Povodom novih cena električne
energije
Svedočim da je čorba vruća
U proglasu, upućenom građanima Srbije,
sindikat EDB obaveštava svoje potrošače, između ostalog, i kako se planira
privatizacija, odnosno, rasprodaja EPS i pozivaju građane na solidarnost i
istrajnost do zajedničke pobede.
Kao bivši profesor energetike, radnik EDB i predsednik odbora za elektroprivredu u DS od 1995-2000. godine, potpisujem proglas u celosti i svedočim o licemerju i bezobzirnosti nove vlasti.
Najava poskupljenja kWh krenula je s proleća (na 4,5 centi) uz najavljen prestanak uvoza koji je tih dana iznosio više od 20 miliona kWh dnevno, da bi se tobože održala stabilnost energetskog sistema. Čuvala se u stvari obećana zarada, tj. profit energetske mafije, koja je nakon pada Miloševića nastavila da diluje kWh sa novim ljudima na vlasti.
Gospod otvori nebo tih dana aprila, napuni korita reka i pojavi se ozbiljan višak vode u jezerima, koji se preli preko brana van agregata, jer je naznačeni uvoz dnevni i dalje pristizao, a profit dilera enegije rastao. Licemerna vlast je mogla bar polovinu dnevno prelivne vode preko brana da propusti kroz agregate i usmeri kao poklon EPS Kosmeta, koji je tih dana imao surove restrikcije (na svaka dva časa rada, četiri časa prekida zbog ispada "Obilić B").
Nova vlast se obavezala da podigne cenu robe (kWh), preuzme na sebe bes naroda, a novim vlasnicima proda za male pare opremu i tako im osigura siguran i visok profit.
Ako je prosečna cena (evropska) 2,5 centi/kWh, jasno je koliki će profit ostvariti nove gazde. Građani treba da znaju da će po prosečnoj ceni od 4,5 centi/kWh oni plaćati više od osam centi/kWh, da bi prekrili cenu kWh koju troši privreda koja je prosečno duplo niža od cene za domaćinstva.
Nova vlast objašnjava narodu da se cena jednog kWh mora povećati, jer to uslovljava MMF, obećanim kreditom za EPS od 30 miliona dolara, a kriju da naši dileri samo u jednoj godini na transakcijama kod nas zarade više od 30 miliona dolara (u 2001. zarada je bila 32,5 miliona dolara, a u 2002. i više). Prema mojim saznanjima, preko brana s proleća se prelilo toliko vode da se mogla proizvesti količina uvezene energije: 1,6 milijardi kWh koja je koštala 56 miliona dolara?
Kako amortizovati bes naroda zbog nove cene?
Krajina je pala, ali je tu Kosmet. Novu cenu tih dana aprila najavljuje Đelić, kao čovek kome se veruje, a istovremeno nova vlast se seti Rezolucije 1244 o Kosovu i postavlja pitanje, prvi put posle 5. oktobra, zašto se ona ne poštuje.
Šta je ironija:
da nam rešavanje energetike vode uvezeni "stručnjaci" sa strane
(Goran, Kori), a naši domaći su održavali energetski sistem pod grafitnim
bombama i razornim projektilima;
da novi vlasnici EPS postanu oni koji su ga eksploatisali i
pljačkali. Koliko li su ovi sa vrha EPS "bili dobri" kada je Uskoković, direktor
EDB, uspeo da napabirči 32 stana;
da je smenu direktora EDB izvršio sindikat iznenada, tako da
nova vlast nije stigla da interveniše i zaštiti ga (bili su već napravili
dogovor);
da se ova vlast ponaša kao da joj je neko 5. oktobra 2000,
dekretom stavio na raspolaganje celu Srbiju u svakom smislu i da želi
eliminisati sindikat u procesu prestruktuiranja privrede;
da je zamenik ministra energetike dr Slobodan Ružić (tvorac
Novog tarifnog sistema s čuvenom angažovanom snagom) bio uzdanica EPS u vremenu
SPS. Kada je osetio da dolazi nova vlast, pobegao je u Agenciju za prodaju
termotraka za prozore i vrata, ali su ga "mangupi iz mojih redova" vratili, jer
je i njima potrebna gimnastika iz tarifnog sistema kojim se rešava stabilnost
energetskog sistema, u čemu je dr Ružić nenadmašan.
