Tri godine posle Arkanovog ubistva, svedok K-2 u Hagu priznao umešanost u zločinSvi putevi vode u HagHoće li SRJ tražiti izručenje bivšeg pripadnika "crvenih beretki"?Pre tri godine, 15. januara u 17 sati i pet minuta, u holu beogradskog hotela "Interkontinental" ubijen je Željko Ražnatović Arkan. Tako je jedna od traženijih mušterija u Međunarodnom sudu u Hagu "umakao" mehanizmu svetske pravde. S njim su stradali i Milenko Mandić zvani Manda i Dragan Garić, prvi biznismen, drugi savezni policajac. Okrivljeni, potom i osuđeni Dobrosav Gavrić, Milan Đuričić Miki, Dragan Nikolić Gagi, (Zoran Nikolić Pegla u međuvremenu umro u zatvoru), 4. februara očekuju obnovu sudskog procesa. Da svi putevi vode u Hag i da pred domaćim sudom nisu ni izvedeni ni kažnjeni svi počinioci trostrukog ubistva u "Interekontinentalu" više je nego očigledno. Jer, samo nekoliko nedelja pre treće godišnjice tog trostrukog ubistva, pred Međunarodnim sudom u Hagu pojavio se K-2, zaštićeni svedok i čovek koji je javno, pred milionskim gledalištem, izjavio da je umešan u ubistvo Željka Ražnatovića Arkana. S dva puta potvrdnim odgovorom na pitanje okrivljenog Miloševića da li ima veze s Arkanovim ubistvom, K-2 je naterao domaće pravosuđe da se debelo zapita da li je pravda u slučaju Arkan zaista zadovoljena. Osim nedoumice o kome se radi (K-2 je predstavljen kao bivši pripadnik "crvenih beretki" i ekspolicajac) i dileme da li su, suočeni s mnogobrojnim promašajima kad su svedoci protiv Miloševića u pitanju, haški tužioci, zapravo, samo malo manevrisali, srpsku javnost zanima šta će učiniti državno tužilaštvo. Da li će zatražiti izručenje zaštićenog svedoka K-2 i ukoliko Haški tribunal zaista ispuni zahteve srpskog tužilaštva, da li će to, i kako, izmeniti tok suđenja Arkanovim ubicama? Odnosno, kada (ako) klupko počne da se odmotava, do koga će nit stići? "Tužilaštvo nije to pitanje razmatralo. Ukoliko zauzmemo o tome stav, javnost će biti obaveštena. Osim toga, pojam umešanosti je veoma širok jer se ne zna na koji je način K-2 učestvovao u ubistvu i da li je odgovoran za njega", izjavila je za "Glas" Vesna Janjić - Belić, zamenik okružnog tužioca. Međutim, kako za "Glas" precizira Božidar Prelević,
advokat i bivši savetnik Dušana Mihajlovića, ministra srpske policije,
ovde su neke stvari sasvim jasne. Prelević dodaje da smatra da se OJT ne može ponašati kao
institucija koja nije obaveštena, pa zato što nije obaveštena - ne želi ni
da zna. Prelević pojašnjava i da to što se K-2 u Hagu pojavio kao
zaštićeni svedok nema nikakve veze s delom učinjenim u
"Interkontinentalu". Krvava serija U iščekivanju raspleta slučaja K-2 "Glas" podseća da su zbog prozivki ko je sve umešan u Arkanovo ubistvo stradali mnogi žestoki momci iz beogradskog podzemlja. Prvi je ubijen Radoslav Trlajić, alijas Bata Trlaja, jedan od žestokih momaka iz Novog Beograda, upucan 26. februara 2000. ispred ulaza u zgradu broj 142 u Ivana Ribara na Novom Beogradu. Zatim je stradao Branislav Lainović Dugi, novosadski biznismen i bivši komandant paravojne Srpske garde, ubijen 21. marta 2000. u Ustaničkoj ulici ispred parkinga, kod hotela Srbija u Beogradu. Zoran Davidović Ćanda, biznismen i bivši momak folk pevačice Jelene Karleuše, kćerke kapetana Dragana Karleuše, (takođe svedoka protiv Miloševića), izrešetan je 23. marta 2000. po povratku iz Novog Sada sa Lainovićeve sahrane. Zoran Uskoković Skole, beogradski biznismen i bivši momak sa asfalta, upucan je 27. aprila 2000. u vatrenom okršaju u beogradskom naselju Vidikovac (ubijen je i njegov teleohranitelj, policajac Miloš Stevanović). Ubijen je, iako nema veze s Arkanovim ubistvom, i Žika Petrović, generalni direktor JAT-a, 25. aprila 2000. ispred svoje kuće u ulici Jaše Prodanovića. Spisak je i duži, odnosno, kako su novinari crnih hronika izračunali, pre dolaska DOS, u vreme Jovice Stanišića, ubijeno je 19, a za mandata njegovog naslednika Radeta Markovića, 11 poznatih ličnosti. (Prvi je načelnik RDB-a postao 1991. a smenjen je 1998. drugi postavljen za šefa RDB-a 1998. smenjen 2001. godine). Bez kraja Iako su nove vlasti najavljivale žestok obračun s kriminalom, krvava serija je nastavljena i posle 5. oktobra 2000 (treba li podsetiti da ni većina ubistva od ranije nije razjašnjena, a ministar Mihajlović stalno preti kako znaju ubice, na primer Slavka Ćuruvije, ali "radi dalje istrage ne mogu da saopšte imena"). Sem novinara Milana Pantića i, u trenutku ubistva bivšeg radnika DB-a Momira Gavrilovića, ubijen je i general policije Boško Buha. Po svemu sudeći, smrt generala Buhe prepunila je gorku
čašu ministra policije, pa je Mihajlović čvrsto obećao da će policija
prevrnuti i nebo i zemlju dok ne pronađe ubicu visokog funkcionera
MUP-a: Ni srpski premijer Zoran Đinđić nije oćutao:"Za mene
kampanja traženja oružja po parkovima i traženja ubice tek tako nije
profesionalna. Rekao sam ministru da očekujem, za razliku od ranijih
ubistava, da se saopšti da li postoji, kod kolega, u načinu života tog
činovnika ili u nečemu, potencijalni motiv za to što se desilo. Ovo je
test i u kratkom roku videćemo da li je policija uradila profesionalno sve
što je mogla." A, po svemu sudeći, K-2 i njegovo javno priznanje krivice biće test za Okružno javno tužilaštvo i preko njega celokupni sistem srpskog pravosuđa. ZORICA ZARIĆ |
||
Title: Message
Sreda, 15.01. 2003
Tema: