|
Srbi raketni �ampioniUo�i dolaska britanskog ministra inostranih poslova D�eka Stroua u Beograd londonski "Tajms" je objavio jo� jedan tekst u kojem se obja�njavaju pojedinosti o izvozu jugoslovenskog oru�ja u zemlje koje su pod sankcijama UN. Britanski list se pri tome poziva na neimenovane izvore kako u Londonu tako i u Beogradu, konstatuju�i "da je slu�aj ’Jugoimporta’ najozbiljniji diplomatski sukob Beograda i Zapada od Milo�evi�evog pada". U "Tajmsovom" tekstu izra�ava se i sumnja da �e Beograd potpuno obustaviti ilegalnu trgovinu oru�jem, pre svega "zbog �injenice da vojnim i obave�tajnim establi�mentom dominiraju oficiri lojalni biv�em Milo�evi�evom re�imu", britanski list je zabrinut i zbog "jugoslovenske pomo�i Libiji i pukovniku Moameru Gadafiju u razvoju krstare�e rakete dometa od 1.500 kilometara". Kamena s ramena "Tajms" citira i "zabrinutost njegovog izvora zbog sofisticirane tehnologije protivavionske odbrane koju poseduju Jugosloveni i Srbi u RS, uz pomo� koje je u RS oboren po jedan britanski, ameri�ki i francuski avion". Pozivaju�i se na izvore u Beogradu, britanski list navodi da saradnja s Irakom mo�da uklju�uje i televizijski navo�ene sisteme za rakete "zemlja-vazduh" SA-2 i SA-6 koje je jugoslovenska odbrana koristila u ratu protiv NATO-a. �ta je od svega toga istina, i za�to taj �lanak u "Tajmsu" upravo pred dolazak ministra Stroa u Beograd? Da li to britanski mediji preuzimaju �tafetu od ameri�kih? �to se ti�e tehnologije za krstare�e rakete, na stranicama "Politike" ve� je obja�njeno da to Jugoslavija ne poseduje i da to nikada nije ni imala. Novost je �to "Tajms" sada imenuje Gadafijev re�im kao potencijalnog kupca, a ne Sadama Huseina. No, britanski "Tajms" je to mogao direktno da proveri u Tripoliju, jer je nedavno u tom gradu boravio i jedan �lan vlade Tonija Blera i razgovarao s pukovnikom Gadafijem. Kada je re� o obaranju jednog britanskog, francuskog i ameri�kog aviona u Republici Srpskoj i tu su stvari jasne. Britanski borbeni avion "Si Herijer" iz sastava 801. skvadrona s pilotom poru�nikom fregate Nikom Ri�ardsonom oboren je 16. aprila 1994. u blizini Gora�da od strane srpske PVO. Britanski avion se zbog vremenskih prilika spustio ispod 3.000 metara u podru�ju gde su se vodile �estoke borbe izme�u srpskih i muslimanskih snaga. Navo�en sa zemlje od jednog pripadnika britanskih specijalnih SAS jedinica avion je poku�ao u tre�em naletu da identifikuje srpske tenkove. Jedan srpski vojnik je sa ramena ispalio raketu tipa "Strela-2M" i Ri�ardson se katapultirao, a "Herijer" je sru�en. Raketa "Strela-2M" je stara tehnologija Tu vrstu projektila poseduje barem 50 zemalja sveta. Irak i Libija imaju u svom arsenalu daleko savr�enije projektile "zemlja-vazduh". Da britanski pilot nije si�ao ispod 3.000 metara ne bi ni bio pogo�en. Slu�aj francuskih pilota na "mira�u 2000", koji je oboren iznad Pala poslednjeg dana avgusta 1995, sli�an je britanskom iskustvu. I francuski pilot je spustio svoj avion ispod 3.000 metara i bio