Kako se čuje, sprema se vraćanje još nekih visokih funkcionera iz vremena vladavine SPS i JUL, umesto da ih hapse za sve ono što su učinili u proteklih 12 godina.
Šta bi mogla nova vlast, odnosno šta bi se desilo da su na čelo došli stručni i odgovorni ljudi:
afirmisala bi se treća tarifa za građane (jeftinija od niže
tarife) koja je obostrano prihvatljiva;
razvilo bi se komandovanje snagom i potrošnjom, tehnikom, a ne
tarifnim sistemom;
radilo bi se znatno ozbiljnije na smanjenju gubitaka i
racionalnoj potrošnji;
usvojili bi se tehnički uslovi za MHE i objavilo da u Srbiji
postoji 800 snimljenih mesta sa definisanim protokom i padom, a time i snagom
(od 10kW do 10MW) i ponudilo pre svega našim ljudima da izgrade tih 800
mini-hidroelektrana (rok ispod tri godine) i tako uvede u našu mrežu novih 600
MW.
Ja svedočim:
hodali smo Srbijom 12 godina i pričali kako ćemo kada preuzmemo
vlast u Srbiji struku staviti ispred ideologije, stručnjake ispred članstva u
stranci;
moja stranka DS, u kojoj sam od prvog dana osnivanja, nakon 5.
oktobra je, na iznenađenje svih nas, predala energetsku "energetskoj mafiji".
Šteta i pogubno i za stranku i za narod.
Obavezan sam da svedočim protiv "mangupa u našim redovima" kao što sam svedočio o zloupotrebi energetike u vremenu vladavine "patriotskih snaga".
Osećam veliki deo krivice što su oni postali apsolutni gospodari, jer sam ozbiljno i uporno u proteklih 12 godina radio na tome da ONI izgube, a OVI pobede.
"Nije dobar za otečestvo ko se opeče, a ne kaže da je čorba vruća."
Dositej
Jovan Mandić, dipl. ing, Beograd
Kao bivši profesor energetike, radnik EDB i predsednik odbora za elektroprivredu u DS od 1995-2000. godine, potpisujem proglas u celosti i svedočim o licemerju i bezobzirnosti nove vlasti.
Najava poskupljenja kWh krenula je s proleća (na 4,5 centi) uz najavljen prestanak uvoza koji je tih dana iznosio više od 20 miliona kWh dnevno, da bi se tobože održala stabilnost energetskog sistema. Čuvala se u stvari obećana zarada, tj. profit energetske mafije, koja je nakon pada Miloševića nastavila da diluje kWh sa novim ljudima na vlasti.
Gospod otvori nebo tih dana aprila, napuni korita reka i pojavi se ozbiljan višak vode u jezerima, koji se preli preko brana van agregata, jer je naznačeni uvoz dnevni i dalje pristizao, a profit dilera enegije rastao. Licemerna vlast je mogla bar polovinu dnevno prelivne vode preko brana da propusti kroz agregate i usmeri kao poklon EPS Kosmeta, koji je tih dana imao surove restrikcije (na svaka dva časa rada, četiri časa prekida zbog ispada "Obilić B").
Nova vlast se obavezala da podigne cenu robe (kWh), preuzme na sebe bes naroda, a novim vlasnicima proda za male pare opremu i tako im osigura siguran i visok profit.
Ako je prosečna cena (evropska) 2,5 centi/kWh, jasno je koliki će profit ostvariti nove gazde. Građani treba da znaju da će po prosečnoj ceni od 4,5 centi/kWh oni plaćati više od osam centi/kWh, da bi prekrili cenu kWh koju troši privreda koja je prosečno duplo niža od cene za domaćinstva.
