je zato što taj tim zna šta vam treba da biste uspeli i biće odlučni da investiranje bude uspešno", rekao je Montgomeri. Na skupu u hotelu "Hajat" učestvuje oko 40 kompanija, među kojima "Siti benk", DHL, "Motorola", "Orakl", "Filip Moris", "Prajsvoter-Kupers", "Skersdejl-Harison", ABC, "Dabl di trektor", PAIR. RUMUNIJA I JUGOSLAVIJA POTPISALE SPORAZUM O ZAŠTITI MANJINA Beograd -- Jugoslavija i Rumunija postigle su sporazum o zaštiti nacionalnih manjina, koji su u ponedeljak u Beogradu potpisali šefovi diplomatije dve zemlje Goran Svilanović i Mirčea Džoana. Pospisivanju sporazuma u Palati Federacije prisustvovali su i predsednik SRJ Vojislav Koštunica i predsednik Rumunije Jon Ilijesku. Ocenivši da se radi o sporazumu od izuzetnog značaja za dalji razvoj dobrih i prijateljskih odnosa dve zemlje, Koštunica je izrazio uverenje da će taj sporazum i savezni zakon o zaštiti nacionalnih manjina omogućiti očuvanje identiteta i dalji razvoj rumunske manjine u SRJ. "Zakon i sporazum su tek deo pravnih regula koje treba da omoguće potpunu zaštitu i razvoj rumunske manjine u našoj zemlji. Treba da uslede i neki drugi bilateralni sporazumi, pre svega o prosvetnoj i kulturnoj saradnji", rekao je Koštunica. Ilijesku je istakao značaj koji za međusobne odnose dve države imaju "srpska manjina u Rumuniji i rumunska u Banatu i vlaška u Timočkoj krajini". Prema njegovim rečima, očuvanje i afirmisanje identiteta manjina obaveza je i dokaz evropskog duha Rumunije i SRJ, koje će trenutno stanje prava manjina poboljšati izdavanjem udžbenika, knjiga i publikacija i finansiranjem škola i crkvi. Ilijesku je izrazio spremnost Rumunije da podrži SRJ u njenoj integraciji u evropske insitucije, naglasiviši da će integracija Rumunije i Bugarske predstavljati stabilizujući faktor za zemlje regiona i potsticaj za zemlje nekadašnje Jugoslavije. ĐUKANOVIĆ KANDIDAT ZA PREMIJERA CRNE GORE Podgorica -- Glavni odbor Demokratske partije socijalista u ponedeljak uveče je predložio Mila Đukanovića za novog premijera Crne Gore, dok će dosadašnji premijer Filip Vujanović biti predsednik Skupštine. Kako za B92 javlja dopisnik Srđan Janković, obrazlažući predlog da Đukanović bude premijer, portparol DPS Igor Lukšić rekao je da je "DPS tokom poslednje kampanje biračima slala poruku o potrebi izgradnje evropske Crne Gore". "Evropska Crna Gora znači apsolutnu odgovornost koja je posledica apsolutne pobede i to znači da će Đukanović u naredne 4 godine biti predsednik Vlade, da će obavljati možda najtežu funkciju u Crnoj Gori i to znači da je on odlučio da preuzme odgovornost za poruke koje smo slali. Nama su prioriteti ekonomski napredak i primena 'Beogradskog sporazuma'", rekao je Lukšić. Na pitanje kako će biti rešena proceduralna teškoća prema kojoj predsednik treba da predloži premijera, a u ovom slučaju to bi se u oba navrata odnosilo na Đukanovića, Lukšić je rekao da "nije isključeno da Đukanović podnese ostavku, a potom, da mu mandat da predsednik Parlamenta pošto je vršilac dužnosti u slučaju ostavke predsednik Parlamenta". Glavni odbor DPS je odlučio i da nov predsednik Skupštine Crne Gore bude dosadašnji premijer Filip Vujanović, a prema Lukšićevim rečima, o političkom aranžmanu Svetozara Marovića i potencijalnom kandidatu za predsednika Crne Gore nije bilo reči. U UTORAK NASTAVAK SUĐENJA MILOŠEVIĆU? Hag -- Suđenje bivšem Slobodanu Miloševiću u Haškom tribunalu u ponedeljak je ponovo odloženo jer se Milošević ne oseća dobro, saopšteno je u sudu. Portparol sudskih veća Haškog tribunala Džim Lendejl rekao je da su lekari, koji su pregledali Miloševića u petak, preporučili optuženom još jedan dan odmora i dodao da će suđenje najverovatnije biti nastavljeno u utorak. UGS ĆE INSISTIRATI NA ZAŠTITI IMOVINE RADNIKA Beograd -- Ujedinjeni granski sindikati "Nezavisnost" insistiraće na promeni Zakona o privatizaciji. Na taj način sindikati žele da što bolje zaštite imovinu radnika tokom privatizacije. Stručni saradnik "Nezavisnosti" Nebojša Medojević je izjavio da će taj sindikat zatražiti uvođenje besplatne podele akcija radnicima i građanima. Prema rečima Medojevića, to je jedini način za zaustavljanje rasprodaje društvene imovine. "Ako Vlada Srbije zbog nedostatka tražnje pristaje da svoja najvrednija preduzeća daje po bagatelnim cenama, ja to nazivam praktično besplatnom raspodelom, samo pojedincima. Već su se stekli svi uslovi da UGS 'Nezavisnost' pokrene inicijativu za uvođenje besplatne podele svim