-----BEGIN PGP SIGNED MESSAGE----- Hash: SHA1
====================================================================== Dragi prijatelji, molimo vas da se ukljucite u diskusiju koja se vodi na nasem sajtu (http://www.b92.net/phpBB/index.php). - --- Zbog slucaja falsifikovanja, vesti Radija B92 su digitalno potpisane koriscenjem PGP sistema. Na ovaj nacin mozete proveriti autenticnost primljenih informacija. Kljuc kojim je potpisana ova poruka se nalazi na adresi: http://www.b92.net/pgp/freeb92.asc Softver kojim se utvrdjuje autenticnost moze se naci na adresi: http://www.pgp.com (US) ili http://www.pgpi.org (international) ====================================================================== PREDSEDNIČKI IZBORI U SRBIJI 8. DECEMBRA Beograd -- Predsednica Skupštine Srbije Nataša Mićić raspisala je za 8. decembar izbore za predsednika Srbije. Drugi krug izbora, ukoliko bude potrebno, biće održan 22. decembra. Kandidati za mesto prvog čoveka Srbije kandidaturu s 10.000 overenih potpisa punoletnih građana mogu da predaju Republičkoj izbornoj komisiji do 17. novembra u ponoć. Izborne radnje počinju 7. novembra, a o proceduri za podnošenje kandidatura i formiranje biračkih spiskova predsednica Parlamenta kaže: "Konačna lista kandidata biće uvrđena do 22. novembra, a uvid u biračke spiskove građani mogu izvršiti do 24. novembra, a posle toga promene mogu biti vršene po odluci suda. Broj birača koji su glasali biće određivan na osnovu glasačkih listića u glasačkoj kutiji", kaže ona. Izbori će biti sprovedeni na osnovu novog Zakona o izboru predsednika Republike, koji je usvojen u utorak. Izmenama Zakona ukinut je cenzus u drugom izbornom krugu i skraćeno trajanje kampanje sa 45 na 30 dana. "RASPISIVANJEM IZBORA ZA 8. DECEMBAR PREMAŠEN ZAKONSKI ROK" Beograd -- Predsednik Ustavnog suda Srbije Slobodan Vučetić smatra da bi raspisivanjem predsedničkih izbora za 8. decembar bio premašen zakonski rok za tri dana, ali da to ne bi trebalo da predstavlja bitan problem s obzirom na objektivne okolnosti u Srbiji. "Formalno gledano, izbori moraju biti održani mesec dana pre isteka mandata sadašnjeg predsednika. Međutim, može se reći da je bukvalno viša sila, odnosno nepostojanje legitimnog sastava Skupštine, onemogućila da na vreme bude realizovan dogovor relevantnih političkih faktora o izmeni zakona o izboru predsednika", rekao je Vučetić za Radio Beograd 202. On je ocenio da se Srbija nalazi u neredovnom stanju, u stanju neizgrađenog pravnog sistema i uzdrmanih institucija. "Zato je Srbija, konkretno njena Skupština, bila prinuđena da u takvoj situaciji donese rešenje koje je koliko je maksimalno moguće usklađeno sa Ustavom", istakao je Vučetić. On je rekao da treba uvažiti te okolnosti kao jedan izvinjavajuć faktor, tako da tri dana premašenog roka za održavanje izbora ne bi trebalo da budu nikakav bitan problem. CESID: PROMENA IZBORNOG ZAKONA DOBRA, POTREBNO JOŠ IZMENA Beograd -- Centar za slobodne izbore i demokratiju pozdravio je u sredu izmene Zakona o izboru predsednika Republike koje je usvojila Skupština Srbije, ali je istakao da je to samo jedna od promena izbornih zakona koje su potrebne. "Promenom, pravila koja se tiču organizacije i sprovodenja samo predsedničkih izbora, zakrpljena je samo jedna od rupa u krovu na kući koja je pred rusenjem pre svega zbog loseg temelja na kojem je građena", navodi se u saopštenju CeSID-a. Ta organizacija ističe da "mnoge manjkavosti kao i nedorečenost Zakona o izboru narodnih poslanika na čiju shodnu primenu upućuje Zakon o izboru predsednika Republike, mogu doprineti tome da izborno zakonodavstvo ponovo bude izvor ozbiljnih problema i predstojećih, ponovljenih izbora za predsednika Republike". U izjavi za Radio B 92 Miloš Todorović iz Centra za slobodne izbore i demokratiju kaže da da je rok predvidjen za kampanje isuviše kratak: "S druge strane to smanjuje mogućnost da se kandiduju bilo kakvi kandidati, za svakog ozbiljnog kandidata je dovoljno vremena da se sakupi 10.000 potpisa. Možda to i nije loše jer će biti manje kandidata i manje će se novca potrošiti, a oni će bolje predstaviti svoje programe", kaže Miloš Todorović. ĐINĐIĆ: USLOV ZA PODRSKU KOŠTUNICI - DOGOVOR O REFORMAMA Brisel -- Predsednik Vlade Srbije Zoran Đinđić izjavio je u sredu u Briselu da "ne vidi prepreku" da njegova Demokratska stranka podrži kandidaturu lidera Demokratske stranke Srbije Vojislava Koštunice na izborima za predsednika Srbije, ako Koštunica i njegova partija pruže podršku programu reformi Vlade Srbije. "Ne vidim prepreku da podržim gospodina Koštunicu kao (predsedničkog) kandidata, ako možemo da postignemo određen dogovor o reformama. Naš stav je od početka da smo bili izabrani s mandatom da ispunimo određena obećanja u pogledu reformi, ali ne kao stranke ili pojedinci", rekao je Đinđić novinarima u Briselu gde će u četvrtak učestvovati na skupu o ekonomskom razvitku jugoistočne Evrope. Po njegovim rečima, trebalo bi raspraviti da li je potrebno predsednika Srbije birati neposredno, što bi značilo da on treba da ima veća ovlašćenja nego dosad, ili da ga izabere skupština, ako bi on ustavnim ovlašćenjima imao i dalje "sužena ovlašćenja". BATIĆ: NA SLEDEĆOJ SEDNICI O REFERENDUMU Beograd -- Predsednik Demohrišćanske stranke Srbije Vladan Batić najavio je da će se na dnevnom redu sledećeg zasedanja Skupštine Srbije naći inicijativa za raspisivanje referenduma za nezavisnost Srbije. "Koliko me je informisala presednica Skupštine Nataša Mićić, na dnevnom redu sledeće sednice Parlamenta naći će se inicijativa 400.000 građana ove zemlje za raspisivanje referenduma. Mislim da će svaki poslanik biti pred velikom odgovornošću, njegov glas nije običan glas, on mora da razmisli šta čini i da svoj glas nameni Srbiji i da vidi da li je priča o stvaranju neke nove Jugoslavije ono što su želeli naši preci i ono što je budućnost naših potomaka", rekao je Batić. On je izrazio sumnju da će DOS i DSS moći da se dogovore oko zajedničkog kandidata na predsedničkim izborima i ponovio da njegova stranka ostaje indiferentna prema tom pitanju. MIĆUNOVIĆ: OBE STRANE MNOGO DOBILE DOGOVOROM Beograd -- Dogovor DOS i Demokratske stranke Srbije koji je posle dugih pregovora potpisan u utorak, ustvari je sporazum o tome da se počne sa sporazumevanjem, izjavio je u sredu u emisiji "Kažiprst" Radija B92 glavni pregovarač DOS Dragoljub Mićunović. "Očekujem da će sporazum potrajati dok ne budu usvojeni Ustavna povelja, sistemski zakoni i Ustav Srbije, a tim dogovorom obe strane su mnogo dobile. DSS je dobio dosta, rekao bih. On je dobio mogućnost da kao jedna vrlo značajna partija utiče na odluke i rad u Parlamentu. Drugo, on dobija šansu da koriguje politiku Vlade, u suprotnom bi bio izvan institucija i ne bi imao nikakvog uticaja na ono što se događa. Dobija šansu da kroz institucije priprema svoju poziciju za sledeće izbore", kaže Mićunović. Na pitanje da li će na osnovu tog sporazuma DOS podržati kandidaturu Vojislava Koštunice za predsednika Srbije, Mićunović odgovara da je sve moguće, da još ništa nije dogovoreno, ali da ukoliko DOS ne pronađe pravog kandidata treba razmišljati i o podršci Koštunici. Mićunović kaže da, iako je bilo predloga, on predsedničku kandidaturu sigurno neće prihvatiti. Mićunović je izjavio da Ustavna povelja nije usaglašena zbog ogromnih pritisaka sa više strana i zbog toga što članovi Komisije štite uskostranačke interese. Kao glavni problem Mićunović navodi pokušaj obe republičke vlade da jednostavno obrišu savezni nivo kao nepotreban i skup, dok s druge strane Evropska unija traži jednu adresu s kojom bi razgovarala. "Postoji konflikt koncepta dve republičke vlade koje žele potpuno svoju autonomiju i vlast i da savezne tako reći nema, i EU koja želi da ima tu zajedničku državu. Tu je spor", kaže Mićunović. On je rekao da to što Savet ministara EU u četvrtak neće potvrditi prijem Jugoslavije u Savet Evrope nije velik problem. "Kad god da mi usvojimo Povelju, oni za pola sata mogu da organizuju sastanak i potvrde naš prijem", kaže Mićunović. OBUSTAVA ŽALBI U VEZI S MANDATIMA DSS Beograd -- Savezni ustavni sud obustaviće postupak za ocenu ustavnosti akta Administrativnog odbora Skupštine Srbije o oduzimanju mandata poslanicima Demokratske stranke Srbije, najavio je u sredu predsednik tog suda Momčilo Grubač. On je rekao da je priznavanjem prava poslanicima DSS da učestvuju u radu Parlamenta prestala potreba za ocenu ustavnosti odluke Administrativnog odbora, koju je Savezni ustavni sud nedavno suspendovao privremenom merom. "Skupština je prevladala krizu u kojoj se nalazila poslednjih 5 meseci. Poslanici DSS obavljaju dužnost poslanika, čime su njihove ustavne žalbe postale bespredmetne", rekao je Grubač. VUKADINOVIĆ: AFERE SLABE DRŽAVU Beograd -- Predstavnici DOS i Demokratske stranke Srbije postigli su dogovor o "unapređenju rada" Skupštine Srbije i usaglasili političke prioritete. U zajedničkoj izjavi, oni izražavaju spremnost da "doprinesu unapređenju rada Skupštine kako bi se zakonodavna aktivnost Parlamenta odvijala nesmetano i u skladu s potrebama zemlje". Dogovoreno je i da DOS i DSS sarađuju na Ustavnoj povelji. U tekstu se naglašava da su se dve strane složile da su prioriteti izborni zakoni, početak rada na Ustavu Srbije i rad na sistemskim zakonima koji proističu iz izbornog programa prvobitnog DOS. Funkcioneri DSS naglašavali su u utorak da sporazum ne znači da će stranka bezuslovno podržavati Vladu Srbije. Republički premijer Zoran Đinđić, u izjavi za RTS, kaže da to i nije dogovoreno. "Nijedna od stranaka DOS nije obavezna da slepo podržava ni Vladu, ni zakone, ali je obavezna da ne ometa rad Parlamenta. Mi smo zadovoljni tim stepenom saradnje s DSS, definitivno je deblokiran rad Parlamenta i skinuta je sa dnevnog reda ta tema odnosi DSS-DOS". Urednik časopisa "Nova srpska politička misao" Đorđe Vukadinović ocenjuje za B92 da će dugoročnu dobit od sporazuma Koštunica-Đinđić imati republički premijer. "Mandati DSS su predstavljali kamen oko vrata i jedan nepodnošljiv teret Vladi i mislim da se na taj način oslobodila tog balasta. U tom smislu, bez obzira na to što je njihov ustupak očigledniji i da će