Kako SRJ tretira tu�bu BiH za genocid
I posle Milo�evi�a - lako �emo!
U Sarajevu ra�unaju da velikim novcem za "ratnu �tetu" namamiti i Srbe iz Republike Srpske da stanu iz tu�be
Tu�ba BiH protiv SRJ za agresiju i genocid, �iji �e se pravni osnov u �etiri naredna dana ponovo razmatrati pred Me�unarodnim sudom pravde u Hagu, po mnogima, predstavlja redak paradoks u me�unarodnim odnosima. Iako za devet godina od podno�enja tu�be, pred Sudskim ve�em nije izgovorena ni re� o predmetu spora, istom temom za sve to vreme, Sarajevo ne prestaje da "bombarduje" ne samo dva okrivljena punkta- Beograd i Banjaluku, nego i me�unarodnu javnost.
Ipak, tu�ba jo� nije dobila prolaz, jer je SRJ, posle promene Milo�evi�eve vlasti, Me�unarodnom sudu pravde podnela zahtev za reviziju kompletnog postupka i presude iz 1996. po kojoj je taj sud progla�en nadle�nim. Jugoslovenski zahtev je utemeljen na stavu da SRJ u momentu podno�enja tu�be nije bila �lanica UN-a, te se na nju rad tog suda nije ni mogao odnositi.
|
Dr�avna stvar, alternativno finansiranje Kada su Srbi u Skup�tini RS stavili veto na tu�bu protiv SRJ, bo�nja�ki i hrvatski �lan Predsedni�tva BiH poku�ali su da joj daju legitimitet finansiranjem iz bud�eta BiH. Ali, po�to su srpski predstavnici i tu odluku odbili, zagovornici tu�be su osnovali Fond za finansiranje agenta BiH i registrovali ga, protivustavno, kao nevladinu organizaciju. |
||||
Sa druge strane, u Sarajevu su ponovo pokrenuli novi pritisak i inicijativu prema Me�unarodnom sudu pravde. Bez obzira na brojne prepreke u Dejtonskom sporazumu, �ijim su potpisivanjem i usvajanjem u samoj BiH, prakti�no, oborene sve odluke Izetbegovi�evog ratnog Predsedni�tva i �to je tada uveden princip konsenzusa sva tri naroda u BiH.
"Slo�eno pitanje"
I sada su bo�nja�ki predstavnici, guraju�i i ovu inicijativu mimo Dejtonskog ustava BiH, prili�no eufori�no u Hag ispratili Sakiba Softi�a, novog agenta BiH u procesu protiv SRJ. Sarajevskim velikim o�ekivanjima kumuje u�e��e dvojice eksperata me�unarodnog prava u njihovom timu- Francuza Alana Telea i Holan�anina Van Bizna. Istovremeno, u Jugoslaviji malo ko zna ko zastupa SRJ.
Potpunu ti�inu prekinuo je Vladimir �eri�, savetnik saveznog ministra
inostranih poslova Gorana Svilanovi�a. On je, predstavljen kao �lan tima SRJ, u
odsustvu glavnog zastupnika prof. Tibora Varadija, za Radio B92 izjavio tek
toliko da je pitanje tu�be BiH protiv Jugoslavije "jedno slo�eno i sofisticirano
pitanje."
SRJ �e, dodao je, ponovo poku�ati da doka�e da je sud nenadle�an,
a ako ne uspe, onda �e "i�i u su�tinu stvari" i izneti svoju argumentaciju,
kojom �e obarati tu�bu BiH. Ina�e, poru�io je �eri�, SRJ je i do sada �inila sve
da poku�a da ubedi BiH partnere da povuku ovu tu�bu.
Me�utim, uz obavezno �aljenje �to je to pitanje glavna smetnja u
normalizaciji odnosa dve zemlje, oni su tu�bu za agresiju, koja je kasnije
(1998) dopunjena i odredbama o genocidu, nametali kao temu pred skoro svaki
dolazak nekog jugoslovenskog zvani�nika u BiH i pred sve sastanke Me�udr�avnog
ve�a za saradnju.
- Kad god im krene lo�e na politi�kom ili ekonomskom, �ak
i na diplomatskom planu, Bo�njaci izvuku tu�bu i delegiraju je kao glavnu temu -
ocenjuje za "Glas" Slobodan Radulj, pravni i politi�ki savetnik dosada�njeg
�lana Predsedni�tva BiH iz RS �ivka Radi�i�a.
|
Po 135 hiljada evra? Prema nezvani�nim informacijama, Bo�njaci su debelo odre�ili kesu za sve dosada�nje me�unarodne eksperte koji su radili na tu�bi. Koliko je dobio Bojl- nije poznato, a mnogi su tvrdili da je bio razo�aran, po�to ga je "zavrnuo Muhamed �a�irbej", protiv kog se vodi krivi�ni postupak za proneveru sedam miliona maraka u bosanskom MIP-u. Po saznanjima "Glasa", Softi�evi zamenici Tele i Van Bizn tra�ili su po 135 hiljada evra samo za ovu rundu rasprave. |
||||
Zato mu, ka�e, nije jasno za�to se u Jugoslaviji tom pitanju posve�uje tako malo pa�nje i za�to se ono dr�i tako daleko od javnosti. Sli�nu praksu sprovodile su, kako tvrdi, i prethodne vlasti SRJ, �iji se pravnici odmah posle Dejtona nisu sna�li da obore tu�bu BiH.
