U Srbiji ima tri hiljade tajnih agenata
Miloševićeva tajna policija ostavila je od 2.000 do 3.000 obučenih ljudi koji čekaju trenutak da se aktiviraju za različito delovanje tajnih službi. Stanišić, Frenki i Bracanović formirali su obaveštajnu službu koja može da izdrži i sam pad Miloševića, radeći za njega i dalje - tvrdi Tomislav Kresović, analitičar Bine. Aleksandar Resanović, koordinator programa Centra za antiratnu akciju, smatra da je teško potvrditi, ali i demantovati, da se upravo odvija podzemna borba za vlast.
- Ne možemo negirati mogućnost da se manipuliše raznim tajnim informacijama koje su pribavljali ne samo ljudi u policiji, resoru DB, koji su tamo formalno bili zaposleni, već i doušnici. Pre dva meseca imenovana je komisija za sprovođenje Zakona u lustraciji i njeni rezultati rada još ne postoje, ali treba verovati da će se na osnovu usvojenog zakona raščistiti sa svim doušnicima i sa svima koji su kršili ljudska prava u kritičnim oblastima kao što su DB, policija, državna uprava, mediji - kaže Aleksandar Resanović.
Posle 5. oktobra mnogi kanali Miloševićeve obaveštajne službe, smatraju analitičari, nastavili su sa radom ubacivši se u značajan broj partija DOS-a, kroz forme finansijera i sponzora.
- U vreme Miloševića najmanje 500 firmi radilo je za potrebe DB, MUP, i svoj uticaj formirali su pre svega u tajnim operacijama vezanim za ratna područja - tvrdi Kresović.
Te firme osnovane su 1992. godine i faktički su bile perionice novca, sa zadatkom transfera oružja, nafte... Reč je o firmama nastalim iz već raspadnutih spoljnotrgovinskih sistema, ili novonastalim firmama ratnih profitera. I posle 5. oktobra te firme su nastavile sa radom pod drugim nazivima i na prvi pogled reklo bi se da umesto Miloševićeve oligarhije podržavaju pojedine strukture DOS-a. Blisko povezana sa bosovima srpskog podzemlja Miloševićeva tajna policija vešto je izbegla proces pročišćenja posle 5. oktobra. Analitičari tvrde da se umesto smena, radilo samo puko prebacivanje s funkcije na funkciju u vrhu službe.
- Ali, činjenica je da se i nakon pada Miloševića ova služba održala kao važan faktor politike i ima vrlo važan uticaj u izazivanju afera u okviru DOS-a, na linijama između Labusa, pokojnog premijera Đinđića i Koštunice. Bitan uticaj ostvarile su i u različitim političkim partijama DOS-a - smatra Kresović.
S obzirom na činjenicu da je SDB bila kontrolisana od strane Miloševićevog autoritarnog režima, Resanović veruje da je moguće da doušnički način rada postoji i dalje, da su zvanično zaposleni u nekim institucijama stvarno pripadnici tajne službe i da upravo rade na aferama i plasiranju dezinformacija. Resanović dodaje da ipak nema izvora koji bi to i potvrdio.
- Mi smo dali model lustracije BIA prema kojem treba da se službenici na rukovodećim položajima, kao i doušnici, sklone sa tih pozicija u trajanju od pet do deset godina. Doušnike treba poslovno eliminisati, kao i sve one koji su kršili ljudska prava. Doušnik je krajnje nemoralno zanimanje, ako se tako može nazvati. Prosleđivati informacije i zadirati u privatnost ljudi prateći ih, prisluškujući ih, otvarajući im poštu, upadajući im u stan, to je drastično ugrožavanje privatnosti, na osnovu koje nalogodavci iz tajne službe sastavljaju izveštaj i pohranjuju ga u dosijee - kaže Resanović.
Kresović tvrdi da je praksa potvrdila da su se kadrovi za tajnu policiju poslednjih decenija mahom regrutovali sa Fakulteta političkih nauka i sa Pravnog fakulteta i da su im uglavnom bile rezervisane ključne pozicije u vrhu službe i operative.
- Jovica Stanišić je u službu stupio sa FPN, a Rade Marković sa Pravnog fakulteta. Ovo su bila regrutne mete tajne policije upravo zbog strukture nastavnog programa, proučavanja društvenog uređenja - tvrdi Kresović.