pokušati da to predstave tako da to nije to, u perspektivi bi mogli imati više koristi od tog sporazuma. Što se tiče DSS, to je ionako bilo njihovo po svim principima i nemaju previše razloga za euforiju, tim pre što se pitanje o mestu predsednika Skupštine ne pokreće", kaže Vukadinović. On ističe da završetak te afere pokazuje da su vladajuće političke strukture još jednom prevarile građane Srbije. "Ponovo je politička elita DOS poslednjih 6 meseci zamajavala i čitavu javnost i samu sebe isforsiranom, besmislenom, nikom potrebnom aferom oko mandata i koja se sada završila. Ali to ne znači 'puj, pike, ne važi'. Na drugom nivou, to je jedan velik poraz, blam pre svega za DOS. Aferama, prepucavanjima, ignorisanjem odluka suda, izjavama kako ne poštuju odluke tog suda, nego odluke onog suda, svime što smo mogli da čujemo prethodnih meseci dodatno je doprinelo slabljenju i razaranju demokratskih institucija i dodatno odložilo stvaranje pravne države Srbije", kaže on. OEBS POZDRAVIO DOGOVOR DOS I DSS Beograd -- Misija OEBS u Jugoslaviji pozdravila je politički dogovor DOS i Demokratske stranke Srbije, saopštio je portparol Misije Loran Rui. On je dodao da je taj sporazum od "suštinskog značaja za normalizaciju najznačajnijih institucija u Srbiji i za uspešno rešavanje ključnih zakonodavnih i ustavnih inicijativa". STROU U POSETI SRJ Beograd, Gračanica -- Predsednik Jugoslavije Vojislav Koštunica razgovarao je u sredu s ministrom inostranih poslova Velike Britanije Džekom Strouom o ustavnom preuredjenju zajedničke države. Kako se navodi u saopštenju iz kabineta predsednika, razgovarano je i o potrebi rešavanja preostalih nerešenih pitanja u tom procesu, poput izbora poslanika u skupštinu zajedničke države i o nastavku reformi države u saradnji s Haškim tribunalom. Strou je ukazao na problem isporuka oružja Iraku i Liberiji, složivši se sa ocenom da je to deo nasleđenih problema. Koštunica je ukazao na opredeljenje SRJ za poštovanje međunarodnih obaveza SRJ i na potrebu okončanja procesa ustavnog preuređenja odnosa Srbije i Crne Gore usvajanjem Ustavne povelje i uspostavljanjem funkcionalne države, kao i na potrebu donošenja donošenja novog Ustava Srbije. Jugoslovenski predsednik je istakao opredeljenje za nastavak saradnje s Haškim tribunalom, ocenivši da je potrebno da se ta saradnja odvija u dva smera i da taj sud ne pristupa selektivno konceptu pravde, dodaje se u saopštenju. Jugoslavija je prihvatila tehničku pomoć koju joj je Britanija ponudila kako bi se sprečila mogućnost trgovine oružjem u zemlje pod sankcijama UN, izjavili su šefovi diplomatija dve zemlje Džek Strou i Goran Svilanović. Dva ministara su rekla da su razgovarala o teškim, neprijatnim temama, kao što su nedozvoljena trgovina oružjem i saradnja s haškim sudom, o kojima je bilo reči prošle nedelje u Londonu. "Kada je reč o optuženima, mi pozdravljamo ono što je preduzela jugoslovenska vlada, ali je zbog vladavine međunarodnog prava i reputacije zemlje važno uložiti dodatne napori u prebacivanju optuženih za ratne zločine", naglasio je Strou. On je izrazio zadovoljstvo što što jugoslovenske vlasti gledaju na problem nedozovoljene trgovine oružjem s jednakom pažnjom kao i međunarodna zajednica. "Predsednik SRJ, ministar spoljnih poslova i drugi ministri pružili su mu uveravanje da će biti sprovedena potpuna istraga i krivično gonjenje za one koje su odgovorni. U isto vreme složili smo se da je potrebno promeniti način funkcionisanja sitema kako bi bilo onemogućeno da se slične stvari ponavljaju u budućnosti", rekao je Stro. On je dodao da ponuđena tehnička pomoć treba da omogući jugoslovenskoj vladi da uspostavi bolju i efikasniju kontrolu naoružanja. Svilanović je rekao da je Stroua upoznao sa onim što je jugoslovenska vlada učinila od njihovog prošlog susreta. "Sa zadovoljstvom sam prihvatio predlog da nam pruže tehničku pomoć kako bismo i u buduće imali punu kontrolu nad tim sistemom i kako nam se ne bi događale situacije kao proteklih nedelja, što narušva ugled naše države i smanjuje poverenje koje smo stekli protekle 2 godine, upravo u odlučnom insistiranju na raščišćavanju sa zaostavštinom koju smo zatekli", rekao je Svilanović. On je izrazio nadu da će odnosi Britanije i SRJ i u buduće biti dobri i da će "povrenje koje je smo iznova uspostavili upravo sarađujući na jednom teškom problemu biti trajno". Džek Strou i potpredsednik Vlade Srbije Nebojša Čović ocenili su da su pitanja saradnje SRJ s Haškim tribunalom i obustave nedozvoljene prodaje oružja i opreme "od krucijalne važnosti za ugled zemlje". Kako se navodi u saopštenju iz Vlade, Strou je ohrabrio napore koje državni vrh čini u rešavanju tih problema, a zauzeo se i za konstruktivan pristup i svesrdnu pomoć međunarodne zajednice u njihovom rešavanju. Strou je pohvalio konstruktivnu ulogu SRJ u regionu, a poseban naglasak je stavio na uspeh u rešavanju krize na jugu Srbije. Čović je od Stroua dobio uveravanja da će međunarodna zajednica pomoći napore SRJ da na Kosovu i Metohiji bude izgrađeno multietničko društvo, navodi se u saopštenju. Džek Strou se u konaku manastira Gračanica sastao s vladikom raško-prizrenskim Artemijem i šefom Poslaničkog kluba koalicije "Povratak" Radom Trajković. Razgovori su trajali pola sata, a vladika raško-prizrenski Artemije je istakao da je poseta britanskog ministra veoma značajna i da "za srpsku zajednicu predstavlja ohrabrenje i podršku da ovde ostane". "Poseta britanskog ministra je dokaz da neko misli i na nas, jer je Strou pravo sa aerodroma došao u Gračanicu da razgovara s nama", rekao je on. Vladika Artemije je dodao da su on i Rada Trajković u kraćem razgovoru pokušali da britanskog zvaničnika upoznaju sa stvarnim stanjem srpske zajednice i dodao da smatra da će "ta poseta pomoći da ovde ostanemo i da se proterani vrate". Vladika je rekao da su razgovarali i o decentralizaciji vlasti na Kosovu, izražavajući nadu da će taj projekat podržati i britanski ministar inostranih poslova. STROU ZA B92: KORAK UNAZAD ZA MEĐUNARODNI POLOŽAJ SRJ Beograd -- Nedovoljna saradnja Beograda s Haškim tribunalom i afera oko izvoza oružja u Irak i Liberiju predstavljaju korak unazad za međunarodni položaj Jugoslavije, rekao je u intervjuu za RTV B92 Džek Strou, ministar inostranih poslova Velike Britanije. On je istakao da pitanje izvoza naoružanja nije jedina tema njegove posete Beogradu, kako su to preneli neki britanski mediji. Njegova poseta regionu, tačnije Beogradu, Prištini i Sarajevu, planirana je ranije. "Jedna od glavnih tema biće saradnja s Haškim tribunalom. Druga bitna tema, koja je iskrsla od zakazivanja posete, je u vezi s trgovinom oružja s Liberijom i Irakom. Trgovina mora da prestane, potrebno je sprovesti punu istraga i ljudi moraju krivično da odgovaraju", rekao je Strou. Upitan da li su odnosi Beograda i Londona zbog svega toga zapali u krizu, Strou je rekao da to nije kriza. "Trenutno to nije kriza i nema potreba da to preraste u krizu ukoliko budu preduzeti određeni koraci koje ću zahtevati i za koje sam već tražio da budu preduzeti. Naravno, to je velika neprijatnost za Srbiju, Crnu Goru i SRJ što se to uopšte desilo i sada nešto mora da se preduzme", kaže Strou. "Ja radim pod pretpostavkom da niko od lidera u ovoj zemlji nije hteo da trgovina oružjem bude nastavljena i da oni žele da ona bude prekinuta. Međutim, ukoliko se to ne desi, mišljenja o čelnim ljudima u ovoj zemlji će se promeniti. Do sada su preduzeti dobri koraci, prošle nedelje sam imao produktivan razgovor sa Svilanovićem o istrazi i krivičnoj odgovornosti. Međutim, mimo kriminalnih istraga i odgovornosti Vlade u ovoj zemlji moraju da pronađu razloge zašto su njihovi sistemi bili toliko siromašni da su dozvolili da se u slučaju Liberije pojave duple dokumentacije koje su omogućile da prevara bude obavljena u samom srcu Vlade", kaže Strou. Strou je rekao da postoje čvrsti dokazi da je u Liberiju ovog leta stiglo 6 aviona sa oružjem, kojim može biti opremljena manja vojska. "Nema sumnje da je bilo trgovine s Liberijom. Ako pogledamo izveštaj UN koji je javan, videćemo da su se te stvari desile. Postoji prevara, ljudi su rekli jednu stvar, a uradili drugu, koristeći različitu dokumentaciju. Inspektori UN su bili veoma pažljivi. Na primer, oni su ustanovili kuda je 'Iljušin' otišao i kakve je dozvole imao za let, a i kako je sleteo u Liberiju. Za sve to vreme, dokumentacija je pokazivala nešto drugo. Puna istraga mora biti sprovedena, ali mi izgleda neverovatno da niko u državnom aparatu nije znao za to", kaže Strou. Po povratku iz nedavne posete Londonu, ministar inostranih poslova SRJ Goran Svilanović izjavio je da je britanski stav povodom nesaradnje Beograda s Hagom još oštriji od stava Karle del Ponte. Na pitanje da li je to zaista tako, Strou je odgovorio: "Svi smo čvrstih stavova po tom pitanju. Stvar nije relativna, mora da postoji potpuna saradnja s Haškim tribunalom, to je obaveza međunarodnog prava, ali je takođe u interesu svih građana da se osumnjičeni nađu pred sudom, jer cela priča o ružnim stvarima koje su se ovde desile, o kršenju zakona i ljudskih prava, ne može proći bez zaključka u Haškom tribunalu. To zahteva da se optuženi nađu pred Haškim sudom. Jugoslavija mora da napravi te korake da bi ušla u međunarodnu zajednicu. Znači, potpuna saradnja s Haškim tribunalom, izručenje optuženih i, gde je potrebno, pristup svim dokumentima koji bi mogli da predstavljaju dokaze", kaže Strou. "Jugoslavija je na dobrom putu, ali je to korak unazad. Manjak saradnje s Haškim tribunalom u pogledu izručenja optuženih i vojna trgovina s Liberijom i Irakom moraju biti rešeni", odgovorio je Strou na pitanje da li je integracija SRJ u evroatlantske institucije u ovom trenutku ozbiljno dovedena u pitanje. "Došao sam da pričam onome što još treba uraditi. Napredak je jasan. U poslednje 2 godine mnogo je urađeno na podizanju standarda političke debate. To mora da bude nastavljeno kako bi se postiglo društveno jedinstvo. Tu smo da sagledamo i neke pozitivne stvari i one koje su problematične i koje koče ovu zemlju da bude primljena u međunarodnu zajednicu. Većina ljudi ovde želi da im zemlja bude članica NATO