|
Kavala - čari egejske Makedonije Lepota poroka Kavala nije turističko vašarište i baš zato ovde vredi uživati. Ovo naselje otkriva naslage mnogobrojnih civilizacija, zadivljuje belinom fasada i uči vas da poroci imaju meru. Upravo je odavde dopremljen mermer za oblaganje Hrama svetog Save Čari letovanja na makedonskoj obali Egejskog mora kvare dve banalne teškoće: retko se čega sećate, a morate se i vratiti u našu mučnu svakodnevicu. Ali, čak – gledano očima razuzdanog turiste, vidi se da ovde, na severu Grčke, življenje ima meru. Da su izbalansirane prošlost i sadašnjost, rad i veselje, noć i dan. Grci, iliti Makedonci, znaju da luduju, a da pri tom ne polude, umeju da piju, jer se retko opijaju, polako rade, ali posao ne otaljavaju. Šarenilo zastava najbolje govori o ovdašnjoj utemeljenosti i u vremenu i u prostoru. Oni znaju ko su (državna zastava Grčke, Elade), gde pripadaju (znamenje Evropske unije), odakle idu (istorijska zastava Makedonije sa suncem i zracima) i šta im je duhovni temelj (žuti vizantijski barjak sa crnim orlom). Od praiskona simbolički red je temelj harmonije.
Za pridošlicu iz Srbije to saznanje je dovoljan razlog za tugu i žalopojku ili makar za najneviniju setu. Ali, zašto biste uopšte razmišljali o bilo čemu ovde gde su sjajno pomešani mediteranski gušt i starostavni merak i gde se čari života presijavaju u boji zlata, kao prezreli lotosov plod. Otvorite sva čula i prepustite se lepoti poroka.
Kavala sa okolinom predstavlja tipski civilizacijski presek sa mnogobrojnim arheološkim lokalitetima. Rodno ime grada bilo je Neapolis i prvi put se pominje u sedmom veku pre nove ere. Osnovan je kao kolonija Tasosa, gradom posle vladaju Jonjani i Atinjani, a 340. godine pre n. e. zauzima ga Filip Makedonski. U novoj eri, godine 49, stiže ovamo apostol Pavle i tako počinje propovedanje hrišćanstva na ovom tlu. Tokom petog veka Vizantinci menjaju ime grada u Hristopolis. Turci zauzimaju grad 1391. godine i u petnaestom veku preimenuju ga u Kavalu. Grčka vojska oslobađa Kavalu u Drugom balkanskom ratu, 1913. Najpoznatiji obližnji istorijski lokaliteti su ruševine Filipija i selo Lidija, udaljeni petnaestak kilometara od Kavale. Drevni grad Filipi koga je, kako mu ime i govori, osnovao kralj Filip Makedonski, bio je snažan ekonomski i kulturni centar, a Kavala je bila njegova luka. Grad je bio značajan i u doba Rimljana. Od rimskih vremena tu su još kameni ostaci velike pijace, a od starogrčkih amfiteatar gde se i dan-danas igraju pozorišne predstave. Nekoliko kilometara od Filipija nalazi se selo Lidija gde je apostol Pavle krstio istoimenu ženu, prvu hrišćanku u Evropi. Danas je tu lepa crkvica sa divnim mozaicima i vitražima. Na potoku, uz crkvicu, gde je Pavle krstio Lidiju, sagrađena je mermerna krstionica. Naš domaćin i vodič Janis Zaharopulos, zubni tehničar, slikar i radio-televizijski voditelj, ovako nam je, u svom stilu, opisao gospođicu Lidiju: – Ona je bila samosvesni i, kako bi se danas reklo, emancipovana žena. Znači, i na poslovnom planu uspešna. Trgovala je "porfirom", tada najskupljom tkaninom koja se farbala specijalnom ljubičastom bojom dobijenom od jedne retke vrste školjki. Takvo platno bilo je skuplje od onog izvezenog zlatom. Dakle, bila je prilično bogata pa joj se moglo da tada bude avangardna, odnosno da se prva krsti. Ova priča, jasno je, govori koliko o Lidiji toliko i o Janisu. Nekad komunista, a u duši anarhista, ovaj večiti mladić u pedesetim godinama je "prvi lik" u čaršiji. Njegova radionica za zubnu protetiku služi mu da preživi. Emisije koje vodi na radiju i televiziji dobro mu dođu da se oslobodi viška energije i da prodrma lokalnu političku scenu. Međutim, slikanjem hrani samo svoju dušu. Vlasnik je izuzetne gradske galerije "Tobako faktori" (u prevodu: fabrika duvana) kao i lepog ateljea u centru varoši. Da biste, na ovim mestima, gostovali kod Janisa, morate se kvalifikovati! Taj i takav Janis Zaharopulos ima dve žarke želje vezane za Srbiju: da u Beogradu otvori izložbu svojih slika i da poseti trubački festival u Guči.
