Nedeljni Telegraf otkriva kako ce se menjati drzavna medja SCG sa BiH Ambasador DUSAN CRNOGORCEVIC, predsednik Komisije za granice SCG, tvrdi:
Nema tajnog plana: Razmena teritorije sa BiH obostrano korisna Umesto da nastave dijalog sa nasom stranom i izjasne se o predlozima o korekciji drzavne medje izmedju Srbije i Crne Gore sa BiH, sarajevske diplomate su odlucile da ovo pitanje politizuju. Bivsi predsednik bosanske Komisije za granice ambasador Muharem Cukle je pre nekoliko nedelja, naime, za Dnevni avaz izjavio da taj predlog predstavlja novi srpski tajni plan o etnickom ciscenju.Niko iz Vlade BiH ovakvu izjavu nije demantovao, a sadasnji predsednik te bosanske Komisije za granice, gospodin Zoran Ergetlija iz Republike Srpske, jos cuti. HE Bajina Basta sadasnja granica (isprekidana linija) i predlog da se pomeri u dubinu srpskog kopna (puna linija) HE Zvornik sadasnja granica (isprekidana linija) i predlog da se pomeri prema bosanskoj obali (puna linija) Obratili smo se zato ambasadoru Dusanu Crnogorcevicu, pomocniku ministra spoljnih poslova i predsedniku Komisije za granice SCG u Ministarstvu spoljnih poslova, sa molbom da nam objasni prirodu ovog spora, ako ga uopste ima izmedju Sarajeva i Beograda. - Spora, u sustini, nema. Nas predlog o razmeni teritorija na drzavnoj medji, radi povecanja funkcionalnosti granice, star je i ne predstavlja nikakav novi i tajni plan Srbije i Crne Gore. Imali smo desetak sastanaka sa kolegama iz Sarajeva, koji su protekli u vrlo korektnom tonu. Poslednji sastanak bio je u aprilu, kada smo i predlozili da izvrsimo razmenu teritorija na cetiri problematicne tacke duz nase granice - kod HE Zvornik, kod HE Bajina Basta, na pruzi Beograd-Bar i na prostoru opstina Priboj i Rudo. Nas cilj je da uspostavimo jasne i funkcionalne granice, koje ce da spajaju, a ne da razdvajaju ljude, i koje ce da doprinose regionalnoj saradnji drzava, a ne njihovim svadjama. Bosanska strana se, medjutim, zvanicno nije izjasnila o nasem predlogu, a njen ambasador nasao je za shodno da nas napadne preko stampe i tako ovaj problem nepotrebno politizuje - ocenio je ambasador Dusan Crnogorcevic. Granica izmedju SCG i BiH je u 95 odsto utvrdjena i jasno definisana. Na cetiri mesta drzavna medja nije funkcionalna, predstavlja prepreku za saradnju izmedju drzava. Gradjani obe zemlje, a posebno SCG, u zoni hidroelektrana Zvornik i Bajina Basta, na delu pruge Beograd-Bar i delu pribojske opstine nemaju slobodu kretanja, nemaju dobre komunikacije, a drzava nema vlasnistvo nad svojim dobrima, sto se vidi u slucaju dve hidroelektrane na Drini. Problem sa adama na Dunavu Granica izmedju SCG i Hrvatske je u fazi utvrdjivanja. Prvi problem na juznoj medji, status Prevlake, resen je na obostrano zadovoljstvo, otvaranjem ovog poluostrva za zitelje Dalmacije i Boke kotorske. Drugi problem, status Sarengradske i Vukovarske ade, koje pripadaju Srbiji i Crnoj Gori, a na njoj Hrvati imaju svoja imanja, resava se. Do sada su odrzana cetiri sastanka hrvatskih i srpskih strucnjaka za granicu, koji traze nacin da Hrvati slobodno dolaze na svoje posede u SCG, a da ne moraju da prelaze kilometre do granicnih prelaza. Drzavna medja Srebije i Crne Gore sa Madjarskom, Rumunijom i Bugarskom je uredjena i sa njom nema problema. Medja kod Zvornika HE Zvornik izgradjena je nasim sredstvima 1963. godine i pripada Srbiji, ali je granica - isprekidana linija na karti - koja ide sredinom reke, deli na dva dela, srpski i bosanski. Nasa drzava predlaze BiH da se ta granica sa srpske strane pomeri prema bosanskoj obali - puna linija na karti - kako bi se citava hidroelektrana nasla na teritoriji SCG. I da se potom granica vrati natrag u Zvornicko