| Nedelja, 26. januar 2003. |
Broj 32049 VEK PRVI |
Gr�ki interes
Desilo se ne�to neo�ekivano. Lideri kosovskih Albanaca, �ija namera da izdejstvuju nezavisnost predstavlja politi�ku konstantu, ne ogla�avaju se u vezi sa ocenama predsednika srpske vlade da je krajnje vreme za otvaranje razgovora o statusu Kosova. Svi drugi su reagovali, osim onih kojima je, naizgled, najvi�e stalo.
Nelogi�nost je samo prividna, tvrde neki diplomatski krugovi u Beogradu. Otvaranje razgovora u ovom trenutku u suprotnosti je s namerama Albanaca da preduzmu zna�ajne politi�ke poteze u idu�oj godini. Naime, tvrde obave�teni izvori, postoji plan da se uo�i Olimpijade u Atini, u trenutku kada pa�nja svetske javnosti bude usmerena ka Balkanu, pokrene velika me�unarodna kampanja kosovskih Albanaca za ostvarivanje dr�avnog statusa.
Spre�iti kampanju
Takav mogu�i razvoj doga�aja, nastavlja analiza, bio bi u suprotnosti sa interesima svih koji istinski podsti�u proces integracije zapadnog Balkana. Posebno bi bila pogo�ena Gr�ka, kojoj je veoma va�no da pobolj�a saobra�ajnu infrastrukturu, puteve i �elezni�ke pruge u takozvanom koridoru 10 uo�i odr�avanja letnjih Olimpijskih igara 2004.
Sama ideja da Albanci, kroz eventualnu kampanju, stvore utisak u me�unarodnoj javnosti da je Balkan i dalje krizno podru�je i samim tim izvor nestabilnosti, dovoljna je da odvrati svetski krupni kapital od investiranja u razvoj infrastrukture i prate�ih objekata, pre svega u Srbiji i Makedoniji. To ve� sada mo�e da uti�e na smanjenje uspeha Olimpijskih igara.
Uspe�nost igara, pak, bitna je za pobolj�avanje rejtinga Gr�ke unutar Evropske unije.
Da bi ubla�ila problem, Gr�ka je odvojila 265 miliona evra pomo�i Jugoslaviji u okviru dr�avnog "Nacionalnog plana za privrednu rekonstrukciju Balkana". Sporazum o tome potpisali su jula pro�le godine u Solunu potpredsednik Savezne vlade Miroljub Labus i pomo�nik ministra inostranih poslova Gr�ke Aleksandros Loverdos. Najve�i deo pomo�i namenjen je za izgradnju infrastrukture, a Labus i Loverdos su tada utvrdili da je prioritet izgradnja auto-puta Leskovac - dr�avna granica, �to je deo panevropskog koridora 10.
Gr�ka pomo� je samo mali deo sredstava neophodnih za ozbiljniju obnovu i razvoj �eleznice i puteva u srpskom delu koridora 10. Procenjuje se da �e investicija u modernizaciju postoje�e mre�e i izgradnju nove dosti�i preko pet milijardi evra, za �ta su zainteresovane multinacionalne kompanije i veliki svetski investitori. Me�utim, kapital ne ulazi u nestabilna podru�ja.
Politi�ka prilika
Interes Srbije da �to pre uvu�e veliki investicioni kapital u razvoj infrastrukture i time istovremeno smanji socijalne tenzije na vidiku, tvrdi diplomatski izvor, poklopio se sa prvorazrednim interesom Gr�ke da pripreme za Olimpijadu budu bez gre�ke izvedene. Zato je predlog da se pitanje Kosova, koje je u nadle�nosti me�unarodne zajednice, otvori u trenutku kada je Gr�ka preuzela predsedavanje Evropskom unijom racionalan.
Ideja otvaranja razgovora je, zapravo, namera da se to pitanje stavi pod kontrolu i na vreme dovede u fokus me�unarodne javnosti. Na taj na�in bi se potpuno eliminisao efekat s kojim, navodno, ra�unaju kosovski Albanci. S druge strane, po�etak razgovora, koji mogu potrajati godinama, nikako ne zna�i prejudiciranje kona�nog re�enja statusa Kosova, niti je pregovara�ka pozicija Srbije oslabljena �injenicom da se sva raseljena lica nisu vratila u svoje domove.
Uostalom, i Gr�ka je u dokumentu pod nazivom "Politi�ki dokument predsedavanja Gr�ke EU: Zapadni Balkan - agenda za stabilnost, razvoj i integraciju" definisala najva�nije zadatke za svoje delovanje u �est meseci liderske pozicije. "Treba se pozabaviti uslovima uklju�ivanja Kosova u Sporazum o stabilizaciji i povezivanju, uz puno po�tovanje Rezolucije 1244 i u okviru koncepta Evropski standardi pre statusa" - napisano je u tom dokumentu.
Lideri kosovskih Albanaca svojim �utanjem su pokazali da inicijativa iz Beograda nije u njihovom interesu, jer elimini�e mogu�nost stvaranja politi�ke napetosti. Zato je politi�ki savetnik predsednika kosovskog parlamenta, Ramu� Tahiri, izjavio "da se Kosovu ne �uri s re�avanjem kona�nog statusa", a lideri su trenutno "zaokupljeni ekonomskim pitanjima".
Takva reakcija je bila za o�ekivanje, jer su se do sada kosovski Albanci najbolje snalazili u kriznim situacijama. Za�u�uju�a je reakcija portparola Evropske komisije Eme Advin koja ka�e da je "preuranjeno" pokretanje tog pitanja. Da li to zna�i da u Briselu nisu razumeli �ta se de�ava ili su se opredelili za jednu stranu?
Artur Demek