i Evropske unije. Dobro je da želja postoji, ali da bi se to desilo te problematične stvari moraju da budu rešene. Osumnjičeni moraju biti prebačeni u Hag, to je veoma bitno i, naravno, nijednoj zemlji ne može biti dozvoljeno da krši sankcije UN prodajući oružje zemljama kao što su Irak i Liberija. Naročito kada se to desi gde je kompanija u srcu državnog sistema", rekao je u razgovoru za RTV B92 britanski ministar inostranih poslova Džek Strou. DŽEK STROU BORAVIO U GRAČANICI I U PRIŠTINI Priština -- Britanski ministar inostranih poslova Džek Strou razgovarao je u sredu tokom popodneva u manastiru Gračanica sa predsednikom Srpskog nacionalnog veća Kosova i Metohije vladikom Artemijem i šefom poslaničkog kluba koalicije "Povratak" Radom Trajković. U izjavi za radio B 92 Trajković kaže da su tokom razgovora sa britanskim šefom diplomatije dobijene čvrste garancije da će biti identifikovani svi zločini počinjeni nad pripadnicima srpske zajednice tokom sukoba na Kosovu. "Najviše pažnje bilo posvećeno zahtevu Srba da se spreči legalizacija etničkog čišćenja, kao i da se omogući uključivanje srpske zajednice u ekonomske procese na Kosovu", istakla je Trajković i dodala: "Treći zahtev je bila naša želja da pomognu u Savetu Evrope i ostalim institucijama da decentralizacija bude nešto što će biti u funkciji približavanja vlasti običnom čoveku na području Kosova i Metohije i omogućavanje života i opstanka u smislu dobijanja svoje samouprave, onde gde smo se zadržali, i ono što uvek tražimo, identifikacija i izolacija ljudi koji su činili zločine nad Srbima u smislu onoga što je ubijanje i kidnapovanje, jer do današnjeg dana niko nije odgovarao za te zločine", kaže Rada Trajković. Kako saopštava Informativna služba Raško-prizrenska i kosovsko-methoijska, Vladika raško-prizrenski Artemije je nakon sastanka istakao da je poseta britanskog ministra veoma značajna i da "za srpsku zajednicu predstavlja ohrabrenje i podršku da ovde ostane". "Poseta britanskog ministra je dokaz da neko misli i na nas, jer je gospodin Strou pravo sa aerodroma došao u Gracanicu da razgovara sa nama", rekao je vladika Artemije. Vladika Artemije je dodao da su on i dr. Rada Trajković u kraćem razgovoru pokušali da britanskog zvaničnika upoznaju sa stvarnim stanjem srpske zajednice i dodao da smatra da ce "ova poseta pomoći da ovde ostanemo i da se proterani vrate". Vladika je rekao da su razgovarali i o decentralizaciji vlasti na Kosovu, izražavajući nadu da ce taj projekat podržati i britanski ministar inostranih poslova. Džek Strou je najavio u sredu uveče u Prištini da će 25. novembra u Londonu biti održana međunarodna konferencija posvećena borbi protiv organizovanog kriminala u zemljama na Balkanu. Stro je novinarima u Prištini, pred polazak u Sarajevo, rekao da je poseta Beogradu i Prištini imala za cilj da pripremi taj skup. Posle susreta sa šefom UNMIK-a Mihaelom Štajnerom, britanski ministar je kazao da je međunarodnoj administraciji i kosovskim liderima preneo poruku premijera Tonija Blera u podršci razvoju demokratskih procesa na Kosovu. On je ocenio da je na Kosovu za kratko vreme "mnogo postignuto". U vezi sa Preambulom Ustavne povelje državne zajednice Srbije i Crne Gore po kojoj su Kosovo i Vojvodina sastavni delovi Srbije, Strou je rekao da je Rezolucija 1244 SB UN osnova za izgradnju demokratskog i multietničkog društva, a na osnovu koje će biti obavljena i najavljena decentralizacija vlasti na Kosovu. ĐINĐIĆ: U SRBIJI JE SVE U REDU, NEMA KRIZE I HAOSA Brisel -- Predsednik Vlade Srbije Zoran Đinđić izjavio je u sredu da će zvaničnike u Briselu pokušati da ubedi da u Srbiji "nema dramatičnih stvari" i da "stanje nije haotično". "Idemo zacrtanim putem svojih reformi, dosta teško, jer nam je teško bilo zatečeno stanje, ali imamo određene rezultate na koje svi zajedno možemo da budemo ponosni", rekao je BK televiziji, Đinđić koji se nalazi u Briselu. "Moj zadatak je da ubedim sagovornike da u Srbiji nema ničeg dramatičnog, da stanje nije haotično i da nema krize", rekao je Đinđić, koji je danas otputovao u Brisel, gde će sutra razgovarati sa najvišim predstavnicima evropske zajednice. Povod za Đinđićev odlazak u Brisel je međunarodna konferencija "Nova era jugoistočne Evrope: Regionalni kapaciteti i poslovne mogućnosti" koja će biti održana u belgijskom Senatu u Briselu. On je novinarima rekao da očekuje da bi nova država Srbije i Crne Gore trebalo da bude ustanovljena u januaru ili februaru iduće godine. Jer, do kraja godine će biti usvojena i Ustavna povelja, kaže Đinđić. Srpski premijer je ocenio da bi Srbija i Crna Gora 2004. ili 2005. godine mogle da budu prihvaćene kao kandidati za ulazak u Evropsku uniju, a da bi, zajedno s Bugarskom, Rumunijom i Hrvatskom, trebalo da budu primljene u članstvo između 2007. i 2010. godine. Premijer Srbije je istakao da bi rešenje za status Kosova trebalo da bude takvo da pokrajina ostane u okviru suvereniteta SRJ, odnosno buduće države Srbije i Crne Gore, s tim da dobije veliku autonomiju. "Karadžić i Mladić su nasleđeni slučajevi", optuženi su pre pet godina, u Bosni je dugo bilo 40 hiljada vojnika Sfora, a njihovo hapšenje "tad nije bilo prioritet". A sad je, posle dolaska nove demokratske vlasti u Beogradu, to najednom postao "prioritet", a ne ekonomija i demokratija, naglasio je srpski premijer. "SAD DOSTAVILE POVERLJIV MATERIJAL O IZVOZU ORUŽJA" Beograd -- Predsednik Veća građana jugoslovenskog parlamenta Dragoljub Mićunović u sredu je skupštinskom Odboru za bezbednost dostavio poverljiva dokumenta o izvozu naoružanja u zemlje koje su pod sankcijama UN, saopšteno je iz Skupštine SRJ. Mićunović je rekao pred Odborom, koji zaseda iza zatvorenih vrata, da je ta dokumenta dobio od ambasadora SAD u SRJ Vilijama Montgomerija, koji je obećao da će i dalje sarađivati s jugoslovenskim državnim organima kako bi afera što pre bila razrešena. "Neophodno je da problem u vezi s prodajom oružja bude shvaćen veoma ozbiljno kako bi bio nađen izlaz iz krize koja se odražava i na spoljnu i na unutrašnju politku", rekao je Mićunović. On je upozorio da će afera u vezi s prodajom jugoslovenskog oružja biti problem i za prijem SRJ u Savet Evrope i ostale međunarodne integracije. On je rekao da je zbog toga neophodno da na unutrašnjem planu budu utvrđeni problemi vezani za namensku proizvodnju i to ko je sve prodavao oružje. Predsednik Odbora Dejan Drobnjaković rekao je da se sednica odvija iza zatovrenih vrata "jer je reč o materijalima određenog stepena tajnosti". SASTANAK NOVOG DIREKTORA JUGOIMPORTA I ŠEFOVA NAMENSKE Beograd -- Novi direktor Javnog preduzeća "Jugoimport-SDPR" Stevan Nikčević razgovara u sredu u Beogradu sa direktorima svih fabrika namenske industrije, javila je Radio-televizija Srbije. Sastanak je počeo u 17 sati u direkciji "Jugoimporta" na Novom Beogradu. Posle afere oko vojne saradnje sa Irakom, koji je pod embargom UN, jugoslovenska vlada smenila je dotadašnjeg direktora "Jugoimporta-SDPR" Jovana Čekovića i na njegovo mesto juče postavila Stevana Nikčevića, nekadašnjeg funkcionera Državne bezbednosti Srbije i dosadašnjeg pomoćnika jugoslovenskog ministra policije. "UMESTO DA ODGOVARA, NIKČEVIĆ POSTAJE DIREKTOR JUGOIMPORTA" Beograd -- Jovo Čuruvija, brat ubijenog vlasnika Dnevnog telegrafa Slavka Čuruvije izjavio je da je bivši zamenik načelnika beogradskog DB Stevan Nikčević, nagrađen i postavljen na mesto generalnog direktora Jugoimporta umesto da odgovora. "Ne mogu da verujem da ovaki ljudi i dalje rade u državnim službama umesto da odgovaraju, rekao je za Blic Jovo Čuruvija. Načelnik Trećeg odelenja Radovan Božović, u izjavi datoj 14. februara 2001. istražnim organima povodom slučaja Čuruvija, navodi da je Nikčević bio taj koji mu je preneo usmenu naredbu o praćenju Slavka Čuruvije. Dva dana pre pogibije Slavka Čuruvije, Stevan Nikčević me je u direktnom razgovoru obavestio da je načelnik Milan Radonjić dao usmeni nalog da se nad Slavkom Čuruvijom primeni mera tajnog praćenja. Iste mere će preduzeti načelnik Devetog odeljenja Zoran Pavić, koji će o svim rezultatima primene mere direktno obaveštavati Milana Radonjića i Stevana Nikčevića, izjavio je tada Radovan Božović. Jovo Curuvija ističe da je o svemu obavestio ambasade SAD i Velike Britanije, kao i predsednika SRJ Vojislava Koštunicu. HADŽIĆ: UMEŠANI U AFERU DA PODNESU OSTAVKE Novi Sad -- Vojni ekspert Centra za civilno-vojne odnose Miroslav Hadžić izjavio je da ostavke moraju da podnesu svi koji su bili upleteni u aferu izvoza oružja Iraku posredstvom firme "Jugoimport", ali i oni koji za taj izvoz navodno nisu znali, a po funkciji je trebalo da znaju. "Čak i da prihvatimo da nadležni politički činioci nisu bili upoznati sa aferom oko izvoza oružja Iraku, Libiji, čime smo prekršili embargo UN, nužno je da svi koji nisu znali, a trebalo je da znaju za taj posao, podnesu ostavke na svoje funkcije", rekao je Hadžić. On u Novom Sadu učestvuje na konferenciji "Stabilnost i poverenje", posvećenoj diskusiji o trenutnoj međunarodnoj političkoj i bezbednosnoj situaciji u Srbiji i regionu, u svetlu najavljenih evro-atlantskih integracija. On je dodao je da "najblaže rečeno" mora biti ispitana politička odgovornost onih koji su bili "neobavešteni" o aferi izvoza oružja Iraku. "Takvi izgovori najblaže rečeno zvuče smešno u državi za koju znamo da je bila policijska država i u kojoj su vojna služba bezbednosti i druge službe bezbednosti ostale nedirnute i navodno ne znaju ko trguje oružjem", rekao je Hadžić. "Neobaveštenost i neznanje njih ništa ne koštaju, već sve posledice isporučuju građanima koji plaćaju cehove svih njihovih loših poteza", rekao je Hadžić. ČAVIĆ: "ORAO" DOGOVARAO POSLOVE SA IRAKOM JOŠ 1999. Banjaluka -- Potpredsednik Republike Srpske Dragan Čavić izjavio je u sredu da postoje ozbiljne indicije da su čelni ljudi Vazduhoplovnog zavoda "Orao" još 1999, uz znanje tadašnjeg ministra odbrane u Vladi RS i dela oficira u Generalštabu VRS, boravili u Iraku i dogovarali poslove i druge oblike saradnje sa Irakom. Čavić je rekao da su poslovi sa Irakom, kojima je kršena rezolucija Saveta bezbednosti UN o embargu na izvoz oružja i vojne opreme Iraku, "uz