Nova vlast objašnjava narodu da se cena jednog kWh mora povećati, jer to uslovljava MMF, obećanim kreditom za EPS od 30 miliona dolara, a kriju da naši dileri samo u jednoj godini na transakcijama kod nas zarade više od 30 miliona dolara (u 2001. zarada je bila 32,5 miliona dolara, a u 2002. i više). Prema mojim saznanjima, preko brana s proleća se prelilo toliko vode da se mogla proizvesti količina uvezene energije: 1,6 milijardi kWh koja je koštala 56 miliona dolara?
Kako amortizovati bes naroda zbog nove cene?
Krajina je pala, ali je tu Kosmet. Novu cenu tih dana aprila najavljuje Đelić, kao čovek kome se veruje, a istovremeno nova vlast se seti Rezolucije 1244 o Kosovu i postavlja pitanje, prvi put posle 5. oktobra, zašto se ona ne poštuje.
Šta je ironija:
da nam rešavanje energetike vode uvezeni "stručnjaci" sa strane
(Goran, Kori), a naši domaći su održavali energetski sistem pod grafitnim
bombama i razornim projektilima; da novi vlasnici EPS postanu oni koji su ga eksploatisali i
pljačkali. Koliko li su ovi sa vrha EPS "bili dobri" kada je Uskoković, direktor
EDB, uspeo da napabirči 32 stana; da je smenu direktora EDB izvršio sindikat iznenada, tako da
nova vlast nije stigla da interveniše i zaštiti ga (bili su već napravili
dogovor); da se ova vlast ponaša kao da joj je neko 5. oktobra 2000,
dekretom stavio na raspolaganje celu Srbiju u svakom smislu i da želi
eliminisati sindikat u procesu prestruktuiranja privrede; da je zamenik ministra energetike dr Slobodan Ružić (tvorac
Novog tarifnog sistema s čuvenom angažovanom snagom) bio uzdanica EPS u vremenu
SPS. Kada je osetio da dolazi nova vlast, pobegao je u Agenciju za prodaju
termotraka za prozore i vrata, ali su ga "mangupi iz mojih redova" vratili, jer
je i njima potrebna gimnastika iz tarifnog sistema kojim se rešava stabilnost
energetskog sistema, u čemu je dr Ružić nenadmašan.Kako se čuje, sprema se vraćanje još nekih visokih funkcionera iz vremena vladavine SPS i JUL, umesto da ih hapse za sve ono što su učinili u proteklih 12 godina.
Šta bi mogla nova vlast, odnosno šta bi se desilo da su na čelo došli stručni i odgovorni ljudi:
afirmisala bi se treća tarifa za građane (jeftinija od niže
tarife) koja je obostrano prihvatljiva; razvilo bi se komandovanje snagom i potrošnjom, tehnikom, a ne
tarifnim sistemom; radilo bi se znatno ozbiljnije na smanjenju gubitaka i
racionalnoj potrošnji; usvojili bi se tehnički uslovi za MHE i objavilo da u Srbiji
postoji 800 snimljenih mesta sa definisanim protokom i padom, a time i snagom
(od 10kW do 10MW) i ponudilo pre svega našim ljudima da izgrade tih 800
mini-hidroelektrana (rok ispod tri godine) i tako uvede u našu mrežu novih 600
MW.Ja svedočim:
hodali smo Srbijom 12 godina i pričali kako ćemo kada preuzmemo
vlast u Srbiji struku staviti ispred ideologije, stručnjake ispred članstva u
stranci; moja stranka DS, u kojoj sam od prvog dana osnivanja, nakon 5.
oktobra je, na iznenađenje svih nas, predala energetsku "energetskoj mafiji".
Šteta i pogubno i za stranku i za narod.Obavezan sam da svedočim protiv "mangupa u našim redovima" kao što sam svedočio o zloupotrebi energetike u vremenu vladavine "patriotskih snaga".
Osećam veliki deo krivice što su oni postali apsolutni gospodari, jer sam ozbiljno i uporno u proteklih 12 godina radio na tome da ONI izgube, a OVI pobede.
"Nije dobar za otečestvo ko se opeče, a ne kaže da je čorba vruća."
Dositej
Jovan Mandić, dipl. ing, Beograd