građanima, dakle da svakom da deo tog svačijeg kapitala, pa neka svako prema svojim sposobnostima ulaže i upravlja svojom imovinom, a oni ljudi koji žele da imaju kontrolni paket mogu doći do tog kontrolnog paketa kupujući akcije ljudi preko berze, za gotov novac", rekao je Medojević. On je pozvao Vladu Srbije da uključi sindikate u privatizaciju kako bi bilo predupređeno radničko nezadovoljstvo koje može da se pretvori u ekstremno desničarsko biračko opredeljenje građana. MILOSAVLJEVIĆ: ZARADE VIŠE VREDE NEGO 2000. Beograd -- Ministar trgovine Srbije Slobodan Milosavljević izjavio je u ponedeljak da zarade u Srbiji prosečno više vrede nego 2000. i pored činjenice da je u septembru došlo do "malog pada" kupovne moći u odnosu na avgust. "U septembru, u odnosu na avgust, došlo je do malog pada kupovne moći, jer je za minimalnu potrošačku korpu trebalo izdvojiti 1,04 prosečnu platu, za šta je u avgustu bilo dovoljno 0,99 plata", rekao je Milosavljević. On je, međutim, dodao da je Vlada uspela da ostvari cilj da u ovoj godini prosečnom zaradom bude pokrivena minimalna potrošačka korpa, s tim da su bile moguće "oscilacije plus-minus nekoliko procenata u zavisnosti od meseca". Prosečna potrošačka korpa u septembru 2002. je bila 16.109 dinara, a minimalna 10.023 dinara i obe su bile skuplje u odnosu na prethodni mesec i to prosečna za 1,6 odsto, a minimalna za 1,9 odsto. Životni standard stanovništva u Srbiji u septembru ove godine je udvostručen u odnosu na isti mesec 2000. i, prema Milosavljevićevim rečima, to je posledica znatno bržeg rasta prosečnih neto-zarada od ukupnog nivoa cena i troškova života. Zarade su u septembru 2000. prosečno bile 2.567 dinara, a ove godine one su 9.674 dinara i povećane su 3,7 puta, rekao je ministar. VOJSKA PRODAJE SVOJE OBJEKTE Beograd -- Predstavnici Saveznog ministarstva odbrane u ponedeljak su predstavili program finansiranja i izgradnje stanova za oficire Vojske Jugoslavije i zaposlene u Ministarstvu. Plan podrazumeva i prodaju ili izdavanje dobrog dela vojnih zgrada, objekata i zemljišta u celoj Srbiji, od čega se do 2005. očekuje prihod od 29 milijardi dinara. Veći deo tog novca biće uložen u izgradnju stanova, a manji u podizanje kasarni i vojnih kompleksa van naseljenih mesta. Načelnik Sektora za građevinsko-urbanističku delatnost Saveznog ministarstva odbrane, general-major Vukoslav Arsić, rekao je i da bi uskoro trebalo da bude rešeno i pitanje zgrade Generalštaba u Ulici Kneza Miloša u Beogradu. "Predložili smo Vladi Srbije da razmisli da li je to njoj potrebno, s obzirom na lokalitete gde se sada nalazi Vlada Srbije i onog dela u Nemanjinoj i General-Ždanovljevoj, da li ima potrebe za sadržajima koji se dotiču i dodiruju s postojećim sadržajima. Očekujemo ovih dana definitivne odgovore nakon kojih bismo krenuli u akciju otuđenja objekata, gde očekujemo veliko prihodovanje. Sedamdeset posto prihoda ide na pribavljanje stanova, a 30 odsto za izgradnju vojnih objekata", kaže Arsić. On je rekao da su za vojne zgrade i poslovni prostor u Beogradu i Novom Sadu zainteresovani brojni domaći i strani investitori i da su na nekim licitacijama postignute cene i 3 do 5 puta veće od početnih. DO KRAJA GODINE 150 PREDUZEĆA NA AUKCIJI Užice -- Zamenik ministra za privredu i privatizaciju u Vladi Srbije Srbije Mirko Cvetković izrazio je u ponedeljak očekivanje da će se na aukcijskoj prodaji do kraja godine naći 150 društvenih preduzeća. Cvetković je rekao da je procesom ubrzane privatizacije, zaključno s 1. novembrom, obuhvaćeno 1.096 preduzeća, od kojih su do sada privatizovana 52, do sada je njih 578 izradilo i predalo privatizacione programe, a 369 objavilo prospekte. PROTEST NA PRAVNOM FAKULTETU Beograd -- Pravni fakultet u Beogradu već nedelju dana je u protestu, a za ponedeljak je bila zakazana sednica Nastavno-naučnog veća, koje je trebalo da raspravlja o zahtevima studenata. Članovi Veća su, međutim, tokom sednice obavestili studente da je dnevni red pretrpan, pa su raspravu o njihovim zahtevima odložili za sredu. Studenti su odlučili da do ispunjenja zahteva ostanu zatvoreni u najvećem amfiteatru fakulteta. Oni traže manje cene školarina, smanjenje uslova za upis u narednu godinu i bolje uslove studiranja. Školarina na Pravnom fakultetu iznosi 32.000, a obnova godine 16.000 dinara. STRUČNJACI NASTAVILI IZRADU PROGRAMA SOCIJALNE ZASTITE DECE Beograd -- Tim stručnjaka Ministarstva za socijalna pitanja Srbije i engleske nevladine