manji ili veći intenzitet trajali sve do skora" kada je afera obelodanjena. "Svi ti poslovi su obavljani posredstvom preduzeća van teritorije RS i BiH, a najviše posredstvom 'Jugoimprorta'", naveo je on. Čavić je rekao da je dosadašnja istraga "afere 'Orao'" pokazala da su čelni ljudi te kompanije dali netačne podatke Komisiji Ministarstva odbrane RS, koja je ranije formirana kako bi istražila navode o tome da je "Orao" kršio embagro UN o vojnoj saradnji sa Irakom. Prema njegovim rečima, rukovodstvo "Orla" je na taj način "svesno ometalo rad Komisije, što je RS i njene institucije stavilo pod sumnju da prikriva činjenice i podatke, i direktno prouzrokovalo upada snaga SFOR u 'Orao'". "U dosadašnjem toku istrage utvrdjene su brojne činjenice koje pokazuju da je rukovodstvo 'Orla' lažno izvestilo rukovodstvo RS, što proizvodi osnovanu sumnju za postojanje krivične odgovornosti lica shodno odredbama Krivičnog zakonika RS", rekao je Čavić. JOČIĆ: SASTANAK POTKOMISIJE NAJVEROVATNIJE U ČETVRTAK Podgorica -- Član Komisije za pisanje Ustavne povelje buduće zajednice Srbije i Crne Gore Dragan Jočić najavio je da će sastanak Potkomisije biti održan u Beogradu "najverovatnije" u četvrtak. Jočić, koji u Komisiji predstavlja Demokratsku stranku Srbije, rekao je za Radio Crne Gore da će sastanak Potkomisije zakazati jedan od kopresedavajućih Komisije Zoran Žižić. Jočić je rekao da nije tačno da je Komisija prekinula rad nakon neuspešnog sastanka u Podgorici, održanog 3. novembra, već da je nastao "zastoj" zbog želje nekih članova srpske i crnogorske delegacije da u tekst Povelje ne uđe odredba o načinu izbora poslanika za parlament buduće državne zajednice Srbije i Crne Gore. Član crnogorske delegacije i predstavnik Demokratske partije Socijalista u Komisiji Miodrag Vuković rekao je za Radio Crne Gore da "ne zna ništa" o sastanku i da nije dobio poziv za taj sastanak. "Ne znam koga je Jočić konsultovao iz Crne Gore, mene nije, u najmanju ruku je nekorektno da sastanak Potkomisije bude zakazivan preko medija", rekao je Vuković. SRJ SPREMNA DA SE SPOR REŠI IZVAN SUDA Hag -- Pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu, pravni tim SRJ izneo je završnu argumentaciju kojom osporava nadležnost suda da presuđuje po tužbi BiH, u kojoj se Jugoslavija tereti za agresiju i genocid, počinjene u periodu od 1992. do 1995. godine. U završnoj reci pravnih zastupnika Jugoslavije ponovljeno je da je SRJ, u novembru 2000. godine, primljena u članstvo Ujedinjenih nacija, što dokazuje da do tada naša zemlja nije bila članica te organizacije. Kako nije bila članica UN, Jugoslavija nije mogla biti ni članica Statuta Međunarodnog suda pravde, a nije bila ni potpisnica Konvencije UN o genocidu, na kojoj se zasniva nadležnost suda da presuđuje u ovom sporu, kaze se u argumentaciji stručnog tima, koji predvodi profesor Tibor Varadi. Pravni zastupnici Jugoslavije tvrde da su pretpostavke o kontinuitetu SRJ sa SFRJ i izjave o preuzimanju svih međunarodnih obaveza bivše Jugoslavije, bile pogrešne. Zabuni je, do oktobarskih promena 2000. godine, doprinosio i zvanični Beograd, insistirajući na kontinuitetu, ali i međunarodna zajednica, pa i UN, neodređenim stavom prema međunarodnopravnom položaju treće Jugoslavije, izjavio je Varadi. On je rekao da je "Jugoslavija dugo tražila potvrdu svojih stavova o kontinuitetu kako bi obezbedila ravnopravan tretman u međunarodnoj zajednici. Signali koji su joj upućivani bili su kontradiktorni. Potreba da se nađe konačno resenje je rasla. Teško je reći da li je Jugoslavija jedan put sledila previše dugo ili nedovoljno dugo. Moć odluke o tome koji je princip ispravan nije bila u rukama SRJ," zaključio je Varadi, pozivajući sud da prihvati jugoslovenski zahtev za reviziju odluke o nadležnosti suda. Varadi je prokomentarisao jučerasnje citiranje izjave jugoslovenskog predsednika Vojislava Koštunice, koji je, navodno, 1994. godine gledajući Sarajevo sa položaja bosanskih Srba na brdima, rekao:"Ovde vidimo kako ce izgledati buduće granice Srbije". On je izjavio da ne možemo biti uvereni da je izjava tačna zbog neproverenih izvora iz kojih ona dolazi. Varadi je izrazio sumnju da spor BiH i Jugoslavije pred Međunarodnim sudom pravde moze doprineti procesu pomirenja naroda i država, kako je juče sugerisao glavni zastupnik BiH Sakib Softic. Tim pre, rekao je Varadi, što se u tužbi Bosne protiv SRJ, navodi ocena da je RS, danas legitimni deo BiH, "rezultat genocida nad nesprskim stanovništvom". Varadi je ponovio spremnost jugoslovenske strane da spor razreši van suda. Rasprava timova BiH i SRJ završava se sutra, iznosenjem završnih argumenata predstavnika Bosne. "SUMNJIVA HAPŠENJA TREBA ISTRAŽITI" Beograd -- Beogradski centar za ljudska prava podseća na obavezu državnih organa da spovedu hitnu i delotvornu istragu u svim slučajevima kada su hapšenja osumnjičenih za krivično delo izvedena pod sumnjivim okolnostima. "Prema međunarodnim standardima i domaćim propisima, istražni organi imaju obavezu da sprovedu hitnu i delotvornu istragu bez obzira na to da li su akte zlostavljanja izvršila privatna ili službena lica. Sprovođenje nepristrasne istrage je i u interesu policije, koja bi na taj način otklonila sve sumnje u zakonitost svog postupanja i time lakše dobila podršku javnosti za najavljen obračun s organizovanim kriminalom", navodi centar. Beogradski centar, takođe, podseća na obavezu policije da sva lica koja su lišena slobode u najkraćem roku izvede pred istražnog sudiju, koji prema novom Zakoniku o krivičnom postupku jedini može da odredi pritvor. Na taj način se vrši kontrola ne samo zakonitosti lišavanja slobode, već se nadgleda i korišćenje ovlašćenja koja policija često ume da prekorači", stoji u saopštenju Centra. POLICIJA: IMAMO DOKAZE ZA UHAPŠENU GRUPU Beograd -- Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije saopštilo je u sredu da ima "čvrste materijalne dokaze" da je grupa osumnjičena za ubistvo generala policije Boška Buhe izvršila to krivično delo i da je nameravala da izvrši još ubistava visokih državnih i javnih ličnosti. U saopštenju se navodi da policija intenzivno radi na prikupljanju dokaza za dalji postupak protiv ne samo uhapšenih osoba, već i organizatora, finansijera i lica koja su grupi pružala logističku podršku, kako građana, tako i pripadnika državnih službi. Ističući da zbog istrage ne može da objavljuje sve poznate detalje slučajeva, MUP je, "zbog velike zainteresovanosti građana i špekulacija u medijima, odlučio da objavi neke podatke", navodi se u saopštenju. MUP Srbije je, nekoliko dana nakon ubistva policijskog generala, otkrio da je Buhu ubio Nikola Maljković, a da je ubistvo naredio Željko Maksimović, ali nije mogao da ih uhapsi jer nisu bili u Republici, ističe se u saopštenju. Osim toga, kako se navodi, policija je obavezna da obezbedi čvrste materijalne dokaze kako bi osumnjičeni bili izvedeni pred sud, što tada nije bilo moguće. MUP je tada saznao da je u ubistvu učestvovala veća kriminalna grupa i za istragu je formirao posebnu grupu sastavljenu od operativaca beogradske policije, Bezbednosno-informativne agencije i Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala Ministarstva. Višemesečna istraga, koja je imala za cilj hapšenje svih njenih članova, organizatora i finansijera, usporavana je, jer je grupa bila obaveštena da je pod policijskom prismotrom. Takođe, rad na slučaju ozbiljno je ugrozila "izjava jednog političara", bazirana na informacijama pripadnika MUP-a, kojom je saopšteno ime organizatora grupe, a nakon čega su njeni članovi promenili način komunikacije. Neki od njih su i napustili Jugoslaviju, ali je policija posle mesec dana uspela ponovo da locira grupu i utvrdi mesta okupljanja i načine komunikacije njenih članova, navedeno je u saopštenju. Do hapšenja pojedinih članova, kako se ističe, došlo je ranije nego što je planirano, "jer je Nikola Maljković došao u Beograd kako bi ubio premijera Srbije Zorana Đinđića". U trenutku hapšenja Maljkovića, Maksimović nije bio u Srbiji, a nešto kasnije je napustio Jugoslaviju. On je, kako se navodi u saopštenju MUP-a, posle ubistva Buhe boravio u Crnoj Gori. HRVATSKA I SRJ: PARAFIRAN SPORAZUM O SLOBODNOJ TRGOVINI Zagreb -- SR Jugoslavija i Hrvatska u sredu su u Zagrebu parafirale Ugovor o slobodnoj trgovini. Konačno potpisivanje Ugovora očekuje se za oko mesec dana, a stupanje na snagu, nakon ratifikacije u parlamentima zemalja potpisnica, najavljeno je za prvi kvartal iduće godine. Ugovor su parafirali pomoćnik jugoslovenskog ministra za ekonomske odnose sa inostranstvom Dejan Jovović i pomoćnica hrvatskog ministra privrede Olgica Spevec. Ugovor je parafiran nakon jedanaest meseci i pet krugova pregovora. Ugovorom je predviđen prelazni period do 2007. godine, do kada će potpuno biti ukinute carine za industrijske proizvode, a dogovorene su i koncesije za poljoprivredne proizvode. "Ovo je značajan sporazum koji treba da dovede do povećanja naše ukupne ekonomske suradnje, pre svega robne razmene", izjavio je Jovović nakon parafiranja ugovora. On je dodao da je sastavni deo Ugovora i poseban aneks koji se odnosi na pravila o poreklu robe. Tim pravilima se precizno utvrđuje koja roba može ući u obzir za međusobnu robnu razmenu. Jovović je kao jedan od važnijih uslova za punu realizaciju Ugovora o slobodnoj trgovini naveo nužnost liberalizacije viznog režima, kako bi se intenzivirao slobodan protok roba i kapitala između SRJ i Hrvatske. Jugoslavija je do sada potpisala ugovore o slobodnoj trgovini s Makedonijom, Rusijom, BiH i Mađarskom, a parafirala je ugovore sa Slovenijom, Albanijom i sada s Hrvatskom. Do kraja godine očekuje se završetak pregovora s Bugarskom, Rumunijom i Moldavijom, najavio je Jovović. Odmah po početku primene Ugovora, nultom carinskom stopom biće obuhvaćeno oko 70 posto najmanje osetljivih industrijskih proizvoda, dok će se tokom prelaznog perioda carine sistematski smanjivati za ostale, osetljive i najosetljivije grupe proizvoda, objasnila je šef hrvatskog pregovaračkog tima Olgica Spevec. Ukupna prošlogodišnja robna razmena Hrvatske i Jugoslavije iznosila je 186 miliona američkih dolara ili 35 posto