Srbijom vladaju nosioci kovčega
Prodaju se uspešna preduzeća i puni budžet - kao da dajete deo kuće da biste išli na letovanje. Šta ćemo prodavati sledeće godine kad sve rasprodamo?
Nekada vlasnik "Kredibel banke", Branko Dragaš danas je predsednik Udruženja Privredna snaga Srbije, koje je, kako kaže, osnovano da bi se građanima ponudio novi ekonomski program. Cilj je da se vrati srednja klasa i iskorene beda i siromaštvo, "što je moguće samo kroz pokretanje proizvodnje".
"Kredibel banka" nasilno je uništena, kaže on, samo zato što nije pristao da sarađuje s "familijom". Bilo je poziva, pretnji, reketiranja i nuđenja unosnih poslova i funkcija, kaže Dragaš, a sve je odbio jer je još od 1988. godine video "kako se zlo nadvilo nad Srbijom".
- Lažni nacionalisti prevarili su svoj narod. Svako ko ima veliki kapital u Srbiji stekao ga je uz pomoć familije. Nije bilo važno koliko ste sposobni i stručni, već poltronsko dodvoravanje moćnijim, a isto je i danas - ističe Dragaš.
Sagovornik "Glasa" kaže da je upoznao pokojnog premijera Zorana Đinđića još
1989. u toku osnivanja opozicije.
- Đinđić i ja smo bili drugari, mada smo se
veoma razlikovali. Razišli smo se 28. februara 2001. godine jer sam video da je
na delu nametnuti neoliberalni koncept. Đinđić je verovao da će da pokrene
privredu donacijama. Strašno je to što se dogodilo. Vlada je posle tragedije
morala da podnese ostavku, jer sve što se posle toga dešavalo je sramno. Danas
Srbijom vladaju testamentirani naslednici i nosioci kovčega - smatra Dragaš.
Šta zamerate privatizaciji koju sprovodi republičko ministarstvo?
-
Nametnuta privatizacija je pljačka, jer joj je cilj da se Srbija ekonomski
porobi. Vašingtonskim konsenzusom iz 1988. godine sprovodi se neoliberalni
koncept u nerazvijenim zemljama koji se bazira, između ostalog, na opštoj
spoljnotrgovinskoj liberalizaciji, ubrzanoj privatizaciji i vezanosti domaće
valute za stranu. To je recept za upropašćavanje država u svetu. Ovu šok -
terapiju lažni reformatori sprovode u Srbiji. Koncept privatizacije je pogrešan,
jer se rasprodaju uspešna preduzeća i puni budžet. Kao da prodajete deo kuće da
biste išli na letovanje. Šta ćemo prodavati sledeće godine kad sve rasprodamo?
|
"Knjaz" građanima - Narkotizovana vlast sada hoće da proda "Knjaz Miloš" i priprema se da slomi kičmu Srbije privatizacijom strateških grana: EPS, NIS, PTT i Telekom. Ako dozvolimo da i to prodaju, tvrdim da ćemo postati podstanari u sopstvenoj kući i da više nećemo moći da vodimo samostalnu makroekonomsku politiku. Umesto da rasprodaju "Knjaz Miloš", predlažem da 41 odsto akcija za 20 miliona evra otkupi milion građana Srbije, tako da svako postane vlasnik za 20 evra. Sve uspešne firme u Srbiji trebalo je da otkupe naši građani i dijaspora. Tako bismo, umesto kumovskog, gradili narodni kapitalizam. |
||||
Imali ste primedbe na prodaju duvanske industrije...
- U Srbiji se
godišnje popuši 20.000 tona duvana. Iz jednog kilograma dobija se 60 boksova, a
u svakom je 10 paklica. To će reći da se u Srbiji godišnje potroši 1,2 milijarde
paklica, odnosno 1,13 milijardi evra. To tržište su naši prepotentni ministri
prodali za 437 miliona evra, koji idu u budžet. Zašto su ministri bili članovi
tenderske komisije? Zar oni ne znaju da naša duvanska industrija postoji još od
1885. i da je sve vreme, osim tri godine pod "Lender bankom", ona bila u rukama
države? Ni kapitalistički, ni socijalistički ministri je nisu prodali.
Za strane banke kod nas rekli ste da su "pljačka glupog srpskog
naroda".
- Prvi sam se, još pre 20 godina, zalagao za dolazak stranih
banaka. Nažalost, došle su i nisu donele kapital, osim osnivačkog. Oni uzimaju
štednju građana po dva odsto i plasiraju u najsigurniji prinos, a to su
obveznice devizne štednje koje nose 12 odsto, i tako zarađuju čistih 10 odsto.
To su parazitske banke i nisu zainteresovane za privredni razvoj. Trebalo ih je
usloviti da donesu kapital u zemlju u visini kapitala koji prikupe od naših
građana iz privrede.
Šta se dogodilo sa šećerom?
- Pre dve godine smo proizveli 200.000
tona šećera, a godinu dana kasnije 280.000 tona, što je ukupno 480.000 tona.
Godišnja potrošnja, zbog pada standarda, smanjila se na 210.000 tona ili 420.000
tona za dve godine. EU je htela da nam pomogne i dozvolila je da izvezemo
tržišne viškove, dakle, samo 60.000 tona po subvencioniranoj ceni od 630 evra,
jer je cena šećera iz šećerne repe tri puta veća nego iz šećerne trske. Tako smo
mogli da zaradimo 20 miliona evra na izvozu i taj novac da uložimo u primarnu
poljoprivrednu proizvodnju.
Kakav, novi, ekonomski program nudi Vaše Udruženje?
- Čitavu
privredu treba podeliti na 30 grana, koju bi sagledalo i za koju bi rešenja dalo
30 stručnjaka, bez obzira na partijsku pripadnost, a još sto poslovnih ljudi iz
dijaspore bi stvorilo granski tim od hiljadu ljudi. Pored toga, u svih 165
opština našli bismo šest najboljih preduzetnika i napravili tim od hiljadu
ljudi. Znači, reformama u Srbiji treba da upravlja 2.000 najboljih stručnjaka i
poslovnih ljudi, a ne jedan čovek ili jedna partija. Oni treba da kažu kako će
Srbija izgledati 2100. godine.