organizacije "Save the Children" nastavio je u ponedeljak izradu programa reforme u politici i praksi socijalne zaštite dece u Srbiji. Izrada tog programa, koji bi u Srbiji trebalo da bude primenjen u narednih 3 do 5 godina, počela je u julu, a projekat bi trebalo da bude završen do decembra. Na savetovanju u Ekonomskom institutu u Beogradu stručnjaci iz Srbije i Velike Britanije razmenjuju informacije koje su proteklih meseci prikupili o postojećem sistemu zaštite porodica i dece, njegovom funkcionisanju, merama socijalne zaštite i reformama koje Vlada Srbije trenutno sprovodi u toj oblasti. Ministar za socijalna pitanja Gordana Matković rekla je da je dugoročna strategija Ministarstva u oblasti zaštite dece usmerena na smanjenje siromaštva porodica s decom i razvijanje mehanizama alternativne socijalne zaštite, čiji cilj je da deca koja borave u institucijama socijalne zaštite budu smeštena u hraniteljske porodice. Ona je dodala da Ministarstvo trenutno radi na projektima socijalne zaštite dece s posebnim potrebama, socijalne zaštite dece na nivou lokalnom nivou i programima sprečavanja zlostavljanja dece u porodici i trgovine ljudima. U KURŠUMLIJI IZVRŠENA PRIMOPREDAJA POSMRTNIH OSTATAKA Beograd -- U organizaciji Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju i UNMIK-policije, u Kuršumliji je u ponedeljak izvršena primopredaja posmrtnih ostataka Velimira Radojevića, koji je 1999. kidnapovan u Prištini, javlja iz Kuršumlije dopisnik Radija B92 Ljilja Danilović. Prema rečima patologa Slaviše Dobričanina, posmrtnim ostacima Velimira Radojevića, koji su ekshumirani u Kačaniku, nedostaje lobanja koja je, kako tvrdi Dobričanin, nasilno odvojena od trupa, a identifikacija je bila veoma otežana. Posmrtni ostaci Velimira Radojevića biće sahranjeni u utorak u selu Trnjane kod Aleksinca. Porodice kidnapovanih i nestalih Srba na Kosovu do sada su preuzele posmrtne ostatke nekoliko desetina osoba. "Do sada je ekshumirano 108 tela, na identifikaciju čeka 65 tela, tako da se ja nadam da ćemo ih do kraja godine završiti. Mislim da ćemo do kraja godine predati i ostala tela porodicama", rekao je Dobričanin. On kaže da je do sada na teritoriji Kosova obrađeno 5 lokacija gde je pronađen veći broj leševa i nekoliko manjih gde su bile pronađene pojedinačne grobnice. Kako kaže Dobričanin, postoji još oko 80 neobrađenih lokacija na kojima su sahranjena neidentifikovana lica. SUDSKI IZVRŠIOCI PREUZELI OPREMU DOPISNIŠTVA RTS Zrenjanin -- Izvršioci Privrednog suda u Zrenjaninu, u pratnji pripadnika policije, u ponedeljak su preuzeli oko 70 odsto opreme zrenjaninskog dopisništva Radio-televizije Srbije. Time je višegodišnji sudski spor SO Zrenjanin i RTS oko vlasničkog statusa TV-dopisništva dobio svoj epilog. To dopisništvo je 1996. kupila Skupština opštine Zrenjanin, a kako se saznaje, reč je o opremi u koju je lokalna samouprava uložila oko 300.000 maraka. "To je praktično deo opreme koje je svojevremeo unela gradska televizija u rad tog predstavništva. Znači, ono što smo uložili, tražili smo natrag", rekao je predsednik Izvršnog odbora SO Zrenjanin Goran Knežević. On je dodao da su gradski čelnici u par navrata pokušali da s rukovodstvom RTS nađu kompromis, ali do toga nije došlo. Knežević nije mogao da precizira o kojoj je opremi je reč, ali je naglasio da će posle ispitivanja ispravnosti "vrlo brzo" biti određena njena nova namena. U zrenjaninskom dopisništvu RTS je rečeno da nisu ovlašćeni da komentarišu događaj, koji je prošao bez incidenata. ARIFI OČEKUJE PRITISAK ZA SMANJENJE BROJA POLICAJACA Bujanovac -- U albanskim selima duž granice uže Srbije s Kosovom još je prisutan velik broj policajaca i pripadnika specijalnih jedinice VJ, koji stvaraju strah kod meštana, izjavio je u ponedeljak bujanovački gradonačelnik Nagip Arifi. "I policajci i vojnici je trebalo da se pšovukui posle sporazuma koji je postignut s nekadašnjom OVPMB 21. maja 2001.", rekao je on. "Ja sam tražio mnogo puta od Vlade i Koordinacionog tela da taj problem reše, zato što sam imao mnogo puta žalbe od meštana, ali to nije u mojim rukama da bih mogao da rešim problem. Odgovori koje sam dobio od Vlade bili su negativni. Rečeno mi je da su policajci još potrebni na tim mestima radi čuvanja administrativne granice. Jedino nam je ostalo da EU i OEBS s KFOR izvrše politički pritisak da taj problem bude rešen", zaključio je Arifi. DEČAK RANJEN U KOSOVSKOJ MITROVICI Kosovska Mitrovica -- Četrnaestogodišnji