više nego u prethodnoj godini. Hrvatski izvoz je iznosio 146,8 miliona dolara, dok je uvoz iz SRJ bio 39,2 miliona dolara. U prvih osam meseci ove godine ukupna razmena je iznosila 138,7 miliona dolara, odnosno 8,3 posto više nego u istom razdoblju prošle godine, pri čemu je Hrvatska u SRJ izvezla robe u vrednosti 105 miliona dolara, a uvoz iz SRJ je iznosio 32,9 miliona dolara. SRPSKE PLATE VEĆE JEDINO OD RUMUNSKIH Beograd -- Plate u Srbiji jesu tokom ove godine imale intenzivniji rast od proizvodnje i broj plata potrebnih za pokriće minimuma egzistenicije se smanjuje, ali nivo kupovne moći stanovništva još ne može dobiti prelaznu ocenu, rekao je u sredu saradnik Instituta za tržišna istraživanja Saša Đogović. "Za pokrićem razlike između potrošačke korpe kao egzistencijalnog minimuma i prosečne plate i dalje je potrebno obezbediti dodatne izvore prihoda iz sive ekonomije ili doznaka rođaka i prijatelja iz inostranstva", rekao je Đogović na konferenciji za novinare. U septembru je, po njegovim rečima, za pokriće minimuma egzistencije tročlanog domaćinstva koje se greje daljinskim grejanjem bilo potrebno 1,12 prosečna neto zarada ili 1,44 prosečno isplaćenih penzija, a kod domaćinstva koje se greje strujom 1,34 prosečne plata odnosno 1,72 penzija. Saradnik IST Tomislav Milisavljević je podsetio da ne prosečna neto plata u septembru iznosila 9.674 dinara (159 evra)i bila je i nominalno (za 2,7) i realno (za 3,8 odsto) manja nego prosečna plata u avgustu.Dok su sva primanja stanovništva (plate, ostala lična primanja penzije) ostala na nivou iz avgusta. "Kad uporedimo našu prosečnu platu sa prosečnom platom zemalja u okruženju, vidimo da je niža jedino prosečna plata u Rumuniji", tvrdi Milisavljević i dodaje da je rumunska prosečna plata za 27 odsto niža od jugoslovenske. Prema njegovim rečima, više plate imaju Slovenija (za 3,94 puta), Hrvatskai (za 3,18 puta), Bosna i Hercegovina (1,53 puta), Republika Srpska (za 1,09 puta), Makedonija (za 1,18 puta) i Mađarska (1,41 puta). ECHO SE POVLAČI IZ SRJ Leskovac -- Šef Biroa za humanitarnu pomoć Evropske unije Kevin Menion najavio je u sredu odlazak te humanitarne organizacije iz Jugoslavije sredinom naredne godine. Menion je na konferenciji za novinare u Leskovcu rekao da je odluku o pružanju direktne humanitarne pomoći Srbiji donela Evropska komisija i zemlje članice Unije. "To samo znači da će se vrsta pomoći promeniti. Ovu zemlju ne možemo pokrenuti prema Evropskoj uniji samo uz humanitarnu pomoć", kazao je Menion, koji je prethodno prisustvovao otvaranju renoviranog objekta zdravstvene stanice u Leskovcu. MILENA AREŽINA KAŽNJENA ZBOG PONAŠANJA NA MITINGU Novi Sad -- Opštinski organ za prekršaje u Novom Sadu osudio novčanom kaznom bivšu predsednicu Privrednog suda u Beogradu Milenu Arežinu zbog ponašanja na mitingu socijalista u aprilu prošle godine u Novom Sadu, saopštio je funkcioner Demokratske stranke Bojan Pajtić, koji je i podneo prijavu protiv nje. Pajtić je naveo u saopštenju da je Arežina, kao jedan od govornika na mitingu Socijalističke partije Srbije, "vulgarnim izražavanjem i pretnjama revanšizmom" u slučaju povratka bivše vlasti "grubo prekršila osnovna pravila civilizovanog političkog delovanja". Pajtić je ocenio da odluka prekršajnog sudije o kažnjavanju Milene Arežine predstavlja "jasan signal svim političarima koji koriste govor mržnje kao sredstvo političke borbe da su vremena zastrašivanja i proganjanja političkih neistomišljenika bespovratno prošla". GRUBAČ POSTAO PREDSEDNIK SAVEZNOG USTAVNOG SUDA Beograd -- Sudija Saveznog ustavnog suda Momčilo Grubač jednoglasno je u sredu izabran za predsednika tog suda. Grubač nije učestvovao u tajnom glasanju, a podržale su ga ostale 4 sudije. Sudija Aleksandar Simić, koji je predložio Grubača za predsednika, to je obrazložio njegovim "višegodišnjim zalaganjem za princip vladavine prava i očuvanja slobode i ljudskih prava građana". Sudija Veselin Lekić ocenio je da su Grubačev rad i rezultati koje je postigao "dovoljna garancija da će njegovim izborom biti ojačane ustavnost i zakonitost i pravna država u celini". Grubač, koji je do sada bio vršilac dužnosti predsednika SUS, rekao je da izbor za predsednika suda za njega ima "simbolično značenje", jer je "manifestacija težnje da sud kao institucija bude učvršćen i stabilizovan i na organizacionom planu". VIŠE OD 20.000 ZAHTEVA ZA VRAĆANJE IMOVINE NA KOSMETU Priština -- Direkciji za stambena i imovinska pitanja do sada je podneseno više od 20.000 zahteva za vraćanje imovine na području Kosmeta. U Kancelariji HPD u Kraljevu, gde je smešteno više od 23.000 interno raseljenih lica sa Kosmeta, podneseno je više od 5.000 zahteva. Komisija za rešavanje imovinskih zahteva u Prištini do sada je izdala nešto više od 1.000 rešenja kojima je ispunjen zahtev raseljenih. U 45 odsto slučajeva reč je o deložaciji bespravno useljenih lica i povratku pravih vlasnika, a u 20 odsto deložacija je izvršena radi prodaje imovine ili njenog stavljanja na raspolaganje zakonskom vlasniku. Osim u Kraljevu, kancelarije HPD rade i u Beogradu, Nišu, Podgorici i Skoplju. Na području Kosmeta kancelarije HPD otvorene su u Kosovskoj Mitrovici, Gnjilanu, Peći, Prizrenu i u Prištini. Krajnji rok za podnošenje zahtjeva za vraćanje uzurpirane imovine je 1. decembar i malo je verovatno da će biti produžen. Projekat "Habitat", koji je osnovao HPD, na proleće startuje s novim programom, a reč je o izgradnji 600 kuća u nekoliko gradova Srbije, namenjenih raseljenim i izbeglim licima. KAKUK: RANJAVANJE TODOROVIĆA NESREĆAN SLUČAJ Priština -- Regionalni portparol UNMIK Đorđi Kakuk izjavio je da je ranjavanje Dragana Todorovića u severnom delu Kosovke Mitrovice bio "nesrećan slučaj". Todorović je ranjen u nedelju uveče, hicem iz pištolja. Povređena mu je potkolenica i nije bio u životnoj opasnosti. Incident se dogodio u naselju Bošnjačka mahala. Kakuk je na konferenciji za novinare rekao da je prema nalazima stručnjaka za sudsku medicinu i na osnovu izjava svedoka ustanovljeno je da je pucanj "došao iz pravca dečaka" koji je bio u društvu Todorovića. Kakuk je naglasio da se istaga o tom slučaju nastavlja i da će javnost biti obaveštena. NAREDNE GODINE KOSOVU 200 MILIONA EVRA Brisel -- Šef UNMIK-a Mihael Štajner ponovio je u sredu da će međunarodni donatori naredne godine odobriti Kosovu 200 miliona evra, od ukupnih 500 miliona predviđenih do 2005. godine. Po povratku iz Brisela, Štajner je novinarima na prištinskom aerodromu kazao da su međunarodni donatori podržali stav UNMIK-a i vlade da se Kosovu dozvoli pristup međunarodnim finansijskim institucijama, ne dajući pojedinosti o načinu pristupanja. Komentarišući preambulu Ustavne povelje Srbije i Crne Gore, kojom je Kosovo u sastavu Srbije, Štajner je rekao da nezavisno od stava Komisije o ustavnoj povelji Srbije i Crne Gore, Kosovo je pod Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN-a i nijedna odluka neće biti i nema zakonsku vrednost u vezi sa budućim statusom Kosova. "Status Kosova je otvoren i o tome može odlučiti jedino Savet Bezbednosti UN-a a nikakva neka treća strana", rekao je Štajner. KOŠTUNICA RAZGOVARAO SA DELEGACIJOM SRBA IZ MITROVICE Beograd -- Jugoslovenski predsednik Vojislav Koštunica razgovarao je u sredu u Beogradu sa delegacijom Srba iz Kosovske Mitrovice o okvirnim rešenjima Savezne i Republičke vlade za administraciju Severne Mitrovice. Kako je saopšteno iz Kabineta jugoslovenskog predsednika, na sastanku je izneto i nekoliko sugestija za pojedina pitanja, koja bi trebalo da budu rješavana u postupku implementacije odluka obe vlade. Sastanku je prisustvovao i šef Koordinacionog centra za Kosmet Nebojša Čović. NEDOUMICE OKO STATUSA VOJVODINE Novi Sad -- U četvrtak bi trebalo da se održi okrugli sto o radnoj verziji prednacrta konstitutivnog akta AP Vojvodine, javlja dopisnik Radija B92 Dragan Gmizić. Okrugli sto predstavlja deo javne rasprave koja je započela u Vojvodini nakon usvajanja izveštaja Komisije za izradu nacrta konstitutivnog akta od strane vojvođanske skupštine. Uoci odžavanja sednice okruglog stola na kojoj bi se trebalo raspravljati o prednacrtu konstitutivnog akta do preciznog sastava učesnika i pored različitih najava ne može se doći. U dosadašnjim raspravama na ovu temu, bile su zastupljene dve glavne opcije, umerene autonomije iza koje stoji DS, nešto radikalnije varijante sa druge strane iza koje je LSV Nenada Čanka. Upućeni u ovdašnje političke prilike tvrde da je potraga za srednjom merom uveliko u toku, pa tako do nedavni gotovo nesporni predlozi oko uvođenja institucija predsednika Vojvodine, Narodne banke i Vrhovnog suda sada su predstavljene kao alternative oko kojih tek treba da se raspravlja. Tokom jednomesečne javne rasprave trebalo bi da se dođe do finalne i najprihvatljivije verzije konstitutivnog akta koju bi usvojila pokrajinska skupština. Takva verzija bila bi konačan predlog ustavnog polozaja Vojvodine u budućem ustavnom polozaju Srbije. Podsećamo da su poslanici DSS jedini glasali protiv usvajanja izveštaja komisije za izradu nacrta konstitutivnog akta i njihovo učešće u radu okruglog stola je neizvesno. TIŠMA: LJUDI SU RAVNODUŠNI PREMA POČINJENIM ZLOČINIMA Novi Sad -- Jugoslovenski književnik Aleksandar Tišma izjavio je da Haški tribunal ne bi postojao da su domaći sudovi bili sposobni da sude za ratne zločine počinjene u protekloj deceniji na prostoru bivše Jugoslavije. "Da smo bili sposobni da izvedemo pred sud krivce za ratne zločine ne bi nam bio potreban Hag, ali kod nas je pravosudni sistem potpuno zakazao jer su ljudi potpuno ravnodušni porema počinjenim zločinima", rekao je Tišma u utorak uveče na tribini "Suočavanje s prošlošću", koju je organizovao Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji. On je ocenio da se vlast boji da dotakne temu ratnih zločina "jer zna da će svi reći: 'Dosta nam je, pustite nas na miru, hoćemo da živimo, ne želimo da slušamo o tome'". "Suđenje za počinjene zločine je neophodno, ali je za takvo suđenje potreban i sudija, a naše sudije nisu spremne za suđenje na taj način, niti je naša vlast spremna da ih obuči za takvo suđenje", rekao je Tišma. On je ocenio da