RF SE NE ODRICE PREDNOSTI U ATOMSKOJ ENERGETICI 17.9.2003. 23:21 MOSKVA SE NECE ODRECI SVOJIH PREDNOSTI U ATOMSKOJ ENERGETICI (Moskva, RIA "Novosti") Hoce li Rusija sacuvati samostalnost u donosneju odluka kada se radi o izvozu sopstvenih nuklearnih energetskih tehnologija i opreme? Mnogi njeni sadasnji i potencijalni kupci traze odgovor na to pitanje, prateci situaciju oko nuklearnih programa Irana. Rusija, kao sto je poznato, gradi u Iranu Bussersku atomsku centralu, a poznati su i obimni nuklearni energetski projekti Moskve u Kini i Indiji, ali oni, doduse, ne izazivaju takve medjunarodne sporove kao iranski. Jedno od centralnih pitanja na 47. generalnoj konferenciji Mejdunarodne agencije za atomsku energiju (MAGATE), koja je 15. septembra otvorena u Becu, bilo je razmatranje nuklearnog programa Irana. Bez obzira na to sto inspektori MAGATE ni do danas nisu nasli potvrdu da Iran proizvodi nuklearno oruzje, predstavnici SAD i Velike Britanije veruju, da su svi iranski nuklearni programi usmereni u vojne svrhe. Sustina problema ovde je u tome, sto pri takvom prilazu prezumpcija nevinosti ne vazi za odredjene zemlje. Cak stavise, stice se utisak da, po logici Amerikanaca, jednostavno nema nevojnih nuklearnih programa, ako je rec o nekim zemljama u razvoju ili, ne daj Boze, zemljama "osovine zla". Tojest, atomska energetika moze biti dopustena ovoj ili onoj zemlji u zavisnosti od njenog politickog uredjenja. To se odnosi i na energoblok atomske elektrane koji se uz pomoc Rusije gradi u iranskom gradu Buser. Taj atomski blok ce funkcionisati na bazi ruskog nuklearnog goriva. Bez obzira na pozitivnu ekspertizu MAGATE i garancije iranske vlade da ce u Rusiju vracati nuklearni otpad, Vasington direktno optuzuje Teheran za pokusaje da stvori nuklearno oruzje. A Moskvu - da stimulise iranske programe. Razlika u ruskom i americkom prilazu ovde je ocigledna. SAD imaju svoj set "kriterijuma dozvoljenosti" za nuklearne razrade - drugaciji set nego sto ga ima MAGATE - koji je ocigledno politicki opterecen, i one pokusavaju nagovoriti druge zemlje da upravo slede americke kriterijume. Rusija se, pak, drzi u okvirima postojecih medjunarodno-pravnih okvira, tojest, oslanja se u donosenju svojih odluka iskljucivo na zakljucke i preporuke MAGATE. Ukoliko ta organizacija nema nista protiv necijih nuklearnih programa, ukoliko zemlja - za razliku od Severne Koreje - saradjuje sa MAGATE, onda Moskva nastavlja da posluje sa takvom zemljom. Interes Rusije da sacuva i prosiri svoju ulogu izvoznika nuklearnih tehnnologija je ocigledan. Ne radi se ovde samo o Iranu, i ne radi se samo o atomskim elektranama, vec se radi jos i o ruskim tehnoloskim prednostima u drugim, srodnim oblastima. Veoma skoro ogromne teritorije u Jugoistocnoj i Srednjoj Aziji, u Africi i Centralnoj Americi, jednostavno nece moci opstajati bez atomskih centrala. Rusiju kao svetskog energetskog lidera sa mnogim tim zemljama vezuju odavnasnji odnosi, i Moskva ih ceni. I ne radi se ovde toliko o buducem deficitu elektroenergije, vec o kudikamo zaostrenijem problemu - pomanjkanju pijace vode, cije rezerve se mogu odrzavati pomocu nuklearnih uredjaja za proizvodnju pijace vode, cija je tehnologija osvojena u Rusiji. To je veoma perspektivno trziste za ruske izvoznike. U martu 2003. godine eksperti, koji su se okupili na svetskom forumu u Japanu, posvecenom problemima pijace vode, izjavili su da se potrebe za pijacom vodom povecavaju brzinom, koja trostruko premasuje rast stanovnistva u svetu. U 2000. godini 20 procenata celokupnog covecanstva osecalo je "glad" za pijacom vodom, i ta cifra ce do 2o15. godine porasti do 30 procenata u 50 zemalja sveta. Vec danas oko polovine stanovnistva zemalja u razvoju pati od bolestiju koje su direktno ili indirektno skopcane sa nekvalitetnom vodom. Po podacima Svetske banke, da bi se stanovnistvo planete obezbedilo pijacom vodom, neophodno je izmedju 14 i 30 milijardi dolara godisnje, povrh onih 30 milijardi, koliko