http://www.nin.co.yu/cgi-bin/printpage?filename=/2002-11/21/26062.html
NIN, 2708, 21.novembar, 2002.
Politika:
Javi se, Labus!
Da bi Srbija dobila predsednika u decembru, Vojislav Kostunica,
nesporni broj 1 po glasovima biraca, mora da pristane na malu pomoc
prijatelja iz septembra 2000. godine
Samouvereni i odlucni Dragan Marsicanin, sef izbornog staba
Vojislava Kostunice, nije ni sanjao da ce se njegovoj izjavi nasmesiti
upravo tamo gde je on najmanje zeleo. Ako je neizlazak na izbore isto
sto i glas za Zorana Dindica, onda je lider Demokratske stranke, u
stvari, jedini dobitnik, iako u intervjuu "Vecernjim novostima" kaze:
"Zaista se ne bavim pitanjem predsednickih izbora." Jer, po
Marsicaninovoj "logici", premijer Srbije je u prvom krugu izbora u
septembru dobio 2 938 927 glasova, u drugom krugu 3 595 905 glasova, a u
decembru ce imati oko tri miliona, koliko nece dobiti nijedan od
zvanicnih kandidata za predsednika.
Marsicanin - koji ce u ovom tekstu biti glavni komentator jer je
njegov predsednik onaj od koga se ocekuje da privuce glasace na izbore
ovom tumacenju ce se samo nasmesiti, znajuci da niko ozbiljan nece na
ovaj nacin tumaciti njegovu izjavu. Ali, recena "logika" samo na jedan
uvrnuti nacin pokazuje koliko je problema kada se u izbornu trku ubaci i
neko ko u njoj nije i zvanicno.
Ali, dosad je to bilo korisno, jer je Kostunica upravo na
kampanji "Uostalom, Dindica treba spaliti" bio prvi u dva kruga
septembarskih izbora, pobedivsi u drugom krugu sa dvostruko vise glasova
Miroljuba Labusa, potpredsednika "svoje" vlade kojeg je sve vreme
predstavljao kao marionetu premijera Srbije. Upravo zato su neki
analiticari u ulozi savetnika pozurili da upozore predsednika
Jugoslavije, u vreme kada je Kostunica poslovicno razmisljao da li ce se
kandidovati, da nikako ne odustane od napada na Dindica, jer ce time
razocarati svoje birace. Medutim, takva kampanja dosad nije bila
dovoljna za promociju Kostunice u predsednika Srbije. Zato kljucno
pitanje ovih izbora jeste da li je kampanja "Uostalom, Dindica treba
spaliti" dovoljna da privuce neophodan broj punoletnih stanovnika Srbije
na biralista.
Raspirivanje optimizma
Pitanje postaje uzasno vazno kada su dve cinjenice sasvim
nepromenljive. Prva, da je u birackim spiskovima oko sest i po miliona
ljudi sa pravom glasa i da u prvom krugu izbora treba da u glasackim
kutijama bude oko 3 250 000 listica da bi izbori uspeli. Druga je
cinjenica da su u utakmici trojica predsednickih kandidata Vojislav
Kostunica, Vojislav Seselj i Borislav Pelevic. U ovom trenutku sasvim je
nevazno pitanje ispravnosti birackih spiskova i postojeceg izbornog
cenzusa. Ono ce postati znacajno tek ako Srbija ne bude izabrala
predsednika i tada ce, po ovdasnjem politickom obicaju, za sve biti kriv
jedino Zoran Dindic, iako su, na primer, izborni cenzus podrzali i
pregovarac dobre volje Dragoljub Micunovic i iskreni navijaci Kostunice
kao sto su Nebojsa Covic, Velimir Ilic i Mile Isakov.