su ratovi u protekloj deceniji bili "pljačkaški ratovi kao i Drugi svetski rat". "Hitler je bio pljačkaš koji je želeo da vlada Evropom i u njoj napravi svoje latifundije. Mi se pozivamo na denacifikaciju u Nemačkoj, ali treba znati da su Rusi i Amerikanci ušli u Nemačku i zarobili ili ubili svakog nemačkog vojnika, pa su pristupili denacifikaciji, a i to je išlo teško", naveo je on. Tišma je ocenio da su intelektualci u Srbiji veoma potkupljivi, zbog čega su odigrali veliku ružnu ulogu u sukobima na prostoru bivše Jugoslavije. "Kada dođe vreme, poput mobilizacije nacije za proširenje teritorija, intelektualcima se ponudi prostor i oni osete da je njihov momenat nastupio. Mnogi od njih su obični falsifikatori, jer, pogledajte šta su radili naši istoričari u poslednjih 12 godina, oni su falsifikovali i izmišljali istoriju", rekao je Tišma. On je rekao da se u svom književnom radu i svojim promišljanjima dosta bavio spremnošću ljudi da učine zlo drugima i dodao da je zaključio da u tome najvišu ulogu igra "ljudska glupost". "Prisustvovao sam Novosadskoj raciji, pa potom kontra-raciji, a zatim i vremenu u kom je čitavom jednom sloju ljudi, folksdojčerima, oduzeto državljanstvo samo zato što su Nemci. Sve to mi smo posmatrali ravnodušno i dopustili smo da se to dogodi", naveo je Tišma. Književnik Filip David ocenio je da su u zabludi oni koji misle da je bilo dovoljno ukloniti Slobodana Miloševića sa vlasti da bi kulturni model u Srbiji bio promenjen. "Milošević nije stvorio taj kulturni model, on je proizvod tog modela", rekao je David. Prema njegovim rečima, u Srbiji je u poslednjih 150 godina stalno prisutan sukob 2 kulturna modela: modernizacije i antimodernizacije. "Antimodernizacijski model je zapravo filozofija palanke, to je model u kom vladaju ksenofobija, zatvaranje, i pre ili kasnije vodi ka jednoj vrsti nacizma. Proevropski model u Srbiji je uvek bio u manjini", ocenio je David. On je rekao da je vladika Nikolaj Velimirović, "koji je danas jedan od najcitiranijih teologa, bio u stvari antisemita koji se divio Hitleru i poredio ga sa Svetim Savom". "Njegove političke ideje bile su izuzetno opasne i on je najbolji primer filozofije palanke i antimodernizma", ocenio je David. On je rekao da Srpska pravoslavna crkva "pokušava da se bavi politikom, a ne bi trebalo". "Kritika postupaka predstavnika SPC nema veze s kritikom pravoslavne vere", rekao je David. On je ocenio da su u Srbiji ekstremne desničarske grupe najbolje organizovane i već su duboko ušle u institucije, kao i na univerzitete. "Te grupe imaju svoj politički koncept, dok ga ostale grupe, koje nisu ekstremne, uopšte nemaju", ocenio je David. SOLANA I KARLA DEL PONTE O SARADNJI HAGA I ZEMALJA BALKANA Brisel -- Predstavnik Evropske unije Havijer Solana i tužilac Haškog suda Karla Del Ponte razmotrili su u sredu u kojoj meri zemlje Zapadnog Balkana sarađuju s tim sudom, uz poseban naglasak na to kako vlasti Jugoslavije i BiH ispunjavaju tu "međunarodnu obavezu i uslov za jačanje veza s EU", rekli su zvaničnici evropske petnaestorice u Briselu. U razgovoru je bilo reči i o tome kako EU, zemlje-članice petnaestorice i vlasti SRJ i BiH mogu pomoći Tribunalu da bi njegovi istražioci dobili podatke koji su im potrebni za istrage i optužnice. Zvaničnici bliski Solani su naveli da je, posle nedavnog boravka Karle del Ponte u Briselu, kada je naglasak bio stavljen na probleme u saradnji Hrvatske sa sudom, sada ponovo istaknuta nužnost bolje saradnje Beograda, "gde se kao glavni problem vidi slučaj Ratka Mladića" i BiH kako bi "Radovan Karadžić izašao pred Sud". "Rasprava o Kosovu je bila kratka", rekli su funkcioneri EU, objasnivši da je najavljena konferencija za štampu otkazana jer Karla del Ponte nije imala vremena za susret s novinarima. "MILOŠEVIĆ POD SVAKODNEVNOM KONTROLOM LEKARA" Hag -- Zdravstveno stanje Slobodana Miloševića svakodnevno kontrolišu lekari u pritvoru Haškog tribunala u Ševeningenu, ali se još ne zna kada će suđenje biti nastavljeno, saopšteno je u sredu u Tribunalu. Portparol sudskih veća Tribunala Džim Lendejl je rekao da se u rasporedu rada Haškog tribunala za ponedeljak planira zasedanje u "slučaju Milošević", ali da se to može promeniti. Lendejl je potvrdio da je Milošević imao visok krvni pritisak i da se žalio na iscrpljenost kada su prošlog petka lekari odlučili da on ne može prisustvovati suđenju. Detaljnim lekarskim pregledom tokom leta je utvrđeno je da kod Miloševića postoji "značajan kardiovaskularan rizik", zbog čega su lekari savetovali da mu bude "smanjeno radno opterećenje". Sudsko veće zbog toga je odlučilo da Milošević na svake 23 nedelje procesa ima produžen vikend od 4 dana. ĐUKANOVIĆ RAZGOVARAO SA KUTILJEROM Podgorica -- Crnogorski predsednik Milo Đukanović i specijalni predstavnik UN za ljudska prava u bivšoj Jugoslaviji Žoze Kutiljero saglasili su se u sredu u Podgorici da je proteklih godina potrošeno mnogo vremena na debate o političkim i nacionalnim pitanjima i da budućnost regiona zavisi od razvoja ekonomije. Đukanović je Kutiljeru rekao da je upravo to bio osnovni motiv za donošenje odluke da on obavlja premijersku dužnost u naredne četiri godine, saopšteno je iz kabineta crnogorskog predsednika. Đukanović je ocenio da Crna Gora sada ulazi u mirniji period, nakon što je uspela da se zaštiti "od Miloševićeve diktature i postigne kompromisni aranžman sa Srbijom, na osnovu kojeg i Crna Gora i Srbija nakon tri godine mogu doneti odluku o svom budućem državno-pravnom statusu". RODITELJI PROTESTOVALI U BEOGRADU, TRAŽE JEDINSTVENU ISTRAGU Beograd -- Više od 100 roditelja iz cele Srbije, koji sumnjaju u zvanične lekarske izveštaje kojima je konstatovana smrt njihove dece, okupilo se u sredu u Drugom opštinskom sudu u Beogradu kako bi podsetili na zahtev da o tim slučajevima bude vođena jedinstvena istraga. Roditelji su čekali u hodniku suda, ispred slušaonice u kojoj jedan od njih, Milutin Manojlović iz Soko Banje, davao iskaz. Manojlović je nakon saslušanja izjavio da je njegov slučaj ipak tretiran kao pojedinačan: "Verovatno nepoznavanjem materije, ili neželjenjem da se materija upozna za ovih 11 meseci, sudija je skakala sa pitanjima iz meseca u mesec, i tako ovaj zapisnik ima malo nekih preskoka i ne deluje dobro. Slučaj je bacila na zadnju stavku, na DNK i ja sam onda morao da je na kraju pitam, neobavezno, šta bi bilo da ja nisam našao svoju ćerku, sa kojim će detetom ovi ljudi izvršiti DNK". Supruzi Milutina Manojlovića Radojki, međutim, u sredu nije dozvoljeno da uđe u sudnicu uprkos činjenici da je i ona pozvana na saslušanje. "Poziv sam dobila isto u 9 sati, zajedno smo dobili poziv. Međutim, njega su pustili, mene nisu pustili. Posle toga, kada je on izašao, ja sam povukla moj poziv, ona je pitala zašto povlačite, rekla sam da ja ne želim da me saslušate. Niste mene udostojili kao majku koja se porodila i koja je rodila dva deteta sa tim čovekom. Ne možete da razdvajate mene i njega", kazala je Radojka Manojlović. Milutin Manojlović je najavio da će delegacija roditelja koji sumnjaju u lekarske izveštaje o smrti svoje dece 14. novembra razgovarati s predstavnicima Komesarijata Ujedinjenih nacija u Beogradu. "Ako do tada ne dobijemo garancije o otvaranju procesa, onda ćemo se boriti da to iznesemo van teritorija Jugoslavije", istakao je Manojlović. Predsednik Savezne Republike Jugoslavije Vojislav Koštunica, primio je u sredu u Palati federacije delegaciju roditelja koji sumnjaju u zvanične izveštaje da su im deca umrla prilikom rođenja. Oni su upoznali predsednika Koštunicu sa svojim problemom i zatražili podršku za utvrđivanje istine o sudbini njihove novorođenčadi. Predsednik Koštunica je rekao da će od nadležnih državnih organa zatražiti rešavanje njihovih problema. ROMSKI OBRAZOVNI CENTAR ZATVOREN ZBOG NEDOSTATKA SREDSTAVA Čačak -- Romski obrazovni centar u Čačku, koji je pohađalo 35 romske dece, nakon više od godinu dana prestao je da radi zbog nedostatka materijalnih sredstava, saopštio je predsednik čačanskog Udruženja Roma "Bibijaće Čave" Miroslav Mitrović. On je rekao da je Centar zatvoren 1. novembra zato što to udruženje Roma više nije moglo da plaća ni minimalne troškove struje, vode i grejanja. Taj obrazovni centar je otvoren prošle godine za dopunsku nastavu za romske osnovce. Dopunske časove volonterski su držali jedna učiteljica i 5 profesora iz matematike, srpskog i engleskog jezika, fizike i informatike. Mitrović je rekao da se za godinu dana 10 puta obraćao pismenim zahtevima gradskoj vladi i rukovodstvu Skupštine opštine Čačak s molbom da Opština finansijski pomogne Romski obrazovni centar, ali da do sada nije stigao nijedan odgovor. "Potpredsednik SO Gordana Cerović je na zvaničnom otvaranju našeg Centra obećala da će Opština finansijski pomoći rad Centra i istakla da je obrazovanje jedini način da se Romi izbore za svoj status, ali to su bila samo prazna obećanja i izjave za jednokratnu upotrebu," rekao je Mitrović. On je rekao da je za finansiranje Romskog obrazovnog centra u Čačku potrebno 4.800 evra godišnje i izrazio ogorčenje što rukovodstvo čačanske opštine, za koju se "priča da je jedna od najbogatijih u Srbiji", ne želi da pomogne. Mitrović je naglasio da se sa istim zahtevom obraćao i nadležnom ministarstvu Vlade Srbije, ali da nije bilo odgovora. ŠTRAJK GLAĐU RADNIKA BORSKE TOPIONICE Bor -- Tri radnika preduzeća zaštita koje obezbeđuje objekte RTB Bor počeli su štrajk glađu. Jedan od štrajkača Blagoje Radovanović pre godinu dana obavestio je javnost da poseduje dokumentaciju o spaljivanju propusnica za iznošenje zlata i bakra iz kruga Borskog holdinga, javlja iz Bora dopisnik Radija B 92 Dejan Radulović i dodaje kako radinici imaju dva zahteva, smenu direktova i Upravnog odbora ovog preduzeća i, kako kažu, animiranje javnosti na putu ka istini. Nebojša Đorđević, jedan od štrajkača glađu, za B92 kaže: "Bilo je teško, hladno je, ali ne odustajemo. U utorak je zasedao Upravni odbor i nikakvo rešenje još uvek nije nađeno". Direktor preduzeća Zaštita, na optužbe štrajkača odgovara: "Odgovorno tvrdim da je ovde od kada sam ja, rađeno sve po zakonu. Za sve što je rađeno postoje odluke organa ovog