Re: - Ljudska prava - UJEDINJENJE SRPSTVA - pitanje

[Suri Orao]

Title: Message

Dame i gospodo! Dole imamo osnovnu temu, kojom bi se, verujem, srpski forumi morali pozabaviti, a ne nekim drugim tezama, koje su prisutne u naši diskusijama, takodje važnim, ali za onaj čas, u kome bi se, eventualno, ostvarila razmišljanja gospodina Trajkovića. Ubedjen sam da se većina čitalaca slaže sa tekstom, u kome konačno imamo jasnu strategiju, kojom bi Srbi mogli da se saberu i obezbede potomcima budućnost dostojnu umnog bića.   Ovakvo zrelo i praktično vidjennje naše stvarnosti trebalo bi da dodje do svih onih Srba, kojima srpstvo nije deo "nebesko-prazne" retorike i koji se nalaze na takvim pozicijama u društvu (da li u zemlji ili inostranstvu), sa koje bi mogli doprineti realizaciji takve svete ideje. Koliko vidim, takvih učesnika u sličnim diskusijama na našim forumima nema mnogo. Sledi logično pitanje, zašto ih nema u većem broju? Verujem da ima ljudi na našim grupama, koji znaju email adrese takvih ljudi, počev od svih srpskiih organizacija na planeti, do uglednih naučnika i stvaralaca na polju kulture. Ako je to moguće, bilo bi možda dobro da vidimo, da ih nekako "dovedemo" na naše stranice. Bez toga, svaka priča nam ide u (v)etar.   Hoće li neko biti ljubazan da odgovori, da li je tako nešto izvodljivo? Lično verujem da jeste i odavno pokušavam da dobijem adrese takvih Srba, ali one su, ne znam iz kojih razloga (ili ja ne umem da ih pronadjem) uglavnom skrivene.   S poštovanjem, Dušan Vukotić ----- Original Message ----- From: Miroslav Antic To: 'YUGO' ; 'ARCHIVE' ; [EMAIL PROTECTED] ; 'NSP' ; 'SIM' ; [EMAIL PROTECTED] ; 'Srpska Informativna Mreza' Cc: SIN ; ljudska_prava Sent: Friday, July 18, 2003 4:17 AM Subject: - Ljudska prava - UJEDINJENJE SRPSTVA   UJEDINJENJE SRPSTVA  uz ostvarenje naših nacionalnih interesa   Gospodo izvinite, nisam pratio diskusiju od samog početka pa tako rizikujem da odredjene stvari koje su već iznete ponovim ili da naprosto repliku uputim na pogrešnu adresu. Ali tema ujedinjenja Srpstva je od izuzetnog značaja i zbog toga želim da nešto o tome kažem.   Ujedinjenje Srpstva ili preciznije rečeno svih srpskih etničkih teritorija je sasvim ralno i u današnjoj situaciji. To želim da podvučem, i sve insinuacije da je nešto nepovratno izgubljeno su netačne i više prpagandističke. Kao direktni učesnik svih dogadjanja oko raspada avnojevske Jugoslavije to mogu tvrditi iz više razloga.   -Mi pred Zapad nikada nismo izašli ni sa jednim zvaničnim stavom ili zahtevom kojim bi definisali svoje nacionalne interese iako se to od nas očekivalo. Kao "probni balon" od strane Zapada predložena je varijanta mirnog razlaza gde bi se republičke granice pretvorile u državne jer je to za njih bila najjednostavnija varijanta. Tada smo od mnogobrojnih zapadnih prijatelja savetovani da odmah reagujemo i da koncept postavimo po nacionalno-etničkom principu. Mi smo ćutali, jer je Miloševića više brinuo Vuk Drašković i SPO nego sugestije sa Zapada. Na tu situaciju su se nadovezale demonstracije 9 mart 1991, protesti protiv rata od strane tadašnje opozicije.... nesnalaženje i nespremnost JNA da odlučno i energično reaguje jer je očekivala jasno i precizno naredjnje. To naredjenje se očekivalo od Miloševića kao najuticajnijeg političara daleko najbrojnije nacije. Ono nije došlo pa JNA nije bila »očišćena« od Slovenaca i Hrvata koji su već stvorili svoje vojne jedinice. Vojska se osetila odbačenom, faktički ničijom, bez vrhovne komande a trebala je da deluje. Sve se svelo na dnevne aktivnosti stani kreni, oćemo pa nećemo. O tada mi permanentno kasnimo za odvijanjem dogadjaja i sva kasnija "rešenja" Zapada produkt su naših zakasnelih ili iznudjenih odluka.   -Drugi izričit zahtev Zapada je bio da se rat na prostorima Jugoslavije zaustavi. Ni tu nismo odreagovali kako je trebalo i kako je Zapad očekivao. Rat se završava i vojnom pobedom, koju smo sa lakoćom mogli da ostvarimo sobzirom na stepen naoružanosti Slovenaca, Hrvata ili kasnije Muslimana. Ustvari, pravog rata nije ni bilo a ginulo se u sukobima niskog intenziteta gde je Milošević pokušavao da ozbiljne požare ugasi »čašom vode«, kako se Srbija ne bi i zvanično našla u sukobu. Umesto da Srbija jasno i glasno kaže ko digne ruku na Srbe izvan Srbije digao je ruku i na Srbiju. To je i Zapad od nas očekivao, pa je Tudjman nekoliko puta upozoravan upravo od Amerike da ga oni u toj situaciji ne mogu zaštititi.   -Često se govori da smo izgubili medijski rat. Pa mi ga nismo ni vodili. Kako voditi medijski rat kad Milošević uporno ćuti a ni kabinet ni Vlada nemaju ni potparola koji će znatiželjnim stranim novinarima dati bilo koju informaciju ili izneti zvaničan stav. Na listi čekanja kod Miloševića se nalazilo 140 navećih medijskih kuća sveta a on taktizira, i trijunfalno odlučuje da intervju da japanskom listu Mijuori Šinbunu. Normalno da su svi otrčali kod onih koji su stalno kukumavkali kako ih Srbi pobiše i koji su imali i po dve konferencije za štampu dnevno iznoseći sve i svašta. Uglavnom laži i neistinu.   -Ta politika kašnjenja, neodlučnosti i neznanja, sa trijunfalnim i u zadnjem momentu postignutih »dogovorima« je Miloševića držala u žiži interesovanja celoga sveta ali je Srbija i srpski narod satanizovan. Imali smo vrlo popularnog predsednika i jako nepopurnu naciju. Shvatajući da ta teatralnost Miloševiću odbovara i da on reaguje na pritiske, Zapad je celu dalje strategiju pretvorio u ucene i iznudjivanje »rešenja«, sve do bombardovanja.   Današnja vlast je potpuno marionetski režim stvaran u Budimpeštanskom centru za rušenje Miloševića sa već unapred prepremljenim i od DOS-a prihvaćem obavezama. Oni svoj "posao" odradjuju onakako kako su sa Zapadom i dogovorili i od njih je iluzorno očekivati neko ozbiljnije zalaganje za očuvanje nacionalnih interesa. Očekivati od DOS-a neke ozbiljnije poteze na nacionalnom planu ili "nedaj bože" vraćanje bar Kosmeta pod punu ingerenciju Srbije, bilo bi novo svetsko čudo.   Sve sam ovo izneo sa namerom da vam dočaram da u ovih 15 godina mi ustvari nikada nismo ni pokušali da rešimo ili bar otvorimo problem rešavanja našeg nacionalnog pitanja. A bez pokušaja i upornosti ono se nemože rešiti. Iluzorno je očekivati da će Zapad ili bilo ko drugi insistirati na rešavanju srpskog nacionalnog pitanja ako sami Srbi to pitanje i ne pokreću. S toga, potpuno sam uveren na bazi svega što se dogadjalo, da je ujedinjenje Srpstva ili preciznije rečeno svih srpskih etničkih teritorija sasvim realno, ali na tome treba ozbilno raditi.   Nameće se i jedno lično pitanje. Pa šta si ti savetniče onda radio? Savetnik ima jednu tužnu ulogu, on može da predloži, pa i da insistira ali nemože sam da uradi ništa, to mora predsednik. Savetnička funkcija nije izvršna poput ministarske, i kada se sa predsednikom ne slažete, kad on odbija vaše sugestije, možete jedino da odete. Što sam ja i učinio karajem 1993 shvatajući da je Milošević nepovratno krenuo pogrešnim kolosekom.   