Najnovija istrazivanja javnog mnjenja pokazuju da manje gradana
kaze da ce izaci ne izbore nego sto je nameravalo u septembru. Tada je
preko 60 odsto ispitanika tvrdilo da ce odsetati do birackog mesta, ali
je to ucinilo 55,3 odsto u prvom, i 45,31 odsto u drugom krugu. Jedina
objavljena anketa (agencija "Ipres"), potvrduje nalaze nekih
neobjavljenih, da sada 56 odsto ljudi kaze da ce glasati, sto ce reci -
sudeci po septembarskom iskustvu - da je velika verovatnoca da ce to
uraditi manje od polovine upisanih biraca. Od ljudi koji se
profesionalno bave izborima i izbornim racunicama uz direktora "Ipresa"
Vinka Durica, jedino je profesor Prirodno-matematickog fakulteta i clan
upravnog odbora Cesida Zoran Lucic uveren da ce 8. decembra na biralista
izaci vise od 50 odsto plus jedan glasac. Njegov optimizam zasniva se na
iskustvu: u svim predsednickim izborima od 1990. godine u prvom krugu
izlaznost je bila veca od polovine plus jednog upisanog biraca (pogledaj
okvir "Izlaznost"). Profesoru Lucicu pri tome ne smeta sto postoje
dokazi da su na nekim od tih izbora listici ubacivani "lopatama" a ne
rukom glasaca. "Ako zele da izbori uspeju, trojica kandidata moraju da
ponavljaju podatak o natpolovicnoj izlaznosti u prvom krugu dosadasnjih
izbora i da uveravaju birace da ce i sada tako biti, da nece uzalud
prekidati nedeljni odmor", kaze Lucic za NIN.
Borislav Pelevic, jedan od trojice kandidata, delimicno je
poslusao ovaj savet Lucica: jednoga dana optimisticki tvrdi da ce izbori
uspeti, drugog da DOS sve radi da izbori propadnu. Kostunica je nesto
prozborio o tome, pretpostavljajuci "tradicionalni srpski inat"
"evropskom optimizmu" profesora Matematickog fakulteta. Predajuci
potpise za kandidaturu, Kostunica je pozvao birace na izbore tvrdnjom da
su oni raspisani e s da bi propali. Predsednik stranke koja je nekada
kao zastitni znak imala sljivu, vise je racunao na biraca koji ce "po
automatizmu" da kaze "E, ti ce mi kazes", "E, ti ce mi naredis", nego na
biraca koji ce da upamti onaj drugi deo njegovog govora o neophodnosti
izgradnje cvrstih institucija drustva.
Kostunica 1,8 milion, Seselj 1,1 milion
Koliko glasova "fali" da bi Srbija izabrala predsednika? Dve su
racunice: pesimisticka i optimisticka. Prva polazi od septembarskih
rezultata, druga od novembarskih istrazivanja javnog mnjenja.
Trojica decembarskih kandidata dobili su u septembru oko 2 100
000 glasova i da bi izbori uspeli, morali bi da privuku jos oko 1 150
000 biraca. Ali, od septembra do novembra narastao je broj ljudi koji
veruju da ce glasati za dvojicu Vojislava i tu je deo nade da Srbija
moze da dobije predsednika u decembru. Tako sada neki istrazivaci javnog
mnjenja veruju da Kostunica, koji je u septembru dobio milion i dvesta,
odnosno skoro dva miliona glasova, sada vredi oko 1 800 000 glasova, a
Seselj koji se u septembru zaustavio na 845000 glasova, sada moze da
dobije i 1 100 000 glasova. Pelevicu se ne daje vise od onoga sto je
dobio u septembru, od oko 140 000 glasova. Taj zbir od oko 2,9 miliona
glasova kaze da je potrebno privuci samo jos oko 340 000 biraca. Ovo,
naravno, pod idealnim uslovima da svi koji kazu da ce glasati, izadu na
izbore, sto nije slucaj. (Istrazivanja pokazuju da od onih koji tvrde da
ce glasati za Kostunicu, na biralista izade manje od 70 odsto.)
