TRAGEDIJA KOJA POSTAJE KOMEDIJA
Povodom predloga Prestolonaslednika
Aleksandra II. da se posebnim zakonom Kraljevski dvorski kompleks na Dedinju
proglasi za dobro od izuzetnog istorijskog, nacionalnog i kulturnog znacaja i
time, kao nacionalna i drzavna svojina, sacuva kao nedeljiva celina za svekoliko
potomstvo, u javnosti je doslo do izvesnog nerazumevanja ovog predloga. Medju
onim kod kojih nije bilo posredi nerazumevanje nego pogresno tumacenje bila je,
nazalost, i kci pokojnog Kneza Pavla, Jelisaveta, koja je za "Blic" izjavila da
Prestolonaslednik Aleksandar II. kao "umisljeni despot i toboznji sef porodice
Karadjordjevic, pokusava ovim zakonom da ostale naslednike lisi njihovih prava".
U nadi da sira javnost nije u stanju da razlikuje direktne potomke Kralja Petra
I. i Aleksandra I. od pobocne grane Karadjordjevica, olicene u Knezu Arsenu i
Knezu Pavlu, kci Kneza Pavla netacno predstavlja sebe u javnosti kao naslednika
koji mora dobiti svoj srazmerni udeo i u svojini nad Dvorskim kompleksom na
Dedinju. Tom izjavom, vise puta ponovljenom, ona se pridruzuje svom bratu koji
je jos 2001.izjavio da on ne bi koristio svoje pravo stanovanja u Belom dvoru,
iako ga je njegov otac sazidao svojim novcem, sve dok se i svim ostalim
gradjanima ove zemlje
ne vrati imovina koja im je konfiskovana, nacionalizovana i oteta. Istina je,
medjutim, bitno drugacija. Prilikom zakljucenja ostavinske rasprave 1938. godine
Sreski sud u Beogradu, koji je odlucivao o nasledjivanju blazenopocivseg
viteskog Kralja Aleksandra I. , utvrdio je da je ceo kompleks sa sedam posebnih
parcela (br. 674, 665-2, 666-2, 671, 672, 673 i 675-2 katastarske opstine
Beograd 7) na kojima su Stari dvor, Beli dvor i poimenice pomenute pomocne
zgrade, svojina Kralja Aleksandra I. koja se na ravne casti raspodeljuje
njegovim neposrednim potomcima. Da je kojim slucajem Knez Pavle ista od svog
licnog novca ulozio u izgradnju Belog dvora, on bi sigurno trazio da se njegova
imovina izdvoji iz ostavinske mase Kralja Aleksandra I. pre nego sto se pristupi
raspodeli nasledja zakonitim naslednicima. Kako on to nije ucinio, a mogao je i
sigurno bi u tome uspeo, kao najuticajniji od tri namesnika maloletnog Kralja
Petra II, to je jos jedna potvrda da u pomenutom delu - Dvorskom kompleksu na
Dedinju - ostavinske mase nije bilo nicega sto je pripadalo Knezu Pavlu ili bilo
kojem drugom licu, jer bi sigurno bilo izdvojeno iz ostavinske mase pre njene
raspodele na naslednike. Ovo utoliko pre sto ne mozemo ni pomisliti da bi se
Knez Pavle, otac troje dece (Aleksandra, pokojnog Nikole i Jelisavete), cutke
odrekao necega sto je njegovo, a time i svoju decu lisio onoga sto im je od oca
moglo ostati. Toplo se nadamo da ce deca Kneza Pavla povesti racuna o ovoj
nespornoj cinjenici, a da ce u javnim izjavama uvazavati dostojanstvo
Kraljevskog doma Karadjordjevica i njegovog staresine Prestolonaslednika
Aleksandra II.
Pravni Savet Krunske
Kancelarije,
Beograd
www.glas-javnosti.co.yu
STA CE BITI SA KUCOM ?