pogo�en od strane srpske PVO raketom ruske proizvodnje tipa "Igla", koja se ispaljuje tako�e sa ramena vojnika. Bilo je to u vreme kada je NATO bombardovao RS. I projektil tipa "Igla" prisutan je u armijama Libije i Iraka ve� godinama. Ameri�ki avion F-16 sa pilotom Skotom Ogrejdijem oboren je iznad Republike Srpske u vreme kada jo� nije bila doneta Rezolucija UN o zabrani uklju�ivanja radara PVO sistema RS. Ameri�ki avion se nalazio na patrolnoj misiji iznad RS, pilot Ogrejdi nije uklju�io avionski senzor za radarsko ozra�enje letelice, u rejonu leta nije o�ekivao PVO RS, ameri�ke obave�tajne slu�be nisu imale informacije o predislokaciji jedne jedinice PVO RS koja je lansirala raketu SA-6 prethodno radarski ozra�iv�i F-16. Raketni sistem SA-6 vrlo je star i u ratu NATO-a protiv Jugoslavije, jugoslovenska PVO vrlo malo ga je koristila, jer mu je radar lak za otkrivanje. Dakle, sva tri slu�aja obaranja zapadnih letelica iznad RS, pre svega su posledica neopreznosti i le�ernosti zapadnih pilota, naravno uz dobru uve�banost i profesionalizam strelaca sa zemlje. Ali, nije re� ni o kakvoj modernoj i sofisticiranoj tehnologiji, �to je delom i pri�a kada je u pitanju obaranje, godine 1999, ameri�kog F-16 i F-117. Ko je prodao kamere Britanski "Tajms" optu�uje Beograd "da je mo�da Bagdadu isporu�io televizijski navo�ene sisteme za rakete "zemlja-vazduh" tipa SA-2 i SA-6. Sistem SA-2 je vrlo star, i u "Pustinjskoj oluji" 1991. po ameri�kim podacima nijedna ira�ka raketa "zemlja-vazduh" nije oborila nijedan zapadni avion. Ne postoji, uz to, televizijski sistem za navo�enje raketa protivvazdu�ne odbrane, ve� termovizijski. Jugoslavija je svojevremeno razvijala termoviziju kao sistem vo�enja za rakete SA-3 i SA-6, i to je odli�an sistem koji obezbe�uje navo�enje projektila bez uklju�ivanja radara. Napravljena su dva takva sistema termovizije i oba su prodata Egiptu po�etkom devedesetih godina, tako da je jugoslovenska PVO do�ekala rat s avijacijom NATO-a bez ijednog sistema termovizije za navo�enje raketa "zemlja-vazduh". Proizvesti sada sistem termovizije za PVO nije lako, jer su u njegovoj proizvodnji u�estvovali kooperanti iz cele biv�e SFRJ. Sve je to "Tajms" mogao da proveri u Kairu, ali i u biv�im jugoslovenskim republikama. Ovako, od neimenovanih izvora u Londonu i Beogradu i slu�ajeva oborenih zapadnih aviona u RS i SRJ, Srbi ispado�e najbolji raketni stru�njaci na svetu... �ta je, zapravo, onda hteo "Tajms"? Miroslav Lazanski U SLU�AJU "ORAO" NE�E BITI AMNESTIRANIH E�daun preti odgovornima (Od na�eg stalnog dopisnika) Banjaluka, 4. novembra Pedi E�daun, visoki predstavnik me�unarodne zajednice u Bosni i Hercegovini, izjavio je danas u Banjaluci da za mesec dana o�ekuje preliminarne izve�taje o slu�aju "Orao" sa imenima odgovornih koji moraju da se suo�e sa posledicama. Prema njegovim re�ima, u slu�aju "Orao" niko ne mo�e biti amnestiran od odgovornosti, pa ni visoki zvani�nici, a ako odgovorne ne sankcioni�u zvani�ne institucije on �e u tom slu�aju