Da se u igri nasao jos neki kandidat, pre svega iz Demokratske
opozicije Srbije, bilo bi mnogo vise izgleda da se u prvom krugu izbora
dosegne broj od oko 3,25 miliona ubacenih listica. Pojavljivanje u
izbornoj utakmici Micunovica i Covica, vise nego Ilica i Isakova, sasvim
bi jasno pokazalo da i DOS zeli da izbori uspeju, i izvelo bi na
biralista makar dve ili tri stotine hiljada ljudi. U situaciji kada je
svaki glas vazan i kada oni koji tvrde da zele uspeh izbora moraju da
uveravaju bas svakog glasaca da je njegov glas najvazniji, kao sto je to
cinjeno za septembarske izbore 2000. godine, 200 000 - 300 000 glasova
je veoma vazno. Ali, to sto niko od pomenutih politicara nije zeleo da,
kako kaze Micunovic, glumi zeca u izbornoj trci, jeste sasvim razumljivo
i prirodno ponasanje politicara. Mnogo razumljivije od DOS-ove ponude
predsedniku Jugoslavije - ili DOS-ov kandidat ili DOS-ova delimicna
podrska Kostunici - u trenutku kada su neki lideri DOS-a sasvim dobro
culi i od samog Kostunice da ce izaci na izbore kao kandidat svoje
Demokratske stranke Srbije.
Manjinsko pitanje
Tako ce se podrska dela DOS-a Kostunici svesti manje-vise na
medijske istupe lidera stranaka koje javno pozivaju gradane da glasaju
za predsednika DSS-a. Bice to sarolika podrska. Micunovic ce podrzavati
Kostunicu bez ograda. Goran Svilanovic i njegov Gradanski savez Srbije
ce pozivati gradane da glasaju za Kostunicu, ali ce odlucno odbijati
njegove napade na Vladu Srbije i premijera Dindica. Velimir Ilic ce se
svakako pojaviti makar na zavrsnom mitingu Kostunice, pa i u drustvu
Matije Beckovica ciju je cerku onomad onoliko izvredao. Jozef Kasa ce
reci da bi dobro bilo da Srbija ima predsednika, ali ce teret
odlucivanja prepustiti svojim biracima. Slicno njemu morace da se ponasa
i Rasim Ljajic.
Savezni ministar za manjine i lider Sandzacke demokratske partije
sasvim je svestan da su i Madari i Muslimani u septembru u ogromnom
procentu glasali za Miroljuba Labusa, ali on ipak misli da manjine u
Srbiji nemaju onaj znacaj koji imaju na izborima u Crnoj Gori. "Tamo
manjine cine oko 25 odsto birackog tela, u Srbiji tek oko deset odsto.
Nije bez znacaja ni cinjenica da Muslimani u Srbiji ne izlaze na izbore
u nekom velikom procentu", kaze Ljajic za NIN.
Ministar za manjine nece da govori o tvrdnji da bi snazno
agitovanje medu manjinama za Kostunicu mozda moglo i da steti kandidatu
DSS-a. Izborna matematika etnicki mesovitih sredina u Srbiji pokazuje da
se u njima glasa za tvrde nacionalne opcije. Zato bi bucna agitacija za
Kostunicu mogla ovome da donese jedan glas u korpusu manjina, ali da ga
istovremeno kosta dva glasa u etnickom srpskom glasackom telu. Kljucna
nada da Kostunica moze da namakne vise glasova medu manjinama nego sto
je to uradio u septembru, jeste da njih, manjine, neko ozbiljno zaplasi
da Seselj ima stvarne sanse da postane predsednik. Ali, niko ovde osim
Seselja ne vodi tu vrstu propagande.
Marsicanin koji kaze da je kampanja politicki uzasno
komplikovana, da je usmerena na povecanje izlaznosti i da mora da bude
puna raznovrsnih poruka upucenih razlicitim grupama biraca, i to poruka
koje moraju da budu "jasne, ali ne smeju da budu jednoznacne", misli da
je DSS-ov kljuc za manjine (pre svih za Muslimane i Madare) da
prepoznaju Kostunicu onakvog kakav on jeste i jasno u njemu vide
demokratskog kandidata za razliku od Seselja kao radikalno
nedemokratskog.
Simpaticni Dinkic
Ako delimicna DOS-ova podrska izgleda kilavo, ako nista bolja
nije ni zainteresovanost etnickih manjina Kostunici, jer je on, kako
kaze profesor Lucic, jedini medu kandidatima koji moze da privuce
glasace iz DOS-ovih 2,4 miliona iz septembra 2000. godine, ostaju jos
dve karte: Miroljub Labus i Zoran Dindic.