preduzeća, a njihovo nezadovoljstvo je možda potkrepljeno time što nisu dobili unapređenja, koja su tražili bez osnova", a kako je još naglasio direktor Jordanović, materijal koji je bio spaljen u Topionici, bio je predviđen za uništavanje. To su stare propusnice koje se ispisuju svaki dan. Kako saznajemo, direktor je pokrenuo postupak za otpuštanje Blagoja Radovanovića i Ivice Spasića. RISTIĆ PRIMLJEN NA VMA POSLE 14 DANA ŠTRAJKA GLAĐU Beograd -- Na predlog konzilijuma lekara iz Smedereva, doktor Milivoje Ristić primljen je u sredu na Kliniku za endokrinologiju Vojno medicionske akademije radi lečenja nakon četrnaestodnevnog gladovanja. U saopštenju sa VMA se precizira da sadašnji klinički nalaz pokazuje da Risić ima znake umerene dehidracije i telesne iscrpljenosti, ali da su vitalne funkcije očuvane. Od 24. oktobra ove godine Ristić štrajkuje glađu zbog nerešenog stambenog pitanja. U apelu Olge Ristić, koje je juče dostavljeno medijima, majke sedmoro dece, navodi se da je njen suprug hirururg gastroentrolog, štrajkom glađu "bez vode i hrane pokušava da ostvari naša ustavom zagarantovana prava". Olga Ristić navodi da njihova devetočlana porodica živi u vlažnom i mracnom stanu površine od 47,3 kvadratna metra, 3,21 metar kvadratni korisne površine po osobi. PRONAĐENI OSTACI SREDNJEVEKOVNOG SELA Novi Sad -- U centru Novog Sada pronađeno je značajno arheološko otkriće, koje bi trebalo da potvrdi pretpostavke da je taj grad mnogo stariji od 300 godina, kako se do sada mislilo. Arheolog novosadskog Zavoda za zaštitu spomenika kulture Dušica Veselinov izjavila je da je, prema njenom mišljenju, reč o otkriću srednjevekovnog sela Bakšić u strogom centru grada. Pronađeni ostaci ukopanih stambenih objekata, grnčarije, opeke, kamena, nešto metala i životinjskih kostiju ukazuju da se radi o naselju iz 11. i 12. veka. "To otkriće ukazuje na neosnovanost dosadašnjih naučnih spoznaja, prema kojima Novi Sad spada u kategorije 'mlađih gradova' i da je nastao pre samo 300 godina", dodala je Dušica Veselinov. Ona je rekla da u Njegoševoj 10 i okolini predstoji sistematsko zaštitno arheološko istraživanje koje bi trebalo da bude okončano do zime. U Njegoševoj 10 su pre desetak dana, prilikom rušenja jedne stare zgrade radi izgradnje novog stambenog objekta, radnici otkrili neobične predmete, o čemu su odmah obavestili Zavod za zaštitu spomenika kulture. EKSPLODIRALE 4 RUČNE BOMBE, NEMA POVREĐENIH Kula -- U eksploziji 4 ručne bombe, koje su u sredu ujutro bačene na prodavnicu mešovite robe u Kruščiću kod Kule, nema povređenih, ali je pričinjena znatna materijalna šteta. Bombe domaće proizvodnje bačene su nešto posle 2:00 na prodavnicu u vlasništvu Olivere Šćepanović, rekao je dežurni istražni sudija iz Kule Mladen Puškar. Prema njegovim rečima, materijalna šteta je 3.000 evra. DOMAZET: SPREMAN SAM DA RAZGOVARAM S HAŠKIM ISTRAŽIOCIMA Zagreb -- Penzionisan hrvatski admiral Davor Domazet Lošo, koji je pozvan na razgovor sa istražiocima Haškog tribunala u svojstvu optuženog, izjavio je u utorak uveče da će se odazvati na taj poziv. U kratkom razgovoru za informativnu emisiju Hrvatske televizije, Domazet je izjavio da mu je u ponedeljak iz Vladinog Ureda za saradnju s Haškim tribunalom uručen poziv u kom se traži razgovor s njim. U pozivu se navodi i njegova funkcija načelnika Obaveštajne službe Oružanih snaga Hrvatske od 1991. do 1997, ali je Domazet rekao da mu nije poznato o čemu istražioci s njim žele da razgovaraju. Upitan postoji li mogućnost da odgovara na pitanja istražilaca po komandnoj odgovornosti, Domazet je odgovorio da ga funkcija načelnika Obaveštajne službe oslobađa komandne odgovornosti, jer takvu funkciju on ni u jednom trenutku nije vršio. IZETBEGOVIĆU UGRAĐEN PEJSMEJKER Ljubljana -- Bivšem predsedniku Predsedništva Bosne i Hercegovine Aliji Izetbegoviću u Kliničkom bolničkom centru u Ljubljani u utorak je ugrađen pejsmejker. Kako je nakon operacije izjavio kardiolog KBC Tone Gabrijelčič, Izetbegović se nakon operacije oseća dobro, a ugrađen uređaj ima funkciju smirivanja srčanog ritma prilikom pojava fibrilacije u srčanoj pretkomori. Izetbegović je na ljubljansku kliniku došao u ponedeljak kako bi bili urađeni svi pregledi u vezi sa operacijom. DRNOVŠEK FAVORIT NA PREDSEDNIČKIM IZBORIMA Ljubljana -- Međunarodni institut za međureligijske, međunacionalne i bliskoistočne studije, IFIMES, iz Ljubljane, napravio je analizu izbora za predsednika Slovenije, koji će biti održani u nedelju, prenosi dopisnik B92 iz Ljubljane Jelica Greganović. "Na predstojećim izborima Slovenija će dobiti svog drugog demokratski izabranog predsednika od proglašenja nezavisnosti. Predsednički izbori prva su prilika da bude zamenjen do sada poslednji nezamenjen položaj u državi od 1990, položaj predsednika. Smatra se da je tranzicija završena tada kada se na svim ključnim položajima fizički, demokratskim putem, zamene nosioci položaja. Prema tome, predstojeći izbori simbolično znače i kraj tranzicije u Sloveniji. U predsedničkoj trci učestvuje 9 kandidata. Predsednička kampanja nije prepoznatljiva i ne odiše zanimljivošću. Favorit je predsednik Vlade Janez Drnovšek, koji će se verovatno useliti u predsedničku palatu", stoji u analizi IFIMES. REPUBLIKANCI "PREUZELI" KONGRES SAD Vašington -- Republikanci predsednika SAD Džordža Buša ostvarili su veliku pobedu na izborima za Kongres, uz očekivanu kontrolu u Predstavničkom domu i neočekivanu u Senatu, gde su demokrate do juče imale većinu i sa te pozicije efikasno dejstvovale kao partner i, po potrebi, korektor predsednikove politike. Sada se situacija uveliko promenila, Buš je dobio otvoren prostor da u sledeće 2 godine, do sledećih izbora, ubaci u punu brzinu svoju predsedničku kompoziciju, sa svim mogućim posledicama tog novog rasporeda snaga. U ovom trenutku nisu poznati svi rezultati, ali do sledećih izbora prednost republikanaca je potpuna i nedostižna. U Predstavničkom domu to je, zasad, 226:204 i u Senatu 51:46, u iščekivanju rezultata iz još 3 države. Demokratama ostaje za utehu činjenica da su ostvarile značajnu prednost na izborima za guvernere, koji imaju veoma veliku vlast u svakoj od država SAD. I na tom frontu, međutim, republikanci su izgubili rat, ali su dobili glavnu bitku: predsednikov brat Džeb Buš odbranio je na Floridi, s neočekivano velikom razlikom, svoju guvernersku poziciju. NEMAČKA OBAVEŠTAJNA SLUŽBA NAJAVLJUJE UDARE AL-KAIDE Berlin -- "Pripadnici Al-Kaide, kojih ima i u Evropi i u Nemačkoj, spremaju se da udare na ciljeve u Nemačkoj", izjavio je šef nemačke obaveštajne službe August Haning. On je svoju tvrdnju zasnovao na najnovijim podacima i analizama svoje službe, ali i na nedavnim izjavama Bin Ladenovog zamenika Al-Zavahirija, koji je zapretio i Nemačkoj i Francuskoj zbog podrške SAD u području Zaliva. Haning je izjavio da je reč o "veoma konkretnim strahovanjima", zbog koji se "mora računati sa udarom većih razmera u Nemačkoj". Analize BND pokazuju da je Al-Kaida, zahvaljujući svojoj decentralizovanoj organizaciji, u stanju da planira i izvede niz paralelnih akcija, pri čemu se pripreme za njihovo izvođenje odvijaju u potpunoj diskreciji. Prema procenama BND, Al-Kaida se sprema da izvrši niz udara da bi pokazala svoju neokrnjenu moć delovanja, naglasio je Haning. I RUSIJA, FRANCUSKA, IRAK I S. KOREJA POSEDUJU VIRUS BOGINJA Vašington -- Obaveštajne službe SAD tvrde da, pored Sjedinjenih Američkih Država, i Francuska, Rusija, Irak i Severna Koreja poseduju neprijavljene zalihe virusa boginja. To je objavio "Vašington post", koji navodi i da je, prema drugom izveštaju, šef terorističke mreže Al-Kaida Osama bin Laden pokušao da nabavi virus, ali da "nema razloga da se misli da je on do njega i došao". Obaveštajne službe SAD navode da Rusi imaju najznačajnije zalihe. Neimenovan zvaničnik ruske firme "Biopreparat" izjavio je "Vašington postu" da je nagledao proizvodnju virusa u obliku rastvora, kako bi mogao da bude u projektilima. Prema tom izveštaju, Francuska ima neznatne zalihe, dok Irak ima "vakcine namenjene vojnicima, među kojima je i vakcina protiv boginja". To se navodi u neobjavljenom izveštaju inspektora UN za razoružanje. U tom dokumentu se pominju i smrtni slučajevi od boginja 1985. i 1986. U drugom izveštaju posebnog odseka CIA, Moskva je Bagdadu 90-ih godina otkrila tehnologiju za razvijanje skladišta virusa. Severna Koreja odavno ima program za proizvodnju aktivnog biološkog oružja, navodi CIA koja, međutim, priznaje da je obaveštenje dobijeno od izvora koji nije suviše pouzdan. MKCK ZATRAŽIO OBJAŠNJENJE O UPOTREBI GASA Ženeva -- Međunarodni komitet Crvenog krsta zatražio je od ruskih vlasti objašnjenje u vezi sa upotrebom gasa u nedavnoj akciji oslobadjanja talaca u moskovskom pozorištu, rekao je šef delegacije MKCK u Rusiji Mišel Minig. On je na konferenciji za novinare rekao da je MKCK zabrinut zbog upotrebe hemijske supstance i zbog broja žrtava u toj akciji. "Upotreba gasa je složeno pitanje koje je uređeno međunarodnim sporazumima, takođe složenim. Počeli smo razgovore o tom specifičnom pitanju, zatražili smo objašnjenja od ruskih vlasti i izrazili našu zabirnutost", rekao je on. Prema njegovim rečima, ti razgovori su počeli u ponedeljak u Moskvi i biće nastavljeni. Mining je tokom krize s taocima u Moskvi u više navrata ulazio u pozorište kako bi doneo lekove taocima i evakuisao one koje su čečenski teroristi oslobodili. On je naglasio da MKCK ne želi da se izjašnjava o načinu na koji su ruske vlasti rešile krizu talaca, ali da zato može da javno izrazi svoju zabrinutost zbog "činjenice da je hemijska supstanca upotrebljena". VOJSKA SAD USPEŠNO TESTIRALA LASERSKO ORUŽJE London -- Vojska SAD je prvi put oborila ispaljenu artiljerijsku granatu koristeći visokoenergetski laser, javio je u sredu BBC. Laser je uz pomoć radara otkrio granatu u letu, označio je kao metu i ispalio snop koncentrisanih fotona koji je uništio projektil. Mobilni taktički visokoenergetski laser, MTHEL, razvijen je u korporaciji TRV za potrebe armije SAD i izraelskog Ministarstva odbrane. Tim laserom je pre 2 godine oborena jedna raketa, ali je u testu u utorak u Novom Meksiku pogođen projektil