Privredna
saradnja biv�ih jugoslovenskih republika o�ivljava po ve� vi�enom
modelu
U
duhu Kardeljevih vremena
Roba u
"Merkatoru" uglavnom slovena�ka i hrvatska, a ne doma�a, kako je pre par meseci
obe�avano.
Hrvatski izvoz vredeo je 129 miliona dolara, dok je iz SRJ
zabele�en uvoz skoro �etiri puta manji - 33,10 miliona dolara.
Hrvatski
ekonomski eksperti smatraju da je potrebno ve�e prisustvo njihovih proizvoda na
jugoslovenskom i na ostalim tr�i�tima, s obzirom na uhodane kanale razmene, uz
po�eljno osvajanje i zadr�avanje udela na njima, kao i direktne
investicije
pi�e: Nenad M. Stevanovi�
U Beogradu je nedavno otvoren
hipermarket slovena�kog "Merkatora", �to je izazvalo euforiju srpskih dr�avnih
medija. Re�imu naklonjeni novinari tr�ali su za kupcima teraju�i ih da nabrajaju
slovena�ke robne marke, a sama ceremonija otvaranja medijski je bila bolje
ispra�ena od poslednjih predsedni�kih izbora. Nedugo potom, me�utim, �ule su se
prve kritike na ra�un novih ekonomskih odnosa na tlu biv�e SFRJ, koji podse�aju
na najcrnje dane Kardeljevog samoupravljanja, u kome su Slovenija i Hrvatska
uglavnom plja�kale ostale republike. Videlo se da je roba u "Merkatoru" uglavnom
slovena�ka i hrvatska, a ne doma�a, kako je pre par meseci obe�avano.
Slovenci zaposlili gospo�u ministarku
Prve kritike na
ovakave primedbe na no� je najpre do�ekala jugoslovenska diplomatija. Goran
Svilanovi� je zajedno sa �efom slovena�ke diplomatije Dmitrom Rupelom ocenio da
su optu�be o novoj slovena�koj eksploataciji Srbije neosnovane i da po�inje
nova, partnerska faza jugoslovensko-slovena�kih odnosa mira i takore�i ljubavi.
Sve je, me�utim, postalo jasnije svega nekoliko dana nakon otvaranja "Merkatora"
kada je u beogradsku �tampu procurila vest da je u menad�mentu slovena�kog
giganta u Beogradu zaposlena i Svilanovi�eva �ena, i to sa platom od 2.000 evra
mese�no.
Gnev u Srbiji je postao jo� ve�i kada su Slovenci odbili da
beogradski "Maksi-diskont" otvori sli�nu robnu ku�u u Ljubljani. Beogradskim
trgovcima ponu�ene su sporedne lokacije, zbog �ega je pri�a o idili�nim
privrednim odnosima pala u senku. To je �ak potvrdio i srpski premijer Zoran
�in�i�, koji je otvaranje "Merkatora" u Beogradu ocenio - gre�kom.
Sa druge
strane, hrvatska privreda po Srbiji nastupa sa znatno manje upadljivosti, ali
vi�e profita. Gotovo da nema nijednog javnog glasila u Srbiji koje ne reklamira
hrvatsku robu. Beograd je na�i�kan bilbordima "Pozdrav iz Rovinja". (Nije
poznato kako bi pro�li u Hrvatskoj bilbordi sa porukom, na primer, "Pozdrav iz
�a�ka".)
Primenom sporazuma o slobodnoj trgovini izme�u SR Jugoslavije i
Hrvatske, koji bi trebalo da za�ivi u drugoj polovini idu�e godine, o�ekuje se
da �e obe dr�ave tra�iti svoju �ansu na davno poznatim i uhodanim tr�i�tima.
Sada, i bez sporazuma, me�utim, Hrvatska u SRJ izvozi nekoliko puta vi�e robe,
nego �to uvozi iz SRJ.
