Zapad ho�e Srbiji da preotme ira�ko tr�i�te
Ira�ki ambasador u Beogradu Sami Sadun al Kenani tvrdi da
nije bilo nikakve vojne saradnje dveju zemalja koja bi bila protivna
rezolucijama UN i da je pozadina poslednje afere o izvozu oru�ja politi�kog i
ekonomskog karaktera
Autor: Branimir Gaji�
Ambasador Sami Sadun al Kenani Iraka u Jugoslaviji od avgusta 1999. godine, osim �to zastupa interese svoje zemlje, predvodi i ambasadore jo� sedam arapskih zemalja u Beogradu. Pre nego �to je do�ao u SRJ bio je �lan nekoliko ira�kih misija po svetu, dok je bio ambasador i u Avganistanu. Doktorirao je persijski jezik i knji�evnost i objavio je, osim politi�kih eseja, i zbirku pesama. Ovih nedelja suo�ava se sa trenutno najve�om krizom u odnosima dveju zemalja od po�etka svoje diplomatske karijere u Beogradu, a koja je izbila po�to su mediji otkrili da je SRJ izvozila vojnu opremu i naoru�anje u Irak. O novonastaloj situaciji u zemlji koja je nekada bila jedan od najve�ih snabdeva�a Iraka oru�jem i opremom, Sadun al Kenani ka�e:
- Odnosi izme�u Iraka i Jugoslavije i Srbije su tradicionalno dobri ve� vi�e decenija. Postoji veliki zajedni�ki interes na�ih zemalja, ali iskreno da ka�em, takvi odnosi su vi�e u interesu Jugoslavije i njenog naroda. Saradnja Iraka sa Jugoslavijom je obuhvatila vi�e sektora, me�u njima i vojni, ali je to sve bilo pre 1987. godine. Okolnosti u kojima su se na�le obe zemlje, sankcije protiv Iraka i agresija na nas, kao i isto to protiv Jugoslavije, u�inile se da se sve vrste na�ih odnosa, a pogotovo vojna saradnja, okon�aju jer rezolucije UN zabranjuju tu saradnju. Ja sam ambasador Iraka u Beogradu od avgusta 1999. godine i, za vreme mog boravka, ovde nije bilo nikakve vojne saradnje SRJ i Iraka.
Pri�ate o poslovima na dr�avnom nivou?
- Da, to je zvani�no. Posle petog oktobra na dr�avnom nivou zamrznute su skoro i sve ostale vrste saradnje. Na nivou poslovnih ljudi svaka saradnja jugoslovenskih firmi s Irakom bila je u okviru rezolucije UN. Ta rezolucija spre�ava trgovinu oru�jem koje je zabranjeno me�unarodnim konvencijama, poput nuklearnog, hemijskog i biolo�kog oru�ja. Ali kupovina rezervnih delova za vojne borbene sisteme, za borna kola, na primer, ne predstavlja kr�enje te rezolucije. Moram da ponovim ono �to su rekli svi objektivni jugoslovenski analiti�ari - da Irak jeste pod sankcijama, ali da je tehnolo�ki napredniji od Jugoslavije, to je bio �ak i pre agresije Natoa na va�u zemlju. Predsednik Ko�tunica je rekao da se trgovina delovima za avionske motore stare generacije ne ra�una kao kr�enje odredbi rezolucije UN. Iskreno da vam ka�em, mi znamo �ta stoji iza ove kampanje.
�ta?
- Vi prime�ujete da Amerika ho�e silom da u Savetu bezbednosti iznudi jo� jednu rezoluciju kojom bi se dozvolila upotreba oru�ja protiv Iraka, ali joj to te�ko ide zbog protivljenja tri velike sile. Sada bi joj trebao jedan papir u ruci kojim bi dokazala da je Irak prekr�io prethodnu rezoluciju. Na�alost, izabrala je Jugoslaviju jer je to na�a prijateljska zemlja, da potegne opet jednu staru pri�u i stari problem. To je na�a procena ove situacije. Pogor�anje odnosa SAD i Iraka nanosi dodatnu �tetu interesu SRJ.
