|
Novi američki zahtev Srbiji i
Crnoj Gori
Beograd u neobranom
grožđu
Nije lako odbiti zahtev
Amerikanaca, kaže Svilanović.
Predrag Simić smatra da će odluka Saveta
ministara Srbije i Crne Gore biti politička i da se već iz izjava nekih
aktuelnih političara da naslutiti kakva će ona biti.
Hrvatski državni
vrh se u ovom času "više uplašio" zameranja Evropskoj uniji, od koje čeka
razmatranje molbe za kandidaturu, nego pretnje SAD
piše: Nenad M.
Stevanović
Ko uzme kajaće se, ko ne uzme kajaće se. Kao
hajduci u narodnoj bajci, i Srbija i Crna Gora se nalazi pred nerešivom
dilemom – prihvatiti ili odbiti američki zahtev za izuzeće od krivičnog
gonjenja američkih državljana pred Međunarodnim krivičnim sudom.
Srbija
i Crna Gora dobila je, naime, predlog Sjedinjenih Američkih Država da
potpiše bilateralni sporazum o neizručivanju američkih državljana stalnom
Međunarodnom krivičnom sudu. To je potvrdio ministar inostranih poslova
Goran Svilanović i dodao da očekuje da će Savet ministara SCG odluku o
tome doneti u narednih nekoliko nedelja.
Odmereno i
realno
Predsednik Srbije i Crne Gore Svetozar Marović
kaže da će odluka Beograda o predlogu Vlade SAD koja se odnosi na status
njenih državljana pred Međunarodnim krivičnim sudom biti "odmerena i
realna".
– Mi živimo u Evropi i želimo svoje mesto u ujedinjenoj
Evropi. S druge strane, naše prijateljstvo i proširenje saradnje sa SAD je
nesumnjivo jedan od prioriteta naše spoljne politike – rekao je
Marović.
U isto vreme ministar Goran Svilanović neubedljivo tvrdi da
SAD ne vrše pritisak na SCG da što pre pozitivno odgovori, već da ih samo
interesuje kada će se o tome raspravljati.
Nije lako odbiti zahtev
Amerikanaca, kaže Svilanović, ali o tom predlogu u Savetu ministara još
nije bilo razgovora.
Šef Katedre za međunarodne odnose beogradskog
Fakulteta političkih nauka profesor dr Predrag Simić kaže da će odluka
Saveta ministara Srbije i Crne Gore biti politička i da se već iz izjava
nekih aktuelnih političara da naslutiti kakva će ona biti.
Profesor dr
Momčilo Grubač kaže da je pravno sasvim moguće da naša država, iako je
ratifikovala Statut Međunarodnog krivičnog suda, sada sa SAD potpiše
bilateralni sporazum o neizručenju američkih državljana.
– Ratifikacija
je priznavanje nadležnosti za sebe i svoje građane, a ovo što sad
Amerikanci traže i na čemu insistiraju, to je obavezivanje pojedinih
država da neće izvoditi njihove građane pred Međunarodni sud, jer po
propisima o tom sudu svaka država može da pred taj sud izvede i državljane
druge države, pa time i američke državljane, iako SAD ne priznaju taj sud.
U tome je suština kampanje koju SAD vode ovih dana nastojeći da sebe i
svoje građane obezbede od eventualnog izvođenja pred taj sud. Tek kada bi
se sakupili potpisi svih država sveta, onda bi građani SAD bili zaštićeni
od te sudske instance – ističe profesor dr Grubač.
Kako nam je rekao
Oliver Novaković iz Instituta za uporedno pravo, pravno ne bi trebalo da
bude problem to što smo ratifikovali Statut Međunarodnog krivičnog suda i
mogućnost da prihvatimo američki predlog za potpisivanje bilateralnog
sporazuma o neizručenju američkih državljana, jer su tako već postupile
neke bivše socijalističke zemlje, kao što su Rumunija, Bugarska i
Mađarska.
