Title: Message

DUNAVSKA GRANICA IZMEĐU SCG I HRVATSKE PONOVO AKTUELNA

Svi hoće Šarengradsku adu
U političkim krugovima Hrvatske se najčešće čuje predlog da o granici treba pregovarati jer bi međunarodna arbitraža svakako dala za pravo Srbiji ako ona zatraži granicu posred Dunava

Otkako je predsednik Komisije Ministarstva inostranih poslova SCG za granice Rade Čučak izneo predlog rešenja razmene graničnih teritorija između SCG i Hrvatske, u susednoj državi se podosta aktuelizovalo pitanje nerešeno još od raspada SFRJ. Čučak, je naime izjavio da bi najprirodnija i najefikasnija granica između Hrvatske i Srbije na delu gde ove dve države razdvaja Dunav, bila ona koja ide sredinom reke, a ne po konturama katastarskih opština.
Odmah nakon Čučkove izjave oglasili su se i neki hrvatski diplomati koji su priznali da takvo rešenje nije najlošije, ali da bi u tom slučaju Srbija Hrvatskoj morala da da nadoknadu u teritorijama na kopnenoj granici. Iako se susedna diplomatija drži odluka Badenterove komisije koja je 1992. godine odlučila da granice republika u SFRJ automatski postaju granice suverenih država, postoji volja da se nađu neka kompromisna rešenja. Odluke Badenterove komisije SCG osporava tvrdnjom da su granice među bivšim republikama bile tek provizorne i da o njima još treba pregovarati.

Za granicu bez vojske

Član Hrvatske komisije za granice i župan vukovarsko-sremski Nikola Šafer nedavno je izjavio da on na sastancima dveju komisija zagovara rešenje kvalitetno za ljude s obe strane granice, ali da polazište svih pregovora moraju biti katastarske granice opština. Iako se zalaže za diplomatsko rešavanje problema, on izražava vidno nezadovoljstvo što se s druge strane granice još uvek nalazi vojska SCG. NJegovo stanovište u vezi sa Šarengradskom adom bi bilo da, bez obzira na to ko na kraju imao pravo pristupa ovom ostrvu, po evropskim standardima ljudi s obe strane granice mogu koristiti pogranično područje bez ikakvih smetnji.

U političkim krugovima Hrvatske se najčešće čuje predlog da o granici treba pregovarati jer bi međunarodna arbitraža svakako dala Srbiji za pravo ako zatraži granicu posred Dunava. Po izjavama nekih hrvatskih političara, u tom slučaju bi zatražili od Srbije da obešteti suseda kopnenim teritorijama što je, po njima, izvodljivo. Po nekim procenama, Hrvatska polaže pravo na 11.000 hektara zemlje u Srbiji, dok mi imamo svega 3.000 hektara na suprotnoj strani, i o tome će se pre ili kasnije morati raspravljati.
Hrvatski ministar vanjskih poslova Tonino Picula je odmah odbio Čučkov predlog, dok je predsednik Stjepan Mesić rekao da će se problem rešavati zajednički, a da je pre toga bitno prvo srediti režim na Dunavu. Najveći odjek na ponovno potezanje pitanja dunavske granice stigao je od stanovnika Šarengradske ade, Mohova, Tovarnika, Strošinaca čiji se posedi nalaze na ničijoj zemlji. U njihovom slučaju, imanja pripadaju Hrvatskoj ali su pod kontrolom Vojske SCG. Paori čija je zemlja u pomenutim mestima u šidskoj i bačkopalanačkoj opštini, ne mogu da je obrađuju, ali već godinama taj problem rešavaju izdavanjem poseda u arendu ili prostom trampom s meštanima s druge strane granice. Najlakše je bilo u tovarničkoj opštini, gde su seljaci razmenili zemlju sa žiteljima Šida i tako rešili problem. U ovom delu nije redak slučaj videti seljake kako ulaze na ničiju zemlju i obrađuju je. Na ovom mestu granicu često predstavlja neki mali kanal ili kolski put i tu nikada nema problema.
Kada je Šarengradska ada u pitanju, na nju se naslanja stanovništvo s obe strane granice jer je vrlo pogodna za držanje stoke. Od toga je nekada moglo da živi i do 100 porodica. Iako na toj adi gotovo da i nema privatnog vlasništva, jer je pre rata bila javno dobro, egzistencijalno su za nju vezani svi koji žive u okolini. Građani Hrvatske zahtevaju da se ovo ostrvo vrati Hrvatskoj, kojoj po katastarskim granicama i pripada. Ukoliko granica, pak, krene sredinom Dunava, ada ostaje u posedu SCG.
Pod znakom pitanja je i Vukovarska ada, koja je mahom močvarna i peskovita, pa samim tim ne postoji neki poseban razlog za njeno prisvajanje, osim teritorijalnog.
Hrvatska politička javnost se slaže u jednom: da problem dunavske granice treba rešavati na osnovu potreba građana, sa čim se složio i Rade Čučak, koji je rekao da postoje njive uz granicu na našoj strani koje pripadaju hrvatskim građanima i da je SCG voljna da ih razmeni. On je još rekao da se Hrvatska do sada nije izjasnila po tom pitanju.
Po katastarskim knjigama na obe strane ima dosta „nedoslednosti”, što je, između ostalog, i problem koji je sam Dunav napravio menjajući svoje korito. Deo teritorije kod Bezdana uknjižen je preko - u belomanastirske gruntovne knjige. Na drugoj strani deo Kopačkog rita, Siget kod Aljmaša i batinski Zeleni otok, iako teritorije pod upravom Hrvatske, gruntovno pripadaju Srbiji.
Kako se najčešće, ako se izuzme Šarengradska ada, radi o privatnim posedima, državne komisije dve države će zaista imati oko čega da “lupaju glavu”. To će se verovatno i dogoditi kada se postignu sporazumi o granicama, što je i politički vrh Bosne i Hercegovine najavio kao jedinu podlogu za pregovore kada je SCG predložila razmenu nekih teritorija uz granicu koja razdvaja ove dve države.

P. Klaić

 
http://www.dnevnik.co.yu/


Одговори путем е-поште