Trenutna situacija mo�da ugro�ava interese nekih privatnih jugoslovenskih kompanija koje se bave trgovinom vojnom opremom. Ali na koji na�in sada stradaju ostali interesi SRJ?
- Zato �to jo� ima dosta jugoslovenskih firmi koje su anga�ovane u programu „Nafta za hranu“ koji su odobrile UN. Trenutna situacija predstavlja vrstu ucene kojom Amerika bezobzirno iskori�tava srpski narod za sopstvene interese.
Kako ocenjujete stav saveznih i republi�kih vlasti prema odnosima sa Irakom u ovom periodu?
- Na�alost, moram da ka�em da tu postoje dve ili, �ak, tri struje. Jednu struju predstavljaju politi�ari podsticani iz zemalja koje su protiv Iraka. Ta grupa poku�ava da pove�a razliku izme�u na�ih zemalja i da gotovo obustavi na�e odnose. Druga struja ho�e da �uva interese Jugoslavije i da re�ava nastale probleme. A ima i onih koji egzistiraju izme�u jednih i drugih i koji koriste nastale prilike. Oni su ono, �to bi vi rekli, „lovci u mutnom“. Moram da napomenem da savezna vlada, vojne institucije i predsednik Ko�tunica rade objektivno. Tragi�no je �to ogroman procenat medija u Jugoslaviji, skoro osamdeset odsto, poku�ava da pove�a problem i pro�iri razlike, kako bi do�lo do prekida svih veza Iraka i Jugoslavije. Nas u ambasadi to posebno boli, jer ne o�ekujemo od prijateljskog naroda da bude instrument u rukama drugih. Kada je bila agresija Natoa na va�u zemlju, na� predsednik Sadam je rekao da su Srbi hrabar narod i, ako im budu potrebni ljudi za odbranu zemlje, da smo mi spremni da ih po�aljemo. U maju 2000. godine, predsednik Sadam Husein i vlada Iraka su odlu�ili da Jugoslaviji daju naftu, koliko god vam je potrebno.
Je li neko u SRJ to tada prihvatio?
- U Beogradu su to prihvatili, ali nisu na�li na�in kako da transportuju tu naftu. I sada, mi i dalje dajemo prednost Jugoslovenima i va�im firmama nad ostalim stranim kompanijama i zemljama, u bilo kom poslu. Pro�le godine sam bio �lan me�ovite ira�ko-jugoslovenske komisije koja je posetila na�u zemlju. Komisiju je predvodio va� savezni ministar ekonomije. Tokom posete te komisije, Irak je va�im preduze�ima odobrio poslove u vrednosti od 300 miliona dolara za obnovu medicinskog kompleksa u Bagdadu. Samo je preduze�e „Janko Lisjak“, na primer, tada potpisalo ugovor za obavljanje radova, u vrednosti od 50 miliona dolara. Takve stvari se ne pojavljuju u ovda�njim medijima. Na�alost, sve �to se o Iraku lo�e pi�e i objavljuje u ameri�kim i britanskim medijima odmah se pojavi u ve�ini jugoslovenskih novina. Evo, pomenu�u primer da je u jednom beogradskom listu nedavno iza�ao �lanak sa naslovom „Sadamovi sinovi gori od njega samoga“.
Jeste li poku�ali da ovde nekako promenite tu sliku?
- Posle petog oktobra dobili smo uputstvo od predsednika Sadama - koje smo preneli svim najvi�im faktorima u va�oj dr�avi, predsedniku Ko�tunici, premijeru �in�i�u, Labusu, Svilanovi�u i ostalima - da �estitamo na pobedi i da se ni na koji na�in ne me�amo u va�e prilike. Naglasili smo u toj poruci da su na�i odnosi sa vama dobri, �iroki i da bismo �eleli da ih jo� pobolj�amo. Tako�e smo naglasili kako smo spremni da realizujemo sve prethodno potpisane ugovore, ali i da smo odlu�ni da prekinemo i okon�amo svaki posao i ugovor koji bi Jugoslaviji �tetio u odnosu sa novim prijateljima.
Kakva je bila njihova reakcija?