Gornja izjava Pravnog saveta Krunske
Kancelarije Beograd, (sta li je to?), nastavlja i dalje da zabavlja citaoce i
narod. Oni neupuceni jos veruju da postoji neki organi moharhije kao Krunski
savet (Savet krune) ili Krunska Kancelarija ( ni to bas nemam ideju sta bi moglo
biti), koji nesto savetuju "Krunu", sto ce reci krunisanu glavu, tj. nekrunisanu
glavu koja zarko zeli biti krunisana. Naravno, mislim na Princa Aleksandra sina
bivseg Kralja Petra II. od Jugoslavije, koji je abdicirao u korist Tita i
komunisticke vlasti, prevaren ili ne, ali abdicirao tj. odstupio od vlasti i
prestola. Ako neko jos veruje da ti "krunski organi" postoje i funkcionisu, da
pokusam da ga razuverim. Srbi rado pristaju da imaju savetnike na papiru, ali ih
stvaranosti nikako ne slusaju. Tu nema dileme i kod Karadjordjevica. Dalje necu
pominjati imena, ali ce citaci pogoditi na koga se odnosi, jer je u modi
tuzakanje po sudovima i trazenje milionskih odsteta za dusevni bol, pa se plasim
da bih, ako me neki kraljevski organ tuzi, morao do kraja zivota bez obzira
koliko mi je jos ostalo, da kopam na kraljevskom imanju ili cistim i plevim
bastu oko Kraljevskog ili Belog dvora, (ne znam kako se sada zove). Bez svake
sumnje tragicna sudbina vecine clanova porodice Karadjordjevic zbog progona,
oduzimanja imovine i drugih maltretiranja od strane brozovog rezima, ali i
"engleskih domacina", je i tragedija srpskog naroda. Imao sam cast da budem
sekretar, a u nekim stvarima i savetnik pokojnog Kraljevica Tomislava
Karadjordjevica i napisem po ovlascenju u njegovo ime, prvi zahtev za povracaj
imovine Karadjordjevica, tadasnjem premijeru Milanu Panicu i predsedniku SRJ
Dobrici Cosicu. Da bih to uradio, osim istorijskih cinjenica i detalja koje je
znao Kraljevic Tomislav, morao sam se sa kolegom advokatom upoznati sa mnogo
detalja i cinjenica iz licnih , zvanicnih arhiva i drugih najrazlicitijih
dokumenata o danasnjnem statusu imovine Karadjordjevica. Zato ovako (ne) vesto
pisanije gornjeg organa o statusu te imovine, a narocito tvrdnja da niko osim
"Nekog", ne moze polagati pravo na imovinu Karadjordjevica je u najmanju ruku
smesna, da nije zalosna. I ja se toplo nadam ( kakav neobican izraz koristi
"organ" u jednom pravnom objasnjenju) da Karadjordjevici znaju da je sve
oko imovine sporno, ne samo medju njima u porodici, vec i u odnosu na drzavu,
narod i institucije koje zaista postoje, i to ne samo na papiru, kao pomenuti i
nepomenuti "organi". Da "Neko" ima tu pravnu i vlastodrzacku snagu i autoriteta
kao sto se trudi prikazati, rekao bi: " Ja po milosti Bozijoj i volji narodnoj i
tako dalaje " i potpisno-sprovedeno. Ovako se za porodicna prepucavanja i
zaludjivanje naroda, izmisljaju organ do organa, koji brane prava i cast
"Nekog". Nema brate vazecih zakona i akata u ovoj Srbiji, po kojima se ti organi
imenuju, jer nema Kraljevine Jugoslavije, niti cara ni kralja da podvikne,
napise i potpise te akte. Zato umesto solidarisanja sa clanovima porodice
Karadjordjevic, narod zaboravlja njihovu poluvekovnu tragicnu sudbinu i
zemlje Srbije, koju su neki od njih i poveli stazama gde se lome vratovi. Sve je
sporno oko Karadjordjevica, a posebno oko imovine. Jedino, (neko ce mi zameriti
da sam subjektivan), postoji jedna kuca u sada Tolstojevoj ulici 2/a, gde
je na istom placu izgradjen Klub poslanika, koja se koristi kao drzavni hotel i
rezidencija u kojoj je boravio i Gadafi ( sa kamilama, zaista). E ta kuca,
jedino je danas nesporno vlasnistvo nekog Karadjordjevica, upisana kao imovina (
ne jedina, ostala je takodje sporna) Kraljevica Tomislava Karadjordjevica, jos
daleke 1933. godine, pre smrti Kralja Aleksandra I. Do danas to, ni od koga nije
osporeno, pa ni od Broza, Milosevica ni novih vlasti. Ipak su i predstavnici
demokratskih vlasti lagali pokojnog Kraljevica deset godina, sve do smrti, da ce
mu je vratiti. Dakle, zna gornji organ da je to jedino sto je od imovine
Karadjordjevica nesporno, a sve ostalo stvar za sud i odluke drzavnih organa i
naroda.
Sta ce
zaista biti sa kucom?