Dragan Todorović ranjen je u nedelju uveče iz vatrenog oružja u severnom delu Kosovske Mitrovice, u naselju Bošnjačka mahala. Na dečaka je pucao nepoznat napadač, iz pištolja kalibra 9 mm. Todorović, koji je ranjen u potkolenicu, zbrinut je i operisan u kosovskomitrovičkoj bolnici i nalazi se van životne opasnosti. Uviđaj je izvršila policija UNMIK. EKSPLOZIJA PRED KUĆOM SRPSKE PORODICE U VITINI Gračanica -- Pravoslavni sveštenik Dragan Kojić iz Vitine potvrdio je informativnoj službi Eparhije raško-prizrenske da je u ponedeljak u 13:30 odjeknula snažna eksplozija pred kućom Aleksandra Jacovića u Kosovskoj Vitini. U napadu niko nije povređen, niti je pričinjena veća materijalna šteta, ali je napad izazvao veliku uznemirenost preostalih Srba u Vitini. Porodica Jacović trenutno živi u starom parohijskom domu, pošto su im kuću spalili Albanci. Međutim, Jacovići nemaju mira ni u svom novom domu pošto je to treći put da im je podmetnut eksploziv pred kuću. Prethodna 2 napada dogodila su se 8. i 28. septembra ove godine. U gradu trenutno živi 250 od predratnih 3.450 srpskih stanovnika. Do iseljavanja srpskog stanovništva došlo je i u okolnim selima tako da danas u celoj opštini živi oko 3.500 Srba, u poređenju s blizu 8.000, koliko je živelo pre sukoba na Kosovu. PROTEST RODITELJA U KRAGUJEVCU Kragujevac -- Dvadesetak roditelja koji ispituju sudbinu svoje dece održalo je u ponedeljak ispred Skupštine grada Kragujevca konferenciju za štampu u znak protesta što im predstavnici lokalne vlasti nisu dozvolili da to učine u Skupštini grada. Roditelji su ponovili zahteve državnim organima za pokretanje sveobuhvatne istrage radi rasvetljavanja "misterije nestalih beba" i pročitali pisma upućena predsedniku Jugoslavije Vojislavu Koštunici i načelniku Kriminalističke policije MUP Srbije Srbislavu Ranđeloviću, od kojih je zatraženo hitno pokretanje istrage. Živan Agatonović, jedan od roditelja koji ispituju sudbinu svoje novorođene dece, za koju se sumnja da su ukradena prilikom porođaja, izjavio je da je u Kragujevcu do sada prijavljeno 37 takvih slučajeva, a da ih je u Srbiji više 300. Agatonović je optužio lokalne vlasti i Klinicko-bolnički centar da i dalje ometaju istragu, jer ne izdaju dokumentaciju koju roditelji traže kako bi pokrenuli istragu. BERLINSKI PARK DOBIJA IME PO BEOGRADSKOJ BALERINI Berlin -- Javni park u berlinskom okrugu Marcan-Helersdorf dobiće ime po Jeleni Šantić, beogradskoj balerini, mirovnoj aktistkinji preminuloj 2000, osnivaču Grupe 484. Poslanici lokalnog parlamenta odlučili su da zelena površina u četvrti Helersdorf u istočnom delu glavnog grada Nemačke bude preimenovana u "Park mira Jelena Šantić". Tokom intervencije NATO u Jugoslaviji Jelena Šantić je na poziv mirovnih organizacija i grupa posetila Nemačku. Boraveći u Berlinu, ona je u parku koji sada dobija njeno ime otkrila mirovno znamenje urađeno od kamena i bilja. Jelena Šantić je za svoju aktivnost 1996. dobila nagradu međunarodne mirovne organizacije "Paks Kristi Internacional". "ALIBABIĆ SMENJEN ZBOG KARADŽIĆA" Banjaluka -- Davanje niza iskonstruisanih i lažnih informacija o skrovištu Radovana Karadžića osnovni je razlog zbog kog je predstavnik međunarodne zajednice u Bosni i Hercegovini Pedi Ešdaun smenio direktora Federalne obaveštajne službe Munira Alibabića. Pozivajući se na dobro obaveštene izvore, banjalučki magazin "Patriot" navodi da su međunarodni predstavnici takve informacije "primali zdravo za gotovo", zbog čega je i došlo do nekoliko neuspešnih akcija hapšenja Karadžića, poput one u Čelebićima u proleće ove godine. "Grupa Alibabićevih doušnika srpske nacionalnosti poturala mu je 'kukavičje jaje' i uspela da ga ubedi da se Karadžić krije na području Čelebića. Pri tom su vešto lažirali informacije, a Alibabić je sav srećan te informacije predao u štab CIA u Sarajevu", piše u tekstu. Takođe se navodi da je zbog neuspeha akcije hapšenja u Čelebićima došlo do smena "i u sedištu CIA i u regionu". U tekstu se tvrdi da su Alibabić i "njegovi srpski doušnici" za sve te dezinformacije naplatili stotine hiljada dolara, a da su akcije pokušaja Karadžićevog hapšenja koštale milione dolara, "tako da je za gubitke neko morao i da odgovara". 