POGLED NA KOSOVO IZ RUSKOG UGLA 24.1.2003.
13:30
Pogled na Kosovo iz ruskog ugla KOSOVSKI MANEVRI Valentin KUNJIN,
politicki komentator RIA "Novosti" (Moskva, RIA "Novosti"- za Fonet -
Ekstra)
Vlasti Srbije izrazavaju sve vecu zabrinutost zbog razvoja situacije na
Kosovu - srpskoj pokrajini koja se u skladu sa rezolucijom Saveta
bezbednosti OUN 1244 od juna 1999. godine nalazi pod protektoratom OUN i
kojom prakticno upravlja civilna misija OUN (UNMIK). Glavna tacka te
rezolucije jeste odrednica o ocuvanju teritorijalne celovitosti
Jugoslavije i fiksiranje Kosova kao njenog neodvojivog dela. A to
automatski iskljucuje mogucnost proglasenja nezavisnosti Kosova i
njegovo odvajanje od Jugoslavije. Kontrola postovanja te odrednice i
jeste osnovni zadatak misije OUN. Pretpostavljalo se da ce sva pitanja
koja se ticu stanja stvari na Kosovu rukovodstvo UNMIK resavati u tesnom
kontaktu sa vlastima Srbije. Medjutim, u praksi se dogadja sve
drugacije. Kako je ovih dana izjavio premijer Srbije Zoran Djindjic,
srpske vlasti prakticno su lisene mogucnosti da uticu na razvoj
situacije u pokrajini, posto nemaju nikakvih prava ni ovlascenja na
Kosovu, iako im se takva prava i ovlascenja garantuju rezolucijom 1244.
Cak stavise, rukovodstvo civilne misije OUN sistematski onemogucava bilo
kakve veze izmedju Srbije i Kosova, pocev od zakonodavstva, carinskog i
poreskog sistema do upravljanja drzavnom imovinom i zastupanja na
medjunarodnoj areni. Ne realizuju se ni odrednice rezolucije 1244 u
pogledu povratka na Kosovo dela jugoslovenske armije i policije. Po
misljenju Zorana Djindjica, na teritoriji srpske pokrajine planski se
stvara nezavisna drzava, kojoj medjunarodne organizacija nameravaju dati
drzavna ovlascenja oduzeta od Srbije. Srpski premijer je ponovo zatrazio
od zvanicnih predstavnika OUN i OEBS da zapocnu "otvoreni pregovori" o
situaciji koja nastaje na Kosovu i odbacio izjave o tome da su pregovori
prevremeni. Medjutim, cak i povrsna analiza procesa koji se odvijaju na
Kosovu daju povoda da se govori o tome, da je demarss srpske strane
sasvim opravdan. Za tri i po godine, koliko je proteklo od uvodjenja na
Kosovo kontingenta natovskih mirovnih snaga i pocetka rada misije OUN
kosovski albanci uspeli su mnogo. Kao rezultat etnickog ciscenja
oruzanim putem koje je izvrsila takozvana OVK, iz pokrajine je proterano
preko dvesta hiljada Srba i predstavnika drugih nacionalnih manjina.
Samim tim su stvoreni preduslovi za formiranje u pokrajini politickih i
drzavnih struktura, koje se oslanjaju na albanski nacionalizam i
separatizam. To se i dogodilo - danas kosovari u potpunosti kontrolisu
ne samo stvorene u pokrajini organe vlasti, nego i parlament i vladu.
Posebno je opasna okolnost, sto su albanski separatisti uspeli da
ocuvaju svoju oruzanu komponentu. Iako su jedinice OVK formalno
rasformirane, u stvarnosti one i dalje postoje, posto ih natovski
mirovnjaci nisu razoruzali. Prema nekikm podacima, danas u rukama
kosovara ima izmedju 50 i 60 hiljada jedinica streljackog naoruzanja.
Moraju navoditi na oprez i saopstenja o namerama kosovskih lidera da
transformisu formirani uz dozvolu OUN "Zastitni korpus Kosova", koji je
pozvan da obavlja zadatke humanitarnog karaktera, u "Kosovske odbrambene
snage" na celu sa bivsim komandantom OVK Agimom Ccekuom. S tim u vezi
mora se obratiti paznja ne nedavnu izjavu sefa kosovske vlade Bajrama
Redzepija. "Ukoliko pitanje o konacnom statusu Kosova ne bude resila
medjunarodnas zajednica u narednih dve-tri godine - kazao je premijer -
onda na Kosovu ponovo moze poceti rat". Zanimljivo da rukovodstvo misije
OUN na Kosovu ni na koji nacin nije odreagovalo na taj, u sustini
stvari, otvoreni utimatim. Medjutim, zahtevi albanaca o davanju
nezavisnosti Kosovu cuju se sve upornije. Na susretu sa delegacijom
Saveta bezbednosti OUN u decembru prosle godine predsednik Kosova
Ibrahim Rugova je nedvosmisleno izjavio, da je Kosovo de-facto "vec
nezavisno i neophodno je samo formalno potvrditi tu cinjenicu". Krajnji
cilj kosovskih albanaca, kazao je on, jeste pretvaranje Kosova u
nezavisnu drzavu, integracija u Severnoatlantsku alijansu, Evropski
savez i vecito prijateljstvo sa Sjedinjenim Drzavama". Ako se uzme u
obzir da su slicne izjave demonstrativno ignorisanje rezolucije 1244
Saveta bezbednosti OUN, onda se namece jedini moguci zakljucak -
kosovski albanci se naoruzavaju tezom da je "Maur odradio svoje i moze
ici". U datom slucaju ulogu Maura igra misija OUN, sa kojom tokom
poslednjih meseci lideri kosovara sve cesce dolaze u otvoreni sukob.
Uostalom, kao i sa komandom mirovnjaka NATO, koje su jos nedavno albanci
pozdravljali kao "spasioce od srpskog terora". Takvi su danas rezultati
zapocete od strane Zapada u prolece 1999. godine "humanitarne operacije"
na Balkanu, ciji je pravi cilj bio da se skine sa vlasti Slobodan
Milosevic. Sada se Milosevic nalazi u zatvoru u Hagu. Istina, za to je
Evropa na poklon dobila zariste albanskog nacionalizma na Kosovu i
perspektivu destabilizacije ionako slozene situacije na Balkanu. - 0 -
Moskva, 24. januara 2003. RIA "Novosti"
Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
