KONFERENCIJA ZA NOVINARE DSS, 11.08.2003 NIJE VREME ZA PREGOVORE S KOSOVSKIM
ALBANCIMA
Govorio Vojislav Koštunica
Predsednik Demokratske stranke Srbije Vojislav Koštunica izjavio je da nije
vreme za političke pregovore Srba s kosovskim Albancima, jer nisu
ispoštovani standardi Saveta bezbednosti i nije ispunjeno sve ono što nalaže
Rezolucija 1244. Pregovori Prištine i Beograda neminovni su, jer Rezolucija
1244 predlaže samo privremena rešenja u vezi sa statusom Kosova. "Trenutno
nije vreme za pregovore, ali to ne znači da se ne mogu voditi razgovori o
tehničkim pitanjima, kao što su snabdevanje strujom, vodom, razvoj privrede
i drugi", ocenio je Koštunica.
Prema njegovim rečima, nacrt skupštinske deklaracije o Kosovu, koju
pripremaju članovi koalicije "Povratak", trebalo bi da bude donesen uz
potpuni konsenzus svih koji učestvuju u izradi te deklaracije.
"Deklaracija insistira na poštovanju Rezolucije 1244, kao i inicijativi o
decentralizaciji vlasti na Kosovu, koja će omogućiti bolje funkcionisanje
kosovskih institucija. Ona se poziva i na niz međunarodnih dokumenata o
ljudskim pravima i slobodama", rekao je Koštunica. Koštunica je, takođe,
naglasio da bi rešenje statusa Kosova trebalo da bude nekonvencionalno,
odnosno da se ne traži u okviru postojećih modela, nego da se izradi u
skladu sa specifičnostima na Kosovu.
Nacrt deklaracije, koji je usvojio Kolegijum Vlade Srbije i koji će se naći
pred poslanicima u skupštini, uradila je radna grupa Koalicije "Povratak",
na osnovu "Smernica o Kosovu i Metohiji" šefa Koordinacionog centra Nebojše
Čovića, teksta Deklaracije kabineta premijera Srbije i predloga DSS.
Koštunica smatra da je Nacrt deklaracije dobro urađen i da se na tom
dokumentu radilo na "način koji ohrabruje" - kompromisom i ustupcima došlo
se do odgovarajućeg dokumenta.
Koštunica je ocenio "nema nikakvog zakonskog osnova za slanje naših vojnika
u ratna žarišta", ukazavši da je u Vašingtonu bilo reči o angažovanju
vojnika Srbije i Crne Gore u Iraku i Avganistanu. "Ponuda (premijera Srbije
Zorana Živkovića) je izneta upravo za te zemlje".Da se razgovaralo o učešću
naše vojske u mirovnim misijama, ti razgovori bi se vodili u Njujorku,
sedištu Ujedinjenih nacija, rekao je Koštunica i ocenio da vojnici Srbije i
Crne Gore u Avganistanu i Iraku - "ne bi mogli biti angažovani drugačije
nego kao plaćenici". Koštunica je, ističući da nema zakonskog osnova za
slanje naših vojnika u ratna žarišta, naglasio da premijer Srbije nije bio
vlastan da iznese tu ponudu.
Predsednik DSS ocenio je da reforme vojske jesu potrebne ali da se "rade od
kraja" jer ne postoje definisani ciljevi niti doktrina. Kadrovske promene u
Vojsci Srbije i Crne Gore predstavljaju jednu vrstu afere, jer su sprovedene
bez poštovanja zakona, ocenio je Koštunica.
"Ministar odbrane je rešio da ono što je bila Vojska Jugoslavije u vreme
NATO bombardovanja zameni nečim suštinski drugačijim", rekao je Koštinica i
zapitao zašto je smenjen general Antonije Jovićević sa mesta načelnika
službe za elektronsko izviđanje, koji je vrstan stručnjak.
Smene u vojnoj bezbednosti mogu se tumačiti kao "odjek afere Perišić",
ocenio je Koštunica, pitajući zašto je smenjen i general Ninoslav Krstić
koji je imao aktivnu ulogu u smirivanju situacije na jugu Srbije.