Dvostruki
aršini
Osnovni principi rimskog Statuta Međunarodnog
krivičnog suda propisuju da nema nedodirljivih u lancu koji vezuje
neposredne izvršioce krivičnih dela s najvišim nosiocima vlasti u državi
koja je bila uključena u oružane sukobe, kao posredne ili neposredne
izvršioce tih dela. Po Statutu takođe nema ni amnestije i svi zločinci
moraju da odgovaraju. Države koje ratifikuju ovaj statut dužne su da
ustanovljene pravosudne institucije ugrade u svoje nacionalno
zakonodavstvo. Kompetencije suda prenose se i na građane zemalja koje nisu
ratifikovale sporazum, ukoliko su zločini koji im se pripisuju počinjeni u
zemljama koje su ratifikovale Statut. Jurisdikcija Međunarodnog krivičnog
suda primenjuje se na zločine počinjene posle 1. jula prošle godine, kada
je ovaj sud zvanično ustanovljen.
Stalni Međunarodni krivični sud
osnovan je na konferenciji u Rimu 15. jula 1998. godine. Počeo je s radom
1. jula prošle godine, a sedište mu je u Hagu. U nadležnosti ovog suda su
najteža krivična dela, kao što su: genocid, krivična dela protiv
humanitarnih prava, ratni zločini. Rimsku osnivačku povelju ratifikovalo
je do sada 89 zemalja, ali se očekuje da im se uskoro pridruži najveći deo
od 139 zemalja koje su potpisale Statut ovog suda. U Briselu je 11. marta
ove godine 18 sudija ovog suda položilo zakletvu. I naš profesor
međunarodnog prava dr Vojin Dimitrijević izabran je za sudiju stalnog
Međunarodnog krivičnog suda.
Međunarodni krivični sud se na samom
startu našao pred više veoma ozbiljnih izazova. Najveći problem jeste što
su protiv njega SAD. Američka inicijativa kojom se traži da zemlje sa SAD
potpišu bilateralne sporazume koji bi garantovali da će američki građani
biti potpuno izuzeti iz nadležnosti Međunarodnog krivičnog suda, izazvala
je neslaganje i nezadovoljstvo u svetu, a pre svega u Evropi. Činjenica
je, takođe, da su i Kina, Indija, Pakistan, Indonezija, Irak i Turska
protiv Međunarodnog krivičnog suda i da nisu pristale da potpišu ni
povelju o osnivanju, kao i da su Rusija, Egipat, Izrael i Iran potpisale
tu povelju, ali da Statut suda još nisu ratifikovale. Od arapskih zemalja
jedino je Jordan zasada "pristupio" Međunarodnom krivičnom
sudu.
Bilateralno lobiranje Amerikanaca, koje je započeto u formi pisma
upućenog vladama širom sveta, nastavljeno je brifinzima diplomata i
individualnim susretima na visokom nivou. SAD su čak zapretile nekim
zemljama da će im ukinuti vojnu pomoć ako ne potpišu sa Vašingtonom
separatne sporazume na osnovu kojih se isključuje mogućnost da se američki
građani nađu pred Međunarodnim krivičnim sudom. Rumunija i Izrael su ih
odmah potpisale i zasada ih jedine i ratifikovale. Inače, saglasnost na
američki zahtev dalo je još 26 država, ali ih njihovi parlamenti još nisu
potvrdili. Švajcarska, Kanada, Norveška, Slovačka i Estonija su među
prvima neopozivo odbile "ucenu" SAD.
Hrvati
prelomili
Savezna Republika Jugoslavija ratifikovala je
Statut Međunarodnog krivičnog suda 6. septembra 2001. godine. Način
saradnje državnih organa SRJ sa Međunarodnim krivičnim sudom regulisan je
novim Zakonom o krivičnom postupku, kojim domaća ministarstva, sudovi,
organi uprave i policije preuzimaju i direktno primenjuju odredbe Statuta
ovog suda.
