Svi hoće Šarengradsku adu
Otkako je predsednik Komisije Ministarstva inostranih poslova SCG za
granice Rade Čučak izneo predlog rešenja razmene graničnih
teritorija između SCG i Hrvatske, u susednoj državi se podosta aktuelizovalo
pitanje nerešeno još od raspada SFRJ. Čučak, je naime izjavio da bi
najprirodnija i najefikasnija granica između Hrvatske i Srbije na delu gde ove
dve države razdvaja Dunav, bila ona koja ide sredinom reke, a ne po konturama
katastarskih opština.
Odmah nakon Čučkove izjave oglasili su se i neki
hrvatski diplomati koji su priznali da takvo rešenje nije najlošije, ali da bi u
tom slučaju Srbija Hrvatskoj morala da da nadoknadu u teritorijama na kopnenoj
granici. Iako se susedna diplomatija drži odluka Badenterove komisije koja je
1992. godine odlučila da granice republika u SFRJ automatski postaju granice
suverenih država, postoji volja da se nađu neka kompromisna rešenja. Odluke
Badenterove komisije SCG osporava tvrdnjom da su granice među bivšim republikama
bile tek provizorne i da o njima još treba pregovarati.
|
Za granicu bez vojske Član Hrvatske komisije za granice i župan vukovarsko-sremski Nikola Šafer nedavno je izjavio da on na sastancima dveju komisija zagovara rešenje kvalitetno za ljude s obe strane granice, ali da polazište svih pregovora moraju biti katastarske granice opština. Iako se zalaže za diplomatsko rešavanje problema, on izražava vidno nezadovoljstvo što se s druge strane granice još uvek nalazi vojska SCG. NJegovo stanovište u vezi sa Šarengradskom adom bi bilo da, bez obzira na to ko na kraju imao pravo pristupa ovom ostrvu, po evropskim standardima ljudi s obe strane granice mogu koristiti pogranično područje bez ikakvih smetnji. |
U
političkim krugovima Hrvatske se najčešće čuje predlog da o granici treba
pregovarati jer bi međunarodna arbitraža svakako dala Srbiji za pravo ako
zatraži granicu posred Dunava. Po izjavama nekih hrvatskih političara, u tom
slučaju bi zatražili od Srbije da obešteti suseda kopnenim teritorijama što je,
po njima, izvodljivo. Po nekim procenama, Hrvatska polaže pravo na 11.000
hektara zemlje u Srbiji, dok mi imamo svega 3.000 hektara na suprotnoj strani, i
o tome će se pre ili kasnije morati raspravljati.
Hrvatski ministar vanjskih
poslova Tonino Picula je odmah odbio Čučkov predlog, dok je predsednik Stjepan
Mesić rekao da će se problem rešavati zajednički, a da je pre toga bitno prvo
srediti režim na Dunavu. Najveći odjek na ponovno potezanje pitanja dunavske
granice stigao je od stanovnika Šarengradske ade, Mohova, Tovarnika, Strošinaca
čiji se posedi nalaze na ničijoj zemlji. U njihovom slučaju, imanja pripadaju
Hrvatskoj ali su pod kontrolom Vojske SCG. Paori čija je zemlja u pomenutim
mestima u šidskoj i bačkopalanačkoj opštini, ne mogu da je obrađuju, ali već
godinama taj problem rešavaju izdavanjem poseda u arendu ili prostom trampom s
meštanima s druge strane granice. Najlakše je bilo u tovarničkoj opštini, gde su
seljaci razmenili zemlju sa žiteljima Šida i tako rešili problem. U ovom delu
nije redak slučaj videti seljake kako ulaze na ničiju zemlju i obrađuju je. Na
ovom mestu granicu često predstavlja neki mali kanal ili kolski put i tu nikada
nema problema.
Kada je Šarengradska ada u pitanju, na nju se naslanja
stanovništvo s obe strane granice jer je vrlo pogodna za držanje stoke. Od toga
je nekada moglo da živi i do 100 porodica. Iako na toj adi gotovo da i nema
privatnog vlasništva, jer je pre rata bila javno dobro, egzistencijalno su za
nju vezani svi koji žive u okolini. Građani Hrvatske zahtevaju da se ovo ostrvo
vrati Hrvatskoj, kojoj po katastarskim granicama i pripada. Ukoliko granica,
pak, krene sredinom Dunava, ada ostaje u posedu SCG.
Pod znakom pitanja je i
Vukovarska ada, koja je mahom močvarna i peskovita, pa samim tim ne postoji neki
poseban razlog za njeno prisvajanje, osim teritorijalnog.
Hrvatska politička
javnost se slaže u jednom: da problem dunavske granice treba rešavati na osnovu
potreba građana, sa čim se složio i Rade Čučak, koji je rekao da postoje njive
uz granicu na našoj strani koje pripadaju hrvatskim građanima i da je SCG voljna
da ih razmeni. On je još rekao da se Hrvatska do sada nije izjasnila po tom
pitanju.
Po katastarskim knjigama na obe strane ima dosta „nedoslednosti”,
što je, između ostalog, i problem koji je sam Dunav napravio menjajući svoje
korito. Deo teritorije kod Bezdana uknjižen je preko - u belomanastirske
gruntovne knjige. Na drugoj strani deo Kopačkog rita, Siget kod Aljmaša i
batinski Zeleni otok, iako teritorije pod upravom Hrvatske, gruntovno pripadaju
Srbiji.
Kako se najčešće, ako se izuzme Šarengradska ada, radi o privatnim
posedima, državne komisije dve države će zaista imati oko čega da “lupaju
glavu”. To će se verovatno i dogoditi kada se postignu sporazumi o granicama,
što je i politički vrh Bosne i Hercegovine najavio kao jedinu podlogu za
pregovore kada je SCG predložila razmenu nekih teritorija uz granicu koja
razdvaja ove dve države.
P. Klaić