Bas kao sto navijaci sa "Zvezdinog" severa ili "Partizanovog"
juga traze pomoc prozivkom "Javi se, istok", "Javi se, zapad", tako bi
Kostunicin stab mogao javno ili tajno da prozove "Javi se, Labus".
Opravdanje za to ce naci ne u tvrdnji potpredsednika savezne vlade da
"Kostunica nije dobar predsednik za Srbiju", vec u vise puta ponovljenoj
Labusovoj recenici da je neophodno da Srbija dobije predsednika. Dijana
Vukomanovic iz Instituta za politicke studije (pogledaj okvir "Nada")
misli da se Labus vec svrstao uz Kostunicu. Ako Labus javno kaze da
podrzava Kostunicu i ako ga poslusa polovina od ljudi koji su za njega
glasali u septembru i ako su tacne procene o narasloj snazi Kostunice i
Seselja, onda su izbori u Srbiji zavrseni, predsednik je predsednik
DSS-a. Tu, medutim, postoji jedan problemcic vidljiv u nekim
istrazivanjima javnosti koja pokazuju da Labusu pada rejting.
Marsicanin misli da je realno ocekivati da i dve trecine
Labusovih septembarskih glasova u decembru postanu glasovi za Vojislava
Kostunicu, ali tvrdi da dosad nije bilo zvanicnih razgovora sa
potpredsednikom savezne vlade o mogucoj podrsci.
Ma koliki bio, Labusov rejting je svakako iznad rejtinga G17 plus
koji je tri puta pokusao da uzme vlast u Srbiji (Preobrazenjski sabor
1999. godine, 5. oktobar, septembarski izbori 2002. godine), pozivajuci
se koliko na svoju strucnost, toliko i na apoliticnost i koji ce u petak
(22. novembar) da prelomi da li ce podrzati Kostunicu ili to nece da
ucini. Javno objasnjenje za obe odluke vec postoji u izjavi Milana
Pajevica, predsednika Izvrsnog odbora G17 plus: "Podrzati Kostunicu je
istovremeno logicno, jer nam je potreban bilo kakav predsednik, ali i
nelogicno, posto nismo odusevljeni njegovom politikom." Naravno, G17
plus ima cime da trguje, ima i Kostunica i jedno mesto guvernera Narodne
banke moze biti sasvim dovoljno da organizacija o kojoj je predsednik
DSS-a govorio sa onoliko ironije i cinizma, zalegne za svog kriticara
cijom politikom nije odusevljena.
Marsicanin kaze za NIN da se na raznim mestima sreo sa Mladanom
Dinkicem, i da ti razgovori nisu izgledali kao televizijski dueli, i da
bi svakako podrska G17 plus, makar ona bila izrecena u stavu "Izadite na
izbore, vazno je da Srbija dobije predsednika", dakle i bez agitovanja
za Kostunicu, bila od i te kako velike koristi.
Naravno da bi Kostunica lako postao predsednik kada bi napravio
bilo kakav dogovor sa Zoranom Dindicem. "Oni koji su zainteresovani (za
ove izbore) - nisu nam ponudili ozbiljan dogovor", kaze u intervjuu
"Vecernjim novostima" premijer Srbije i lider Demokratske stranke.
Doduse, DS je ponudio Kostunici "pakt za izbore", ali ovaj ocigledno
nije mogao da pristane da se u izbornoj kampanji lisi napada na Vladu
Srbije i njenog premijera. Posle toga bila bi nevidena politicka
patologija da DS kaze da podrzava coveka koji protivnika ne vidi u
zvanicnim protivkandidatima, vec u liku premijera Srbije i sefa DS po
kome predsednik Jugoslavije i njegovi saborci mesecima sipaju tone sto
kritika, sto uvreda, sto kleveta... Ipak, jasno je da DS nece nista
kostati da do 8. decembra drzi otvorena vrata za saradnju. Ali,
Marsicanin je odlucan: "Besmisleno je nasilno pronalaziti dodirne tacke
sa politikom Zorana Dindica, kojih, zapravo, nema." Ipak, zivi bili pa
videli: tolika smo cuda vec doziveli na politickoj sceni Srbije da je
sasvim neoprezno iskljuciti mogucnost bilo kog novog.