Za realizaciju strategije ujedinjenog Srpstva pre svega treba stvoriti nekoliko bitnih preduslova.   -Izabrati snažnu i kompetentnu vladu koja će u kratkom roku ( godinu dana ) stabilizovati političke i posebno ekomomske prilike u zemlji. To se može postići jer nije tačno da Srbija samo u 21 veku nije u stanju da prehrani sama sebe. Pokrenuti privredu i sve usnule resurse koje ova zemlja ima. Nije da para nema, već oni koji gazduju parama, neznaju, ne ulivaju gradjanima poverenje i polaze isključivo od ličnih interesa.   ·     Izabrati odlučnog, hrabrog i mudrog predsednika koji će biti povezujući faktor i krajnji korektor ukupne politike zemlje. Ličnost koja uziva poverenje i koja će se svojim autoritetom i stavom nametnuti naciji. Nema mesta patetici, takvih ljudi u Srbiji ima. Ne zaboravite da smo mi za ovih 15 godiana imali za predsednike samo dve ličnosti. Miloševića kao produženu varijantu socijalističkog vladanja i Koštunicu nametnutog od strane Zapada, koji je sramno prihvatio ulogu »trojanskog konja«.     ·     Napisati obavezujući dugoročni nacionalni program u čijem će se okviru kretati sve stranke i pozicije i opozicije. Taj nacionalni program ne treba da pišu stranke, njega treba da sačine SANU, SPC, Univerzitet i grupa priznatih i istaknutih intelektualaca. Iste ove institucije razumljivo sa odgovarajućim stručnjacima treba da napišu i ustav Srbije kao i budući ustav zajedničke države svih Srba. I za tu godinu dana dok vlada i predsednik organizaciono sredjuju državu, privredno je aktivirajući vodiće se i javna rasprava o predloženom nacionalnom programu i ustavima. Niko ni sa Zapada ni sa Istoka takav nacionalni program neće napadati, odbacivati ili nipodaštavati jer je to nacionalni program koga su stvarale najviše institucije ove zemlje. To nije ni Perin ni Mikin već program celokupnog srpskog naroda. A napadati ceo narod, to se ipak ne čini čak ni u ovim siledžiskim vremnima. Nacionalni program je ta platforma sa kojom izlazimo pred svet i u kojoj spravom tražimo da se reši i Srpsko pitanje na Balkanu. Kojom ne prihvatamo i nedozvoljavama da se sva ostala nacionalna pitanja rešavaju na štetu srpskih nacionalnih interesa.   ·     Uloga SPC u tom procesu je velika ali će sve to biti ostvarljivo kada imamo jaku državu. Crkva bez države ne može da postoji i njena podrška joj je jako značajna. Svakodnevno smo svedoci destruktivnog delovanje države na SPC u Crnoj Gori, kako onda očekivati da će biti bolje u Hrvatskoj i drugim otrgnutim delovima našeg prostora. Crkva je sastavni deo društva i ona ne  može biti ni bolja ni gora od društva iz koga potiče. SPC će biti autoritativna, organizovana i onoliko jaka koliko bude jaka naša spska država. Sve velike nacije sveta asimiliraju, pa nisu baš svi Nemci čisti Arijevci niti je velki broj Engleza promenio boju kože. SPC će tada mnoge vratit svojoj veri a neke nove pridobiti jer će biti snažna i uticajna. Nacionalne interese štiti država a svi ostali u tome pomažu pa i SPC. Samo delovanjem Crkve, bez obzira kakva je ona to se ne može uraditi.      ·     U narednom periodu izvršiti ozbiljno kadrovsko i tehničko osvremenjivanje vojske, policije i svih specijalizovanih službi, kao jedinog garanta stvarne bezbednosti, bez ulaženja u NATO. Taj vojni savez se transformiše u ofanzivne snage Amerike za intervencije po svetu i naši momci ne bi trebali da budu topovsko meso za te ekspanzionističke poduhvate. Vojska i ostali atributi sile treba da budu dimenzionisani po brojnosti i potencijalu tako da pružaju potpunu sigurnost od ne baš prijateljskog nam okruženja i da budu jasan signal da ćemo naš zacrtani nacionalni program moći da ostvarimo.   Osim ove zadnje tačke, ni za jednu od nabrojanih nam nije potreban novac, niti bilo čija pomoć pa ni Zapadna. Vojska i ostale bezbednosne strukture se mogu vrlo dobro reorganizovati i ojačati sa 2-3 milijarde US$ i mi to kao država možemo izdvojiti, jer ćemo najveći deo toga sami proizvesti a time pokrenuti zamrle privredne kapacitete.   To je pravi put kojim ćemo stići i do Evropske Unije ali bez ucena i pritisaka, kao ravnopravni partner. Evropi treba organizovana ozbiljna i prosperitetna država u koju će tek onda stići i prave dugoročne investicije stranih investitora. Oni nas ovakve kakvi smo sada, niti žele niti pozivaju. Stoga ostavimo se proklamacija mi ulazimu u EU 2007, 2010 ...... Mi idemo da organizujemo i sredimo zemlju, pokrenemo privredu i rešavanje našeg nacionalnog pitanja, kao i vraćanja naših etničkih teritorija. Šta će biti 2010, da li će nas EU pozvati i dali će nam to članstvo odgovarati videćemo.   Danas postoji moćna ekipa »ubedjivača masa« koju finansiraju uravo oni koji su nam teritorije i oteli, kako bi se široke mase ubedile da je povraćaj tih prostora nemoguć. Tome u znatnoj meri doprinosi i DOS-ova vlast koja nezna a nebi ni htela da taj problem pokrene jer ih prevashodno interesuju lični profiti. Niti smo tako mali (samo nekoliko zemalja Evrope je znatno veće od nas) niti tako nejaki, kako se to predstavlja da to ne bi mogli da sprovedemo. Uostalom nacija koja političkim i vojnim sredstvima nije u stanju da odbrani svoje teritorije od 1,5 milona Šiptara, isto toliko bosanskih Muslimana ili 4 milona Hrvata mora da nestane. Naše nacionalno pitanje je u našim rukama a ne u rukama Zapada koko ga mnogi žele da predstave. Niti su Amerikanci ili Zapad sa Šiptarima ili B. Muslimanima braća niti će za njihove interese ginuti po Balkanu. Njih jedino treba suočiti sa snažnom, inicijativom Srba da ostvare svoje interese uz argumentovani pristup i jedinstven stav cele nacije.   Ovo je ipak internet diskusija i ja sam izbegao neke pojedinosti koje se svako nameću. Ta rešenja postoje i ja vas uveravam da se do zajedničke Srpske države može doći mnogo lakše nego sto mnogi to smatraju. Taj cilj je vrlo realan i ostvarljiv, ali mi taj proces nikada nismo ni pokrenuli.   Treba učestvovati na narednim izborima, izabrati moralnu i kompetentnu vlast koja će izneti program efikasno i bzo sprovesti. Organizujmo zajedničku stranku matice i dijaspore koja će pobediti. Ponoviću iz mojih predhodnih diskusija: Srbija danas vredi 10 miliona evra, jer je taj novac neophodan za organizovanje i pobedu na izborima.      S poštovanjem   Zvonimir Trajković www.trajkovic.co.yu         Za izlazak sa liste, posaljite prazno pismo na: [EMAIL PROTECTED] Za upis novih clanova, prazno pismo sa emaila novog clana na adresu: [EMAIL PROTECTED] Prezentacija je na adresi: http://www.egroups.com/group/ljudska_prava Your use of Yahoo! Groups is subject to the Yahoo! Terms of Service.