Nedeljni Telegraf otkriva kako ce se menjati drzavna medja SCG sa BiH 
 
Ambasador DUSAN CRNOGORCEVIC, predsednik Komisije za granice SCG, tvrdi:

Nema tajnog plana: Razmena teritorije sa BiH obostrano korisna  

Umesto da nastave dijalog sa nasom stranom i izjasne se o predlozima o
korekciji drzavne medje izmedju Srbije i Crne Gore sa BiH, sarajevske
diplomate su odlucile da ovo pitanje politizuju. Bivsi predsednik bosanske
Komisije za granice ambasador Muharem Cukle je pre nekoliko nedelja, naime,
za Dnevni avaz izjavio da taj predlog predstavlja novi srpski tajni plan o
etnickom ciscenju.Niko iz Vlade BiH ovakvu izjavu nije demantovao, a
sadasnji predsednik te bosanske Komisije za granice, gospodin Zoran
Ergetlija iz Republike Srpske, jos cuti. 


HE Bajina Basta sadasnja granica (isprekidana linija) i predlog da se pomeri
u dubinu srpskog kopna (puna linija) 

HE Zvornik sadasnja granica (isprekidana linija) i predlog da se pomeri
prema bosanskoj obali (puna linija) 
Obratili smo se zato ambasadoru Dusanu Crnogorcevicu, pomocniku ministra
spoljnih poslova i predsedniku Komisije za granice SCG u Ministarstvu
spoljnih poslova, sa molbom da nam objasni prirodu ovog spora, ako ga uopste
ima izmedju Sarajeva i Beograda.
- Spora, u sustini, nema. Nas predlog o razmeni teritorija na drzavnoj
medji, radi povecanja funkcionalnosti granice, star je i ne predstavlja
nikakav novi i tajni plan Srbije i Crne Gore. Imali smo desetak sastanaka sa
kolegama iz Sarajeva, koji su protekli u vrlo korektnom tonu. Poslednji
sastanak bio je u aprilu, kada smo i predlozili da izvrsimo razmenu
teritorija na cetiri problematicne tacke duz nase granice - kod HE Zvornik,
kod HE Bajina Basta, na pruzi Beograd-Bar i na prostoru opstina Priboj i
Rudo. Nas cilj je da uspostavimo jasne i funkcionalne granice, koje ce da
spajaju, a ne da razdvajaju ljude, i koje ce da doprinose regionalnoj
saradnji drzava, a ne njihovim svadjama. Bosanska strana se, medjutim,
zvanicno nije izjasnila o nasem predlogu, a njen ambasador nasao je za
shodno da nas napadne preko stampe i tako ovaj problem nepotrebno politizuje
- ocenio je ambasador Dusan Crnogorcevic. 
Granica izmedju SCG i BiH je u 95 odsto utvrdjena i jasno definisana. Na
cetiri mesta drzavna medja nije funkcionalna, predstavlja prepreku za
saradnju izmedju drzava. Gradjani obe zemlje, a posebno SCG, u zoni
hidroelektrana Zvornik i Bajina Basta, na delu pruge Beograd-Bar i delu
pribojske opstine nemaju slobodu kretanja, nemaju dobre komunikacije, a
drzava nema vlasnistvo nad svojim dobrima, sto se vidi u slucaju dve
hidroelektrane na Drini. 