Ucinak americkog ambasadora
Ovo narocito, ako je tacno ono sto tvrdi jedan tabloid koji
navija za Kostunicu, da je americki ambasador u Beogradu Vilijam
Montgomeri vec zavrsio posao: Kostunica predsednik, Dindiceva vlada
vladace do kraja mandata. Jedan od DOS-ovih lidera takav dogovor ne
iskljucuje tvrdeci da je Kostunica pokazao potpunu kooperativnost prema
americko-engleskim zahtevima u prici o izvozu oruzja u Irak.
U dogovor u prisustvu Amerikanca posredno veruje i Vuk Draskovic,
lider SPO-a, kome nikada nije manjkalo poverenje u sopstvenu politicku
vidovitost. "Coveku koji je, donedavno, obmanjivao Srbiju parolom da ce
on i njegov DSS 'rasturiti DOS-ic za mali poslic', sada pravi svoj
'privatni poslic uz DOS-ic'", pise u saopstenju Draskoviceve stranke.
Marsicanin na ovo kaze: "Neizvesni su i izbor predsednika i
opstanak vlade. Mozda Amerikanci i vide neki interes u opstanku vlade,
ali sam slobodan da kazem da interes ove drzave mi mnogo bolje vidimo od
Amerikanaca. Kakogod, odluka je u rukama nasih gradana, oni ce ili izaci
na izbore ili nece izaci na izbore, shvativsi koliko je velika ta naoko
mala moc jednog glasa i razumevsi sopstvene odgovornosti za ono sto ce
se desavati u Srbiji."
A ako su u pravu receni tabloid i SPO, a nije u pravu Marsicanin,
onda je ovaj tekst dzaba pisan, sto je svakako najmanja steta i za
Srbiju i za citaoca i za onog koji ga potpisuje.
DRAGAN BUJOSEVIC
Predlozi
Dragan Dilas, direktor agencije, "Ovejsn"
Prosto nisam pametan sta da se uradi kako bi Srbija dobila
predsednika. Ponekad pomislim da je to nemoguce. Pa, nema jos nijednog
bilborda sa predsednickim kandidatima, nigde nema kampanje, a ostalo je
svega petnaestak dana do izbora.
Ne znam, mozda bi patrijarh Pavle trebalo da baci neku kletvu,
"Ko ne izasao na izbore...".
Ili da se krene u kampanju "Izadite i glasajte, makar upisali ime
svog komsije". Jer, ako vam se niko ne svida, mozete, ipak, da ubacite
listic. I on se racuna u broj ukupno izaslih, a to je jedino vazno za
uspeh izbora. Ja sam u drugom krugu u septembru upisao ime svog komsije.
Znam da je vazno da dobijemo predsednika, ali mi se nijedan od kandidata
nije u potpunosti dopao.
Televizijski dueli, narocito izmedu Kostunice i Seselja svakako
bi podigli izlaznost, jer sam siguran da bi sef radikala mnoge
iznervirao i naterao da glasaju protiv njega.
Strepnja
Srecko Mihailovic, sociolog, Institut drustvenih nauka
Siguran sam da ce na predsednicke izbore 8. decembra izaci vise
od 60 posto punoletnih gradana Srbije, a u odnosu na ukupan broj onih
gradana koji zive izvan Kosova i Metohije, koji su u trenutku izbora u
Srbiji, koji su upisani u biracki spisak, koji su fizicki pokretni, koji
nisu u pritvorima i zatvorima i oni kojima ne treba vise od 50 dinara da
dodu do birackog mesta na kojem mogu da glasaju.
Sasvim je druga prica kada se u nju ukljuci izborni zakon takav
kakav je i biracki spisak takav kakav je. Sa njima takvima kakvi su,
potrebno je da izade vise od 65 da bi se vazilo 50! Za tako nesto
verovatnoca je veoma mala.
Takode je veoma mala verovatnoca da se u narednih dvadesetak dana
nesto desi, samo od sebe, na nasoj politickoj sceni sto bi doprinelo da
na predstojece politicke izbore izade vise od polovine oficijelnog
birackog tela.
