|
Medija centar, Beograd www.yumediacenter.com email: [EMAIL PROTECTED]
Medija Centar,
Makedonska 5, 11000 Beograd, Jugoslavija, Tel: (381 11) 3343-225, Faks:
(381 11) 3343-420.
|
VLAST I MEDIJI (14. 07.
2003.) |
|
Takozvana Bela knjiga istovremeno je
"pozdravljena" kao autenticni dokazni materijal za
nekakva buduca sudjenja novinarima, ali i kao dokaz o
antidemokratskoj prirodi sadasnjeg rezima u Srbiji, kaze
Velimir Curgus Kazimir |
Poslednjih meseci, neposredno posle
ukidanja vanrednog stanja proglasenog zbog atentata na
Zorana DJindjica, javnost je u Srbiji naprosto
preplavljena polemikama i uzajamnim optuzbama - neke su
i sudske prirode, izmedju jednog dela politicara i
jednog dela medija. Osnovni problem u analiziranju ovog
sukoba jeste u globalizaciji, odnosno u izjednacavanju
pojma vlasti i medija. Ocigledno je, naime, da u ovom
"ratu" novinara i politicara ne ucestvuju ni sve
strukture vlasti niti svi mediji. Pa ipak, tendicija je,
da se sve pojednostavi i predstavi, sa jedne strane kao
"orkestrirana i dobro organizovana kampanja medija
protiv sadasnje vlasti", a sa druge kao "globalni
pritisak vlasti na medije i slobodu izrazavanja".
Cinjenica je da su mediji, kao i politicari - ne
samo opozicioni nego i oni koji su na vlasti, podeljeni
u svojim politickim, finansijskim i profesionalnim
ocekivanjima i interesima. Sukobi koji se javljaju medju
samim politicarima istovremeno su i sukobi izmedju
pojedinih medija i novinara. Zbog toga je uopstavanje
tipa "svi politicari" i "svi mediji" ne samo stetno za
razumevanje onoga sto se desava nego i veoma opasno za
buduci polozaj i odgovornost politicara i
novinara.
Nedostatak odgovornosti i
profesionalizma, zajednicka je crta i jednih i drugih.
Reakcija na tzv. "Belu knjigu" to najbolje govori. Iako
je rec o autenticnoj arhivi svih tekstova o Zoranu
DJindjicu objavljenih u periodu od kraja februara 2001.
pa do atentata 12. marta 2003. godine, arhivi koja ce
moci da se pretrazuje po temama, zanrovima, ocenama,
novinama i periodima, ova ideja je istovremeno
"pozdravljena" i kao autenticni dokazni materijal za
nekakva buduca sudjenja novinarima i kao dokaz o
antidemokratskoj prirodi sadasnjeg rezima u Srbiji. Tako
je ono sto bi trebalo da bude rutinski posao svake dobro
organizovane arhive, koja prikuplja i obradjuje tekstove
iz svih novina i omogucava javnosti, a posebno medijima,
da joj u svakom trenutku pristupe i da je koriste,
pretvoreno u svojevrsnu aferu. Ako postoji nesto u cemu
se slazu politicari i novinari, onda je to strah od
dugog pamcenja. Nije prijatno otkriti sta je ko
izjavljivao ili pisao, da ne kazem mislio, u jednom
duzem vremenskom periodu. Neprekidno isticanje sopstvene
nepogresivosti znak je ozbiljno poremecenih odnosa
vrednosti unutar samih profesija - politicarske i
novinarske, a ne samo sukoba izmedju medija i vlasti.
Svrstavanje pojedinih medija na stranu ove ili one grupe
politicara bilo bi sasvim normalno ukoliko bi to bila
posledica uredjivacke politike i politickih opredeljenja
koja iz toga proizilaze. Ovde je, medjutim, najmanje rec
o nekakavoj uredjivackoj koncepciji i politickom izboru.
Uzajamni interesi su ovde pre svega ekonomske i
dnevno-politicke prirode.
Velimir Curgus Kazimir
je direktor Medijske dokumentacije Ebart
| |
| |
