|
Ne duguje nam narod, već državaUdruženje građana za povraćaj
imovine"Beograd" uputiće ovih dana još jedan javan poziv poslanicima
Narodne skupštine da se što hitnije izjasne o predlogu Zakona o povraćaju
i obeštećenju imovine, koji im je dostavljen još sredinom maja.
Prema rečima Bogdana Veljkovića, predsednika Udruženja, donošenje ovog
zakona biće osnovni garant domaćim i stranim ulagačima u procesu
privatizacije da će njihova imovina zaista biti njihova, kao i da se može
otuđiti isključivo njihovom voljom. Istovremeno će biti garant građanima i
državi da će privatizacija privući samo zdrav i čist privatni kapital.
Nacrt zakona, pojašnjava Veljković, predviđa da pravo povraćaja
imovine, odnosno obeštećenje imaju bivši vlasnici kojima je ona oduzeta
konfiskacijom, sekvestracijom, nacionalizacijom, eksproprijacijom 1944.
godine. Dakle, svim rigoroznim merama protivnim slobodnoj volji vlasnika,
čime je svojevremeno uništena građanska klasa u Srbiji.
Donošenje zakona koji predlaže Udruženje omogućava potpunu restituciju
čime je obezbeđeno uključivanje našeg pravnog sistema u pravni sistem
evropskog demokratskog društva. Restitucija je prvi korak u procesu
privatizacije ili mera kojom se otklanjaju posledice nepravilno započete
privatizacije što je slučaj kod nas, ističe naš sagovornik.
Kao primer toga Veljković navodi prodaju trolejbuske okretnice u
Rajićevoj ulici gde je pre Drugog svetskog rata njegov pradeda podigao
hotel "Srpski kralj". Taj prostor – gde samo zemljište, prema njegovim
rečima, vredi oko 100 miliona dolara – Direkcija za gradsko građevinsko
zemljište prodala je izvesnoj izraelskoj firmi za 11 miliona, što je
nedopustivo.
Sličan je slučaj i sa prostorom na kome se danas nalazi BIP, a gde je
porodica Veljković držala Vajfertovu pivaru koja je konfiskovana kao ratna
dobit, iako je podignuta novcem koji je porodica stekla, kaže prvi čovek
Udruženja. "Iako BIP zbog zastarele tehnologije ne bi mogao da se proda po
nekoj zavidnoj ceni, od kada je pored pivnice sagrađena metro stanica
Prokop, vrednost zemljišta je vrtoglavo otišla gore. Tih 4,5 hektara može
da se proda za oko 45 miliona dolara, te nije ni čudo što je jedan od
akcionara BIP Bogoljub Karić. On dobro zna da danas, sutra upravo iz tog
razloga jako dobro može da proda "svoje" akcije, priča Bogdan Veljković.
Udruženje, kaže predsednik, neće prihvatiti predlog Zakona o povraćaju
imovine koji intenzivno forsira Božidar Đelić, ministar finansija. Naime,
reč je o mađarskom modelu denacionalizacije, koji podrazumeva da će
oštećenim građanima, bez obzira koliko su imovine imali, ona biti
nadoknađena u protivvrednosti od oko 15.000 evra. Takođe će biti odbijen
predlog Zakona Vlade koji treba da bude donesen u paketu sa Zakonom o
planiranju i izgradnji. Ukoliko ovaj predlog prođe Skupštinu, to će, kaže
Veljković, biti definitivno najveća pljačka od 1944. godine, budući da
Zakon predviđa legalizaciju celokupno oduzete imovine.
Od vlasti će se tražiti da se imovina vrati u naturi. Ukoliko je to
nemoguće, traži se procena novčane vrednosti podržavljene imovine prema
paritetu dinara u odnosu na dolar. Obveznice koje se sve češće pominju kao
jedan od načina obeštećenja teško da će doći u obzir, dodaje Veljković.
Znajući da u budžetu nema para ni za tekuće potrebe, Udruženje pita otkud
onda državi novac da njima nadoknadi štetu. "Nećemo dozvoliti da se od
građana uzimaju pare kako bi se nama nadoknadila šteta. Nije nama narod
plenio imovinu, već država i ona je u obavezi da nam oduzeto plati",
kategoričan je Bogdan Veljković.
Osim toga, realno je za naše prilike očekivati da će vrednost akcija
ubrzo pasti, te će prava vrednost imovine biti znatno umanjena, što je
dodatni razlog da se obveznice ne prihvate.
Mile Antić, član Upravnog odbora Udruženja, kaže da je jedina nada da
se oštećenima vrati imovina učlanjenje naše zemlje u Evropsku uniju, pošto
u Evropskom sudu za ljudska prava već stoji četrdesetak presuda u korist
građana i povraćaja imovine. U najgorem slučaju da im se šteta nadoknadi
po tržišnoj vrednosti, kakav je slučaj u Rumuniji, pojašnjava Antić.
Kakav dug čeka građane Srbije govori i podatak da samo građevinsko
zemljište koje ima stare vlasnike vredi 200 milijardi dolara. Evropska
unija je, primera radi, kaže Antić, zabranila Sloveniji da u narednih
sedam godina prodaje državnu imovinu, jer pitanje 35 odsto imovine koja je
trebalo da bude vraćena još nije raščišćeno. Stoga nije ni moguće da se
primeni reciprocitet i Slovenija proda nekome zemljište kao što je
Merkator kupio u Beogradu Novom Beogradu, jer njihova država na to nema
pravo, tvrdi Antić.
J. Petrović Zaustaviti rasprodaju imovine
Bogdan Veljković, čija je porodica u vlasništvu imala i jedan od
najsavremenijih mlinova kod zgrade Bigza, banku koja se nalazila na mestu
današnje turske ambasade, kaže da mu najteže pada što su novi vlasnici
zemlju i zgrade kupili budzašto. Tačnije, kupci su plaćali tek deseti deo
prave vrednosti te imovine.
Donošenjem Zakona o povraćaju imovine ne bi se samo zaustavila ova
rasprodaja, već bi i oni koji su ostali bez nje konačno dobili status
vlasnika, što inače nemaju.
Ovaj Zakon, iza koga stoji Udruženje, podržali su, kaže Veljković, sem
nas starih vlasnika ili njihovih naslednika i Srpska pravoslavna crkva i
ostale verske zajednice, Karađorđević i Beogradski univerzitet. |
Title: Message