Ekonomisti procenjuju da sam ugovor ne mo�e da oja�a
robnu razmenu, ve� samo mo�e da otvori tr�i�te, a da je na privrednicima da se
sami izbore za svoje mesto na njemu.
Ukupna pro�logodi�nja robna razmena
Hrvatske i Jugoslavije iznosila je 162,10 miliona dolara. Hrvatski izvoz vredeo
je 129 miliona dolara, dok je iz SRJ zabele�en uvoz skoro �etiri puta manji -
33,10 miliona dolara.
Srbija ponovo sirovinska baza
"U pro�loj godini Hrvatska
je od Jugoslavije kupovala aluminijum, automobile, smrznute vi�nje i maline,
kukuruzni skrob, drvo, hartiju i karton, traktore, spoljne pneumatske gume,
celulozu, kombajne, aparate za doma�instvo na �vrsta goriva... S druge strane,
SRJ je od Hrvatske u 2001. kupovala cigarete, dizel gorivo, cement, bezolovni
benzin, preparate za pranje, aluminijumske folije, bitumen, sardine, azotna
�ubriva, lekove i bazna ulja", ka�e Zorana Tasovi� iz Privredne komore
Jugoslavije u Beogradu.
U prvih �est meseci ove godine ukupna razmena
iznosila je 73,60 miliona dolara, pri �emu je Hrvatska u SRJ izvezla robe u
vrednosti od 56 miliona dolara. Uvoz iz SRJ bio je tri puta manji - 17,6 miliona
dolara. "U tom periodu iz Hrvatske smo uvozili sirovu naftu, cigarete,
polietilen, cement 'portland', ulje od soje, ku�ne aparate, novine, �asopise,
dizel gorivo, lekove, sardine, aluminijumske folije, ma�ine za proizvodnju
slatki�a i benzin. Istovremeno, SRJ je u Hrvatsku izvozila suncokretovo ulje,
lo�iva ulja, bezvodni amonijak, kukuruzni skrob, traktore, celulozu, hartiju i
karton, putni�ke automobile, polietilen, aparate za doma�instvo, gume spoljno
pneumatske", isti�e Tasovi� iz PKJ.
Analize su pokazale da hrvatski izvoznici
svoju konkurentnost na svetskom tr�i�tu temelje na ceni, a ne na kvalitetu
proizvoda, pa su zato jako osetljivi na tro�ak proizvodnje. Ekonomski stru�njaci
u Jugoslovenskoj i Srpskoj vladi, me�utim, ne �ele da komentari�u sve �e��e
ocene o Srbiji kao sirovinskoj bazi za Hrvatsku i Sloveniju. U neformalnim
kontaktima tvrdi se da je to samo po�etna faza u privrednim odnosima, i da �e
ve� tokom idu�e godine trgovinski bilans biti ujedna�en.
Kona�no potpisivanje
Ugovora o slobodnoj trgovini, kojim bi trebalo da se unapredi obostrana razmena,
o�ekuje se idu�eg meseca, dok bi Ugovor trebalo da stupi na snagu nakon
ratifikacije u parlamentima zemalja potpisnica. O�ekivanja su da �e se to desiti
u prvom kvartalu idu�e godine. "U 2003. godini, i to u drugoj polovini, mogu�e
je realno o�ekivati rast robne razmene izme�u SRJ i Hrvatske. Kada se sporazum
bude ratifikovao, ipak �e morati da pro�e odre�eni period dok trgovina ne za�ivi
u nekim ve�im razmerama", nagla�ava Tasovi�.
Ugovorom o slobodnoj trgovini
predvi�en je prelazni period do 2007. godine, do kada �e potpuno biti ukinute
carine za industrijske proizvode, a dogovorene su i koncesije za poljoprivredne
proizvode.
Pomo�nik jugoslovenskog ministra za ekonomske odnose sa
inostranstvom Dejan Jovovi�, koji je nedavno boravio u Zagrebu prilikom
parafiranja ugovora, naglasio je da je to zna�ajan sporazum koji treba da dovede
do pove�anja ukupne ekonomske saradnje, a pre svega robne razmene. On je dodao
da je sastavni deo ugovora i poseban aneks koji se odnosi na pravila o poreklu
robe.
