Stranci - zabranjeni donatori
U budućem zakonu će biti određen gornji limit, koji mogu na svoje aktivnosti potrošiti političke stranke, što je posebno značajno kada je reč o izbornoj kampanji, „koja ne treba da se pretvori u besmislenu trku u trošenju para, koja postaje potencijalni
poligon za pranje novca”
Vlada
Srbije tokom naredne nedelje usvojiće Predlog zakona o finansiranju političkih
stranaka, kako bi do polovine jula došao na raspravu i u republički parlament.
To nije učinjeno ranije, jer se čekalo da bude pripremljen zakon o političkim
organizacijama, pošto je on polazna osnova za regulisanje ove materije, a stigao
je u Skupštinu tek prošle sedmice, istakla je sekretar Ministarstva finansija
Aleksandra Drecun, na okruglom stolu u organizaciji Fondacije „Konrad Adenauer”
i organizacije „Transparentnost Srbija”.
U nacrtu Vlade predloženo je da se
umesto vezivanja za republički budžet, iznos za stranke određuje prema bruto
nacionalnom dohotku. Deo novca partije bi dobijale iz budžeta, a ostatak kroz
članarine i donacije. Vlada nije predvidela mogućnost anonimnih donacija, niti
će donatori moći da budu javna preduzeća ili firme sa većinskim državnim ili
društvenim kapitalom. Isključene su i druge države i stranci što znači da će se
politički život u Srbiji finansirati samo iz domaćih izvora. U budućem zakonu će
biti određen gornji limit, koji mogu na svoje aktivnosti da potrošiti političke
stranke, što je posebno značajno kada je reč o izbornoj kampanji, „ koja ne
treba da se pretvori u besmislenu trku u trošenju para, koja postaje
potencijalni poligon za pranje novca”. Procenjeno je, s obzirom na veliki broj
stranaka u Srbiji, da bi bilo najprihvatljivije da se pare iz republičke kase
raspodeljuju srazmerno broju mandata osvojenih na izborima, ukazuje Aleksandra
Drecun.
|
Pare za pola procenta Novac u Nemačkoj dobijaju i male stranke, a potrebno je da na izborima osvoje pola procenta glasova, dok je za ulazak u parlament potrebno pet procenata. Domaće donacije i pojedinaca i kompanija su dozvoljene, ali moraju biti i registrovane, dok priloge i darodavce koji prelaze 50.000 evra oznanjuje predsednik parlamenta. Dr Bernard Lamers upozorava da nije najvažnije pitanje odakle novac dolazi, već kontrola javnosti, kako bi se sprečila korupcija. |
Ona
je napominje da neke dileme nisu razrešene u zakonskom predlogu- kako utvrditi
poreklo imovine stranaka, posebno one koja je nasleđena od SK i SSRN, kao i
limit prihoda koji se može ostvariti njenim korišćenjem i kako regulisati
finansije koje dolaze iz fondova i sindikata bliskih nekim političkim partijama.
U nacrtu koji će se naći pred Vladom predviđeno je da Republička izborna
komisija, kao telo koje proporcionalno odražava sastav parlamenta prikuplja
završne račune stranaka i kontroliše ih.
Direktor FKA dr Bernard Lamers
predočio je da je cilj stranaka da pobede na izborima, ali one prema nemačkim
zakonima imaju i velike obaveze. Finansiraju se tako da trećina novca dolazi od
države, trećina od članstva, šestina tako što izabrani funkcioneri plaćaju
naknadu svojoj partiji i šestina od donacija. U proseku, članarina u najvećim
partijama je desetak evra mesečno, a donacije do 3.300 evra oslobođene su poreza
od 1.650 evra. Ove godine strankama je na raspolaganju 133 miliona evra iz
državne kase a dobija se 0,70 evra po glasu osvojenom na izborima. Tako stranka
koja osvoji milion glasova u narednih četiri godine ima pravo na 700.000 evra
državnih para.