jezero. A da se, za toliko koliko uzimamo bosanske vodene povrsine, Bosni i Hercegovini da deo vodnih tokova Srbije i Crne Gore, sto je delimicno i ucinjeno. Povratak HE Bajina Basta HE Bajina Basta podignuta je 1966. godine i njeno srce, odnosno veliki generatori, nalaze se u BiH, jer granica - isprekidana linija - deli hidroelektranu na dva dela. Srbija i Crna Gora predlaze da se drzavna medja sa sredine jezera pomeri u dubinu srpskog kopna prema Kijavici - puna linija na karti - kako bi se HE Bajina Basta "vratila" Srbiji. A da BiH dobije teritoriju iste velicine na nekom drugom mestu. Pruga u stranoj zemlji Pruga Beograd-Bar jednim delom, od Jablanice do Strpca, izlazi iz Srbije i Crne Gore i ulazi u BiH, dok drzavna granica ostaje levo u dubini od 30 kilometara. Rec je o delu teritorije BiH u kojoj pruga ide kroz tunele, od kojih je najpoznatiji Goles, kao i planinskim goletima, na kojima se nalaze samo dve seoske planinske kuce. Pomeranje pruge u Srbiju i Crnu Goru je toliko skupo da je govoto neizvodljivo. Predlog SCG jeste da se granicna linija povuce duz pruge, kako vozovi ne bi putovali kroz stranu drzavu, a da se Bosni i Hercegovini da odredjena golet istih razmera na nekom drugom mestu. Ekscesi na granici sa Makedonijom Bilatelarni sporazum o granici sa Makedonijom potpisan je u februaru 2002. godine. Drzavna medja izmedju SCG i Makedonije je utvrdjena, jasna i bez problema. Granica je toliko prohodna da, na primer, mnoga deca iz makedonskih sela svakodnevno idu u Srbiju u skolu. Ima, medjutim, ekscesnih situacija, kada granica deli imanje srpskih seljaka na dva dela, pa posle zetve makedonska vlast ne dozvoljava nasim ljudima da zito tu prebace u Srbiju i Crnu Goru. U Makedoniji je, na primer, jedan makedonski Srbin namerno iscupao i unistio granicni kamen koji se nalazi nasred njegove njive. Trenutno se na srpsko-makedonskoj granici radi na postavljanju kamenih granicnih oznaka sa natpisima "Srbija i Crna Gora". Slicna je situacija i sa granicom SCG prema Albaniji, koja je definisana i utvrdjena jos pedesetih godina. Mnoge granicne oznake na ovoj medji vremenom su propale ili su namerno unistene, ali danas albanska strana ne pokazuje interesovanje da se te oznake odrzavaju ili obnavljaju. Put kraci za 135 km Na prostoru od Priboja do Ruda, u gudurama iznad reke Lim, nalaze se srpska sela Mokronozi i Mioc. Pored njih na bosanskoj strani su u posebnom katastru opstine Rudo jos dva sela, Medjurecje i Sastavci. Zitelji ovog podrucja uglavnom sve svoje zivotne probleme resavaju u Priboju. Do Priboja gradjani, zbog granice i planine Bioc, idu zaobilaznim putem preko Niksica, koji je dug 150 kilometara. Srbija i Crna Gora predlaze BiH da se medja pomeri prema reci Lim, da se tako zaobidje i drzavna medja i planina Bioc, i put ovim ljudima do Priboja skrati za 135 kilometara. - Razmena teritorija vrsila bi se po kvalitetu i kvantitetu, jedan za jedan. U ovim prostorima nema mnogo naselja, niti mnogo srpskog i muslimanskog zivlja, tako da ne bi bilo ni drzavnih seoba ljudi. Na sve nase predloge zvanicnici BiH su samo rekli da ih razumeju. Nisu se izjasnili da li ih prihvataju ili ne, ali su naglasili da bi bolje bilo da prvo BiH i Srbija i Crna Gora potpisu bilatelarni sporazum o drzavnoj granici, a potom da u aneksima vrsimo korekcije i razmenu teritorija. Dakle, mi sada cekamo kako ce se izjasniti bosanska strana. Zelim da naglasim da tek sa sredjenim statusom granica mozemo da se nadamo boljoj evropskoj saradnji i integraciji - rekao nam je na kraju razgovora ambasador Crnogorcevic, predsenik Komisije za granice u Ministarstvu spoljnih poslova SCG. Marko Lopusina Foto: Zoran Tatar http://www.nedeljnitelegraf.co.yu/