Da li je nesto moglo da se ucini (cak i onako, na brzinu) da bi
se problem izbegao. Moglo je. Mogao se smanjiti izborni prag (na primer,
izborna participacija 40 posto gradana), bilo je moguce i ukidanje
svakog praga... Iz druge su price "sporije" mogucnosti - izbor
predsednika u skupstini, upristojenje birackog spiska... No, nije se
ucinilo ono sto se moglo uciniti.
Da li se sada nesto moze uciniti e da bi se preskocio u ovim
uslovima visoki prag? Smatram da je moguce ali da je neverovatno u
tolikoj meri da se moze tvrditi da je to nemoguce! Neverovatno je i
nemoguce zato sto oni sto mogu oni nece!
Nesporno je, mislim, da bi jasan i glasan stav drustvene elite
Srbije o potrebi izlaska na izbore, bio dovoljan razlog da gradani na
njih masovno izadu. Smatram da bi jedinstveni poziv (i kampanja) svih
uglednika, politickih ljudi, ljudi iz kulture i javnih delatnika uopste,
politickih stranaka, sindikata, nevladinih organizacija, svih medija -
urodio plodom, te da bi izbegli kal u koji smo, kao drustvo, po ne znam
koji put ponovo zakoracili.
Ne znam, da tako kazem, ko nece, odmah ili skorije, vanredne
parlamentarne izbore, - a oni gotovo da zavise od njegove volje! Ne znam
ni ko je taj koji u ovom trenutku nece da omoguci uspele predsednicke
izbore, - a uveren sam da bi to mogao da ucini - ako bi hteo! Znam samo,
pouzdano, da kada jos malo gradana spozna ko je ta politicka licnost,
onda je gotovo sa njegovom politickom karijerom!
Nada
Mr Dijana Vukomanovic, Institut za politicke studije, Beograd
Formula uspeha predsednickih izbora utemeljena je na sledecim
politickim cinjenicama i brojkama. Sva tri predsednicka kandidata -
Seselj, Kostunica i Pelevic pozicionirani su kao direktna opozicija
aktuelnoj vlasti u Srbiji. Pod pretpostavkom da sva tri kandidata mogu
da potvrde svoj rejting iz prvog talasa izbora - ukupno: 2 976 302
glasova, trebalo bi dodatno mobilisati da na izbore izade nesto vise od
300 hiljada biraca - da bi se obezbedio cenzus od 50 odsto plus jedan.
Ova se cifra biraca moze mobilisati iz redova tvrdog jezgra
glasaca SPS-a, Obradovicevih socijaldemokrata i Vukovih ravnogoraca. Rec
je o disciplinovanim biracima koji ce poslusati instrukcije svojih
lidera - podsecamo da je SPS sada i zvanicno podrzao Seselja, odnosno da
je Socijaldemokratija ponovno podrzala Kostunicu. Precutnu instrukciju
svojim biracima vec je dao i Miroljub Labus, distancirajuci se, takode,
od predsednika vlade, Dindica i njegove stranke. Gotovo milion njegovih
biraca najveci su rezervoar podrske za Kostunicu.
Bivsi Labusovi biraci bice motivisani da izadu i daju svoj glas
"za" Kostunicu, jer su "protiv" Seselja i Pelevica. Brojke, dakle,
govore da ce svakako 8. decembra izaci na biralista vise od 50 odsto
biraca, jer Dindic ne moze nikakvim sredstvima da demobilise svih 995
hiljada Labusovih biraca i nagovori ih da bojkotuju izbore. Dovoljno je
da biraci Gradanskog saveza Srbije poslusaju Svilanovica, da Kasu
poslusaju vojvodanski Madari, da ne pominjemo ostale javne ili tajne
podrske Kostunici od strane ostalih lidera DOS-ovih clanica. U svakom
slucaju, antivladina kampanja plus nacionalizam dva su kljucna sastojka
predsednicke kampanje sva tri kandidata - pobednik ce biti onaj ko
odmeri pravu dozu prvog, naspram drugog sastojka ove politicke formule.
Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
