|
Oj Srbijo iz tri
dela, sad ćeš biti iz pet komada
Rad Ustavne komisije je unutar DOS-a blokiran sporom oko podele zemlje na pokrajine Piše: Zoran B. NikolićIako je Ustavna komisija, koja radi na nacrtu novog ustava Srbije, tokom četiri meseca rada izgubila osam od svojih 27 članova, a među preostalim članovima (koji su svi iz redova vladajuće koalicije ili njoj odanih stranaka poput Ivkovićevih narodnih socijalista) vladaju ozbiljna neslaganja, predsednik komisije Vladan Batić uporno ponavlja da će nacrt ustava biti spreman za javnu raspravu već do kraja septembra. Batić je u svojim poslednjim izjavama, doduše, taj rok uslovio otklanjanjem dveju prepreka. Prva je navodna blokada rada komisije. Batić je 11. septembra uputio pismo predsednici skupštine Nataši Mićić, u kome kaže da je zbog izlaska predstavnika DSS-a i SSJ-a iz komisije i „pasivnosti“ predstavnika SPS-a, malo verovatno da se može obezbediti apsolutna većina u komisiji za donošenje nacrta ustava i da je paralisan njen rad. Ustavna komisija odlučuje većinom glasova svih članova, pa je za odluku potrebno najmanje 14 glasova. DSS i SSJ su iz komisije povukli ukupno četiri člana. „Pasivni“ SPS ima tri predstavnika i najavljuje da će ih uskoro sasvim povući. Član komisije više nije ni Rodoljub Šabić, jedan od predstavnika vlade, jer je podneo ostavku na mesto ministra lokalne samouprave. Ustavna komisija, dakle, ima 19 članova, od kojih bi se jedan mogao usprotiviti volji vladajuće koalicije (predstavnik Nove Srbije Velimira Ilića), a čak 16 su iz partija koje su i zvanično članice DOS-a. Zašto bi u tim uslovima bio problem obezbediti i kvorum i potrebnu većinu? Od pisanja ustava ne bi trebalo da bude važnijeg posla. Komisija je organizovana u tri potkomisije. Potkomisije za osnovna pitanja i koordinaciju i za ljudska prava su zvanično završile rad i svoje predloge uputile na usvajanje plenumu komisije. Potkomisija za teritorijalnu organizaciju, u čijem je delokrugu najveći broj spornih pitanja, dala je načelni predlog buduće teritorijalne organizacije zemlje, da bi se u detalje upustila tek ako taj načelni predlog komisija usvoji. Sada bi Ustavna komisija trebalo da u plenumu usvaja član po član nacrta ustava, pri čemu je najveći deo teksta ipak usaglašen. Batić je, međutim, pismom predsednici skupštine tražio da se na rad komisije primeni član 43 stav 2 Poslovnika Narodne skupštine. Poslovnik se inače primenjuje na rad svih odbora i komisija koje je obrazovala skupština i to nije sporno. Odredba poslovnika o kojoj je reč kaže da se „u slučaju prestanka mandata članu odbora do izbora novog člana odbora smatra da preostali broj članova odbora čini njegov puni sastav, s tim što taj broj mora biti veći od polovine broja članova odbora utvrđenog poslovnikom“. To znači da bi se zvanično računalo da komisija ima 19 članova, a da je broj glasova potreban za odlučivanje 10, a ne 14. Odluku o tome bi trebalo da donese Administrativni odbor skupštine. To praktično znači da Vladan Batić traži da se otvori mogućnost za preglasavanje unutar DOS-a. - Članovi komisije iz DOS-a razlikuju se po pitanju teritorijalne organizacije, dileme jednodomna ili dvodomna skupština, oko načina izbora predsednika, pitanja suvereniteta. Reč je o bar šest-sedam ključnih pitanja - kaže za Blic News Srđan Sikimić, član komisije iz DA. Sikimić je još ranije upozoravao da Ustavna komisija nema formalno-pravni problem za odlučivanje, već je došlo do političkog razmimoilaženja, pa za rešenje problema neće biti dovoljno mišljenje Administrativnog odbora, nego će morati da se izjasni i skupština, koja jedina može da promeni zakon kojim se reguliše rad komisije, ili da izabere nove članove. Tu dolazimo do pitanja teritorijalne organizacije, o kojem predsednik Ustavne komisije kaže da „može biti politički problem“, pa je neophodan politički dogovor unutar DOS-a. To pitanje je kamen spoticanja od početka rada Potkomisije za teritorijalnu organizaciju, krajem maja. Iskristalisala su se dva koncepta. Prvi, po kome će Srbija imati postojeće dve pokrajine uz specijalan status Beograda kao glavnog grada i jednodomnu skupštinu, zastupala je opozicija i DS. Članovi komisije iz DS Boško Ristić i Jelena Jeftić predložili su čak da