3 NAPADA NA POLICAJCE U JEDNOM DANU Skoplje -- Makedonski policajac Dejan Avramovski ranjen je u napadu na policijski punkt kod Kumanova, na koji su zasad nepoznata lica otvorila vatru iz automatskog oružja. Lokalna policija je saopštila da je u napadu u nedelju uveče Avramovski zadobio povrede nogu i prebačen u bolnicu, ali nije u životnoj opasnosti. U Makedoniji su se u nedelju desila još 2 napada na pripadnike policije. Kod kumanovskog manastira Matejče teže je povređen policajac koji je nagazio na bombu postavljenu na trasi za patroliranje, dok je u jednom kafiću u Tetovu pucano na policajca u civilu. DŽEVAD ADEMI PUŠTEN IZ PRITVORA Skoplje -- Generalni sekretar Nacionalne demokratske partije Albanaca Dzevad Ademi pušten je u ponedeljak iz pritvora. Taj bivši član rasformirane ONA uhapšen je u nedelju na graničnom prelazu Blato, koji se nalazi na makedonsko-albanskoj granici. "Ne želim reći da su me uhapsile strukture bivšeg rukovodstva policije, ne želim reći da su to strukture nove vlasti. Moje hapšenje je čista balkanska glupost", izjavio je Ademi nakon izlaska iz pritvora. Prema navodima makedonske policije, Ademi je uhapšen zbog nekoliko krivičnih dela, između ostalog i terorizma, a krivična prijava protiv njega potiče od 21. avgusta prošle godine. "Krivična dela za koja se optužuje Ademi ne potpadaju pod Zakon o amnestiji", rekao je policijski predstavnik za štampu Vojislav Zafirovski. NOBILO: PREOKRET U "SLUČAJU BLAŠKIĆ" Zagreb -- Anto Nobilo, advokat hrvatskog generala Tihomira Blaškića, kog je Haški sud osudio na 45 godina zatvora zbog ratnih zločina u Bosni, ocenio je u ponedeljak da najavljeno izjašnjavanje Žalbenog veća o novim dokazima odbrane predstavlja "dramatičnu promenu". "Radi se o očekivanoj, ali dramatičnoj promeni" izjavio je Nobilo u Hagu, reagujući na najavu mogućeg pokretanja novog suđenja koju je otvorilo Žalbeno veće, pošto je Blaškićeva obrana, tokom poslednje 2 godine, zatražila uvođenje čitavog niza novih dokaza. Upitan o mogućem ishodu slučaja, Nobilo je rekao da "treba pričekati definitivnu odluku Žalbenog veća". Dokaze, koji bi mogli dovesti do preokreta u postupku, odbrana je, prema rečima Nobila, dobila iz 3 izvora. Reč je o dokazima iz arhiva Hrvatskog veća odbrane, koji su ležali u podrumu hrvatskih tajnih službi, a koje je na raspolaganje stavila nova Vlada, zatim o dokazima vezanim za Lašvansku dolinu iz ureda predsednika koje je na raspolaganje stavio sadašnji predsednik Stjepan Mesić, ali i o dokazima koje je na raspolaganje stavilo Tužilaštvo Tribunala pošto ih je pronašlo u arhivu Armije BiH. POBEDA UMERENIH ISLAMISTA U TURSKOJ Ankara -- Prema prvim nezvaničnim rezultatima, na parlamentarnim izborima u Turskoj, održanim u nedelju, najviše mandata, 350, osvojila je Stranka pravde i razvoja, koja će, po svoj prilici, samostalno formirati i novu Vladu. Ta stranka, koju predvodi bivši gradonačelnik Istambula Rečep Erdogan, u nedelju je prvi put učestvovala na izborima, a nastala je na temeljima zabranjene islamisticke stranke. Agencije javljaju da je Erdogan svojevremeno bio osuđen zbog verskog ekstremizma, zbog čega neće moći da bude premijer. Narodna republikanska stranka dobila je 20 odsto glasova i oko 190 poslanika u budućem Parlamentu. Takav ishod izbora otvara mnoge probleme, pre svega kada je reč o daljim odnosima Turske i Sjedinjenih Američkih Država, kaže za Radio B92 Boban Radovanović, producent televizije RAI, koji je u Istambulu pratio tok glasanja. "Još u predizbornoj kampanji, Erdugan, koji je predsednik stranke, je rekao da se oni opiru intervenciji SAD u Iraku, dok ne budu pokazani jasni dokazi da Irak predstavlja izvesnu pretnju svetskom miru. Ta stranka predstavlja neku vrstu, u evropskim merilima, demohrišćanske stranke, s tim što je poprilično verski obojena, mnogo više nego demohrišćanske stranke u Evropi. Ostaje problem kako će turska vojska reagovati na to, pošto je ona, po turskom ustavu, garant sekularne države. Kako će oni reagovati zbog islamizacije države, s jedne strane, i s druge strane, pošto su oni članica NATO i jedan od osnovnih stubova u eventualnoj akciji SAD protiv Iraka, naročito što se tiče napada putem kopnenih snaga, kako će oni reagovati na buduću vlast", kaže Radovanović. ERDOGAN: ODRŽAĆEMO PROZAPADNI KURS TURSKE Ankara -- Lider turske islamističke Partije pravde i razvoja Redžep Erdogan izjavio je da će njegova stranka zadržati prozapadni kurs Turske. "Stranka je spremna da preuzme odgovornost za izgradnju potitičke volje da bude ubrzan proces ulaska u Evropsku uniju, ojačana integracija naše privrede u svetsku ekonomiju i primena ekonomskog programa", rekao je Erdogan. AI: IZRAELSKA VOJSKA POČINILA RATNE ZLOČINE Tel Aviv -- Organizacija za zaštitu ljudskih prava Anmesti internešenel optužila je izraelsku vojsku da je počinila ratne zločine u operacijama vođenim tokom proleća u Nablusu i Dženinu, na Zapadnoj obali. U izveštaju, ta organizacija poziva Izrael i međunarodnu zajednicu da sprovedu istragu i nađu odgovorne za počinjene ratne zločine. AI navodi da je u Dženinu ubijeno "7 žena, 4 dece i 6 muškaraca starijih od 55 godina, dok je 6 osoba poginulo u svojim kućama koje su srušene". "U Nablusu je izraelska vojska maltretirala, a nekada i vršila torturu nad zarobljenicima starim od 15 do 45 godina", kaže se u izveštaju AI. U SAMOUBILAČKOM NAPADU POGINULA 1 OSOBA, POVREĐENO 15 Kfar Saba -- U samoubilačkom napadu bombaša, koji se razneo u ponedeljak u tržnom centru u gradu Kfar Saba, u centralnom delu Izraela, oko 10 kilometara od Tel Aviva, poginula je jedna, a povređeno je najmanje 15 osoba, saopštila je policija. Prema policijskom saopštenju, bombaš-samoubica je aktivirao pojas sa eksplozivom u prodavnici elektronske opreme. Za sada nijedna islamska militantna grupa nije preuzela odgovornost za napad. 5 OSOBA POGINULO, 73 NESTALO KADA JE POTONUO FERIBOT Ambon -- Najmanje 5 osoba je poginulo, a 73 nestalo kada je indonežanski feribot, na kom je bilo više od 200 ljudi, potonuo u blizini Ambona, grada na istoku zemlje. Portparol lokalnih vlasti Martin Luter Džari saopštio je da se 127 osoba nalazi u 3 bolnice u Ambonu, a da spasioci tragaju za nestalima. "Ne znamo zbog čega je feribot potonuo, još tragamo za žrtvama", rekao je Džari. Zvaničnici navode da mnoštvo vlasnika privatnih brodova pomaže u istazi i da policija pretražuje vode oko Ambona, u potrazi za preživelima sa broda koji je potonuo samo 10 do 15 minuta nakon isplovljavanja. Kapacitet broda je 180 ljudi, navela je policija. Džari je rekao sa su svi putnici bili muslimani, ali je insistirao na tome da taj incident nema nikakve veze s trogodišnjim muslimansko-hrišćanskim sukobom na Molučkim ostrvima, u kom je poginulo više od 5.000 ljudi. Ambon je najveći grad tog ostrvlja. Indonezija je namnogoljudnija muslimanska zemlja na svetu, ali je u nekim delovima, kao što je Molukas na istoku zemlje, broj muslimana i hrišćana skoro podjednak. SADAM HUSEIN: IRAK ĆE MOŽDA SARAĐIVATI Bagdad -- Irački predsednik Sadam Husein izjavio je u ponedeljak da će Irak razmotriti mogućnost saradnje u skladu s novom rezolucijom Ujedinjenih nacija o razoružanje Bagdada samo ako to ne bude uvodni tekst za vojnu akciju SAD, prenela je iračka državna televizija. "Ukoliko bude usvojena rezolucija koja poštuje povelju UN, međunarodni zakon, suverenitet Iraka, njegovu bezbednost i nezavisnost i iza koje se neće skrivati zle namere SAD gledaćemo da se na svaki način suočimo s njom" rekao je irački predsednik austrijskom političaru ekstremne desnice Jergu Hederu koji se nalazi u poseti Iraku. Sadam Husein je istakao da Irak ne vidi nikakav razlog da SB UN usvaja novu rezoluciju, a Irak se složio da dozvoli povratak inspektorima UN za kontrolu naoružanja i nesmetan pristup svim skladištima naoružanja. SAD ĆE ZA NAPAD MOĆI DA KORISTE KUVAJTSKE BAZE Kuvajt -- Kuvajt je u ponedeljak saopštio da će dozvoliti upotrebu svojih vojnih objekata za rat SAD protiv Iraka, ukoliko ta akcija dobije odobrenje Saveta bezbednosti UN. Kuvajtski ministar inostranih poslova Šeik Sabah al-Ahmad al-Sabah rekao je da će vojne baze u toj zemlji biti stavljene na raspolaganje, ali ne i kuvajtska vojska. "Ukoliko bude rezolucije Saveta bezbednosti UN, naše baze će biti date na upotrebu, ali ne i kuvajtska vojska. Takva odluka ne leži u rukama SB. Podržavamo rezolucije, ali naša vojska neće učestvovati", rekao je Šeik Sabah. Kuvajt je nakon Zalivskog rata potpisao sporazume o odbrani sa svih 5 stalnih članica SB UN, a to su Rusija, SAD, Velika Britanija, Francuska i Kina. STEJT DEPARTMENT PONOVO UPOZORAVA NA MOGUĆNOST NAPADA Vašington -- Vašington je u ponedeljak ponovo pozvao državljane SAD koji se nalaze na Bliskom istoku ili nameravaju da tamo otputuju, da budu oprezni zbog evenutalnih terorističkih napada. Stejt department je u saopštenju naveo da su gradjani i interesi SAD suočeni s "mogućnošću terorističkih napada grupa povezanih sa Al-Kaidom, organizacijom Osame bin Ladena, ali ne samo te grupe". U saopštenju se upozorava da bi mete eventualnih napada mogle da budu "rezidencijalne zone, klubovi, restorani, hoteli, škole, stanice ili plaže". Ta mesta koja posećuju