Komentar
glavnog urednika
SRPSKA
ELEGIJA
@ Vladan
Dinić
Pita me prijateljica, ona koja je bila na suđenju u Okružnom sudu, kad je sudija
Biljana Sinanović potvrdila rešenje o zabrani broja 358 SVEDOKA: "Je l' ide
drugi nastavak o Legiji"!?
JA: Jebo te
Legija!
ONA: Šta ti je, bre? Što si
poludeo? Pitam...
JA: Što pitaš. Ne samo
da ne ide drugi nastavak, nego više ne razbiram ni po makedonski, iako sam tamo,
u Skoplju, služio, istina odavno, vojsku, a ni makedonske novine neću da
čitam!
ONA:
Zezaš!?
JA: Ne samo da nema drugog
nastavka o Legiji, nego, keve mi, ako iz kuće ne izbacim sve knjige naših
najvećih pesnika Branka Radičevića, Jovana Jovanovovića, Đure Jakšića, Laze
Kostića, Vojislava Ilića, Desanke Maksimović, pljuni
me...
ONA: Ti si stvarno prolupao! Kakve
sad oni, pesnici, imaju veze s intervjuom u prošlom
broju?
JA: Da li si čitala: "Kad
mlidijah umreti", "Đulići uveoci", "Na Liparu", "Ej, pusto more", "Pretprazničko
veče", "Jedna suza", "Aprilska
elegija"...
ONA: Stani, bre, pa to sam
učila u školi!
JA: Izgleda da nisam bio
na tom času! Je l' znaš kako se zovu te
pesme?
ONA: Naravno!
JA:
Kako?
ONA:
ELEGIJE!!
JA: E, onda ti je jasno, ne
čitam više ni ELEGIJE, ni legije. Ima dobro da promislim kad pominjem i Legiju
stranaca, a kamoli Legiju Lukovića Ulemeka, Milorada... I, ko zna kako se još
sve zove!
ONA: Pa, je l' ga
poznaješ?
JA: Koliko i
ti!
ONA: Nikad ga nisam videla uživo.
Samo na slikama, TV i na poternici.
JA:
Ni ja. Al' zato, neki od onih koji su se viđali s njim, što službeno, što
privatno, bar na Hipodromu, me ispljuvaše k'o da mi je čovek brat od tetke, il'
šurak...
ONA: Dobro, 'ajde, smiri se,
zašto ne ide drugi nastavak, hoće li opet da zabrane!
JA: Pa, je l' si čula
sudiju?
ONA:
Aha!!!
JA: Pa, što pitaš. Da ti kažem
pošteno - drugi nastavak je još prazniji od prvog. Priča je o Arkanu, a bar je
"Svedok" ispisao priče i priče o Željku. I da može, a ne može, taj nastavak ne
bi išao.
ONA: Što te ispljuvaše na
TV?
JA:
Ko?
ONA:
Ministar!
JA: A, on? Mislim, ništa
lično.
ONA:
Kako?
JA: Čovek je profesionalac!
Samo mi je, tu, nešto čudno. Jednu od
prvih novinarskih nagrada sam dobio za izveštaj, rekoše briljantan, sa utakmice
finala Kupa šampiona u fudbalu Ajaks - Juventus. Davno je to bilo, a niko me,
tada, ne proglasi da sam Krojf.
Izveštavao sam sa sedam šahovskih olimpijada, sa tri-četiri meča za prvaka sveta
u šahu, družio se s Taljem, Spaskim, Fišerom, Gligom, Ljubojevićem, pa mi ne
dadoše titulu velemajstora.
Sad je
lakše, ako pišeš o kriminalu, odmah te proglase kriminalcem, i - gotovo!
Draže bi mi bilo kad bi novinar koji
piše o fudbalu bio odmah Džajić!
Ili,
ko piše o šahu, Kasparov, al' to ne vredi.
Ovako, svako misli da može da kaže šta
hoće i da to, puj pike ne važi.
Samo,
da ti pošteno kažem, mislim da me čovek pobrkao s
nekim?