Koštunica je upozorio da "nimalo mudra odluka" o smenjavanju u vojsci "može
imati dalekosežne posledice" i podsetio da, prema Ustavnoj povelji, Zakon o
Vojsci Srbije i Crne Gore treba da bude donet u roku od jedne godine po
usvajanju Povelje, a Zakon o imovini vojske šest meseci posle njenog
donošenja.
Predsednik Demokratske stranke Srbije nije dobio bilo kakvo pismo od lidera
Demokratskog centra Dragoljuba Mićunovića u kojem se predlaže "pomirenje
demokratskih snaga". Pojedini mediji objavili su da je Mićunović ponudio DS
i Demokratskoj stranci Srbije sklapanje dogovora o pomirenju demokratskih
snaga u Srbiji. "Postoji vrsta pomirenja koja je vrlo praktična - ona se
sastoji u pomirenju sa zakonom. Ništa više nije potrebno", rekao je
Koštunica Informativna služba Demokratske stranke Srbije
SAOPŠTENJE, 10.08.2003
ZDRAVSTVO NA UMORU
Krivicu za sunovrat zdravstvene zaštite već odavno snosi cela vlada.
Ni kada je, pre neku nedelju, obrazlagao svoju ostavku, a ni ranije,
aktuelni ministar zdravlja u ostavci nije navodio razloge za zabrinutost, pa
i uznemirenost opštim stanjem u zdravstvu. Naprotiv, iz zvaničnih izveštaja
i promotivnih kampanja moglo se zaključiti da se zdravstvo nalazi na jedinom
ispravnom reformskom kursu.
Sada odjednom od ministra u ostavci saznajemo da se <paralelno vodila
zdravstvena politika kroz zdravstvene odbore članova DOS-a>, i da ministar
<u poslednjih nekoliko meseci nije imao dovoljno podrške i razumevanja za
sprovođenje zdravstvene politike, pre svega u vladajućoj
koaliciji>. Saznajemo i da je finansijskim planom Zavoda za zdravstveno
osiguranje planirano da prihod za 2003. godinu iznosi 68,1 milijardi dinara,
što je na mesečnom nivou, u proseku, pet milijardi i 675 miliona. Ostvareno
je, međutim, u prva četiri meseca, u proseku 4,861 milijardi dinara,
odnosno, svakog meseca nedostaje oko 813 miliona, na osnovu čega je ministar
sasvim pragmatično zaključio da bi dvadeset bolnica moglo da prestane da
radi. Napravljen je dug od šest milijardi dinara, a preko plana je izdato
lekova u vrednosti od 1,4 miliona evra.
Oduzimanje pečata lekarima nije rešenje, već bruka, a cenu kao i uvek
plaćaju pacijenti. Od 122.877 zaposlenih u zdravstvu njih 34.813, odnosno
skoro 30 posto, čine tzv. <nezdravstveni> radnici. Jasno je, dakle, da u toj
budžetsko-plansko-organizacionoj sferi reforme nisu ni počele, ako nećemo da
ih svedemo isključivo na smanjenje tzv. besplatne liste lekova i
medincinskih usluga.
Kako, međutim, zdravstvo ima i jednu izrazito socijalnu dimenziju, ne samo
sa stanovišta zaštite pojedinca, nego i zaštite čitavog društva, potrebno je
pogledati zvanične medicinske podatke, da bismo dijagnostikovali stanje
zdravstvene zaštite. Ti podaci, koje je izneo Instituta za zaštitu zdravlja
Srbije <M.J.Batut> zaista su poražavajući.
Recimo, u prošloj godini je zabeležena najviša stopa morataliteta od akutnih
zaraznih bolesti, ona iznosi čak 32 odsto pri čemu najviše pogađa decu do
jedne godine i stanovništvo preko 60 godina, što opet govori i o životnom
standardu koji bitno utiče na imunitet. Zabeleženo je i da su za 25 posto
porasle epidemije, koje su odnele 39 posto više života. U centralnoj Srbiji
beleži se negativna stopa nataliteta od minus 2,5 promila, dok u Vojvodini
iznosi minus 5,5 promila, ali smo na to, nažalost, gotovo već navikli.