danas svet izdvaja za te potrebe. Danas se svetsko trziste uredjaja za proizvodnju pijace vode procenjuje na 3 milijarde dolara, a zbog deficita ce se te potrebe do 2o15. godine povecati na 12 milijardi. Te procene oslanjaju se na postojece tehnologije. A cena proizvodnje u ruskim nuklearnim kompleksima za proizvodnju pijace vode niza je od postojece prosecne cene za 1-3 dolara po kubnom metru pijace vode. U Rusiji se danas vec realizuje principijelno novi program u sferi nuklearne energetike. Radi se o plovecim nuklearnim uredjajima. Po recima Grigorija Vengerovica, tehnickog rukovodioca projekta "Plovece atomske stanice", kompleks podrazumeva barzzu kapaciteta 20 hiljada tona, na kojoj su instalirani dva turbogeneratora i dva atomska reaktorska uredjaja KLT-40S. Jedan uredjaj kapaciteta 77 megavata u stanju je da bez tankiranja goriva oko 4 godine neprekidno snabdeva pijacom vodom gradove sa stanovnistvom od 1 milion ljudi, proizvodeci izmedju 200 i 400 hiljada kubikavode dnevno. Narucilac pri tom moze da odluci zasta mu je potreban taj uredjaj - za proizvodnju elektricne energije, tople ili pijace vode. On se vrlo jednostavno preorijentise na proizvodnju po izboru. U Rusiji u okvirima federalnog namenskog programa "Energoefikasna ekonomika" izgradjen je funkcionisuci prototip takve stanice. Prema ocenama strucnjaka ruskog Ministarstva za atomsku industriju, ova stanica ce punom snagom profunkcionisati 2008. godine na severu Rusije u gradu Severdvinsku, u kome se grade atomske podmornice. Procenjena vrednost kompleksa iznosi 150 miliona dolara, rok izgradnje 5 godina, a samoisplativost - 10 godina. Interesovanje za severodvinski kompleks ispoljava Kina. Letos je predsdenik Kineskke drzavne korporacije za uvoz i izvoz massina "Massimpeks" Li Ben izjavio, da je kineska strana spremna da kreditira izgradnju pilot-primerka atomske plovece stanice i, ukoliko projekat uspe, racuna na saradnju sa Rusjom u plasiranju projekta na svetskom trzistu atomske energije. Prilikom izvoza bilo kakvih nuklearnih tehnologija neophodno je uzeti u obzir model kompleksne bezbednosti za svaki posebno uzeti objekat. Na primer, clan Ruske akademije nauka, ekolog Aleksej Jablokov veruje, da ce prodaja plovecih nuklearnih uredjana drugim zemljama povecati rizik od medjunarodnog nuklearnog terorizma i stvoriti opasnost po ekolosku bezbednost datog regiona. Kakva je odgovor nosioca projekta na takve bojazni? Prema ruskom zakonodavstvu, ploveci nuklearni blok, koji funkcionise u priobalnim vodama bilo koje zemlje, ostaje u svojini Rusije. Prodaje se samo elektricna i toplotna energija, voda, itd. Pri tom sva odgovornost za bezbednost plovecih reaktora lezi na ruskoj strani. Mere bezbednosti, smatraju ruski strucnjaci za atomsku energiju, treba razradjivati i postovati u svim proizvodnjama, od atomskih do pekarskih. Medjutim, mora se primetiti da upravo u atomskoj grani takve mere se u citavom svetu primenjuju veoma strogo. I takav prilaz treba postovati i dalje. Uzgred, zahvaljujuci tome, za sve vreme transporta po moru francuskog i engleskog nuklearnog goriva nije se dogodio ni jedan teroristicki akt. Sa svoje strane, Rusija, sledeci preporuke MAGATE, realizuje u svojim nuklearnim objektima programe kompleksne bezbednosti uz ucesce autoritetnih medjunarodnih organizacija. Na primer, ruski koncern "Rosenergoatom" i predstavnistvo "Grupe zemalja-donatora" u 2000. godini zavrsio je program isporuke u Rusiju specijalne opreme i materijala za zastitu i bezbedan rad reaktora u vrednosti od 28 miliona dolara. Analogni program, takodje iste vrednosti, realizovan je uz ucesce Evropske banke za rekonstrukciju i razvoj. A za sprovodjenje perspektivnih mera bezbednosti ruskih nuklearnih objekata ta banka je u 2000. godini izdvojila oko 40 miliona dolara. Primetimo da su mnoge od tih tehnologija ruske, koje takodje mogu naci primenu i u ivoznim energetskim programima. - 0 - Moskva, septembra 2003 Andrej Kisljakov, RIA "Novosti"
