| Usvojen Zakon o lustraciji. Stotine funkcionera
od jeseni pod lupom specijalne komisije |
Na proveri:
Natasa Micic, Zivkovic,
Canak, Covic,
svi poslanici...
Pregledace se
i dosijei tajne
policije o
njima
Kada Komisija za
utvrdjivanje odgovornosti za krsenje ljudskih prava zapocne svoj rad,
misteriozne ostavke drzavnih i javnih funkcionera bice ucestale. Obrazlozenja ce
im biti da su bolesni, umorni ili da se povlace zbog porodicnih problema - tvrdi
za NT poslanik GSS Ivan Andric, predstavnik predlagaca Zakona o odgovornosti za
krsenje ljudskih prava (popularnijeg kao Zakon o lustraciji), koji je usvojen u
Skupstini Srbije, po hitnom postupku, krajem prosle nedelje.Po ovom zakom, u
sledecih deset godina obavezno ce se proveravati da li su kandidati za istaknute
funkcije krsili ljudska prava od 1976. (kada je SFRJ ratifikovala Medjunarodni
pakt o gradjanskim i politickim pravima) do danas.
Poduzi
spisak
Ni ljudi koji su sada na funkcijama nece
izbeci proveru - Zakon za njih predvidja "naknadni postupak lustracije po
sluzbenoj duznosti". To znaci da ce mnogi istaknuti sadasnji funkcioneri biti
podvrgnuti kontroli. Zakon predvidja da ce podlozni odgovornosti biti:
poslanici Narodne i pokrajinske
skupstine, predsednik
Republike, predsednici i
clanovi republicke vlade i pokrajinskog izvrsnog veca,
gradonacelnici, predsednici i zamenici predsednika skupstina opstina, kao i
sekretari, sekretari
Narodne i pokrajinske skupstine, staresine i
rukovodeci radnici u sluzbama predsednika Republike, zamenici i
pomocnici ministara i funkcioneri koje postavlja republicka vlada, odnosno
pokrajinsko izvrsno vece, nacelnici
okruga, sudije svih
sudova, javni tuzioci i njihovi zamenici, direktori i
clanovi upravnih odbora preduzeca ili ustanova (predsednici i clanovi saveta
univerziteta, rektori, dekani, direktori i odgovorni urednici u izdavastvu ili
javnom informisanju...) ciji osnivac je Republika, pokrajina ili lokalna
samouprava, guverner i
viceguverner Narodne banke, direktori
banaka sa vecinskim drzavnim kapitalom, funkcioneri i
ovlascene osobe u BIA, direktori i
rukovodioci zatvora, sefovi
diplomatskih misija i konzuli, nacelnici
Generalstaba i kontraobavestajne sluzbe.
To znaci da ce se, posto se
u roku od 60 dana formira Komisija za ispitavanje odgovornosti za krsenje
ljudskih prava (cinice je uglavnom ljudi iz pravosudnih institucija), ocenjivati
i to da li su do sada u ovoj oblasti nesto zgresili: Natasa Micic, Zoran
Zivkovic, Nenad Canak, Nebojsa Covic, Dusan Mihajlovic... Zanimljivo je da se
Zakon ne odnosi na savezne funkcionere, pa Goran Svilanovic (cija je stranka
predlozila zakon), Boris Tadic itd. nece biti proveravani.
Sifre i
sifrarnici
Kako ce raditi Komisija? U Zakonu,
izmedju ostalog, pise:
"Provera se vrsi uvidom u spise
Bezbednosno-informativne agencije ili ranije odnosno druge odgovarajuce sluzbe,
sudske spise, spise drugih drzavnih organa i organizacija koje vrse javna
ovlascenja."
To znaci da bi Komisija trebalo da pregleda dosijee tajne
policije (sto ce biti neizvodljivo ako se u medjuvremenu ne donese zakon o
njihovom otvaranju), ali i spiskove saradnika tajne sluzbe. Koliko se zna,
prilican broj dosijea tajne sluzbe o gradjanima sadrzi samo opste generalije i
podatke koji su i na licnim dokumentima. Postoje, medjutim, i dosijei pod
siframa, ali i sifrarnici, bez kojih je nemoguce rastumaciti dosijee, niti
saznati na koga se odnose...
I ako je neko od sadasnjih funkcionera bio
radnik DB-a ili, prosto, dostavljac, ne znaci da se automatski ogresio o novi
zakon - potrebno je i da je konkretno povredio necija ljudska prava. Vladimir
Vodinelic, direktor Centra za unapredjivanje pravnih studija u Beogradu, ovako
definise potkazivanje koje vodi lustraciji: "To je svesno, dobrovoljno i tajno
dostavljanje informacija o drugacije mislecim, kako bi protiv njih bile
preduzete mere represije i krsenja ljudskih prava." Sto, naravno, ponekad moze
biti vrlo tesko dokazivo.
U skladu sa navedenom definicijom, u Zakonu su
predvidjene i olaksavajuce okolnosti. Tako se navodi da ce utvrdjivanja
odgovornosti biti oslobodjeni oni koji su, u trenutku izvrsenja, bili mladji od
18 godina, oni koji su krsili ljudska prava usled prinude, pretnje, ucene ili
drugog pritiska, kao i svi koji su "davali informacije BIA ili ranijoj odnosno
drugoj odgovarajucoj sluzbi, u izjavi prilikom saslusanja u policiji, odnosno
zadrzavanja u policiji, zatvoru ili pritvoru."
Andric ovu odredbu, koja je na
prvi pogled kontradiktorna, ilustruje saglasjem sa vazecim pravnim aktima, po
kojima iskaz dobijen u policiji ili pritvoru nije validan za sud.
Ostavka kao
kazna
Ako se ustanovi da je neko ko pretenduje na
istaknutu funkciju (ili je vec na njoj) krsio ljudska prava, postupak je
jednostavan: Komisija ga obavestava do kakvog je zakljucka dosla. Ostaje ili
zalba ili - tiho povlacenje kandidature (odnosno sa funkcije).
- Posto sama
ideja lustracije predvidja moralnu odgovornost za utvrdjene slucajeve krsenja
ljudskih prava koji su zastareli za krivicno gonjenje, ostavke i odustajanje od
kandidature bice jedine vrste kazni za objekte lustracije. Ukoliko lustrirani
funkcioneri odbiju da podnesu konsekvence, i kada se iscrpu sve predvidjene
mogucnosti za prigovore i zalbe - rezultati istrage Komisije bice saopsteni
javnosti - objasnjava Andric.
Da bi se izbegla ovakva bruka, najverovatnije
da ce se vecina lustriranih tiho povlaciti, navodeci kao objasnjenje razloge
koje je na pocetku teksta pomenuo Ivan Andric. Dakle, nije nemoguce da se vec na
jesen dese neke neocekivane ostavke.
O. Nikolic
| Za Srbe „meksa lustracija" Predlog naseg Zakona o lustraciji, kako tvrdi predlagac, imao je za uzor madjarski zakon, koji vazi za najmeksu varijantu. Polazilo se od toga da je "nas totalitarizam" bio drugog tipa od onog u Istocnoj Evropi, pa tome treba prilagoditi i lustraciju. Skupstinski amandmani, medjutim, odnosili su se bas na poostravanje pojedinih odredbi... |
