NAKON DUZZE PAUZE RF SE VRACA U ISTOCNU EVROPU 3.7.2003. 0:4 NAKON DUZE PAUZE RUSIJA SE VRACA U ISTOCCNU EVROPU (Moskva, RIA “Novosti”- za PREGLED) Istocnoevropska sezona ruske diplomatije – nije to samo predsednik Rumunije Jon Ilijesku, koji dolazi u Moskvu, i nije samo ministar inostranih poslova Igor Ivanov, koji posecuje Slovacku i Madjarsku. Ta sezona traje vec godinu i po, dve, i danas je njen rezultat upeccatljiv, mada i neprimecen od strane ssire publike: kraj “izgubljenoj deceniji” u odnosima izmedju Moskve i bivssih partnera iz Varssavskog ugovora. I poccetak nove diplomatske epohe na istoku Evrope u celini. Sa predsednikom Ilijeskuom u Moskvi, kako se occekuje, bice potpisan izvanredan sporazum o prijateljskim odnosima i saradnji. Taj dokument je izvanredan zato, sto su ga pripremali skoro jednu deceniju. Joss nedavno je u Rumuniji objavljivano na tone cclanaka o tome, da je neophodno zauvek zaboraviti na odnose sa Rusijom i okrenuti se Evropi. Ali eto, ccassa se prelila, strasti su se stissale, a u Rumuniju su potekle pare ruskih naftnih kompanija. U Slovacckoj je Igor Ivanov govorio o uslovima trgovine nakon ulaska te zemlje u Eropsku uniju, a takodje o isporukama literature na ruskom jeziku na raccun delimiène otplate ruskog duga, o održavanju Dana kulture itd. Uopsste uzev, normalni susedski odnosi: uz rusko uccessce gradi se Medjunarodni laserski i ciklotronski centar u Bratislavi, ozzivela je vojno-tehniccka saradnja, i Rusija se nassla na ccetvrtom mestu u spoljnoj trgovini sa Slovacckom Republikom, sa vrednosscu robne razmene od 2,29 milijardi dolara u 2002. godini. A potom se na marssruti Igora Ivanova nassla Madjarska, sa ccijim se predsednikom Peterom Medjessijem ruski kolega Vladimir Putin u toku poslednje godine sastajao tri puta. I rezultat tih susreta je zakljuccivanje mnosstva medjuvladinih sporazuma. Resseni su predjassnji problemi koji su opterecivali odnose dve zemlje, belezzi se rast robnog prometa, ccija je vrednost u 2002. godini dostigla 2,73 milijarde dolara, profunkcionisali su zajedniccki investicioni projekti. Poljska? Prisetimo se susreta predsednika Aleksandra Kvassnjevskog sa Vladimirom Putinom na brodu za vreme putovanja ruskog sefa drzzave u Kalinjingrad pre izvesnog vremena. U trgovini i drugoj ekonomskoj delatnosti napredak je takodje occigledan. Bugarska? Ista slika. Za zemlje Istoccne Evrope nacionalna ideja koja je vodila popriliccno njenih vlada tokom 90-ih godina bilo je - “pobeci od Moskve i doci u Brisel”. Medjutim, i ruska diplomatija je u medjuvremenu, dodusse u trzajima i cik-caku grabila u tom pravcu. I kakvo je tek bilo iznenadjenje istoccnoevropljana kada su u tom Briselu nassli tu istu Moskvu u svojstvu zzeljenog partnera Evropske unije i cclana Saveta Rusija – NATO. Tada je rukovodstvu zemalja Istoccne Evrope postalo jasno da integracija Rusije sa evropskim Zapadom, pored ostalog u sferi energetike ili stvaranja zajednicckog potrosacckog trzzista tecce ccak i kudikamo brzze nego ssto se razvijaju njihove sopstvene veze sa Zapadom. Politiccka zavist pokrece i diplomatiju. Zblizzavanje Rusije sa Zapadnom Evropom znaccajno je pospessilo integracije u Zajednici Nezavisnih Drzzava. Snazzna azijska politika Moskve, njeni posebni odnosi sa Kinom i Indijom pokazali su se kao faktor koji pospessuje nasse zblizzavanje sa Evropom, i obrnuto. A i izmedju Evrope i Amerike se vodi tiha borba za Rusiju. Dodusse, iskoristiti zavist samo je klasicno sredstvo spoljne politike, ali ne i cilj. Cilj je – ako se ima u vidu evropska politika Moskve – da se formira Evropa bez linija podele, bez “istoka” i “zapada”, da se stvori jedinstveni prostor po kome bi se slobodno kretali ljudi, ideje, kapital, roba. – 0 - Moskva, jula 2003. RIA “Novosti”