Problem sa adama na Dunavu 
Granica izmedju SCG i Hrvatske je u fazi utvrdjivanja. Prvi problem na
juznoj medji, status Prevlake, resen je na obostrano zadovoljstvo,
otvaranjem ovog poluostrva za zitelje Dalmacije i Boke kotorske. Drugi
problem, status Sarengradske i Vukovarske ade, koje pripadaju Srbiji i Crnoj
Gori, a na njoj Hrvati imaju svoja imanja, resava se. 
Do sada su odrzana cetiri sastanka hrvatskih i srpskih strucnjaka za
granicu, koji traze nacin da Hrvati slobodno dolaze na svoje posede u SCG, a
da ne moraju da prelaze kilometre do granicnih prelaza. 
Drzavna medja Srebije i Crne Gore sa Madjarskom, Rumunijom i Bugarskom je
uredjena i sa njom nema problema. 
Medja kod Zvornika
HE Zvornik izgradjena je nasim sredstvima 1963. godine i pripada Srbiji, ali
je granica - isprekidana linija na karti - koja ide sredinom reke, deli na
dva dela, srpski i bosanski. Nasa drzava predlaze BiH da se ta granica sa
srpske strane pomeri prema bosanskoj obali - puna linija na karti - kako bi
se citava hidroelektrana nasla na teritoriji SCG. I da se potom granica
vrati natrag u Zvornicko jezero. A da se, za toliko koliko uzimamo bosanske
vodene povrsine, Bosni i Hercegovini da deo vodnih tokova Srbije i Crne
Gore, sto je delimicno i ucinjeno. 
Povratak HE Bajina Basta
HE Bajina Basta podignuta je 1966. godine i njeno srce, odnosno veliki
generatori, nalaze se u BiH, jer granica - isprekidana linija - deli
hidroelektranu na dva dela. Srbija i Crna Gora predlaze da se drzavna medja
sa sredine jezera pomeri u dubinu srpskog kopna prema Kijavici - puna linija
na karti - kako bi se HE Bajina Basta "vratila" Srbiji. A da BiH dobije
teritoriju iste velicine na nekom drugom mestu. 
Pruga u stranoj zemlji
Pruga Beograd-Bar jednim delom, od Jablanice do Strpca, izlazi iz Srbije i
Crne Gore i ulazi u BiH, dok drzavna granica ostaje levo u dubini od 30
kilometara. Rec je o delu teritorije BiH u kojoj pruga ide kroz tunele, od
kojih je najpoznatiji Goles, kao i planinskim goletima, na kojima se nalaze
samo dve seoske planinske kuce. Pomeranje pruge u Srbiju i Crnu Goru je
toliko skupo da je govoto neizvodljivo. 
Predlog SCG jeste da se granicna linija povuce duz pruge, kako vozovi ne bi
putovali kroz stranu drzavu, a da se Bosni i Hercegovini da odredjena golet
istih razmera na nekom drugom mestu. 

Ekscesi na granici sa Makedonijom 
Bilatelarni sporazum o granici sa Makedonijom potpisan je u februaru 2002.
godine. Drzavna medja izmedju SCG i Makedonije je utvrdjena, jasna i bez
problema. Granica je toliko prohodna da, na primer, mnoga deca iz
makedonskih sela svakodnevno idu u Srbiju u skolu.
Ima, medjutim, ekscesnih situacija, kada granica deli imanje srpskih seljaka
na dva dela, pa posle zetve makedonska vlast ne dozvoljava nasim ljudima da
zito tu prebace u Srbiju i Crnu Goru. 
U Makedoniji je, na primer, jedan makedonski Srbin namerno iscupao i unistio
granicni kamen koji se nalazi nasred njegove njive.
Trenutno se na srpsko-makedonskoj granici radi na postavljanju kamenih
granicnih oznaka sa natpisima "Srbija i Crna Gora". 
Slicna je situacija i sa granicom SCG prema Albaniji, koja je definisana i
utvrdjena jos pedesetih godina. Mnoge granicne oznake na ovoj medji vremenom
su propale ili su namerno unistene, ali danas albanska strana ne pokazuje
interesovanje da se te oznake odrzavaju ili obnavljaju.  
Put kraci za 135 km
Na prostoru od Priboja do Ruda, u gudurama iznad reke Lim, nalaze se srpska
sela Mokronozi i Mioc. Pored njih na bosanskoj strani su u posebnom katastru
opstine Rudo jos dva sela, Medjurecje i Sastavci. Zitelji ovog podrucja
uglavnom sve svoje zivotne probleme resavaju u Priboju. Do Priboja gradjani,
zbog granice i planine Bioc, idu zaobilaznim putem preko Niksica, koji je
dug 150 kilometara. Srbija i Crna Gora predlaze BiH da se medja pomeri prema
reci Lim, da se tako zaobidje i drzavna medja i planina Bioc, i put ovim
ljudima do Priboja skrati za 135 kilometara. 
- Razmena teritorija vrsila bi se po kvalitetu i kvantitetu, jedan za jedan.
U ovim prostorima nema mnogo naselja, niti mnogo srpskog i muslimanskog
zivlja, tako da ne bi bilo ni drzavnih seoba ljudi. Na sve nase predloge
zvanicnici BiH su samo rekli da ih razumeju. Nisu se izjasnili da li ih
prihvataju ili ne, ali su naglasili da bi bolje bilo da prvo BiH i Srbija i
Crna Gora potpisu bilatelarni sporazum o drzavnoj granici, a potom da u
aneksima vrsimo korekcije i razmenu teritorija. Dakle, mi sada cekamo kako
ce se izjasniti bosanska strana. Zelim da naglasim da tek sa sredjenim
statusom granica mozemo da se nadamo boljoj evropskoj saradnji i integraciji
- rekao nam je na kraju razgovora ambasador Crnogorcevic, predsenik Komisije
za granice u Ministarstvu spoljnih poslova SCG.

Marko Lopusina
Foto: Zoran Tatar

http://www.nedeljnitelegraf.co.yu/

Одговори путем е-поште