Nova hrvatska strategija
Tim pravilima se precizno
utvr�uje koja roba mo�e u�i u obzir za me�usobnu robnu razmenu. "Jugoslavija
vrlo intenzivno radi na liberalizaciji svog tr�i�ta i hrvatski privrednici
moraju biti spremni na pove�anu konkurentnost na tom, po veli�ini respektabilnom
tr�i�tu. Odmah po po�etku primjene ugovora, nultom carinskom stopom bi�e
obuhva�eno oko 70 odsto najmanje osjetljivih industrijskih proizvoda, dok �e se
tokom prelaznog perioda carine sistematski smanjivati za ostale, osjetljive i
najosjetljivije grupe proizvoda", objasnila je �ef hrvatskog pregovara�kog tima
Olgica Spevec.
Ekonomski eksperti, koje je anga�ovala Vlada Hrvatske,
sa�inili su strategiju svoje makroekonomije, u kojoj se, izme�u ostalog,
analizira konkurentnost izvoznika iz te dr�ave na svetskom tr�i�tu, uklju�uju�i
i zemlje nekada�nje SFRJ. Ante Babi�, jedan od autora strategije, ocenio je na
sednici Vlade RH da bi orijentacija na Jugoslaviju trebalo da bude prelazna
faza, jer �e Hrvatsku, zbog slabijeg kvaliteta proizvoda, zameniti evropske
robne marke. Hrvatski ekonomski eksperti smatraju da je potrebno ja�e prisustvo
njihovih proizvoda na jugoslovenskom i ostalim tr�i�tima, s obzirom na uhodane
kanale razmene, uz po�eljno osvajanje i zadr�avanje udela na njima, kao i
direktne investicije. Da na tom planu Hrvatska nije postigla ve�e rezultate u
biv�im jugoslovenskim republikama, ilustruje podatak da osim "Agrokora" u
proizvodnom sektoru skoro niko nije obezbedio pozicije u Bosni i Hercegovini, pa
se, zaklju�uju hrvatski eksperti, sli�na situacija ne sme dozvoliti i u Srbiji.
Zasada, prema njihovom priznanju, u Srbiji je konkretne korake u�inila jedino
"Podravka", koja je pokrenula proizvodnju gotove mesne hrane, a za tu vrstu
posla zainteresovane su i druge firme iz hrvatske industrije
prehrane.
Hrvatski mediji isti�u da je celokupna situacija izvoznicima veoma
dobro poznata i da su se zato okrenuli tr�i�tima sa manje prohteva, me�u kojima
se posebno obe�avaju�im �inilo ono u SRJ, �to je i podr�ala Hrvatska gospodarska
(privredna) komora. U prilog tome i�la su i naru�ena ispitivanja jugoslovenskog
tr�i�ta, koja su nagovestila da se �itelji SRJ rado se�aju proizvoda iz
Hrvatske, kao �to su "Podravkini", "Kra�ovi", "Zvijezdini"... Novu dimenziju u
postoje�im ekonomskim odnosima me�u dr�avama sigurno predstavlja i vra�anje
poslovnog prostora "Varteksu" iz Vara�dina, �to je prvi slu�aj te vrste.
Zauzvrat, u maniru dobrih poslovnih obi�aja, ali i usvojenog Sporazuma o
pitanjima sukcesije aneksa G, o�ekuje se da bi i jugoslovenski proizvo�a�i mogli
da dobiju natrag svoj prostor u Hrvatskoj. Tako bi dobili �ansu da svoju robu
potpisanu sa "Made in Yugoslavia" prodaju tamo, a to bi realno, za po�etak,
mogao da bude slu�aj sa "Jumkom", "Simpom", "Servom Mihaljem", "Obu�om",
"Beteksom"...
http://www.patriotmagazin.com/media/015.htm
