SAOPŠTENJE, 6.08.2003
ZABRINJAVAJUĆE VESTI IZ VAŠINGTONA
Nanesena je velika šteta ugledu zemlje u međunarodnoj javnosti, ali i
kredibilitetu demokratskih vlasti u domaćoj javnosti, što je daleko važnije
Gotovo neverovatno deluju vesti da je premijer Srbije Zoran Živković
prilikom boravka u Americi ponudio Vladi SAD da se hiljadu naših vojnika
priključi američkim snagama u Iraku, Avganistanu ili na drugim mestima gde
SAD nađu za shodno. Zabrinjavajuće je da objašnjenje javnosti tim povodom
nisu dali ni Vlada Srbije, čiji je Živković predsednik, ni Savet ministara
Srbije i Crne Gore, čiji je jedan član, ministar inostranih poslova Goran
Svilanović, bio sa premijerom Živkovićem u toj poseti, dok je drugi član,
ministar odbrane Boris Tadić, resorno zadužen za to pitanje.
Predsednik Vlade Srbije uopšte nije nadležan za poslove odbrane a, bar ako
je suditi po izuzetno teškoj ekonomskoj i socijalnoj situaciji, štrajkovima
glađu i blokadama puteva, zaista bi morao da ima preča posla. Tako se stiče
utisak da na jednoj strani imamo Savet ministara koji se pitanjima iz svoje
nadležnosti ne bavi, dok s druge strane imamo Vladu Republike Srbije koja
zadire u tuđe nadležnosti. Postoji, razume se, i mogućnost da informacije
objavljene 5. avgusta na Si-En-Enu i dan ranije u <Vašington postu>, sa
čijim je novinarima Živković razgovarao u Vašingtonu, jednostavno nisu
tačne, ali je to onda moralo hitno da bude demantovano. Ovako je nanesena
velika šteta ugledu zemlje u međunarodnoj javnosti, ali i kredibilitetu
demokratskih vlasti u domaćoj javnosti, što je daleko važnije.
Posebno je pitanje može li se ideja o slanju naših vojnika u ratna žarišta
po svetu uopšte opravdati sa bilo kog stanovišta. Sa moralnog stanovišta
opravdanja nema, ako se imaju na umu sve vojne i civilne žrtve natovskog
bombardovanja SRJ u proleće 1999. godine i ogromna šteta koja nam je tom
prilikom naneta i koju još čitav niz godina nećemo moći da nadoknadimo.
Uostalom, sam <Vašington post> piše da je ponuđeno da <vojska koju je
razbilo američko vazduhoplovstvo sada pomogne američkim vojnicima u Iraku>.
Ta ideja se, međutim, ne može opravdati ni sa sasvim pragmatičnog
stanovišta. Državna zajednica Srbija i Crna Gora još ne ostvaruje puni
suverenitet nad svojom teritorijom, a Vojska SCG već godinama deluje u
uslovima restriktivnog finansiranja i nedovoljne opremljenosti.
Jednostavnije rečeno, ona se još nije oporavila od gubitaka koje je usled
bombardovanja pretrpela, a stanje na Kosovu i u Makedoniji je takvo da se ne
može govoriti ni o bezbednoj situaciji u zemlji, ni o bezbednoj situaciji u
neposrednom susedstvu. Bilo bi neodgovorno da zemlja koja je ozbiljno
ugrožena terorizmom i separatizmom dopusti sebi da šalje svoju vojsku u tuđe
ratove, sve i kad bi to neko od nje tražio.
U vreme prethodnog, autoritarnog režima, međunarodna zajednica je u ključnim
trenucima tražila od određenih srpskih političara da garantuju i potpisuju
dokumente za čiju realizaciju nisu imali nikakvo uporište u Ustavu, ali su
se tada sve političke odluke u zemlji i o zemlji donosile na jednom mestu.
Opravdana je bojazan da je ovog puta poslata slična poruka - da se u Srbiji
i SCG ništa nije promenilo i da još uvek ne postoje autonomne, stabilne
institucije koje deluju u okviru ustavnosti, legalnosti, legitimnosti i
svojih nadležnosti.
Informativna služba
Demokratske stranke Srbije
SAOPŠTENJE VLADE U SENCI DSS, 6.08.2003
I PLATE I PENZIJE
Zabrinjavajuće je da se sredstvima od privatizacije samo popunjavaju
budžetske rupe, a da privreda ne oseća pozitivne rezultate tranzicije
U razmaku od nekoliko sati čuli smo dve kontradiktorne izjave ministara
ekonomskog dela Vlade, Vlahovića i Đelića. Prvo je Aleksandar Vlahović,
inače visoki funkcioner Demokratske stranke, govoreći o uspešnoj
privatizaciji najavio rebalans budžeta i povećanje plata i penzija, da bi
ubrzo zatim, Božidar Đelić to demantovao uz obrazloženje da su sredstva o
kojima se govori već potrošena i da će samo popuniti postojeće budžetske
rupe.
Zakonom o budžetu Republike Srbije predviđeni su troškovi budžeta koji su za
46,9 milijardi dinara veći od prihoda. U prvih šest meseci ove godine uz
opadanje proizvodnje i zaposlenosti, budžet je imao znatno manje prihode od
planiranih, preko osam milijardi dinara, tako da je budžetski manjak dodatno
povećan.
Privatizacija najuspešnijih fabrika duvana, cementa ili lekova i nije neko
posebno umeće. Zabrinjavajuće je da se tim sredstvima samo popunjavaju
budžetske rupe, a da privreda ne oseća pozitivne rezultate tranzicije. Nema
uspešne tranzicije bez razvoja privrede.
Umanjenje poreskih opterećenja i građana i privrede, racionalizacija državne
uprave, liberalizacija i deregulacija i stvaranje klime za otvaranje novih
radnih mesta i zaposlenosti jedini je razvojni put i jedini put ka povećanju
i plata i penzija. Sve ostalo je jeftini politički marketing i opsenarstvo.
Informativna služba
Demokratske stranke Srbije
Informativna služba Demokratske stranke Srbije
---------------------------------------------------------------------
Ukoliko ste mejl primili greškom ili ne želite više da primate novosti od
nas, pošaljite nam poruku koja glasi: <Ne želim više da primam
novosti>.
Srdačan pozdrav!
Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