stranci, mogla bi da budu izabrana za napad zato što zvanična predstavništva SAD, kao što su ambasade ili vojne baze, imaju jako obezbeđenje. Stejt department ne navodi tačno o kakvim pretnjama je reč, ali ističe da su nedavni napadi izazvali veliku zabrinutost SAD. U saopštenju se podseća na nedavno ubistvo marinca SAD u Kuvajtu i na ubistvo diplomate SAD u Jordanu. ERUPCIJA VULKANA NEDALEKO OD KITA Kito -- Zbog erupcije vrelog pepela iz vulkana nedaleko od Kita zatvoreni su aerodrom prestonice Ekvadora i obližnji auto-put, a stanovnici mesta u okolini su evakuisani. Iz vulkana Reventador, visine 3.562 metra, udaljenog 95 kilmetara severoistočno od Kita, kuljao je u nedelju uveče oblak vrelog pepela. Za sada nema izveštaja o eventualnim žrtvama. Oblaci gorućeg pepela stigli su do lokalnog auto-puta, a vetar je doneo pepeo i do prestonice, primoravajući vlasti da otkažu sve letove sa međunarodnog aerodroma u Kitu. Zbog erupcije vulkana škole u ponedeljak neće raditi. Zvaničnici su apelovali na građane prestonice Ekvadora da ostanu u kućama ili da nose naočare i garderobu s dugim rukavima i nogavicama. "To je bila jaka erupcija. Bilo je izuzetno velikih oblaka pepela, najmanje 12 kilometara visokih", rekla je predstavnica Geofizičkog instituta Alesandra Avarado. Prema njenim rečima, nije bilo žrtava, a stanovnici oblasti oko vulkana su evakuisani. VISOKONAPONSKI KABL USMRTIO 5 OSOBA Dakar -- U predgrađu senegalske prestonice Dakar poginulo je 5, a povređeno 9 osoba kada je pukao visokonaponski kabl i pao na zemlju, izjavio je Čejk Dikhate, direktor državne elektrodistribucije. "Greška u kablu izazvala je nesreću" rekao je Dikhatei i dodao da kompanija ima osiguranje i da će biti u kontaktu s porodicama poginulih radi moguće kompenzacije porodicama nastradalih. U poslednjih nekoliko godina Senegal je dva puta neuspešno pokušavao da proda akcije elektrodistribucije stranim investitorima kako bi modernizovao dotrajalu opremu. "POLICIJA ZNA IDENTITET TERORISTA" Džakarta -- Indonežanska policija saopštila je da zna imena i skrovište 3 osumnjičena za prošlomesečni teroristički napad na Baliju u kom je poginulo više od 180 ljudi. Portparol tima za istragu napada od 12. oktobra Edvard Aritonang rekao je da policija nije spremna da otkrije imena osumnjičenih, ali da je reč o državljanima Indonezije. KONFERENCIJA O ZAŠTITI UGROŽENIH VRSTA Santjago -- Dvanaesta konferencija Ujedinjenih nacija o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama biljaka i divljih životinja počela je u nedelju u Čileu rad pozivom vladama i privatnim donatorima da ulože više sredstava za njihovu zaštitu i očuvanje. Delegati iz 160 zemalja okupili su se u glavnom gradu Čilea da bi razmotrili načine za zaustavljanje trgovine ugroženim vrstama biljaka i životinja. Među njima se nalaze i šume, slonovi, kitovi, kornjače i ribe. Generalni sekretar CITES Vilem Vejnstekers rekao je u pozdravnom govoru da bi nedostatak sredstava mogao primorati tu organizaciju da obustavi pomaganje zemalja u razvoju da "očuvaju svoje biljne i životinjske vrste". "Ako globalna zajednica razvijenog sveta želi biljke i životinje, onda mora da podeli troškove", rekao je Vejnstekers. On je takodje pozvao zemlje celog sveta da posvete veću pažnju očuvanju šuma i riba. Uoči konferencije, koja će trajati 12 dana, 22 afričke zemlje usvojile su rezoluciju kojom se Južnoafričkoj Republici, Bocvani, Namibiji i Zimbabveu dozvoljava izvoz slonovače u obimu koji ne prelazi 70 tona. Kenija i Indija, koje takođe imaju zalihe slonovače, nisu se pridružile rezoluciji, a SAD su izrazile protivljenje. Da bi postala pravosnažna, rezoluciju mora potvrditi konferencija CITES. Afričkim predlogom za izvoz slonovače predviđaju se ograničenja, dok se u saopštenju delegacije SAD izražava zabrinutost zbog "potencijalnih efekata" pomenute rezolucije "na populaciju slonova". Najveći svetski uvoznik slonovače je Japan. TEMA: NA POMOLU DOGOVOR DOS-DSS? Prvo je DOS ponudio sporazum, a Demokratska stranka Srbije ga odbila uz obrazloženje da je otvorena za razgovore oko Ustavne povelje, Ustava Srbije, izbora na svim niovima. Prema rečima Dušana Mihajlovića, Predsedništvo DOS dogovorilo se da Odbor za ustavna pitanja Skupštine Srbije pokrene proceduru za izradu novog Ustava Srbije kako bi u tom poslu svi mogli da učestvuju, a da Vlada potom formira radno telo kojim bi koordinirao jedan od potpredsednika ili ministara. Opširnije u Temi. PREGLED ŠTAMPE U Pregledu štampe prenosimo kolumnu Stojana Cerovića iz lista "Vreme", tekst o "aferi 'Jugoimport'" iz lista NIN i intrevju sa Ajrom Štrausom, koordinatorom Komiteta za Istočnu Evropu i Rusiju u NATO iz "Politike". DOGODILO SE NA DANAŠNJI DAN, 4. NOVEMBAR 1307. Švajcarska konfederacija proglasila nezavisnost od Austrije. 