|
Zloslutna odbrana
Dimitrija Ljoti�a
Ispada da je nacionalna izdaja malte ne
sinonim za vrlinu nacionalnog samoodr�anja
U Politici od 2. novembra 2002, u stalnoj rubrici
"Me�u nama" objavljen je dopis izvesnog Neboj�e Jovanovi�a (na tri stupca
u vrhu strane!) pod naslovom Ljoti� i Smederevci. Doti�ni �italac
Politike, u ljoti�evski (profa�isti�ki) bezobraznom odgovoru Milivoju
Maksi�u, biv�em �efu jugoslovenske diplomatije i �lanu Foruma za
me�unarodne odnose pri Evropskom pokretu u Srbiji �ita lekciju �to se
uop�te usudio da kritikuje "odluku SO Smederevo da se jednom trgu u centru
grada dodeli ime Dimitrija Ljoti�a".
Vrhunac gorke ironije te pridike iz Smedereva koja kao da cilja da
"novu" Politiku vrati u, ne tako staro, zlo vreme Odjeka i reagovanja
sadr�an je u zaprepa��uju�e komotnom tvr�enju da je..".u tom periodu
(misli se na fa�isti�ku okupaciju Srbije i Jugoslavije 1941-1945) Ljoti�
pokazao krajnju dr�avni�ku mudrost povinuju�i se imperativu nacionalnog
samoodr�anja".
Ispada da je nacionalna izdaja malte ne sinonim za vrlinu nacionalnog
samoodr�anja �to, eto, i "nova" Politika prihvata i objavljuje kao izraz
slobode mi�ljenja svojih �italaca. Pitamo se: zar je zbilja do�lo dotle u
narodu i dr�avi koji bi da �to pre stignu pod okrilje demokratske Evropske
unije?
Da sve bude kako Politici, najbla�e re�eno, ne dolikuje ova, krajnje
zloslutna politi�ka odbrana Dimitrija Ljoti�a, saradnika nacisti�kih
okupatora zavr�ava se cini�nim izazovom svim, dosad ne ba� �ujnim
antifa�istima - kako demokratski deklarisanim petooktobarskim vlastima
tako i gra�anima koje jo� dr�i nada da "nova" Politika nije obe�anje bez
pokri�a.
Potpisnik pisma iz Smedereva, naime, ka�e doslovce: - Na kraju,
obave�tavam g. Maksi�a, u najboljoj �elji da se ne zaprepasti ponovo, da
na�i sugra�ani planiraju da na istom trgu koji �e nositi ime Venac
Dimitrija Ljoti�a postave spomenik svome spasitelju.
Tako, dakle, i nikako druk�ije - a sve u ime srpske slave i veli�ine...
Bilo bi zanimljivo �uti da li su se nadle�ni urednici, pre nego �to su
odlu�ili da se i ovako drska pretnja demokratskoj Srbiji objavi, makar u
sebi zapitali: da li bi njihove kolege u Francuskoj, Norve�koj i u drugim
zemljama koje su u vreme Drugog svetskog rata imale antifa�isti�ke pokrete
(kao, uostalom, i u bilo kojoj drugoj demokratskoj zemlji u Evropi i izvan
nje) tako postupile? Ili je, mo�da, stvar u tome �to neki cene da, uprkos
zapa�enoj, ostvarenoj ili zapo�etoj rehabilitaciji negda�njeg Politikinog
profesionalizma, su�tinski neoslabljena nacionalisti�ka politi�ka opcija
otvara vrata i za, tome primereno, renoviranje Milo�evi�evih Odjeka i
reagovanja?
Bi�e nam drago ako se poka�e da je takvo zaziranje preterano.
Desimir To�i�, Milan �ahovi�, Mirko Tepavac, �ivorad Kova�evi�, Slobodan
Vu�kovi�, Aleksandar Nenadovi�, Du�an Makavejev, Du�an Simi�, Ljubi�a
Sekuli� |