|
Od poklona do kupovine glasova Novac u Nemačkoj dobijaju i male stranke, a potrebno je da na izborima osvoje pola procenta glasova, dok je za ulazak u parlament potrebno pet procenata. Domaće donacije i pojedinaca i kompanija su dozvoljene, ali moraju biti i registrovane, dok priloge i darodavce koji prelaze 50.000 evra oznanjuje predsednik parlamenta. Dr Bernard Lamers upozorava da nije najvažnije pitanje odakle novac dolazi, već kontrola javnosti, kako bi se sprečila korupcija. |
Finansijski stručnjak Jan Kes de Jager napominje da su se stranke u
Holandiji do pre nekoliko godina finansirale isključivo od članarine i donacija,
a tek odskora država godišnje izdvaja 10 miliona evra. Svaka donacija koja
premašuje 4.500 evra mora biti objavljena. Imućniji članovi plaćaju stranci tri
odsto prihoda, a da bi mogla da se pokrije aktivnost, neophodno je godišnje
prikupiti i 250.000 evra donacija. Finansiranje iz budžeta je veoma osetljivo,
jer ispada da partija koja je na vlasti sama sebi daje novac i zato je prisutno
pitanje, koliko je opravdano da partije dobijaju novac iz javnih fondova.
Zakonom je zabranjeno da se novac iz budžeta koristi za bilo kakvu, pa i
predizbornu kampanju.
Profesor Ustavnog prava na univerzitetu u Mariboru
Jurij Toplak ukazuje da partije u Sloveniji dobijaju između 80 i 85 odsto novca
od države, a manje stranke i nemaju drugih prihoda. Godišnji budžet većih
partija dostiže od milion do tri miliona dinara. Manji deo - 10 procenata, deli
se na sve partije, dok 90 odsto ide prema broju glasova osvojenih na poslednjim
izborima. Ustavni sud Slovenije ocenio je kao neustavno rešenje da samo
parlamentarne stranke dobijaju pomoć države, pa je za javne dotacije dovoljan
jedan procenat glasova birača. Donacije su ograničene na 9.000 evra godišnje,
koje može pokloniti neko lice ili firma, a članarina je od 5 do 20 evra.
Inostrane donacije su zabranjene, a partije mogu imati samo firme koje obavljaju
delatnost od kulturnog ili izdavačkog značaja. Dosta novca pritiče od rentiranja
imovine, koju najviše poseduju naslednici bivšeg SKJ, pošto stara partijska
imovina nije nacionalizovana.
Profesor FPN Vučina Vasović smatra da partije
teže da prekorače utvrđene granice. Paradoks je da se najveće zloupotrebe i
malverzacije s novcem dešavaju u partijama i na izborima, koji bi trebalo da
predstavljaju dva stuba demokratskog društva. Po njegovom uverenju, nije više
dilema javno ili privatno finansiranje, već se treba pozabaviti transnacionalnim
korporacijama i njihovim uticajem na stranke.
Narodni poslanik DS Dušica
Anđelković kaže da članovi ove stranke plaćaju članarinu od 300 dinara godišnje,
a funkcioneri izdvajaju pet odsto od plate. Donacija poslanika DS-u iznosi 3.500
dinara, a na glavnom odboru je odlučeno da oni koji se ogreše o ovu obavezu na
narednim izborima neće moći da se kandiduju za bilo koju funkciju.
Liberali
Srbije zalažu se, prema rečima Tahira Hasanovića, za takva zakonska rešenja po
kojima bi javni i privatni sektor bili finansijeri političkih programa stranaka,
a ne interesnih grupa i njihovih kampanja. Generalni sekretar SPS Zoran
Anđelković upozorava da je lako pričati o finansiranju stranaka sa pozicije
vlasti, „jer vam svi tada čine i daju”. Nikola Pašić je govorio o tome da bi
trebalo praviti zakone dok ste na vlasti, razmišljajući da ćete nekad biti
opozicija, a socijalisti se toga u potpunosti nisu držali- kritično je primetio
Anđelković.
S. Stanković
