Na posao �im otopli
Problem sa zaostalim minama i drugim opasnim ubojnim sredstvima na�a zemlja ima ve� �itavu deceniju. Prepu�teni sebi, bez pomo�i me�unarodne zajednice, pripadnici vojske i policije su u proteklom periodu, uz ludu hrabrost, ogromne napore i, na�alost, �rtve u sopstvenim redovima, uspeli da u urgentnim slu�ajevima razminiraju neke od lokacija koje su predstavljale neposrednu opasnost po stanovni�tvo.
Ipak, intenzivnija saradnja na�e zemlje sa me�unarodnim organizacijama specijalizovanim za uklanjanje zaostalih mina, kao i za�titu �ivotne sredine od posledica njihovog delovanja, po�ela je tek 2001. godine. Od Jugoslavije je tada zatra�eno da formira centar za razminiranje koji bi se sveobuhvatno bavio ovom problematikom, tako da je u novembru 2001. godine potpisan Memorandum o saradnji sa Me�unarodnom fondacijom za deminiranja i pomo� �rtvama mina (ITF).
Rezultat ove saradnje je osnivanje Centra za uklanjanje mina i drugih neeksplodiranih ubojnih sredstava, formiranog pri Saveznom ministarstvu za inostrane poslove. Dok je Centar osnivan dobijene su zna�ajne donacije. Samo za nabavku ra�unara izdvojeno je oko 60 hiljada evra, a za kupovinu za�titne opreme za deminere oko 150 hiljada evra.
Centar nije direktno zadu�en za razminiranje i rad na terenu, ve� mu je zadatak da doma�e propise u ovoj oblasti uskla�uje sa me�unarodnim standardima, prikuplja i obra�uje podatke o minski sumnjivim lokacijama, kao i da ljudima u belom svetu, posebno onima koji mogu da pomognu, predo�i specifi�nost problema sa zaostalim minama u na�oj zemlji i obezbedi novac za sve ono �to prati njihovo uklanjanje. Pored toga Centar se, u saradnji sa ITF-om, bavi i obu�avanjem pirotehni�ara i kontrolom kvaliteta zavr�enog razminiravanja.
Podaci sa terena Prema re�ima Petra Mihajlovi�a, direktora Centra za uklanjanje
mina i drugih neeksplodiranih ubojnih sredstava, problem s minama u na�oj zemlji
je specifi�an. Osim takozvanih "klasi�nih" minskih polja, na kojima se uglavnom
nalaze protivpe�adijske i protivtenkovske mine, na ovim prostorima stru�njaci se
"sre�u" i sa mnogobrojnim neeksplodiranim kasetnim bombama kao i avio-bombama i
drugim projektilima velikog kalibra, koji se nalaze u zemlji na dubinama od 5 do
20 metara. Prema istra�ivanju koje je u saradnji sa ITF-om sproveo Centar, na teritoriji
SRJ kasetnim bombama je kontaminirana povr�ina od oko 29 kvadratnih kilometara.
Prema mi�ljenju stru�njaka iz ITF-a, one su i najopasnije, jer ne trpe nikakvo
pomeranje i potrebno ih je odmah uni�titi na mestima na kojima se nalaze.
Neeksplodiranih kasetnih bombi najvi�e ima na podru�ju Ni�a, Kraljea, Kopaonika,
Merdara, Sjenice, kao i na �irem podru�ju �a�ka i Vladimiraca. Velikih avio-bombi ima na 40 lokacija u na�oj zemlji. Pored
Beograda (Kineska ambasada, Prijedorska ulica na Zvezdari, Avala, Batajnica),
neeksplodirane avio-bombe se nalaze i u Kru�evcu, Pirotu, Surdulici, Priboju,
Valjevu, Novom Sadu, Bajinoj Ba�ti, Pali�kom jezeru...
- Poseban problem predstavljaju "klasi�na" minska polja zaostala
jo� iz 1991. godine na prostoru aproksimativne granice sa Hrvatskom.
Aproksimativne zato �to me�udr�avne komisije zbog neposredne opasnosti nisu bile
u mogu�nosti da utvrde liniju razgrani�enja - obja�njava Mihajlovi�. Ina�e, ova
minska polja se prote�u na prostoru od sela Jamena na trome�i Jugoslavije,
Hrvatske i Bosne i Hercegovine, pa sve do auto-puta i grani�nog prelaza
Batrovci.