Jasno je da ni ministar u ostavci ni njegovo ministarstvo nisu isključivi
krivci za ovakvo stanje. Zdravstvena i socijalna politika dobrim su delom
rezultanta rada ostalih ministarstava. Ministar je samo trebalo ranije da
progovori, javnosti radi. A krivicu za sunovrat zdravstvene zaštite već
odavno snosi cela vlada.
Informativna služba
Demokratske stranke Srbije
SAOPŠTENJE, 9.08.2003
BLOKADE I NEZADOVOLJSTVO PROUZROKOVALA VLADA Vlada i njeni ministri ne bi
trebalo da se bave pitanjima koja nisu u njihovoj nadležnosti, kao što su
Vojska SCG naprimer, već da onemogućavaju stvaranje, ili bar rešavaju
nastale, probleme
Sve teži socijalni položaj naših građana i sve veća nebriga Vlade Srbije za
standard, ekonomski i materijalni status građana Srbije, uzrok su
samoorganizovanja građana koji pokušaju da skrenu pažnju Vladi da, napokon,
počne da se bavi svojim poslom i nadležnostima.
Blokade puteva širom Srbije imaju zajednički imenitelj. Bilo da je reč o
zahtevima za nadoknadu štete od suše, isplati zaostalih dugova države
proizvođačima šećerne repe, nezadovoljstvu proizvođača duvana i suncokreta,
ali i sumnjivom privatizacijom, učesnici protesta jasno ukazuju na loš rad
Vlade i resornih ministarstava.
Vlada i njeni ministri ne bi trebalo da se bave pitanjima koja nisu u
njihovoj nadležnosti, kao što su Vojska SCG naprimer, već da onemogućavaju
stvaranje, ili bar rešavaju nastale, probleme. A u poljoprivredi, zaslugom
prethodnog ministra, problema ima napretek. Bez strategije poljoprivrede, a
sa nepoštovanjem obećanja i obaveza prema proizvođačima, Vlada Srbije može
računati na sve veći revolt i proteste.
Nevolja je, međutim, u tome što posledice propusta, grešaka i nebriga Vlade
ne osećaju samo Vlada, odnosno pojedinci koji su kreatori takve pogrešne
politike, već svi građani Srbije.
Informativna služba
Demokratske stranke Srbije
INTERVJU DANIJELA CVJETIĆANINA, DNEVNIK, 10.8.2003.
ČETIRI MILIJARDE EVRA U SLAMARICI
Autor: Vladimir Harak
Ovaj model privatizacije se, zbog izostanka očekivane tražnje, pretvorio u
besplatnu podelu preduzeća. I to veoma selektivnu. Neko ko nije politički
podoban ne usuđuje se ni da izađe na aukciju: uslovi koje će on preuzeti
nisu isti kao oni koji se stavljaju pred nekog drugog Političku pozornicu
Srbije već mesecima potresaju skandali i afere.
Ukaljani i oznojani akteri, bez ustezanja, iz malih kaljuga uskaču u sve
veće blato. Vlast se nevešto brani, kritičari iz G-17 plus su se zajapurili
i sve teže prikrivaju nestrpljenje, a Koštuničina Vlada u senci, shodno svom
elitističkom maniru, kao da se trudi da po ovoj letnjoj žegi i ne napušta
ugodnu senku.
U razgovoru za "Dnevnik" ugledni profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i
ministar finansija u senci dr Danijel Cvjetićanin, koji već mesecima svojim
kritikama osporava uputnost brojnih poteza ekonomske politike (modela
privatizacije, socijalnog sistema, razvojne problematike, institucionalne
rigidnosti) odmah se usprotivio tezi da se "kabinet u senci" sveo na svog
ministra finansija.
- Vaš utisak nije ispravan - kaže dr Danijel Cvjetićanin. - Vlada u senci
je, srazmerno svojim kapacitetima, ponudila više zakonskih rešenja nego
aktuelna republička vlada.