Hrvatski državni vrh je nedavno odlučio na sastanku Veća za
nacionalnu sigurnost da odbije zahtev SAD o potpisivanju bilateralnog
sporazuma o neizručivanju američkih državljana Stalnom međunarodnom
krivičnom sudu. SAD su zahtev Hrvatskoj uputile pre godinu dana i odredile
rok za odgovor do 1. jula ove godine upozoravajući da će Hrvatskoj,
ukoliko ne potpiše sporazum, biti uskraćena vojna pomoć.
Hrvatski
državni vrh se u ovom času "više uplašio" zameranja Evropskoj uniji, od
koje čeka razmatranje molbe za kandidaturu, nego pretnje SAD. U isto vreme
hrvatski političari su zaključili da ispunjenje američkih zahteva ne bi
mogli u ovom trenutku da odbrane pred svojom javnošću, jer kako bi mogla
da podrži neizručenje američkih građana kada se obavezala na izručenje
svih osumnjičenih hrvatskih državljana Haškom sudu.
Države bivše SFRJ
su različito reagovale na protivljenje Bele kuće da prizna jednu
instituciju međunarodnog prava za koju su se najnapredniji umovi pravosuđa
borili ceo vek. Slovenija se od samog početka stavila na stranu
međunarodne pravde i time dala do znanja SAD da bi svet morao da kazni sve
one koji, u ime rata ili radi vojne pobede, postupaju izvan ratnih pravila
i čine zločine koji se ne mogu pravdati ni ratom. Pored Slovenije,
američki zahtev su odbili i Hrvati, što je imalo priličan odjek u
međunarodnoj javnosti.
Od svih bivših republika SFRJ u najtežem
položaju našla se Bosna i Hercegovina. Američki ambasador u Ujedinjenim
nacijama Džon Negroponte, kada je video da nema načina da spreči osnivanje
Međunarodnog suda, zapretio je da će Vašington da povuče svoje vojnike iz
svih međunarodnih misija mira, u prvom redu iz Bosne i Hercegovine. Najpre
je formulisano uslovljavanje na 72 časa, zatim je taj rok produžen, i to
sve s namerom da se svetska zajednica natera da prihvati američko izuzeće
od ovog suda pravde. Bosna i Hercegovina je, naravno, bila primorana da
prihvati potpisivanje bilateralnog sporazuma o neproganjanju američkih
državljana na svojoj teritoriji po nalogu Međunarodnog krivičnog suda. U
obrazloženju takve odluke vlasti u Sarajevu se pozivaju i na Dejtonski
sporazum, kojim su se, navodno, obavezale da se ne potuže na prisustvo
Amerikanaca na svojoj teritoriji.
Makedonija i nije u nekoj velikoj
dilemi, s obzirom na to da je američko prisustvo u ovoj zemlji više nego
nužno da bi se učvrstila stabilnost koja je nedavno uspostavljena pomoću
međunarodnih snaga. Stabilnost Makedonije velikim delom zavisi i od
stabilnosti Kosova, kojim upravlja NATO u ime međunarodne
zajednice.
Ostali srpski susedi – Bugarska i Rumunija – vođeni željom
da što pre uđu u NATO, od samog početka prihvatili su ponudu Bele kuće o
potpisivanju bilateralnih sporazuma o neproganjanju američkih građana.
Veliku buru u Evropi izazvao je pragmatični potez Rumunije. Zvanični
Bukurešt je, zajedno s Izraelom, bio prvi koji je potpisao bilateralni
sporazum ove vrste. Time je išao protiv evropskih američkih saveznika,
Francuske i Nemačke, koji su bili inicijatori i nosioci procesa formiranja
Međunarodnog krivičnog suda. I Pariz i Berlin su se neko vreme ozbiljno
ljutili na Rumune i ko zna da li je ta neposlušnost Bukurešta
zaboravljena. Ostaje činjenica da je Rumunija, u jednom trenutku,
riskirala, i između Evrope i Amerike izabrala SAD, i to je bio važan poen
za ulazak u NATO. U selekciji za EU nije prošla, ali svi su izgledi da će
iduće godine vlasti u Bukureštu uhvatiti i taj voz za Evropu.
|
