INTERVJU
Dr
Zoran Djindjic, predsednik Vlade Srbije
KOSTUNICA BOJKOTOVAO SEBE,
SRBIJA JE NA DOBROM
PUTU
@ Zoran MARJANOVIC
Predsednik Vlade Srbije, dr Zoran Djindjic, uprkos svim potresima na srpskoj
politickoj sceni ostaje uveren da ce reforme biti nastavljene. Trenutne
politicke trzavice ne predstavljaju vise od peckanje komaraca, koje je neugodno,
ali ne moze zaustaviti reformski
proces...
* Govorite o reformama kao
covek koji je poceo da na njima radi i koji misli da se jos bavi njima, uprkos
svemu sto se dogadja posle neuspelih izbora predsednika drzave i uprkos odnosu
snaga u parlamentu?
Zoran Djindjic:
Proces reforme ima dubinsko opravdanje i dubinsku snagu. Srecom, taj zamah
istorije sada je na nasoj strani. To je trend i u regionu i u Evropi. Mi nemamo
vise protivnika, osim sebe samih. Prvi put u istoriji pokusavamo da uradimo
nesto dobro u nasoj zemlji, a da neko ne pokusava da nam smeta, i to neko veliki
i mocan. Sada prvi put imamo prilicno otvorenu podrsku za nesto sto smatramo
svojim interesom, a to je razvoj ekonomije, modernizacija nase zemlje i
integracija sa najmodernijim evropskim drzavama.
* Sta u tome znace stalna politicka
saplitanja?
Z.Dj: Iza reformskog procesa
je tolika snaga, koju osecam svakog dana, instinktivno, da su male carke na
politickoj sceni kao komarci kad prolazite kroz neku sumu. Naravno, napredujete,
krcite prolaz i imate odredjene probleme (malo vas grebu grancice, malo vas
bockaju komarci) ali vodi vas snaga velike ideje – uspostavljanje Srbije kao
moderne, efikasne, dobre drzave u 21. veku. Mi smo na tom putu i posto je taj
put za mene toliko nesumnjivo ispravan, ne mogu me skrenuti sa njega nikakve
price i kritike, osim ako bi vecina ljudi u Srbiji rekla da to
nece.
* Stalno ponavljate da Vas ne
interesuje previse situacija sa izborom predsednika drzave. Da li time zelite da
pokazete distancu u odnosu na proces koji se odvija van Vas, ili da niste
presudno uticali na ovakav ishod izbora?
Z.Dj: Na ishod izbora presudno je uticalo to sto DS nije bila ukljucena, zato
sto nije ni pozvana. Ne mozete nekom reci "Nemoj slucajno da dodjes, jer ako
dodjes necemo te primiti", a onda se posle zalite sto vam je dosadno na zurci.
Tesko je zamisliti da u Srbiji neki demokratski kandidat moze da pobedi bez
dogovora sa svim demokratskim snagama, a tog dogovora nije bilo.
* Konacno, da li ste organizovali tihi
bojkot?
Z.Dj: Oni koji kazu da sam ja
bojkotovao ili da je Demokratska stranka bojkotovala, malo brkaju stvari. Nije
bilo dovoljno da ja kazem da treba ici na izbore, jer sam to i rekao. Bilo je
potrebno vrlo zestoko angazovanje da bi ljudi bili pokrenuti da izadju na
izbore, oni ljudi koji imaju poverenja u nas i koji podrzavaju ovu politiku koju
vodimo. Znaci, cinjenica da nije bilo zestoke kampanje jeste bojkot, sama po
sebi. Rekao bih da je g. Kostunica prvi bojkotovao predsednicke izbore, njegova
stranka ih je bojkotovala, kao i svi drugi koji nisu isli u zestoku kampanju. Mi
nismo isli u takvu kampanju zato sto nismo bili pozvani i zato sto bi bilo
neumesno da idemo u kampanju za kandidata koji sam ne ide u kampanju za sebe!
Posto nije bilo ozbiljne kampanje, iznenadjen sam sto je i ovako veliki broj
ljudi izasao na izbore.
* Sada se
zalazete da se predsednik bira u parlamentu, gde imate prednost od samo tri
poslanika. Otkud tolika sigurnost da cete
uspeti?
Z.Dj: Parlament je uvek otvoren,
ima 250 poslanika s kojima mogu da se postizu razni dogovori i da se pronalaze
najmanji zajednicki nazivnici. Ne mislim da se resenja mogu nametati, nego da,
posle godina ekstremizma, ulazimo u normalnije faze, kada moramo da se
dogovaramo. Imacemo ustav 2003. i siguran sam da cemo naci kopmromis o tome u
parlamentu, za sta nam je potrebna dvotrecinska vecina. Sescemo i pokusati da se
dogovorimo.