republička skupština dobije pravo da raspusti skupštinu autonomne pokrajine. Drugi koncept oslanjao se na predlog ustava koji je izradila novosadska nevladina organizacija Forum juris, a u komisiji su ga zastupale Liga socijaldemokrata Vojvodine, čiji je predsednik Nenad Čanak i predsednik Potkomisije za teritorijalnu organizaciju, zatim Reformisti Vojvodine i Demokratska alternativa. Prema tom predlogu, Srbija bi, osim postojećih, dobila još nekoliko pokrajina, tako da bi cela teritorija republike bila izdeljena na pokrajine. Skupština bi bila dvodomna. Donji dom bi birali građani direktno, a gornji dom bi činili predstavnici pokrajina. Pokrajine bi, osim zadonodavnih i izvršnih, imale i sopstvene sudske organe, što zagovornici prve opcije nikako nisu mogli da svare. Nije bilo sloge ni oko toga da li će se nove pokrajine obavezno osnovati, ili samo postoji takva mogućnost, kao ni oko toga koliko će ih biti i koje će biti njihove granice. Predsedništvo DOS-a je 15. jula odlučilo da skupština bude jednodomna, da obavezno ostaju postojeće pokrajine, a da se ostale u roku od tri godine MOGU osnovati. Takvo rešenje je isprva, 23. jula, aminovala i Potkomisija za teritorijalnu organizaciju. Sledeća sednica potkomisije održana je tek početkom septembra, i na toj sednici je ponovo usvojeno rešenje sa podelom cele Srbije na pokrajine i dvodomnom skupštinom. Čanak je usvajanje tog predloga čak uslovio ostavkom na članstvo u Ustavnoj komisiji. Tako se komisija, kad je reč o teritorijalnoj organizaciji, našla na samom početku, a Batić traži ovlašćenja da se taj zastoj reši preglasavanjem. - Komisija je dosta daleko od završetka rada. Može se nekako izglasati nekakav tekst koji će nositi naslov „Ustav“, ali za ozbiljna i kvalitetna rešenja potrebno je bar još nekoliko meseci rada, uz političku saglasnost oko spornih pitanja, prvo unutar DOS-a, a potom i sa ostalim relevantnim političkim partijama - kaže Srđan Sikimić. Sikimić je, sa Miletom Isakovim, podneo komisiji svoje viđenje teritorijalne organizacije koje se, kako kaže, od Čankovog razlikuje samo po tome što bi pokrajine postepeno a ne odmah preuzimale svoje ustavne nadležnosti. Sikimićev predlog sadrži i pravo pokrajina da intervenišu ukoliko bi donji dom zadro u njihove nadležnosti. - Nije to pravo veta, kojim bi rad skupštine mogao da bude blokiran, već skupštinski mehanizam koji bi upravo sprečavao da do blokade dođe. Sikimić smatra da predlog o podeli Srbije na pokrajine ima šanse na referendumu, jer ne predviđa federalizaciju zemlje, pa nema opasnosti od secesije, kako tvrde protivnici ove opcije. - Nadležnosti pokrajina bile bi jasno definisane, secesija bi bila nemoguća. Sikimić smatra da mnogo zavisi od javne rasprave, koja bi trebalo da započne po usaglašavanju teksta nacrta, ali ponavlja da je prethodno neophodan politički konsenzus. O ovome će svakako biti reči i na sednici predsedništva DOS-a u Subotici, zakazanoj za 16. septembar. Ukoliko do saglasnosti ne dođe, Administrativni odbor skupštine, u kojem DS ima većinu, mogao bi dati za pravo Batiću, ali predlog ustava mora odobriti i skupština da bi se on našao na referendumu. Pitanje je kako bi DS i DHSS obezbedili većinu u skupštini, kada za to dođe vreme. Kako sada stvari stoje, postojeći Ustav Srbije preživeće bar još jedne parlamentarne izbore.
Opozicija je sve složnija u tvrdnjama da način donošenja ustava koji je izabrao DOS nije dobar. Sve češće se traže prevremeni izbori za parlament, koji bi imao i ustavotvorni mandat. Opozicionari se mnogo ne uzbuđuju zbog mogućnosti da vladajuća koalicija ipak istera svoje i predlog novog ustava iznese na referendum. - Moguće je da skupština na predlog Batića i reducira Ustavnu komisiju, ali se time ništa neće rešiti. Na referendumu će građani sami odlučiti da li će glasati i kako. Čak i ako takav ustav bude usvojen, on se kasnije može menjati - kaže za Blic News Dragan Jočić, potpredsednik DSS-a i donedavno predstavnik ove stranke u Ustavnoj komisiji. Jočić nije želeo direktno da dogovori da li će DSS u slučaju referenduma pozvati građane da glasaju protiv predloga ustava ili da referendum bojkutuju. To znači da je, bar za sada, DSS-u najbliža ideja takozvanog tihog bojkota. |
Title: Message