Druga je stvar što Vlada Srbije ne mari za sugestije, bez obzira odakle one
stižu. Univerzitet kao da ne postoji, Akademija nauka se ismejava, nevladine
organizacije služe za uveseljavanje vlade, sem kada podupiru njen stav.
Stepen rasula je takav da se čak i mišljenja unutar vlade bagatelišu, ako se
ne slažu sa stavovima male grupe unutar nje koja praktično drži svu vlast u
državi.
To čak nisu ni ljudi na visokim funkcijama. Aktuelne afere pokazuju kako
Vlada funkcioniše, jer ljudi otvoreno priznaju da Ministarstvo za
privatizaciju nema veze s prodajom "Sartida" ili da nemaju nikakve veze s
izvozom šećera. Ispostavlja se da su to vodili ljudi za posebne namene,
posebno interesantni, izgleda i sa nekakvim posebnim licencama.
Druge vlade u svetu se suočavaju sa korupcionaškim skandalima, ali se takve
neprijatnosti prevazilaze veoma brzo, već na sam signal nekakve
nepravilnosti. Pod tim ne podrazumevam klevete ili zlobne novinske članke. I
kada nekome stigne 300.000 dolara preko Sejšela - može biti sve u redu -
onda je to ipak nekakav signal. Još kada taj neko cinično izjavi da mu je
novce poslao tata da kupi stan, onda je teško izbeći utisak da je pravni
poredak u Srbiji jako fleksibilan. Jer, u okviru prava svašta se može.
Već na početku našeg razgovora nesvesno smo se dotakli privatizacione
problematike. Da li to znači da je privatizacija neuralgična tačka našeg
tranziconog puta?
- Opet se neću složiti sa vama i malo ću braniti vladu. Stručna javnost je,
još na samom početku, konstantovala da je odabrani model dobar, ali da nije
primeren investicionom ambijentu naše zemlje. Na svim rang listama, koje
ocenjuju pogodnost investiranja, mi smo uvek pri dnu. To nije zbog toga što
nas neko mrzi, jer i da nas veštački stave na sam vrh, investicija bi bilo
malo zato što se ne isplati ulagati u ovakvom ambijentu.
Mi imamo četiri milijarde evra skrivenih u slamaricama, a za svaki posao,
potencijalno vredan 100-200 hiljada dolara, organizujemo prezentacije u
"Hajatu" ili "Interkontinentalu", šaljemo delegacije da lobiraju napolju,
ubeđujemo strance, a oni nas pitaju: "ako vi ne ulažete u svoju privredu, a
znamo da imate novac, zašto pozivate nas da mi to učinimo"? Zašto vaši
finansijski magnati, ako već investiraju, to čine samo u trgovinu, gde se
novac može pokupiti i brzo skloniti? Zašto se ne okreću investicijama koje
se otplaćuju deset, 20 ili više godina?
Zato što je kod nas nesigurno i što nemamo pravnog poretka.
Imamo oligarhiju koja vlada i koja uvek može da stigne do tih 126 glasova u
parlamentu. Bilo da kupi, bilo da prekroji, bilo da zapreti, bilo da
privoli. Sa takvom većinom sve se može. Neko se svađa, hajde da izglasamo da
se ne svađa. Jel se neko tukao, hajde da izglasamo da se nije tukao. Neko je
krao, izglasaćemo da nije. Neko nije u Beogradu, izglasaćemo da je u
Beogradu, iako je u Solunu. Očekujem da se glasa i o zemljinoj teži ili o
nekim drugim univerzalnim zakonima.
Ako se ne slažete s tim, e onda ste antireformista. Kada pitate zašto ste
antireformista i koji je program reformi, dobijate odgovor: "samo slušajte
šta mi govorimo, to će biti dobro i to je program". Jednostavna formula i na
tom principu funkcioniše i privatizacija.