* Zar nije hazard verovati
u nase politicke dogovore?
Z.Dj: Kada
smo formirali vladu, mnogi su rekli, u zemlji i inostranstvu, da 18 stranaka,
narocito u Srbiji, nema sanse da prezivi tri meseca zajedno. Nema sanse,
govorili su, da u Srbiji prezive i dve stranke u koaliciji. A sve to zavisi od
nacina na koji tu saradnju vodite. Mozete i jednu stranku da posvadjate unutar
nje same, a mozete da, uz odredjenu toleranciju, odrzite i 18 stranaka u nekom
normalnom radnom sastavu. To se i desilo.
* Lici na srpsko
cudo?
Z.Dj: Malo ljudi je svesno da se
to jos nije desilo u istoriji Srbije! Dve godine imamo vladu u kojoj ucestvuje
18 stranaka i ta Vlada nije imala ni jedan veliki potres... Svi su pricali:
"Vruca jesen, vruce prolece, vruce leto", i sve su to zaboravili! Sad vise niko
nista ne najavljuje, nikakva vruca godisnja doba. To znaci da postoji u Srbiji
kriticna masa za razumnu politiku, samo je pitanje kako cete da se ophodite
prema njoj... Mislim da sa dovoljnim stepenom uvazavanja u parlamentu, na
politickoj sceni, pa i prema opoziciji, postepeno mozemo da dodjemo do
nacionalnog konsenzusa. Zato imam dosta optimizma prema 2003. i onome sto ce se
u njoj dogadjati u Srbiji.
* Do
konsenzusa treba doci posle Kostunicine kampanje, koja je Vas i Vladu
proglasavala krivim za sve nevolje Srbije, i Vaseg odgovora u kojem ste
pominjali koze i trutove. Politicari ce, mozda, napraviti konsenzus, ali kako da
pomirimo narod koji se cepa posle ovakvih svadja?
Z.Dj: Parafraziracu g. Kostunicu i reci
da narod zna... Naivno je verovati da narod samo slusa lidere i preuzima njihovo
ponasanje. Narod ima svoj stav, do kojeg dolazi kroz vlastiti zivot. Kad mi kazu
da vodim negativnu kampanju, ja pitam da li je istina to o cemu govorim, ili
nije. Ako je istina, onda to nije negativna kampanja. Ako bi se desilo da kazem
nesto sto bi se pokazalo preteranim, spreman sam da uputim izvinjenje, da kazem
da je prilika u kojoj sam to rekao bila prevashodno emocionalna, da miting nije
kongres akademika, kaze se i ovo i ono. Ali, imam utisak da ljudi u Srbiji
postepeno sami dolaze do svog stava o tome da li ova vlada i ja nesto vredimo,
ko sta prica i sta radi.
* Da li ce to
promeniti i ponasanje politicara?
Z.Dj:
U politici je dugo bilo kao na slavama. Ljudi su isli tamo gde ce biti
najzabavnije, gde ce biti vadjeni najveci zecevi iz sesira, i zato smo placali
visoku cenu. I tada sam govorio: "Ljudi, kad biste morali da ostavite svoju
porodicu nekome, na mesec dana, da li biste je ostavili tome i tome?" Kazu da ne
bi, a ja pitam zasto bi im ostavili Srbiju!? Pa to je isto! Mislim da gradjani
Srbije postepeno pocinju da razmisljaju na takav nacin i imam poverenja u taj
proces. Na sledecim parlamentarnim izborima mnogi ce se iznenaditi kad vide
koliko je narod u medjuvremenu sazreo i koliko moze realisticno da procenjuje
koja vlada je u njegovom interesu. Nije vlada na konkursu za mis, niti je sve to
cirkus pa da nekoga uveseljavamo.
*
Kazete da reforme moraju i da bole?
Z.Dj: Kad razgovaram sa kolegama u nemackoj vladi, savetujem im suprotno od
onoga sto radim u Srbiji. Kazem im da smanje prava, da ulazu i liberalizuju
trziste, da smanje kriterijume za otpustanje ljudi, da budu dinamicniji i da
budu konkurentni. Zasto? Zato sto prosecna nemacka porodica ima 80.000 maraka
ustedjevine. Prosecan Nemac moze jos deset godina da zivi a da ne radi, dok ne
istrosi ustedjevinu. Rezerve koje ima jedna evropska zemlja, gde postoje
liberalizam i rasprave za sta davati, kao u Engleskoj, neuporedive su sa
rezervama naseg drustva. Mi smo kao kocnica bez obloga, u kojoj naleze metal na
metal. Tu jedan milimetar moze da znaci – kraj! Nema prostora za stezanje naseg
kaisa. Te liberalne teorije su pozajmljene iz nekih zemalja u kojima drustvo
moze da amortizuje politicke odluke, a imam utisak da nase drustvo te rezerve
nema. Kada bi ih bilo, i ja bih se zalagao da najpre investiramo, jer ce se tako
novac mnogo brze i zdravije vratiti nego da ga usmerimo u potrosnju. Ali, posto
po mom misljenju to nije potrosnja, nego goli opstanak, mislim da bih imao grizu
savesti da bilo sta oduzmemo ljudima u Srbiji od onoga sto im je uslov
opstanka.
