Napravimo srpsku latinicu
Tvrdoglavo insistiranje na ćirilici kao "najsavršenijem" pismu na svetu vodi u opasne zablude
Kada danas govorimo o problemima pisma, neizbežno je sagledavanje tog problema sa gledišta kompjutera i kompjuterizovanih uređaja. Hteli mi to priznati ili ne, skoro sva tehnika, tehnologija, pa i ideje, dolaze nam sa latiničnog Zapada. Tu je i svakodnevna komunikacija – bankarska, trgovačka, Interpol, itd. Mi to prihvatamo ali stalno stvaramo sebi probleme pokušavajući to prilagoditi ćirilici. Po mome mišljenju, slova su samo forma, a ne suština. Ako je ovo danas tzv. "hrvatska latinica", a mi to nećemo, pa napravimo tada srpsku latinicu. Stvar je neobično jednostavna. Potrebno je samo tri dvoznačna slova zameniti jednoznačnim slovima, potrebno je, dakle, stvoriti tri nova slova. Koliko se sećam, ti problemi su još pre tridesetak godina razmatrani i neke naše stručne institucije sigurno imaju predloge za rešenje tog problema. Time bismo očuvali naš zaista sjajan princip da svaki glas ima svoj znak i da reči pišemo fonetski, a da se ipak uklopimo u talas koji nas zapljuskuje sa Zapada. Ali time bismo dobili i to da neku stranu reč, ako treba, napišemo i etimološki. Ovako kako je sad, više ne ide. Masovnost grešaka u novinama, stručnim časopisima i svim drugim pisanim dokumentima je tolika da to preti ozbiljnim istorijskim posledicama – posledicama po istoriju našeg jezika i kulture.
Bez obzira na sve priče o tome kako se ćirilica može bez problema "kompjuterizovati", ipak ostaje jedno: latinica je u "genima" kompjutera i svih kompjuterskih uređaja. U najvećem broju slučajeva svi mi tekstove pišemo latinicom pa onda puštamo specijalne programe – prevodioce, koji to pretvaraju u ćirilicu. I tu nastaju brojne i neoprostive greške, jer se takav tekst pušta u javnost bez daljeg korigovanja. Ako, pak, želite to sve ponovo čitati i korigovati, gubite efekat brzine i upropašćujete performanse kompjutera. Pa šta smo onda time dobili? Brzina te drži – kažu piloti. A tek slučaj kad pišete direktno ćirilicom, a morate povremeno ubacivati reči na latinici – to postaje prava mora – smrt za brzinu i produktivnost rada.
Svi kompjuteri imaju "u genima" samo 256 znakova. Tih 256 znakova je iskorišćeno za 30 velikih i 30 malih slova, za deset cifara, a razlika do 256 znakova je za neke specijalne znake, specijalna slova nekih jezika itd. Prilagođavanje na tzv. "hrvatsku latinicu" je izvršeno tako što su neki, za nas nepotrebni ili malo potrebni znaci, zamenjeni slovima. Ako bismo zamenili hrvatska slova "dž", "lj" i "nj" nekim novim znakom, problem bi bio rešen. Ne bi bilo loše kada bi se još i slovo "ž" sa znaka "et" prebacilo na neki drugi znak, s obzirom na to da je "et" često potreban u svim vrstama tekstova, a naročito u radu na Internetu.
Insistiranje na "najsavršenijem" pismu na svetu dovodi do opasnih zabluda tipa: "Amerika i Engleska biće zemlja proleterska". Pa i sama Velika Britanija, od onakve kolonijalne svetske sile, danas je praktično svedena na jedno ostrvo. Pogledajte, takođe, šta brine Francuze ("Politika", 19. jul "Govorite li frangleski").
Ako bismo stvorili srpsku latinicu, država bi trebalo da donese propis da nijedan kompjuter, ili kompjuterski uređaj, niko ne sme uvesti i pustiti na naše tržište a da ga prethodno ne prilagodi na našu latinicu. Dakle, nešto kao "homologacija" rezervnih delova za strane automobile i slično. Ako bismo sve ovo ovako uradili, u kompjuterima bismo sačuvali kompletno englesko, francusko, nemačko, italijansko, mađarsko i drugo pismo, a dobili bismo i kompletnu srpsku latinicu.
Ne znam kako problem prevazilaze Grci, Rusi, Japanci, itd. Ali znam da su Turci sa jednom velikom i značajnom hiljadugodišnjom kulturom prešli 1928. godine na latinicu. U krajnjem slučaju, mogli bismo ozvaničiti ono što je već praksa – upotreba oba pisma, ali sa srpskom latinicom, pa neka budućnost presudi.
Mislim da bi sa ovom reformom trebalo krenuti što pre!
Mr Slavomir Dedić, dipl. ek,
Sombor