koji se kretao mnogo većom brzinom. OD POŽARA U VOZU POGINULO 12 OSOBA Nansi -- Najmanje 12 lica je poginulo, dok je 9 povređeno u požaru koji se u noći između utorka i srede dogodio u spavaćim kolima međunarodnog voza na liniji Pariz-Minhen-Beč. Prema saopštenju prefekture u Nansiju, požar je izbio oko 2:00 u spavaćim kolima Nemačke železnice. Službenici francuske železnice primetili su dim na spavaćim kolima u blizini francuskog grada Nansija i zaustavili voz. "Među poginulima su 5 žena, 6 muškaraca i jedno dete", saopštila je prefektura Nansija. Prema informacijama vatrogasne službe, 7 od 12 poginulih umrlo je od trovanja gasovima nastalim u požaru. U AVIONSKOJ NESREĆI POGINULO 20 OSOBA Luksemburg -- Dvadeset osoba je u sredu poginulo kada se avion luksemburške kompanije "Lukser" srušio zbog guste magle pored aerodroma u Luksemburgu. Od ukupno 19 putnika i tri člana posade, samo su pilot i jedan putnik preživeli nesreću, saopšteno je večeras. Luksemburški ministar saobraćaja Henri Grethen je precizirao da su većina putnika bili Nemci, uglavnom "poslovni ljudi koji dolaze u Luksemburg na jedan dan", zatim pet građana Luksembruga i dvoje Francuza. Avion "foker 50" srušio se prilikom manevra sletanja jutros nešto posle 10 sati po lokalom vremenu u blizini Nideranvena, 10 kilometara od aerodorma Luksemburg-Findel. To je druga velika avionska nesreća u protekle dve decenije u kneževini koja ima oko 380.000 stanovnika i nalazi se između Nemačke, Belgije i Francuske. NASA NARUČILA KNJIGU ZBOG SKEPTIKA Vašington -- NASA je naručila knjigu koja će dokazati da su se Amerikanci zaista spustili na Mesec. Kamenje sa Meseca nije bilo dovoljno. Ni svedočenja astronauta, čak ni fotografije. Većina ljudi veruje da su američki astronauti prvi stigli na Mesec, u misiji Apola 11, 20. jula 1969. Ipak, oni koji ne veruju u to razvili su pravu kućnu radinost sumnjičavosti, a protiv toga NASA pokušava da se bori. "Brine me ta priča koja kruži, da se mi nikada nismo spustili na Mesec. Povremeno nas zovu ljudi koji pitaju kako da opovrgnu te tvrdnje, i to uglavnom učitelji", kaže za Rojters Rodžer Lonijus, glavni istoričar NASA. Lonijus kaže da je odavno želeo da sastavi priručnik za nastavnike i sve one koji žele da razuvere sumnjivce. NASA je u septembru pristala da inženjeru aeronautike Džejmsu Obergu plati 15.000 dolara da napravi monografiju u kojoj, tačku po tačku, pobija tvrdnje skeptika. NASA je decenijama bila meta nevernika, ali to nije dobijalo mnogo medijske pažnje, sve dok prošle godine televizija "Foks" nije emitovala emisiju pod nazivom "Teorija zavere: Da li smo se spustili na Mesec?". Emisija je podstakla širenje sumnji po Internetu, a to je, opet, navelo mnoge naučnike da im uzvrate da su njihove tvrdnje jednostavno smešne. Skeptici tvrde da je, pošto na Mesecu nema vetra, fotografija očit falsifikat. Na sajtu namenjenom nevernicima, NASA saopštava da se slaže da na Mesecu nema vetra zemaljskog tipa i da nema ni atmosfere. Kada su astronauti pokušali da pobodu zastavu na površinu Meseca, morali su malo da je vrte pre nego što su u tome uspeli, i to je stvorilo "sumnjive" nabore. Nabori bi se na Zemlji ispravili za nekoliko sekundi, usled delovanja atmosfere, ali su na Mesecu ostali, pa je izgledalo kao da ih je napravio vetar, kažu stručnjaci. Postoje i drugi sajtovi, kao što www.badastronomy.com, koji napadaju srž tvrdnji nevernika. Kreator sajta je astronom Filip Plejt. Kontroverzu je nedavno ponovo aktuelizovao izvesni Bart Sibrel, koji je napravio film u kom dovodi u sumnju istinitost misija "Apola". On se 9. septembra u hotelu "Beverli Hils" sreo sa astronautom Bazom Oldrinom i zatražio od njega da mu se zakune na Bibliju da je zaista šetao po Mesecu. Oldrin, drugi čovek koji se spustio na Mesec, opalio je šamar Sibrelu. PREGLED ŠTAMPE U Pregledu štampe možete da pročitate: iz "Politike" o završenoj konferenciji "Kako uspeti u Srbiji" i tekst protiv "zloslutne odbrane Dimitrija Ljotića", iz "Blica" o saobraćajnoj nesreći kod Ostružnice, upozorenje kulturnoj javnosti akademika Sime Ćirkovića iz lista "Danas" i o smeštaju crnogorskih studenata u Vojvodini iz "Dnevnika". Strana štampa: "Iako se mediji najviše fokusiraju na prodaju jugoslovenskog oružja Iraku, zvaničnici tvrde da naoružanje isporučeno Liberiji predstavlja razlog za ozbiljnu zabrinutost zbog pretnje regionalnoj stabilnosti u zapadnoj Africi. Britanski vojnici su pre 2 godine intervenisali u cilju okončanja građanskog rata u Sijera Leoneu, a tamo se još nalazi oko 400 pripadnika britanskih snaga", piše britanski "Guardian" povodom posete britanskog ministra inostranih poslova Beogradu. TEMA: OZNAČEN START NOVE IZBORNE TRKE Zakon o izboru narodnih poslanika promenjen je u odredbi koja obavezuje da i u drugom krugu za izbor predsednika mora biti ispunjen cenzus koji čini 50 odsto izašlih od ukupnog biračkog tela. Druga novina je da najkraći rok za kampanju za izbor predsednika bude 30, umesto dosadašnjih 45 dana. Predsednički izbori zakazani su za 8. decembar. Po Ustavu, izbori treba da budu raspisani najkasnije mesec dana pre isteka mandata sadašnjeg predsednika. Mandat Milana Milutinovića ističe 5. januara, pa bi prema tome izbori trebalo da budu održani do 5. januara. Pitanje je da li postoji vremenski škripac od 3 dana, čime kasnije mnogi mogu da manipulišu. Opširnije u Temi. NA DANAŠNJI DAN - 6. NOVEMBAR Beograd -- 1632 - Švedski kralj Gustav II Adolf, veliki vojskovođa i vojni reformator, poginuo je u Tridesetogodišnjem ratu u bici kod Licena, u kojoj je njegova vojska potukla snage Protivreformacije pod komandom generala Valenštajna. 1661 - Rođen je španski kralj Karlos II, poslednji monarh iz dinastije španskih Habsburga (1665-1700). Posle njegove smrti počeo je Rat za špansko nasledje (1701-14). Pošto nije imao muškog potomka, za naslednika je odredio Filipa Anžujskog, unuka Luja XIV i osnivača burbonske dinastije u Španiji koji je kao Filip V stupio na presto nakon Utrehtskog mira 1714. 1771 - Rođen je nemački izdavač i štampar Alojz Zenefelder, koji je 1796. pronašao hemijski postupak štampanja, autografiju i litografiju, a 1826. litografiju u više boja. Napisao je "Udžbenik litografije". 1787 - Rođen je Vuk Stefanović Karadžić, reformator srpskog jezika i pravopisa. Izdao je više zbirki narodnih pesama i pripovedaka, prvu srpsku gramatiku ("Pismenica") i rečnik (1818). Uredjivao je almanah "Danica" i nastojao da Evropu upozna sa srpskim narodnim blagom. Borio se protiv samovlašća kneza Miloša Obrenovića i jakog fronta protivnika reforme jezika. Umro je u Beču 1864, a njegovi posmrtni ostaci su 1897. preneti iz Beča u Beograd i sahranjeni uz Dositeja Obradovića ispred Saborne crkve u Beogradu. 1814 - Rođen je belgijski proizvodjač duvačkih instrumenata Adolf Saks, koji je 1840. izumeo muzički instrument nazvan po njemu saksofon. 1860 - Za predsednika SAD izabran je Abraham Linkoln, koji je u januaru 1863. proglasio oslobađanje američkih robova. Tokom njegovog mandata vođen je Američki građanski rat (1861-65) u kojem je Unija severnih država pobedila robovlasnički Jug. Šest dana po završetku rata ubijen je u pozorišnoj loži u atentatu koji je izvršio glumac J.W. But. 1861 - Rođen je kanadski trener Džejms Nejsmit, koji je 1891. izmislio košarku, kao dopunski sport za igrače američkog nogometa. U Evropu je stigla preko američkih vojnika, a u naše krajeve košarku je doneo izaslanik Crvenog krsta Amerikanac Vilijem Viland 1923. prikazavši je na kursu za učitelje u Beogradu. 1880 - Francuski mikrobiolog Šarl Laveran, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1907, otkrio je uzročnika malarije, ali nije mogao da objasni na koji način dospeva u organizam. Engleski lekar Ronald Ros je 15 godina kasnije utvrdio da malariju prenose komarci. 1893 - U Petrogradu je umro slavni ruski kompozitor Petar Iljič Čajkovski, kojeg mnogi smatraju klasikom ruske muzike. Njegovo delo, inspirisano narodnom muzikom, bajkama i ruskom istorijom, obuhvata sve muzičke vrste, a najpoznatiji su šest simfonija, tri klavirska koncerta, opere "Evgenije Onjegin" i "Pikova dama", balet "Labudovo jezero" i uvertira "Romeo i Julija". 1911 - Predsednik Meksika je postao Fransisko Madero, vođa revolucije protiv diktatora Porfirija Dijasa. 1917 - Posle pet meseci borbi, u Prvom svetskom ratu je pobedom zapadnih saveznika nad Nemcima okončana treća bitka kod belgijskog grada Ipr. Linija fronta pomerena je za nepunih deset kilometara, a poginulo je najmanje 240.000 vojnika. 1931 - Održan je antirežimski protestni skup na Beogradskom univerzitetu, nakon kojeg su studenti krenuli u protestnu šetnju Knez Mihailovom ulicom. Policija je uhapsila 13 i ranila šest studenata. 1943 - Sovjetska armija je u Drugom svetskom ratu oslobodila Kijev nakon dvogodišnje nemačke okupacije. 1950 - U Beogradu je osnovan Muzej primenjene umetnosti Srbije. 1964 - U saobraćajnoj nesreći je poginuo Slobodan Penezić Krcun, predsednik vlade Srbije i visoki funkcioner Komunističke partije. Posle Drugog svetskog rata bio je načelnik OZNE za Srbiju, a potom ministar unutrašnjih poslova Srbije. 1975 - Na inicijativu kralja Hasana počeo je "Zeleni marš" u kojem je 350.000 Marokanaca sa zastavicama i Kuranom u rukama prešlo u Zapadnu Saharu, tražeći dekolonizaciju te oblasti. Narednih dana u Madridu je potpisan sporazum kojim je Spanija predala Zapadnu Saharu Maroku i Mauritaniji. 1996 - Bivša jugoslovenska republika Hrvatska postala je 40. član Saveta Evrope. 1999 - Australijanci su na referendumu sa 55 prema 45 odsto glasova odbacili predlog da britanski monarh kao šef države bude zamenjen republikanskim ustrojstvom države. -----BEGIN PGP SIGNATURE----- Version: PGP 6.5.1i iQA/AwUBPcmaQ0MYhVuIcyHKEQIyjwCgn7TAg7MuhkagYN/wjXg0UVAfXhgAoIJW eoxp+FakEhC1ikoUdfOiwJvq =k3jP -----END PGP SIGNATURE----- ==================================================================== b92-s je otvorena mailing lista koja sluzi za distribuciju vesti Radija B92. Vesti se salju u blokovima svakog dana u 23:55 CET. Vise informacija o RTV B92 mozete dobiti na: http://www.b92.net/ Srpska Informativna Mreza [EMAIL PROTECTED] http://www.antic.org/