Ali, to nije najneuralgičnija tačka. Najtamniju tačku skoro da niko i ne
vidi. To su neizgrađene institucije i izostanak razvoja malih i srednjih
preduzeća. Pogledajte iskustvo Slovenije i Mađarske, gde je tranzicija dala
rezultate. Tamo su institucije omogućile razvoj malih i srednjih preduzeća.
I u tim zemljama je došlo do sloma velikih sistema, kombinata, kompleksa
metalske i automobilske industrije, do gubitka radnih mesta. Ali tamo je
stvoren ambijent da je privatno preduzetništvo dozvoljeno. Neću reći da je
država to podsticala, ali nije pravila prepreke. Naša država pravi ozbiljne
smetnje i malim i srednjim i velikim preduzećima. Privatnim, a naročito
društvenim.
Pomenuli ste institucije. Ali institucije čine ljudi. Zar se političkoj
stranci čije ideje zastupate nije zameralo da se, baš ona, najviše protivila
kadrovskom pretresanju kadrovske strukture nasleđene od Miloševića?
- Kako mislite suprostavljala? Najvažnije je da se promeni sistem vladanja,
jer kada se to dogodi onda ljudi menjaju svoje ponašanje. Ako je očuvan
stari način upravljanja državom, onda i dalje imate Kertesa, ovaj Kolesara i
Janjuševića. Istovremeno, glavne igrače - poput "Lutre"
- niko ni ne pominje.
Zameralo nam se da smo imali rezerve i na onaj nesretni zakon o
ekstraprofitu. Znate, nije lako praviti zakon s retroaktivnim dejstvom,
polazeći od toga da je neko nešto stekao na osnovu propisa koji nisu bili
dobri. Teško je s takvim rezonom, jer se onda može postaviti pitanje kako je
britanska dinastija došla do trona ili kako je Berluskoni došao do
bogatstva. Ali, jednom se mora napraviti rez i dobra društva su dobra zato
što u jednom trenutku počinje vladavina prava.
Kod nas do toga nije došlo. Pošto se sistem nije promenio, stari kadrovi
plivaju još bolje, a i ovi novi se, takođe, brzo uče.
Ona vaša konstantacija, s početka našeg razgovora, govori o uskom
oligarhijskom sloju koji upravlja državom. Ne bi se moglo reći da ti ljudi
nisu aktivni i u privatizaciji. Naprotiv! Kakve to reperkusije nosi?
- Ovaj model privatizacije se, zbog izostanka očekivane tražnje, pretvorio u
besplatnu podelu preduzeća. I to veoma selektivnu. Neko ko nije politički
podoban ne usuđuje se ni da izađe na aukciju, jer je svestan da uslovi koje
će on preuzeti nisu isti kao oni koji se stavljaju pred nekog drugog.
Ako je to tako, onda gospodin - čije ime neću pominjati, jer ga je već
previše u javnosti - može da dobije na licitaciji zgradu CK na Ušću i da ne
strepi mnogo. Pošto je preuzeo obavezu da sruši tu zgradu, što nosi velike
troškove, i cena je niska. Ali, eto kasnije se pokaže da on neće tu zgradu
rušiti, pa ti ogromni troškovi otpadaju, a zgrada se proda. On zna da neće
doći u sukob s vlašću, jer su tu svi njegovi prijatelji koje je na neki
način zadužio. Da ste u pitanju vi ili neko treći, država bi jednostavno
rekla: "izvinite, šta tu piše, treba da se ruši do temelja".
Hoću da kažem da je to fleksibilno tumačenje ugovora katastrofalno za
investitore. Uslovi su nepoznati i nejednaki. A kad je tako, onda sledi ono
dođite da se dogovorimo, da li ste mi kum ili šurak, ako niste, ajde da se
sprijateljimo. Na kraju dolazimo do "burazerske privatizacije" u kojoj
nijedan ozbiljan investitor ne želi da učestvuje.
Informativna služba Demokratske stranke Srbije
---------------------------------------------------------------------
Ukoliko ste mejl primili greškom ili ne želite više da primate novosti od
nas, pošaljite nam poruku koja glasi: <Ne želim više da primam
novosti>.
Srdačan pozdrav!
Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