Do pada Miloševića RDB je koristio ruski metod provere sposobnosti kandidata, od idejne preko psihotestova do provere biografije. Posle 5. oktobra, prilikom formiranja BIA, došlo je do kvalitativnih promena, faktor političke idejnosti je smanjen i otvoren je prostor za javni konkurs, kako se već godinama bira kadar zapadnih tajnih službi. Kadrovik tajne policije procenjuje profile potrebne službi. Od 1980. u operativnom delu, obaveštajnom, kontraobaveštajnom i unutrašnjem delu zapošljavaju se samo fakultetski obrazovani ljudi. Njih po preporuci preuzima rezident koji deluje na FPN ili Pravnom fakultetu. Kada neko preporuči novog saradnika, vrši se šestomesečna provera te osobe, proverava se rodbina, prijatelji, i prate se aktivnosti. Ukoliko je kandidat prošao proveru, sledi lekarski pregled, koji započinje razgovorom sa psihologom koji daje prvu procenu i prvo mišljenje. Nakon prijema, kandidat se upućuje na šestomesečni kurs u Institut za bezbednosti na Banjici, svojevrsni internat. Predavači su profesori Pravnog fakulteta i FPN, ali i šefovi tajne policije. Uče se ustavno pravo, krivični zakon, međunarodno pravo, ali i rukovanje oružjem, raznim uređajima za praćenje, prisluškivanje... Kada je reč o operativnim radnicima, fizička kondicija je jedan od poslednjih uslova, kaže bivši pripadnik SDB.
Kada je reč o vrbovanju saradnika, ili doušnika, na tome rade specijalizovani inspektori. Ako se radi o kontroli rada diplomatskih predstavništava, na primer, traže se prvo prijatelji diplomatskog osoblja, kuvarica, šofera, poštara, istražuje se treći prsten oko tih ljudi, da se pronađe neko ko njih poznaje. Kada dođete do njih, saznajete sve o zaposlenima, a zatim ih vrbujete putem ucena, ili pozivanjem na patriotska osećanja, tvrdi bivši pripadnik SDB. Takvi doušnici ne rade za platu, već za boks cigareta, flašu viskija, a izuzetno retko za dobar posao nagrađuju se novcem. Naši sagovornici tvrde da tajna policija taj novac drži u kešu u specijalnim kasama, koje se pune iz prljavih poslova, kao što je preprodaja zaplenjenih cigareta, automobila... Broj doušnika nije poznat, ali Resanović procenjuje da se on kreće od nekoliko stotina do nekoliko hiljada. To je posao koji je ljudima omogućavao bilo nadoknadu u novcu, bilo privilegiju, zvanje ili oslobađanje od krivičnog gonjenja, izvršavanja kazne. U redakcijama, bankama, na univerzitetima obično su doušnici, a ne pravi policajci tajne policije. Oni se bave svojim formalnim zanimanjima, a u stvari su saradnici ili informatori.
- U Miloševićevo vreme oni nisu radili za veliki novac, već za razne pogodnosti i privilegije. Miloševićeva tajna policija nastojala je da se infiltrira tamo gde su strateške informacije, značajni protoci novca, gde se vodi politika. I sam Jovica Stanišić bio je inspirator nastanka nekolicine političkih partija, i imao je svoje ljude u svim opozicionim partijama. Bio je u mogućnosti da drži u šaci, po sistemu zahvalnosti, opozicione lidere, otkrivajući im kako ih je spasao likvidacije - kaže Kresović.
Ubacivanje u političke partije Kresović karakteriše kao najlakši deo posla, jer nema političke partije u zemlji koja nema iskompromitovanog člana i njemu se prilazi metodom ucene. S druge strane, svaki je političar želeo da koketira sa tajnom policijom, verujući da će se na taj način zaštititi. Procenjuje se da je u tajnu policiju nakon 5. oktobra ubačeno 50 ljudi sa zadatkom da saznaju koji su pripadnici i dalje lojalni Miloševiću, i da sačuvaju ono što je preostalo od dosijea.
- Atentat na premijera govori da je u strateškom vrhu kabineta među pojedinim saradnicima postojala krtica Miloševićevog bezbednosnog sistema, koja je formirala prsten oko premijera i uticala na cilj akcije.
T. N. Đaković
Janjušević kao primer
Kao primer i posle petooktobarskog uticaja tajnih službi na establišment i prodiranje u kabinete, Kresović navodi vrtoglavo napredovanje Zorana Janjuševića. On je bio kadar Dragana Kijca, šefa tajne službe RS, posredno Radovana Karadžića, bio je blizak Jovici Stanišiću. Kao biznismen i čovek bezbednosne strukture ušao je u kabinet pokojnog premijera i donedavno je bio uz premijera Živkovića. U početku je bio, kao biznismen, savetnik za ekonomska pitanja, a potom i savetnik za nacionalnu bezbednost, raspolažući strateškim informacijama.
- Šef kabineta Dušana Mihajlovića je Ivan Đorđević, sin bivšeg šefa tajne policije Obrena Đorđevića. Ako je otac bio šef tajne policije mala je verovatnoća da je njegov sin ostao izvan te igre. Ulazak u tajnu policiju ide i porodičnom linijom - kaže Kresović.