ONA: Kako,
pobrkao?
JA: Pa, tako, rekao je mnoge
stvari o meni, a ubeđen sam da se radi o drugome. Ako nije, onda tu, sestro,
nema šta da se priča. Nema pomoći. Imam običaj da, kad nešto pogrešim, izvinim
se čoveku, nisam zlopamtilo. Ali, to ti je od kuće, a ne od fotelje...
ONA: Pa, šta
ćeš?
JA: Ne znam, ali ako napišem tekst
o filmu, možda me proglase glumcem, baš bih to
voleo...
ONA: Ti, u svakoj vlasti, malo
malo, pa nadrljaš?
JA: Vlast je vlast,
novine su novine, tera se dalje...
ONA:
Zar ti nije Marko Milošević pretio da će i tebe i redakciju SVEDOKA da
likvidira?
Pa, je l' tebe, nekog tvog
kolegu i Đinđića nije ganjao Mirko Marjanović zbog "afere žito"... Pretili ti
kriminalci da će decu da ti pobiju... Kad si pred poslednje izbore učestvao u
nekoj TV emisiji u Nišu, tebe i Čovića su hteli da
uhapse...
JA: Jeste, pa šta?
ONA: Ništa,
pitam.
JA: Vidiš, Marko me nije
likvidirao! Ni tad, ni sad ga niko nije ganjao...
Marjanović je odustao od tužbe protiv
mene za "aferu žito".
Moj kolega Belka
je oslobođen...
Samo je Đinđić bio
uslovno kažnjen.
Kriminalci su mi
pretili. Ali, nisam ja jedini kome su pretili. Istina, to s Čovićem je, stvarno,
bilo gadno, ali ne u'apsiše nas. Imali smo
emisiju...
Uostalom, ko mi je kriv što
sam samo novinar, a ne, recimo, glumac. Pa da onda možeš, bar na filmu, da
pričaš šta hoćeš, a da te niko ne ganja...
Samo, mislim kako je krenulo, možda će
i glumci da odgovaraju za ono što izgovore na filmu... Ili na TV!
ONA: Da
te...
JA: Daj, stvarno, zajebi me više.
Dosadna si!
x x x x
x
Nego, i ja sam dosadan. U međuvremenu
se toliko stvari izdogađalo, da moram da se osvrnem na onu "najvažniju sporednu
stvar na svetu" - fudbal.
Finska -
Srbija i Crna Gora 3:0!?
Ništa čudno,
sećam se ja i boljih vremena. Kad smo ih bili sa 9:1 !
Kad je to bilo? Davno, sedamdesetih
godina, ne bih se ni setio, nego sam tad igrao šah, u Puli, Prvu saveznu ligu,
za Železničar iz Niša. I baš kad je Jugoslavija prebila Finsku 9:1, nas je
premlatila Mladost iz Zagreba 9:1, pa su nas posle svi zvali "Finci iz Niša"!
A, pošteno, mislio sam da - kad dve
zemlje igraju protiv jedne, dakle, Srbija i Crna Gora s jedne, i samo Finska s
druge, nemaju šanse.
Uostalom, i ne
znam, kako FIFA dozvoljava takvu nepravdu - dve zemlje protiv - jedne, ali...
Valjda, da bi sprečio taj neravnopravni
odnos dve zemlje protiv jedne - odmah se pobrinuo Siniša Mihajlović
Pravdoljubivi, i izmenio odnos:
10:11.
Da bar ublaži malo ono - jedna protiv
dve zemlje.
Al', ti Finci to shvatili
ozbiljno, pa 3:0!!
Pa, dobro, moglo je
i više. Uostalom, mislim da naši tamo i nisu igrali igru koja se zove fudbal,
već "viktoriju".
To je ona igra na
jedan gol.
Naš! I
Jevrićev!
Ali, ovo nije, verujte mi,
naše najveće dostignuće.
Na redu je
fudbalska velesila - Azerbejdžan.
S
Italijom i Velsom ćemo lako...
