Udruženje banaka Srbije će do kraja godine osnovati Kreditni biro koji
će voditi bazu podataka o bonitetu fizičkih lica, odnosno korišćenju
kredita kod poslovnih banaka, pozajmicama po tekućem računu i platnih
kartica. Takve podatke iz Kreditnog biroa, čiji se start očekuje 1.
novembra, moći će da koriste i druge banke, ali samo uz saglasnost
klijenta, najavio je na jučerašnjoj sednici Upravnog odbora UBS dr
Veroljub Dugalić, generalni sekretar te bankarske asocijacije.
Po njegovim rečima u Udruženju već postoji solidna lista o kreditnoj
solvetnosti građana, kao i informacioni sistem, a baza podataka će se uz
neznatna ulaganja poboljšati kako bi funkcionisala po uzoru na svetske
kreditne biroe. Domaći Kreditni biro pri UBS će se osnovati, po uzoru na
nemački Šufa biro koji postoji više od 75 godina.
Kada građanin zatraži kredit u nekoj banci moraće, kako je objasnio
Rade Bačković, specijalni savetnik u Udruženju banaka, da potpiše i
saglasnost da će se podaci o njegovoj redovnoj otplati kredita slati u
Kreditni biro kako bi bili dostupni ostalim bankama u Srbiji. U Birou će
se čuvati podaci i o njegovoj solventnosti po osnovu kreditnih kartica i
tekućem računu. Zahtev za kredit, odnosno saglasnost za pribavljanje
izveštaja o bonitetu koštaće 180 dinara.Od tog iznosa 60 odsto će ići
Kreditnom birou, a preostalih 40 odsto banci koja traži izveštaj. Primere
radi, kako je naveo Bačković, u BiH građani za takvu saglasnost plaćaju 15
konvertabilnih maraka plus po pet maraka žiranti, što bi iznosilo oko 1000
dinara.
Informacija o kreditnoj sposobnosti građana pre nego što mu se odobri
kredit je inače neophodna po direktivi Evropske unije, kako je rekao
Bačković, u cilju smanjenja kreditnog rizika, premda to prvobitno nije
traženo od naših banaka. Od Kreditnog biroa se očekuju pozitivni efekti
zbog samog preventivnog delovanja, odnosno bojazni građana da bi mogao da
dođe na crnu listu. On je naveo da u Americi inače važe stroga pravila,
odnosno da neko ko jednom ne plati kredit do kraja života gubi takvu
mogućnost, a u evropskim zemljama u narednih sedam godina. Istina, u našoj
zemlji je do sada zabeležen veliki procenat naplativosti kredita od
građana, čak 97 odsto.
U prvoj fazi u jedinstvenoj bazi Udruženja banaka, kako je istakao
Bačković, formiraće se podaci o zloupotrebi korišćenja tekućeg računa,
odnosno da je banka morala sudskim putem da naplati dugovanja, kao i za
platne kartice. Za takve nesavesne klijente već postoje crne liste po
bankama koje su inače on-lajn povezane sa Udruženjem.
Kreditni biro bi, kako je planirano, u drugoj fazi vodio podatke i o
plaćanjima poreza, komunalija, struje, sudskih taksi... koje će dobijati
od javnih i državnih institucija.
B. Dumić
SVI DUŽNICI NA JEDNOM SPISKU
Uskoro Kreditni biro