Nema pravde medju Srbima bez suda. Ocito sud(ovi) ce
resavati koliko i sta kome od Karadjordjevica pripada. A gornji organ, namerno
previdja i ne spominje testament Kralja Petra II., gde sve pise, izmedju
ostalog: da Kralj Petar II. ostavlja svome sinu 5 (pet) hiljada dolara, i to je
sve!!! Ono sto tu ne pise, jeste ono sto je i Kralj Petar znao. Da
upotrebim isti izraz i recenicu iz gornjeg teskta organa: "Pa ne mozemo ni
pomisliti da se Kralj Petar II. odrekao necega sto je imao i sto mu je pripadalo
i nije napisao: Svome sinu ostavljam dvor, imanja, slike, konje, imanja, stilske
garniture itd. Da posetimo organ na cinjenicu, da je Dvorski kompleks zavrsen
daleko posle smrti Kralja Aleksandra. Hoce li to organ reci da je maloletni
prestolonaslednik Petar od svog dzeparca koji je dobijao od mame, finansirao
zavrsetak dvorskog kompleksa ili je to radio onaj koji je docnije i stanovao u
njemu Knez Pavle? Naravno, ne zelim ulaziti od kojih para je to Knez finansio,
osim da je imao mesecne tantijeme i dobit od akcija raznih domacih i stranih
korporacija i banaka, kao uostalom i tri sina pokojnog Kralja. A posebno je
pitanje, ne za ovu priliku, ako cemo "ni po Babu ni po stricevima" kako su
dosli do tih akcija. Nema sumnje da je narod u Srbiji najvise postovao i
voleo Kraljevica Tomislava od svih Karadjordjevica koji dolazili u Srbiju, pa
opet niko nije ni mrdnuo prstom da mu ustupi svoju garsonjeru, kucicu ili (ne)
daj Boze, neko imanje u Novim Banovcima, tek da privremeno resi svoj status.
Pomenuti "pravni organ" zna dobro da postoje mnoga dokumenta koja govore
suprotno od tvrdnje, da ostaliam Karadjordjevicima, a posebno deci Kneza Pavla
ne pripada nista. Pa on je jedini medju Karadjordjevicima bio taj koji je
skupljao kao krtica umetnine, imao ljubav ili hobi sakupljanje slika i
antikviteta. I ako bi se otvorilo pitanje ko je od
Karadjordjevica (pobocnih ili direktnih) i odakle sticao pare, a ko
prodavao, tesko da bi se "direktni" Karadjordjevici mogli meriti sa "bocnima".
Zato jedna tragedija pada u zaborav, i postaje komedija, pomalo otuzna i ako bi
moja pravnicko-novinarska malenkost morala da organ podseca na dokomenta i
cinjenice koje se ne smeju pred "nekim" ni spomenuti, morao bih izmedju ostalog
placati prevodioca za engleski jezik, da bi me i "direktni" svi do jednog mogli
razumeti. "Bocni" Karadjordjevici hvala Bogu, govore srpski, pa ih ceo svet
razume, cak i pre nego su stigli u Srbiju. Ako organ ili javnost ne zna,
Kolekcije slika Kneza Pavla putovale su po svetu tridesetih godina. Nemci
okupatori i lopovi, zamislite i Broz nisu ih pokrali, ali jesu drugi, pa bi
valjalo da se organ spusti na zemlju na zemlju, i da se preracuna sta valja
ciniti. Na kraju, to sto je pokojni premijer, za prave vernike i monarhiste
cudno, postao od pre par godina vernik i postovalac crkve i monarhije i
samostalno dozvolio da se "neko" useli u dvor, ne znaci da taj ima i tapisu od
naroda i drzave. A kada smo kod toga, stalno me pitaju, znam li ko placa struju
i komunalije za dvor? Drugi znatizeljniji, pitaju da li imaju ljudi za
grejanje, od kako su toplane podigle cenu po kvadratu. A oni bezobrazni kazu:
pricale sluzbenice iz nekih organa "osecam se kao na engleskom dvoru, svi
govore samo engleski, cak i kada psuju". Ali kada stvar dohvate advokati,
u sta ne sumnjam, razbucace sve umisljene pozorisne uloge najrazlicitijih
"organa". Sto bi rek'o srpski seljak: Brate Aco, nemo' da se sudimo, nemas
sanse, bolje da se bratski nagodimo". Prica se da je u Topoli jedan seljak
podneo tuzbu protiv Kralja za medju i tako mu porucio, a na kraju zaista
dobio spor. I na kraju koliko je neko umisljen u ulozi kralja, vidi se i
iz nedavne promene titule u Prestolonaslednik Aleksandar II. Na tu umisljenu
identifikaciju sa Kraljem Aleksandrom I. treba samo podsetiti na pravilo da se
II. ili III. dodaju uz ime monarha, a ne uz ime engleskog drzavljanina , koji
putuje sa engleskim pasosem, umesto zemlje u kojoj bi preuzeo presto i
krunu ( kada ih naprave ). Tako me krunski organi asociraju na nesto sto
se osipa, i kruni, kao i autoritet monarhije u koju sam i sam kao Srbin u
stranoj zemlji na privremenom radu, skreno verovao i zamisljao, kao spas
Srbije.
Slobodan
MARICIC