* U birokratskoj strukturi
ostalo je dosta ljudi iz prethodnog aparata. Kolika je to smetnja?
Z.Dj: Velika, mozda najvecu u narednoj
fazi. Sledeca i naredne godine moraju da budu godine modernizacije javnog
servisa, povecanja pritiska i odgovornosti na javni servis, paljenje svetla u
mnogim mracnim sobama, gde je do sada birokratija pravila svoje male racunice
bez svedoka. Sada je sustina da imamo nekorumpirane, kompetentne i postene
sluzbenike, koji dobro rade posao, od inspekcijskih sluzbi, finansijske, platne,
trzisne i sve druge, pa do ljudi koji daju dozvole za odredjene stvari u samim
ministarstvima. To ce biti zadatak za 2003. i ja se nadam da cemo ga uspesno
obaviti.
* Kako ce na rad administracije
uticati preseljenje oko 4.000 cinovnika iz Savezne
vlade?
Z.Dj: Ideja je da ih u prvom
trenutku okupimo sve zajedno, kao rezervoar, i da izdvojimo najbolje. To bi
trebalo da dovede do povecanja kvaliteta citave administracije, jer cemo od
ukupnog broja izdvojiti mozda 60 odsto - rekao je dr Zoran Djindjic u inervjuu
za grupu televizija iz istocne Srbije (TV5 iz Nisa, TV Zajecar i TV Pirot) i
dodao: - Kad to budu strogi kriterijumi, potpuno objektivni i nepristrasni, ja
se nadam da cemo izabrati najbolje. To ce biti prvi korak u podizanju kvaliteta
i republicke administracije.
FINANSIJSKA POLICIJA
MORA DA MENJA PRAKSU
*
Na nivou lokalne administracije gotovo nista se nije promenilo, osim
rukovodilaca, a inspekcije i druge sluzbe dozivljavaju se kao represivni
aparat?
Z.Dj: To je, od samog
pocetka, problem u koncepciji naseg drustva. Zato imate finansijsku
policiju, koja je finansijski servis i treba da prati poslovanje
preduzeca, ali ona je istovremeno specijalizovana i kao policija. A
trebalo bi da bude normalna analiticka sluzba Ministarstva za finansije,
koja prati poresko kretanje i stanje u firmama. Kad naidje na opravdanu,
ali zaista opravdanu, sumnju da je neko nesto zloupotrebio, trebalo bi da
se angazuje druga sluzba, koja bi to ispitivala. Ovako to radi ista sluzba
i jos naplacuje kaznu! To je karakter nase drzave jos od turskog vremena.
Sve je u rukama drzave, pa kadija ne samo da tuzi i sudi, nego i kaznjava
i resava zalbe na kazne! To mora da se razdvoji! Pokusavamo reformama
finansijskog sistema da to promenimo, dotle da se dolazak kontrole u neko
preduzece najavi ranije i da to bude kontrola koja ce trajati
kratko.
|
PRETVARANJE G17 PLUS U STRANKU
NECE PROMENITI
VLADU
* Da li ce ministri iz G17
plus moci da ostanu u vladi?
Z.Dj:
U pitanju bi mogao biti samo ministar za zdravstvo, drugi ne, a pitanje je
sta znaci njegov politicki angazman. Ako bi on bio na nekom istaknutom
mestu u toj stranci, ne bi mogao da ostane ministar. Ukoliko bi bio samo
jedan od clanova, prepreka ne bi bilo. Mi imamo u ekspertskom delu vlade
jos neke ministre koji su clanovi nekih stranaka, a da te stranke mozda to
i ne znaju! Na pocetku smo se dogovorili da oni mogu biti samo clanovi, a
ne funkcioneri stranaka, i da je to uslov da u vladu udju kao eksperti, a
ne politicari. Taj dogovor cu postovati do kraja, a siguran sam da ce ga
postovati i ministri. Program vlade definisao je DOS, uoci izbora 2000,
strucnjaci koji su se nasli u vladi ne mogu da uvode u nju neke druge
partije, bar ne do sledecih
izbora.
|
|