Vitalni interes
Radulj smatra da nisu iskori��ene sve pravne �injenice koje su bile na raspolaganju. Nije se, naime, vodilo ra�una o tome da tu�bu, kada se razmatrala njena osnovanost, nije podigla BiH, onakva kakva je verifikovana Dejtonom, ve� Republika BiH 1993. Tada je iza tu�be, prakti�no, stajala Izetbegovi�eva ratna vlada u Sarajevu.
- Predstavnici SRJ, mo�da, i zbog nepoznavanja Dejtona i vremenske iznudice, nisu pokrenuli ovo pitanje i nisu ukazali da i u Dejtonskom ustavu pi�e da se u BiH "odigrao tragi�an sukob" - smatra Radulj. Tu�ba, ka�e on, nema kapacitet, jer jedan narod - Srbi - tu tu�bu ne priznaju, �to zna�i da ona nema legitimitet na polovini teritorije.
Na pitanje za�to onda Sakib Softi�, novi agent BiH, nagla�ava da bi za BiH bilo dobro da svi narodi i gra�ani u njoj stanu iza tu�be, Radulj smatra da je re� o "igri, s kojom u Sarajevu nikad ne�e prestati." - Cilj je jasan: da se Srbi iz RS namame da za deo kola�a od materijalne od�tete, podr�e tu tu�bu - jasan je Radulj.
|
Po Izetbegovi�evom instrukcijama Predstavnici RS u organima BiH upozorili su Me�unarodni sud pravde da ne postoji odluka Predsedni�tva BiH o pokretanju tu�be protiv SRJ, iako je ono, po Ustavu, bilo nadle�no za dono�enje takve odluke. Ne postoji ni odluka Predsedni�tva BiH o dopuni tu�be iz 1998, kao ni odluka o imenovanju agenata BiH - Muhameda �a�irbeja, potom Kasima Trnke i - aktuelnog - Sakiba Softi�a. Ko, zapravo, stoji iza tu�be, rekao je u intervjuu jednim sarajevskim novinama njen autor Robert Frensis Bojl, ameri�ki profesor prava, priznaju�i da je radio po Izetbegovi�evim instrukcijama. |
||||
Me�utim, kako ka�e, u RS je ovo pitanje prvorazredni vitalni interes. Za�to - nije te�ko izra�unati: ukoliko bi tu�ba rezultovala progla�avanjem krivice SRJ, taj entitet bi bio ozna�en genocidnim, klasi�nim produktom agresije, odnosno, "jugoslovenskim surogatom u BiH", kako stoji u dopuni tu�be iz 1998. Kao takav, srpski entitet u BiH bi bio ukinut, a SRJ bi tada morala da plati materijalnu �tetu.
Kao i "penale"- u vidu mnogobrojnih pravnih i politi�kih posledica. Njen
me�unarodni polo�aj, gotovo sigurno, bio bi sli�an poziciji Nema�ke posle 1945.
Ipak, u Jugoslaviji, osim nekolicine pravnih eksperata koji upozoravaju na
mogu�e posledice, dominira stav: Lako �emo!
Skeptici, me�utim, ukazuju i da
su Milo�evi�evi pravnici zauzimali sli�nu optiku, a tada�nje vo�stvo SRJ potpuno
je ignorisalo rad Me�unarodnog suda pravde, sve dok istom pravosudnom telu nije
podnelo tu�bu protiv NATO za agresiju na SRJ.
Time su, po mi�ljenju koje je u nekoliko navrata ponovio prof. dr Vojin
Dimitrijevi�, jedan od sudija Me�unarodnog suda pravde, dodatno zakomplikovali
poziciju SRJ, jer su, posredno, priznali i nadle�nost Suda u tu�bi BiH protiv
SRJ. Me�utim, Slobodan Radulj smatra da upravo taj momenat mo�e da bude od
presudne va�nosti za obaranje bosanske tu�be.
- Kako vreme bude odmicalo,
pravi�e se vaga izme�u ove dve tu�be. Na kraju, nije isklju�eno da svet od BiH
zatra�i da povu�e tu�bu protiv SRJ kako bi Jugoslavija povukla svoje tu�be
protiv NATO - procenjuje Radulj.
To je, ka�e on, koliko god se �inilo nerealnim, mo�da i najja�i adut SRJ. �ta o tome, ali i o svim drugim aspektima tu�be misli jugoslovenski tim, nismo uspeli da saznamo. Na sve pozive "Glasa", proteklih dana u SMIP-u su ponavljali: - G. �eri� nije u mogu�nosti da vam se javi. Ostavite va� broj telefona. Pozva�emo…!
GORAN �OGI�
<<spacer.gif>>
<<black.gif>>