- Ta poruka je bila prihva�ena sa zadovoljstvom. Re�eno nam je da je ekonomija SRJ dosta o�te�ena i da je njihov prvi cilj da podignu nivo ekonomije i socijalne politike u zemlji. Kao �ef sedam arapskih ambasadora u Beogradu, vodio sam svoje kolege na nekoliko sastanaka sa �in�i�em, Labusom i Svilanovi�em. Na kraju smo doneli zajedni�ki zaklju�ak da Jugoslavija i dalje ho�e da odr�ava dobre odnose s arapskim svetom. Tada smo odlu�ili da nastavimo sa dotada�njim na�inom saradnje sa SRJ. Ipak, moram da ka�em da je tokom protekle tri godine, koliko sam na polo�aju u Beogradu, devet na�ih ministara dolazilo i da su nam posete bile uzvra�ene, ali da je poslednji slu�aj druga�iji: nedavno je savezni ministar ekonomije pozvao ministra industrije Iraka u posetu da bi potpisali jedan ugovor. Me�utim, ta poseta je ve� tri puta odlo�ena.
Zbog �ega?
- Ne znam. Poseta je trebalo da bude u aprilu ove godine, pa smo tada dobili obave�tenje da se ona odla�e za septembar. Verovatno savezni ministar tu odluku nije doneo samostalno, ve� mu je tako nalo�eno. Jedan dan pred polazak iz Bagdada za Beograd na�eg ministra industrije su iz jugoslovenske ambasade obavestili da ne treba da kre�e na put, ve� da �e va� ministar do�i u Irak, na sajam koji je upravo po�eo ovih dana, i da �e se tada dogovoriti o novom datumu sastanka. Sajam je otvoren prvog novembra, ali va� ministar nije do�ao, ne rekav�i �ak ni za�to. A na tom sajmu je prisutno �ak �etrnaest firmi iz Jugoslavije. Sve to pokazuje da i te kako postoji pomenuta struja u vlasti koja ho�e da ozbiljno o�teti na�e odnose.
Ne mislite li da je to mo�da rezultat procene ovda�njih vlasti da je u ovom trenutku za malu zemlju kao �to je Jugoslavija veoma opasno da odr�ava odnose s Irakom, zbog mogu�e negativne reakcije SAD?
- Vama je, pretpostavljam, poznato da je Irak zemlja koja ima najve�e rezerve nafte u svetu. Mi, kao i skoro sve ostale arapske zemlje, volimo da sara�ujemo sa Jugoslavijom. Irak mo�e da dobije bilo �ta od bilo koje zemlje na svetu, ali mi biramo prijatelje koje poznajemo i mi bismo hteli da i va� narod ima koristi od toga. Zato mogu da ka�em da je ira�ko i arapsko tr�i�te interes Jugoslavije. Zapadno tr�i�te, s druge strane, vama ne�e dozvoliti da na njemu budete konkurentni. Na�alost, ima onih koji bi hteli da vas udalje od va�ih prirodnih tr�i�ta. Evropske zemlje �e uzeti ta tr�i�ta od vas.
Koliko dodatno optere�uje odnose Iraka i SRJ to �to je njihov najglasniji zagovornik Vojislav �e�elj?
- Neki ljudi iz sada�nje vlasti �ele da to istaknu kao razlog za pogor�anje na�ih odnosa, ali takve tvrdnje su la�ne. Su�tina je da su sada prioriteti spoljne politike SRJ odnosi sa SAD i Velikom Britanijom, i to je ovde na prvom mestu. Zemlje u neposrednom okru�enju su stavljene na drugo mesto, pobolj�anje unutra�nje situacije je na tre�em, dok je na poslednjoj stepenici odnos s arapskim zemljama. To zna�i da doktor �e�elj nema veze sa tim. Moram da pomenem jednu na�u izreku - odnos sa prijateljima ne prekidamo �ak ni kad nas ubijaju zbog njih. On, kao i mi, ima cilj da o�uva nezavisnost svog naroda. Mi ve� dve godine poku�avamo da izgradimo takve odnose sa bilo kojom partijom iz DOS, ali sve one to izbegavaju.
I Ko�tunica?
- Svi. Ne samo s Irakom, ve� sa svim arapskim zemljama.
