Nismo srećni zbog ekskluzive
Obezbeđenje se nije snašlo, jurili su za atentatorima, a ostavili ranjenog Đinđića na pločniku
- Sad znamo da živimo u zemlji u kojoj odeš na dosadnu konferenciju Gaše Kneževića, a zatekneš ubistvo premijera. Nema tu sreće i ekskluzive kad je čovek umro. Ne želim na tuđoj smrti da pravim karijeru. Neko da zaplače, a meni da svane. Ovako priča Mladen Vasić, kamerman Televizije B92, čiji je snimak dešavanja u dvorištu zgrade Vlade Srbije neposredno posle atentata na premijera Zorana Đinđića obišao svet.
Tročlana televizijska ekipa krenula je u sredu taksijem na konferenciju za novinare povodom reforme obrazovanja zakazane u 13 sati.
- Stigli smo 20 minuta ranije, jer je ova televizija
uspostavila pravilo da snimamo političare pri dolasku na konferenciju. Dolazili
smo taksijem iz Kneza Miloša. Već na ćošku kod portirske kućice bilo je jasno da
se nešto krupno dešava. Policajac obično kunja u kućici i nikad ga ne vidiš. A
tada jedan u odelu zalegao za kalašnjikovim. Iskočimo iz taksija - opet jedan sa
mašinkom. Jedan kolega zaboravio kameru na ramenu i stoji zatečen kao običan
prolaznik. Nije se ni setio da je uključi, priseća se asistent kamere Aleksandar
Malinović koji je prekjuče slučajno zamenio smenu sa kolegom.
Snimatelji B92 su se brzo snašli, na brzinu ubacili kasetu, pritrčali na pedeset metara od mesta na kom je već ležao pogođeni premijer. Nije bilo vremena da promene filter za podešavanje svetlosti koji je ostao podešen za snimanje u zatvorenom prostoru. Zato je snimak plavičast.
- Ništa nismo videli od dva parkirana automobila i u prvom
momentu nismo znali šta snimamo. Pomislili smo da su uhvatili one koji su
pucali. Ništa nije nagoveštavalo da je Đinđić pogođen. Okolo frka, trka,
komešanje, neki zalegli, jedan sa kalašnjikovim trči prema zgradi odakle se
pucalo. Za to vreme premijer je ležao na pločniku desetak minuta. Obezbeđenje se
nije snašlo. Dvadesetak ljudi je trčalo ka zgradi odakle je pucano uz povike "Ko
je pucao... Odakle je pucano... Ej, ovamo ja sam ovde". U momentu kada su
ubacili Đinđića u auto mislili smo da imamo snimke ljudi koji su uhapšeni. Tad
je neko od policajaca povikao: "Počinioci nisu uhvaćeni". Aleksandar je povikao
"Čoveče, pa mi smo onda snimili Đinđića", priča Mladen.
- Vrlo brzo je stigao i Čović. Pokušao je izađe iz kola, ali su ga odmah ugurali i auto je u rikverc ušao prolaz u dvorište Vlade. Policajci su bili nervozni. Pištoljima su zaustavljali saobraćaj. Kasnije nam nisu dali da snimamo zasedanje Vlade jer su se žene rasplakale. Ostali smo ispred Vlade do 11 uveče, kažu oni. Snimak je zatim prodat agenciji Rojters, odakle je obišao ceo svet.
U svetu ima samo desetak snimaka ovakvih događaja, kao što su atentat na
Kenedija i pokušaj ubistva Regana.
- Snimam 14 godina. I nisam srećan zbog
prekjučerašnjih kadrova. Džaba ti snimak kada je povod nečija smrt, smatra
Mladen.