Janis živi, misli i oblači se kao i mladići iz Kavale, ali i dobro pamti vreme kad je čak i Solun bio sav u prašini, sa samo dve asfaltirane ulice. Zašto to ističemo?
Hiperpotrošačko odvajanje od tradicije najbolje ilustruje zgoda koju je doživeo jedan naš srpski doseljenik u Kavalu. On je, proletos, otkrio mesto gde rastu divlje šparoge ili špargle (na grčkom: asparagos). Brao ih je i jeo, između ostalog i zato što su ga podsećale na njegov dalmatinski zavičaj. Kad ih je nosio na poklon mlađim Grcima, oni su mu se čudili i ne znajući šta im donosi. Uostalom, rekli su mu, asparagos se može jevtino kupiti na pijaci i to veći, obilniji, bolji! Hteli su reći – hibridni! A posle nekog vremena, berući ovo povrće u "svojoj" divljoj bašti, naš čovek je zatekao jednog starog Grka koji se zadivio činjenicom da još postoje omladinci koji znaju za divlje šparoge. Bilo mu je, naravno, drago zbog pojave "uljeza". Kao, što je nekim trgovcima drago kad kupite belu "karelju" (tamošnje "radničke" cigarete) ili domaće "alfa" pivo.
Kavala i nije neko veliko turističko vašarište. Više je prolazno mesto na putu za čuveno, najsevernije grčko ostrvo Tasos. Međutim, baš zato u Kavali možete da zaista uživate. U radnjama ćete se oduševiti lepotom pazarenja. Stari su to "majstori", sa "šmekom" koji se meri hiljadama godina. Svaki trgovac ovde je uljudan i uslužan i trudiće se maksimalno oko vas makar vi zakerali oko neke sitnice koja košta tek koji evro. Optičar će vam, na primer, besplatno popraviti mali kvar na sunčanim naočarima i sa osmehom reći da mu je prosto drago da ste uopšte ušli u njegovu radnju.
Sedeći u bašti "Rodona" možete se još nečim oduševiti. Jer ovuda prošeta i poneka Grkinja sa originalnim "antičkim" likom, poneka Olga ili Smaro, kao preslikana sa drvenih mozaika. Prilika je to da se uverite u čudovišnu snagu i izdržljivost gena. Na kraju, vredi da odgovorimo na naše tradicionalno detinjasto pitanje: "Vole li nas oni, grčki Makedonci?" Odgovor je pozitivan. Ne samo zbog istorijskih veza i zajedničkih vojevanja u balkanskim ratovima već i zbog dobrog utiska koji su ostavili na njih Srbi, i turisti i doseljenici. Ako ne verujete otiđite da se uverite. Ipak, najvažnije od svega je da je veza Srba i Srbije sa Kavalom i Makedonijom zauvek utemeljena baš ovih dana. Jer onaj beli mermer kojim je upravo obložen Hram svetog Save na Vračaru dopremljen je baš iz majdana u okolini Kavale. |
Milan ČETNIK
Snimio Boban GRČIĆ
