AMERIKANCI OTPISALI ŽIVKOVIĆA
Prema više nego pouzdanim američkim izvorima "Srpske reči", nedavni boravak srpskog premijera Zorana Živkovića u Vašingtonu i audijencija u Stejt depertmentu ni posle mesec dana ne prestaju da u centru svetske moći budu predmet i kuloarskih priča i ozbiljnih političkih analiza.
I predstavnici vašingtonske administracije i malobrojni srpski lobisti našli su se, naime, posle ove posete u "neobranom grožđu", jer su i jedni i drugi očekivali da Živković u Vašington donese ponude i garancije za maltene trijumfalan povratak Srba na "svetsko tržište interesa", a dobili su neprijatan udarac u glavu. Poseta srpskog premijera bila je takav državnički, diplomatski i čisto profesionalni debakl da se i danas prepričava u formi viceva i anegdota i čak, što je posebno simptomatično, "američkih političkih autogolova".
Iako navikli na takve svakodnevne posete i posetioce predstavnici Bušove administracije ostali su šokirani činjenicom da se jedan lokalni lider, koji samoinicijativno dođe u posetu da se preporuči kao "pouzdan i nezamenljiv oslonac na Balkanu", ili barem u Srbiji, za kratko vreme toliko izblamira i antireklamira da epilog posete bude upravo suprotan: američka administracija je posle ove posete odlučna da "njen čovek" u Srbiji ni po koju cenu ne bude Zoran Živković, a da novoga tek treba tražiti.
Iako se u obelodanjivanju diplomatskih pa ni Živkovićevih grešaka nikada ne ide do kraja tri od njih američka administracija niti pokušava niti uspeva da prećuti. Prva je vezana za Živkovićevu, ispostavilo se ad hok ponudu da Americi ponudi 1000 vojnika SCG za operacije u Iraku. Pretpostavljajući da je ova ponuda zvanična, dogovorena tamo gde treba i u maltene izvršnoj fazi, američki domaćini su je primili u najmanju ruku blagonaklono. Međutim, već posle nekoliko sati ispostavilo se da Živković ne samo da za takvo nešto nije imao ni vlastitu ni prenetu nadležnost, nego da o tome niko iz vrhova zajednice SCG nije ni čuo. Drugi gaf vezan je za rezolutan "izveštaj" o konačnom i definitivnom obračunu i eliminaciji organizovanog kriminala iz Srbije. Iako je taj "veličanstven uspeh" Živkovićeve administracije trebalo da mu do nebesa nabije cenu kod američkih sagovornika, naišao je na gotovo sablažnjavanje, jer je ista američka administracija svakodnevno obasipana izveštajima o globalnoj kriminalizaciji srpskog društva, o svakodnevnim krupnim finansijskim skandalima u vrhovima srpske vlasti i njenim vezama sa kriminalnim strukturama, čije su glavešine i dalje na slobodi. Živkoviću su u tom smislu pomenuta i dva imena, Stanka Subotića Caneta i Filipa Ceptera, kojima srpska vlast ne posvećuje dužnu "pažnju" i koje nije ni dotakla, ali je Živković reagovao ili kao da nije razumeo ili kao da nije čuo. Treći gaf je gotovo bizaran i pomalo neverovatan ali za Amerikance od velikog značaja u proceni ličnosti sa kojom treba da sarađuju. Stojeći pored Kolina Pauela, drugog čoveka najveće sile na svetu, Živković je iskoristio svoju nišku duhovitost i retorički se pohvalio koliko mnogo radi: "Ne znam ko je između gospodina Pauela i mene veći Crnac!". Iako je teško poverovati da je imao loše namere, ovakav humor mu je uzet za klasičan idiotizam (valjda da ne bi bio shvaćen kao direktna uvreda) koji ne priliči nekome ko treba da bude garant američkih interesa na Balkanu.
Sledeći potezi Vašingtona pokazaće ko bi mogao da zameni neukog srpskog premijera. Izvori "Srpske reči" tvrde da će američka politička akcija u Srbiji biti prepoznata kada se bilo izvana bilo iznutra, sa prepoznatljivog i respektabilnog mesta, o srpskoj vladi i srpskom parlamentu počne govoriti kao o "nelegitimnoj Živkovićevoj vladi" koju je izglasao "nelegitimni srbijanski parlament". Verovatno ukoliko Živković sam ne odluči da abdicira.
LJUBAVNI JADI U GRAĐANSKOM SAVEZU SRBIJE
Goran Svilanović, predsednik Građanskog saveza Srbije, poznat po svom intenzivnom ljubavnom životu, preti da će podneti ostavku na mesto predsednika stranke. Razlozi nisu politički nego seksualni.
Naime, njegovu najnoviju ljubav, Maju Vukojčić, inače šefa kabineta u Ministarstvu spoljnjih poslova Srbije i Crne Gore, nerazumni članovi Građanskog saveza odbili su da izaberu na mesto predsednika Izvršnog odbora stranke. Potresi u GSS-u traju i rešivi su samo ako se Goran Svilanović zaljubi u neku drugu članicu koja može dobiti podršku predsedika Izvršnog odbora, a to bi mogla da bude Radmila Hrustanović, naša, u poslednje vreme ponekad okupana i raznovrsnim šalovima ogrnuta, gradonačelnica.
KEŠ JE KEŠ
Novi premijer Zoran Živković ima obezbeđenje slično svom prethodniku. Umesto da obezbeđuju nezamenljivog premijera oni se švalerišu gde stignu. Od tih švaleracija građani Srbije trpe velike posledice. Najnoviji primer je promena direktora na mestu Savezne uprave za kontrolu leta. Smenjen je jedan od braće Vuka Obradovića, inače pilot i veoma stručan čovek, a na njegovo mesto postavljen je Nikola Stojkov koji je pre toga obavljao poslove referenta u Saveznoj upravi. Razlozi su veoma prizemni. Od preleta nad našom zemljom svakodnevno se prihoduje 250.000 dolara u kešu i Demokratska stranka je bila veoma zainteresovana za tu vrstu prihoda koje je teško kontrolisati, naročito sada u periodu nestanka stare i nastanka nove savezne države. Nadamo se, ipak, da će radnici Savezne uprave za kontrolu leta koji sve to posmatraju sa gnušanjem biti svedoci ove pljačke kada dođe do promene vlasti.
http://www.srpska-rec.co.yu/arhiva/327/dajstranu.php?a=2