iskoristiti svoja ovla��enja. E�daun je objasnio da je u dosada�njim razgovorima sa �elnicima Republike Srpske svima to stavio do znanja zahtevaju�i da se u slu�aju "Orao" sprovede potpuna i sveobuhvatna istraga. Nakon toga, slede�i zadatak me�unarodne zajednice na dr�avnom nivou bi�e uspostavljanje takozvanih reformi da se slu�aj "Orao" vi�e ne bi ponovio i da se prona�e na�in kako uspostaviti civilnu kontrolu nad obe vojske u BiH. Visoki predstavnik prilikom dana�nje posete Banjaluci prvo je obi�ao Klini�ko-bolni�ki centar, odnosno hirur�ko odeljenje, a potom je razgovarao sa Draganom �avi�em, koji je na poslednjim izborima kao kandidat za predsednika RS dobio najvi�e glasova, Draganom Kalini�em, dosada�njim predsednikom Narodne skup�tine RS, aktuelnim premijerom Mladenom Ivani�em i predsednikom opozicionog Saveza nezavisnih socijaldemokrata Miloradom Dodikom. D. K. AFERA SA ISPORUKAMA ORU�JA IRAKU UN odavno znale za kr�enje embarga Inspektori jo� tokom devedesetih imali podatke da Beograd i Sarajevo �alju oru�je Bagdadu, tvrdi Riter Be�, 4. novembra (Beta) Skandal oko isporuke oru�ja iz zemalja biv�e Jugoslavije u Irak postaje sve ve�i, jer se, nakon izjave biv�eg inspektora UN za razoru�anje, ispostavlja da su UN bile upoznate sa kr�enjem embarga. Biv�i inspektor UN za kontrolu naoru�anja u Iraku , Skot Riter izjavio je za dana�nji be�ki dnevnik "Standard" da su UN jo� tokom devedesetih imale podatke o kr�enju me�unarodnog embarga Beograda i Sarajeva na isporuku oru�ja Iraku. "Naravno da smo znali za to. Mi smo videli odakle su dolazili pojedini rezervni delovi", naglasio je on. Riter je, me�utim, isklju�io mogu�nost da se me�u tim delovima nalazila
i tehnika za oru�je za masovno uni�tenje. FIRMA IZ CELEA ILEGALNO POSLOVALA S LIBIJOM Oprema za "Au�vic u pustinji" Prema saznanjima zapadnih obave�tajnih slu�bi Libija jo� nije odustala od programa proizvodnje hemijskog oru�ja Berlin, 4. novembra (SENSE) Krajem pro�le sedmice tu�ila�tvo u Linebrugu otvorilo je istragu protiv direktora i in�enjera jedne firme iz nema�kog grada Celea, na osnovu sumnje da su 1999. godine isporu�ili opremu za pre�i��avanje vode libijskoj fabrici bojnih otrova u mestu Rabita. Nema�ka slu�ba za kontrolu izvoza (Bafa) odobrila je izvoz ove opreme, �ija je vrednost iznosila 510 hiljada maraka, jer je kao krajnji korisnik bila nazna�ena jedna farmaceutska firma kraj Tripolija, a ne fabrika u Rabiti, poznata kao "Au�vic u pustinji". Osumnji�enim rukovodiocima firme iz Celea preti kazna od najmanje dve godine zatvora. Zbog izvoza opreme fabrici bojnih otrova u Rabiti, 2001. godine osu�en je na preko dve godine zatvora jedan in�enjer, a jedan nema�ki poslovni �ovek 1996. godine na �etiri godine zatvora zbog saradnje sa istom libijskom firmom. Prema saznanjima zapadnih obave�tajnih slu�bi, na koje se oslanja nema�ki nedeljnik "�pigl" , fabrika u Rabiti trenutno ne proizvodi bojne otrove, ali Libija jo� uvek nije odustala od svog programa proizvodnje hemijskog oru�ja. |
<<vrati.gif>>
