U "Politici" od 23. juna o.g. objavljen je članak g. Aleksandra Lojpura, koji je izneo mišljenje da je konačni status Kosova albansko-srpska nezavisna država u EU, kao jedno od slobodnih i demokratskih društava. Za g. Lojpura je nezavisnost Kosova neminovnost koju treba prihvatiti. Da li je baš tako? Mnogi argumenti govore protiv ovog mišljenja.
Davanje nezavisnosti Kosovu otvara mnoga pitanja koja nesumnjivo zadiru u stabilnost celog regiona i šire, u međunarodno pravo. Prvo i značajno pitanje je zašto bi se Srbija odrekla jednog dela svoje suverene teritorije? Kosovo je srce srednjovekovne srpske države. Posle oslobođenja od turske okupacije Srbija je unela Kosovo u prvu i drugu Jugoslaviju. Koja druga zemlja ima istorijsko pravo na ovaj deo srpske teritorije? I odmah da napravimo analogiju. Da li bi se neka zemlja u svetu odrekla i malog dela svoje teritorije? Da li bi se Francuska odrekla Korzike, Engleska Foklandskih ostrva, SAD Aljaske, Havaja ili Novog Meksika? Odgovor je svima jasan: ove zemlje nema!
Nezavisno Kosovo znači promenu granica u Evropi, što je suprotno opšteprihvaćenom stavu o nepromenljivosti granica. I evropske zemlje i SAD dobro znaju da bi davanje nezavisnosti Kosovu podgrejalo secesionističke težnje velikog broja etničkih zajednica u raznim zemljama regiona i van njega. Zato ne čudi stav administracije SAD da ne podržava nezavisnost Kosova, iako to podržava moćan albanski lobi. I zemlje Evropske unije su shvatile da je situacija na Kosovu katastrofalno loša. Nisu mogući razgovori o konačnom statusu Kosova pre nego što se formira društvo zasnovano na evropskim standardima u svakom pogledu. I Parlamentarna skupština Saveta Evrope se zalaže za specijalnu autonomiju Kosova uz očuvanje teritorijalnog integriteta SCG. Suština autonomija uz obezbeđenje ravnopravnosti svih etničkih zajednica ostaje krajnji cilj koji, poznajući snagu međunarodne zajednice, nije neostvarljiv. Demokratska Srbija i njena politička elita treba da odlučno odbace strategiju kapitulacije pred albanskim zahtevima za nezavisnošću. Naprotiv, energično podržavanje i ubrzavanje napora međunarodne zajednice u smislu stvaranja specijalne autonomije zasnovane na evropskim standardima treba da bude neminovnost aktuelne srpske politike. Albansko-srpska nezavisna država za mene nije realnost, već puka fikcija. Ne zbog Srba, već zbog Albanaca!
Dr Velibor Marković,
Beograd
