Title: Message

PRLJAVO!

Dragaš: Sumnjive, "prljave" pare kontrolišu vlast u Srbiji, stranke na vlasti reketiraju državna preduzeća

BEOGRAD - Da li prljave pare caruju srpskom politikom, na koji način one dolaze u zemlju, ko ih šalje, a ko dobija i u koje svrhe, pitanja su koja se nameću posle najnovijih optužbi da se u vrhu vlasti "pere novac".

Boško Mijatović iz Centra za liberalno demokratske studije kaže da je G17 narušio prećutni sporazum među vodećim političkim strukturama, koji glasi da neće biti govora o finansiranju stranaka.
- Taj dogovor poštovan je i u Miloševićevo vreme, tako da tek sada možemo očekivati veliko iznošenje "prljavog veša" s obe strane - prognozira Mijatović.

Ekonomista Branko Dragaš tvrdi da "bez 'prljavog' ili 'opranog' novca nema politike u Srbiji".
- Stranke na vlasti delegiraju svoje ljude u upravne odbore pojedinih državnih preduzeća, a onda ih "reketiraju", tako što na tenderima upravo oni dobijaju najbolje poslove. Treba detaljno istražiti kupovinu struje, nafte, cigareta i svih ostalih akciznih proizvoda. Tek kada se dobiju ti podaci, biće jasno odakle dolaze pare za naše najveće stranke... - kaže Dragaš i objašnjava:

- Najunosniji poslovi prosleđuju se "prijateljima" stranaka, koji zauzvrat imaju obavezu da novcem od trgovine akciznim proizvodima finansiraju liderske i partijske prohteve: skupe automobile, stanove, putovanja, troškove... Samo u prošloj godini prošvercovano je 1.730 tona cigareta, dok u isto vreme tendere sprovode po moralnoj podobnosti, kao u "zlatno" vreme komunizma. Nema nikakve razlike u načinu finansiranja stranaka za vreme Miloševića i posle njega - navodi ovaj ekonomista.

Radi se po udžbenicima

Profesor Ekonomskog fakulteta Oskar Kovač za Kurir kaže da se ponašanje aktera na srpskoj političkoj sceni odvija po udžbeniku iz ekonomije.
- U svim zemljama u nestabilnim situacijama dešava se da kapital beži u tzv. "poreske rajeve". Iz Jeljcinove Rusije izneto je više od 100 milijardi dolara. Kada sam pre nekoliko godina istraživao kakav je odnos naplaćenog i obavljenog izvoza, bilo je jasno da je mnogo više izvezeno nego što je naplaćeno. Ta novčana razlika ostaje u inostranim fantomskim kompanijama, odakle se distribuira za različite namene i vrste usluga. Sve se tako tipično ponavlja ovih dana u Srbiji - ističe Kovač.

Dragaš smatra da u aferi "Kolesar i Janjušević protiv Dinkića i Labusa" nema nevinih ni na jednoj strani.
- Smešna su opravdanja Kolesara, koji kaže da su mu mama i tata uplatili pare, a onda beži sa pres-konferencije glavom bez obzira, da ga novinari ne bi slučajno pitali zašto je taj transfer išao preko banke na Sejšelima, a ne preko neke evropske banke. S druge strane, Labusova ostavka u Agenciji za sanaciju banaka jednako je licemerna kao i potpisivanje Beogradskog sporazuma, a onda njegovo negiranje. Koliko se ja sećam, pre mesec-dva taj isti Labus podigao je veliku prašinu kada su ga smenjivali iz Agencije, izjednačavajući svoj odlazak za tragičnim gubitkom za državu. Šta je sada sa državom? - pita Dragaš.

Prema njegovim rečima, ukoliko se nešto vrlo brzo ne promeni nabolje, Srbiji preti "argentinski scenario i socijalni nemiri sa nesagledivim posledicama".
- Tri četvrtine stanovnika Srbije živi sa jednim do dva dolara dnevno. To je socijalna bomba, koja će uskoro eksplodirati! Na drugoj strani, pet fabrika, među kojima je i "Sartid", prodato je za 21,3 miliona dolara. Među tim firmama nalazi se i fabrika belih limova u Šapcu, najbolja te vrste u ovom delu Evrope, koja je bez problema mogla da se proda za 120 miliona dolara. Kao predstavnik nemačkih investitora mogu da kažem da su oni besni zbog onoga što se desilo u "Sartidu". Spremaju veliku tužbu i poručuju da nema šanse da više ulažu svoj novac ovde - zaključuje Dragaš.

http://www.kurir-info.co.yu/Dnevne-vesti/index.shtml

Одговори путем е-поште