1650. Rođen engleski kralj Vilijam III Oranski, koji je tokom vladavine od 1689. do 1702. učvrstio kraljevsku vlast, a pobedom nad katoličkim kraljem Džejmsom II 1690. ponovo uspostavio vlast u Irskoj. Po njemu kasnije nazvan protestantski pokret oranžista koji svečanim marševima u Irskoj obeležava datum te pobede izazivajući proteste irskih katolika. 1814. Proglašen norveški ustav kojim je ta zemlja postala nezavisna Kraljevina Norveška, vezana za Švedsku personalnom unijom. 1847. Umro nemački kompozitor i dirigent Feliks Mendelson, osnivač konzervatorijuma u Lajpcigu, istaknut predstavnik muzičkog romantizma. Kao pijanista debitovao u 9. godini, u 15. napisao prvu simfoniju, u 16. majstorsko delo, scensku muziku za "San letnje noći". 1890. U Londonu otvorena prva linija podzemne električne železnice u svetu. 1918. Nedelju dana pred završetak Prvog svetskog rata poginuo engleski pisac Vilfred Oven, čija poezija sadrži snažnu osudu rata. Znatno je uticao na posleratnu generaciju engleskih pesnika. 1922. U dolini kraljeva kod Luksora u Egiptu engleski arheolog Hauard Karter otkrio grob faraona Tutankamona. 1931. Društvo naroda optužilo Japan zbog agresije na Mandžuriju. Zbog osude svetske javnosti, Japan napustio Društvo naroda u martu 1933. 1939. Na predlog predsednika Frenklina Ruzvelta Kongres SAD doneo zakon "Plati, pa nosi" o prodaji ratnog materijala. U martu 1941. izglasan Zakon o zajmu i najmu, s još većim povlasticama zemljama koje su se borile protiv fašizma u Evropi. 1942. Završena bitka kod El Alamejna u Drugom svetskom ratu u kojoj su Britanci pod komandom generala Montgomerija porazili nemačko-italijanski Afrički korpus generala Ervina Romela. Time je otvoren put za iskrcavanje saveznika u severnoj Africi. 1946. Osnovan UNESKO. 1956. Sovjetske trupe ugušile pobunu u Mađarskoj, za novog premijera postavljen Janoš Kadar. Dotadašnji premijer Imre Nađ s još nekoliko saradnika sklonio se u jugoslovensku ambasadu u Budimpešti. Uprkos garancija novih vlasti da neće progoniti političke zatvorenike, Nađ posle napuštanja ambasade 22. novembra uhapšen i nakon montiranog procesa pogubljen u junu 1958. 1956. Generalna skupština UN usvojila rezoluciju o slanji mirovnih snaga na Bliski istok. 1956. Umro srpski arheolog Miloje Vasić, koji je vršio iskopavanja preistorijskog naselja Vinča. Jedan od osnivača arheologije u Srbiji, bio je profesor Beogradskog univerziteta i član Srpske akademije nauka i umetnosti. 1966. Najteže poplave u istoriji Italije zahvatile trećinu zemlje. U Firenci znatno oštećeno kulturno blago, uključujući mnoge freske na zidovima palata i crkvi. 1976. Velika Britanija predložila nezavisnost Južne Rodezije, Zimbabvea, pod vladavinom crnačke većine, od 1. marta 1978. 1979. Militantni islamski fundamentalisti okupirali ambasadu SAD u Teheranu i uzeli 90 talaca, od kojih su 52 držali zatočene 444 dana. Oni su tražili izručenje iranskog šaha Reze Pahlavija, koji je nakon zbacivanja sa vlasti u islamskoj revoluciji izbegao iz zemlje. 1983. U Libanu poginulo više od 40 izraelskih vojnika u detonaciji kamiona napunjenog eksplozivom koju je izazvao arapski terorista-samoubica. 1995. U Tel Avivu ubijen izraelski premijer Jicak Rabin, koji je po dolasku na vlast 1992. počeo proces pomirenja sa Arapima. Atentat izvršio izraelski ekstremista Jigal Amir, nakon mirovnog skupa na kom je učestvovao premijer. 1998. Nakon kraćeg primirja na Kosovu obnovljeni sukobi srpskih snaga bezbednosti i naoružanih grupa kosovskih Albanaca. 2000. U Beogradu izabrana nova Vlada Jugoslavije, prva od 1990. u kojoj ne učestvuju članovi Socijalističke partije Srbije. -----BEGIN PGP SIGNATURE----- Version: PGP 6.5.1i iQA/AwUBPcb3Q0MYhVuIcyHKEQI3FACfWRqN69UDl5pjvesz0Xae7bRuUHIAoKAv gMSdoIAEVuVc2k/xTBkdssv3 =ESTB -----END PGP SIGNATURE----- ==================================================================== b92-s je otvorena mailing lista koja sluzi za distribuciju vesti Radija B92. Vesti se salju u blokovima svakog dana u 23:55 CET. Vise informacija o RTV B92 mozete dobiti na: http://www.b92.net/ Srpska Informativna Mreza [EMAIL PROTECTED] http://www.antic.org/