Iskoristiti poslednju priliku
Zajedno sa ITF-om, na�i i hrvatski stru�njaci su utvrdili da je
na ovom prostoru minirano oko 10 kvadratnih kilometara. Problem ne predstavljaju
minska polja koja su postavljale jedinice Vojske Jugoslavije, jer o njima
postoje zapisnici i mape, ve� mnogobrojna neobele�ena minska polja postavljena
od strane raznih paravojnih formacija sa obe strane. - Me�unarodna fondacija za deminiranje i pomo� �rtvama mina (ITF) ve� je
prihvatila dva projekta koje je izradio na� centar. Za po�etak radova na
uklanjanju avio-bombi u Beogradu izdvojili su 200 hiljada evra, dok je za prvu
fazu �i��enja aerodroma u Ni�u od kasetnih bombi namenjeno oko 240 hiljada evra.
Do kraja godine kandidova�emo i projekat druge faze �i��enja ni�kog aerodroma,
kao i delova Kopaonika - naglasio je Mihajlovi�. Uz primenu najsavremenije pirotehni�ke opreme, razminiranje �e
biti povereno jugoslovenskim stru�njacima uz pomo� kolega iz ITF-a. Samo
demontiranje upalja�a bombi obavi�e ipak - ameri�ki stru�njak. Razlog je
jednostavan: NATO sastav upalja�a smatra vojnom tajnom prvog stepena, pa nije
bio voljan da ga otkrije ni na�im pirotehni�arima.
- �im to vremenski uslovi budu dozvolili, po�injemo ostvarenje
odobrenih projekata. Savremena oprema jednostavno ne funkcioni�e na "minusu" -
naglasio je Mihajlovi�.
Kontaminirane povr�ine, za �ije razminiranje sredstva izdvaja
ITF, nalaze se van vojnih objekata. Vojni objekti se smatraju legitimnim
ciljevima i ne potpadaju u ovu kategoriju, a njihovo "�i��enje" obavi�e doma�i
stru�njaci.
Prema Mihajlovi�evim re�ima, Jugoslavija je uhvatila mo�da
"poslednji voz" za re�enje ovog problema. Interesovanje me�unarodne zajednice za
razminiranje delova teritorije SRJ naglo opada, jer su sada u prvom planu krizna
�ari�ta kao �to su Azerbejd�an, Avganistan, a uskoro �e to verovatno biti i
Irak. Februarski skup Beograd �e 11. februara biti doma�in osmog sastanka Saveta za
koordinaciju protivminskog delovanja u jugoisto�noj Evropi. Sastanku �e
prisustvovati direktori centra za razminiranje iz Slovenije, Hrvatske, Bosne i
Hercegovine, Makedonije, Albanije, SRJ i Azerbejd�ana.
O�ekuje se i dolazak predstavnika ITF-a, Centa za razminiranje
iz �eneve, Programa za razvoj Ujedinjenih nacija, a pozvani su i predstavnici
Stejt departmenta SAD, kao i predstavnici nekih zemalja donatora (Luksemburg,
Norve�ka, �e�ka).
Planirano je da sastanak otvori ambasador dr Prvoslav Davini�,
nacionalni koordinator Tre�eg Stola Pakta stabilnosti za jugoisto�nu Evropu i
predsednik Upravnog odbora jugoslovenskog Centra za uklanjanje mina i drugih
neeksplodiranih ubojnih sredstava. Saradnja sa kolegama Centar za uklanjanje mina i drugih neeksplodiranih ubojnih
sredstava ima dobru saradnju i sa kolegama iz biv�ih jugoslovenskih republika,
pre svega sa Bosnom i Hrvatskom. Ova saradnja se odvija kroz Savet za
koordinaciju protivminskog delovanja u jugoisto�noj Evropi. Po�elo je i
formiranje regionalnih centara za pojedina�ne oblasti, koji �e kasnije
opslu�ivati sve zemlje �lanice.
Tako je u Konjicu otvoren Centar za obuku i testiranje pasa za
razminiranje, u Bijeloj je oformljen Centar za obuku kadrova za podvodno
razminiranje, dok je u Srbiji formiran Centar za testiranje za�titne opreme za
deminere.
Marko Albunovi�
