Ustala je kuka i motika
Vuk
Drašković, predsednik Srpskog pokreta obnove, nekadašnji “kralj beogradskih
trgova i ulica”, kaže za “Dnevnik” da je Srbija na početku 21. veka udaljenija
od Evrope i svojih državnih i nacionalnih ciljeva nego što je bila pre stotinu i
nešto godina. Koracima od sedam milja ide se u prošlost. A na pitanje da li je
tako i posle demokratskih promena 5. oktobra, odgovara: “Ide se i brže, jer je
ono ubrzanje od 5. oktobra dobilo na snazi.”
- Pitanje: šta dalje činiti, ne
postavlja se meni kao pojedincu, nego to pitanje moramo svi postaviti sami sebi,
a onda doći do jednog jedinog zaključka, koji glasi: ukloniti one koji državni i
nacionalni brod vode u propast. Zadatak svih zadataka je - ukloniti sadašnju
vlast.
|
Gde je Moskva, a gde su Srbi U Evropi moramo, ali uz najčvršće odnose sa Vašingtonom i Moskvom. Danas Rusiju ovde niko ne spominje, a neće spominjati mnogo toga što smo nekada učili. Eto, nekada smo učili da smo došli iza Karpata na Balkan. Verujem da će se uskoro pojaviti uybenici u kojima će pisati da Srbi vode poreklo sa neke donatorske konferencije. |
Kako?
- Izborima. To bi bilo najbolje. A kada će biti izbori, o tome
ne sme da odlučuje sadašnja vlast. Oni bi da odlože izbore do iduće godine, a
tada će i promene u mnogo čemu biti besmislene.
Zašto smatrate da bi redovni
izbori bili besmisleni?
- Zato što će do tada rasprodati i opljačkati sve,
zadužiti zemlju dotle da nikakva odgovorna domaćinska, državi i njenom preporodu
odana vlast, ogromni entuzijazam naroda i stručnjaci, neće moći da otklone te
užasne posledice.
Zašto tvrdite da je Srbija upropašćena?
- Srbija je, po
zvaničnim priznanjima, u ovom trenutku dužna blizu 30 milijardi maraka, a
govorili smo o hiperzaduženju one velike Jugoslavije, kada je dug bio oko 25
milijardi maraka.
Kakvo rešenje predlažete?
- Izbori što pre, a do njih se
može doći na dva načina: eksplozijom narodnog nezadovoljstva, onim što zovemo
“ustala je kuka i motika”, ili naredbom iz Brisela ili Vašingtona.
Zašto
Brisel ili Vašington?
- Onog trenutka kada se tamo proceni da je Srbija pred
unutrašnjim ustankom, narediće ovima koji proizvode svu sadašnju nesreću po
Srbiji da izađu na izbore, pred sud naroda, da bi sprečili eksploziju narodnog
gneva.
Kako SPO izlazi na izbore? Hoće li biti neke koalicije?
- Ne,
pojaviće se sa svojim imenom i programom. O koalicijama, dogovorima, koji su,
mislim, neizbežni posle izbora, o tome ćemo videti.
Sporazum sa kojom
strankom?
- Sa strankom demokratsko-nacionalnog ili nacionalno-demokratskog
opredeljenja.
Pre izbora neće biti koalicija?
|
Ne verujem Ne mogu da verujem da ministar Goran Svilanović izjavljuje da je dobro što su se ponovo pomirili u DOS, jer čim se, kao, oni malo zavade, odmah jačaju nazadne snage kao što su vojska i srpska crkva! Strašno! Ko je, bre, taj tip? Zabranimo predizborne koalicije, neka izađe sa svojom strankom sam na izbore! Neće u celoj Srbiji dobiti dve hiljade glasova. To sigurno nije onaj Građanski savez sa Vesnom Pešić, pokojnim Ivanom Đurićem, sa kojim sam bio u opoziciji. Danas ta stranka ima više funkcionera nego što će, ako izađe sama, dobiti glasova na izborima. |
- Pa,
vreme je danas u Srbiji takvo da bi, kao u nekim zapadnim zemljama, možda
zakonom trebalo zabraniti koalicije pre izbora.
Šta će SPO predložiti u svom
izbornom programu kao “spas za Srbiju”?
- Ova zemlja mora da raspali sve
svoje potencijale, stvaralačke snage, koje su velike. Jasno se mora reći da su
strategijske grane: poljoprivreda, putna mreža i mali i srednji biznis.
Seljacima treba reći da se oslobađaju poreza u narednih tri, četiri, pet godina.
Krediti će seljacima biti stavljeni na raspolaganje bez kamata. Mora se shvatiti
- poljoprivreda je naša šansa!
Mali i srednji privatnik?
- NJima treba
reći: ljudi, sve što imate, uložite u neki biznis. Dozvolu dobijate po
najuprošćenijoj proceduri, za jedan dan. U naredne tri godine svi koji prvi put
počinju bilo koji posao oslobađaju se poreza. Te poruke treba poslati i našoj
dijaspori.
A ko će puniti budžet?
- Za tri godine neka država, državni
aparat, pritegne kaiš. Neka vlast steže kaiš, da mi ukinemo sve što je
proizvodnja magle i što iznosi stotine miliona maraka. Dok mi sada pričamo, što
u Srbiji, što po belom svetu, predstavnici Srbije učestvuju na nekoliko desetina
savetovanja, okruglih stolova, raznoraznih vladinih, nevladinih i poluvladinih
organizacija, stručnih i polustručnih na savetničkim i marketinškim
sastancima...
Po opštinama i gradovima zapošljava se samo grdna birokratija,
brbljivci. NJima je dobro, njima je sve bolje i bolje. Samo da pare od otvaranja
tih agencija usmerimo u budžet pa bismo videli rezultate.
Mnogo kritikujete.
Kivni ste na aktuelnu vlast?
- Teška srca upućujem ove gorke reči, ali gotovo
svi oni su manje-više moja bračna ili vanbračna politička deca, koja su me
kasnije razočarala. Polovinom januara 2000. godine ja sam formirao DOS. Znao sam
da je to izuzetno snažna koalicija za rušenje Miloševića, ali za zidanje tu nije
bilo mnogo pameti bez SPO.
Posle ste nestali?
- Ne, nakon atentata nada
mnom 15. juna 2000, Služba državne bezbednosti i vladajuće stranke bacile su u
opticaj jednu bezočnu laž da atentata nije bilo i da sam ja sam osam puta pucao
na sebe! Tu laž sam očekivao od režima, ali nikako od mojih saboraca iz DOS.
LJudi iz DOS su tada prihvatili laž tajne policije da sam ja u Budvi pucao sam u
sebe. Cela Srbija je poverovala u tu laž, Koštunica je već 17. juna izjavio da
sam ja tamo doživeo privatnu nesreću. Ta laž od strane DOS ubila je mene i
moralno i politički. Srbija me je doživela kao prevaranta, kao monstruma, na
kraju, koji je spreman da, eto, osam puta puca u sebe da bi sebi podizao
politički rejting! To je narod odbilo od mene i stranke, a Srpski pokret obnove
je isteran iz DOS. Tako se desio politički slom SPO i mene.
Da li se SPO
vraća na političku scenu?
- Naravno, ukoliko Srbija želi da se uspravi. Slom
SPO je značio i slom Srbije! Mi jesmo nacionalna stranka, ali vidimo Srbiju samo
na Zapadu - demokratsku Srbiju.
|
Poniženo novinarstvo Nema rezultata istrage o ubistvu Ćuruvije i Pantića, prave se selektivne optužnice, neko veoma blizak Vladi je možda upetljan u te likvidacije. Novinar sam od ’69. godine i odgovorno tvrdim da ni u doba Josipa Broza ovakvih udara na novinarstvo i ovakvog ponižavanja novinara nije bilo. Policija hapsi novinare, podnosi krivične prijave protiv njih, traži od parlamenta da je podrži u progonu novinara. Toga nikada, ni u vreme Miloševića, nije bilo! |
Srbiju republiku ili monarhiju?
- Mi smo za monarhiju, ali o tome će
odlučiti narod na referendumu. Mi smo za kralja i kraljevinu. Još kada bi kralj
bio za to, sve bi bilo u redu.
Kako gledate na operaciju “Sablja”, s obzirom
na dva atentata na vas?
- Priča se da je to bio obračun organizovanog
kriminala sa neorganizovanim kriminalom. No, to su samo čaršijske priče. Pre
operacije “Sablja” i posle nje ništa se nije promenilo u dijagnozi koju sam dao
za vreme vlasti Slobodana Miloševića i posle njegovog pada: da je Vlada Srbije
epicentar svih zločina i mafije!
I danas?
- I danas, naravno!
Zašto
sumnjate u današnju vlast?
- Zoran Đinđić je ubijen nešto iza podneva 12.
marta, a već predveče je Vlada Srbije saopštila - sve! Tačno je da su oni znali
sve!
I da će biti atentat na Đinđića?
- To će se pokazati. Ne znam da li
je baš Vlada znala, ali da su njene formacije znale to je nesporno, jer su
vladine formacije zločin i izvršile. Bezbednosno-informativna agencija
je sigurno znala, a Đinđić je bio komandant te agencije. Ona je bila
pod komandom Državnog saveta, na čijem je čelu bio pokojni premijer. Đinđića je
ubio visoki oficir najelitnije policijske jedinice, čiji je komandant bio Zoran
Đinđić. Dakle, Vlada je znala sve. I, šta je učinila Vlada? Uvela vanredno
stanje, raspisala poternice, a do sada niko nije uhvaćen, izuzev Spasojevića i
Milana Lukovića, koji su ubijeni u prisustvu policije prilikom pružanja otpora,
bez ijednog dokaza o pruženom otporu. Legija i svi ostali manje-više glavni, svi
sem nekakvog Đure Suvajdžića - svi su na slobodi!
Da se vratimo politici. Da
li je Kosovo u Srbiji?
- Samo u okviru Rezolucije 1244, a faktički ne da nije
u Srbiji, nego ga se vlast u Srbiji odriče. Javno ili tajno šalje poruke i
Albancima i Zapadu da je nama naše Kosovo kamen o vratu. Kada imate vlast koja
neće da brani svoju teritoriju... Neće oni ništa da brane. Neka ode Vojvodina,
neka ode istočna Srbija, neka ode Sandžak, neka ode Šumadija pod nebo, u zemlju,
ali neka oni samo budu vlast! Prosto neverovatno!
Što mislite o autonomiji
Vojvodine?
|
PITAJTE KASU Vaš i naš gost u sledećem „klinču” je potpredsednik Vlade Srbije i predsednik Saveza vojvođanskih Mađara Jožef Kasa. Pitajte i vi gospodina Kasu na mejl klincŽdnevnik.co.yu - ili ostavite pitanja na portirnici „Dnevnika”. Rok za pitanja je 19. jun pre podne. |
- Do
70 odsto finansijske, kulturne, zdravstvene, policijske i svake druge vlasti
treba dati opštinama i gradovima u celoj Srbiji. Skupštinu i vladu Vojvodine
vidim u okviru Srbije, kao vlast jedne multietničke pokrajine u Srbiji koja
dodatno, pored ustava i zakona, štiti tu multietničku, multikulturnu šarolikost,
lepotu Vojvodine i svačija nacionalna, kulturna i verska prava, ali da se time
ne narušava takvo pravo srpskog naroda u Vojvodini.
Nemanja Radović iz Novog
Sada vas pita kakav je vaš stav o vraćanju nacionalizovane imovine nakon 1945.
godine i da li ministar poljoprivrede u Vladi Srbije mora biti iz
Vojvodine?
- Ministar prvo treba da bude stručnjak, a bilo bi veoma poželjno
da istovremeno bude iz Vojvodine. Što se tiče nacionalizovane imovine, po onoj
narodnoj: oteto, prokleto - nemam šta da dodam.
